Petar Drapsin

• 6Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64, Gama, Uzelac2106, lacko, victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Кад већ говоримо о архивима, изворима и методологији, ево нешто из личног искуства.

Ја се већ неколико година бавим (између осталог) истраживањем евакуација савезничких авијатичара из Југославије током Другог светског рата. Има тема о Мисији Халјард, као и још неколико краћих, па кога занима може да види.

Приступ истраживању је био неоубичајен. Рано сам приметио да извештаји који су рађени нису најтачнији, јер су нпр. четири извештаја о евакуацијама из Југославије међусобно не слажу. Због тога сам одлучио да то све баталим и да кренем да пописујем све испочетка. Ево које сам све документе користио, и какве сам проблеме налазио:

- MACR - Missing Air Crew Report - извештај о несталој посади, наводи кад и где су задњи пут виђени авион и нестали чланови посаде. Због хаотичне ситуације често се дешавало да се пријави лоше место. Нпр. за један авион који је пао у Србији су чланови друге посаде рекли да је видели да је пао у Јадран (пао је неки други авион). Али то су ствари које се могу очекивати. У нешто случајева није доступан МАЦР, док у другим није ни урађен јер је посада брзо евакуисана.
Постоји сумња да и неки подаци из МАЦР докумената нису тачни, има један неидентификован члан посаде који је пао у Лајтнингу код Дрвара, а серијски бројеви мотора и митраљеза не одговарају нити једном авиону који је нестао.

- Escape statement - (скоро) сваки евакуисани авијатичар је по повратку у базу давао изјаву о спашавању. Ово даје одличан увид у евакуисање авијатичара, јер је мало случајева да за неки догађај из рата имамо практично све изјаве учесника.
Проблеми: авијатичари често нису знали где су пали и куда су ишли. Изјаве су разбацане на много места (досад сам лоцирао 50 ролни на којима се налазе). Понекад нису пописани сви чланови посаде у изјави, иако су се заједно вратили.
У једном случају сам скоро открио да је направљена грешка при прављењу једне групне изјаве. Наведено је да је авион пао у Словенији, иако је пао у Пољској. Открити тако нешто није било нимало лако.

- подаци о сахрањеним авијатичарима у Југославији. Спискови које имам нису сви погинули, али су били врло корисни јер није било других докумената да је авион пао код нас (нпр. онај што је наводно пао у Јадран).

- Немачки извештаји о заробљеним авијатичарима - јесу тачни, али често нису дати у МАЦР извештају.

- амерички извештаји о ратним заробљеницима - пронашао сам да је за скоро 100-ак авијатичара који су евакуисани из Југославије наведено да су били ратни заробљеници. Немам представу како су направили те грешке јер нисам нашао никакво правило.

- локални извештаји и сведочења - ово је посебно тешко за тумачење, као и за упоређивање са америчким и британским подацима. Код пилота је тачно наведен датум, али погрешно место. Код локалних извештаја датум може бити погрешан и за по два месеца. Имена углавном нема, или су погрешна. Опис шта се десило са посадом углавном погрешан.
Успео сам да успешно спарим одговарајуће посаде са извештајем тек кад сам направио базу података са свим именима.

- наводи о злочинима према авијатичарима - има материјала и у Земаљској комисији за ратне злочине, као и у америчког ЈАГ, који су истраживали 10-ак случајева наводних злочина према Американцима. Ти извештаји су се показали као врло непрецизни и нетачни, па је свега за један случај покренута тужба. Проблем је што је тешко наћи о коме се ради, из истих разлога као и претходном примеру, али и зато јер изјаве сведока нису узимали професионални иследници, па имамо углавном сведочења "убили су га ти и ти", иако сведоци нису то видели, већ закључили по неком свом искуству.

- мемоари самих авијатичара - показало се шаролико. Углавном писани доста касније, и садрже неке детаље којих нема у извештајима. У неким случајевима су се показало потпуно нетачним кад се упореде са њиховим службеним изјавама. Мислим да сам на теми о мисији Халјард поставио једну фантастичну причу коју су аутору књиге испричали наследници авијатичара, а он то само поставио.

-----

И кад се сви ти извори узму у обзир, онда се ради анализа шта се десило.
И тако за 4700 авијатичара колико сам досад нашао да су пали код нас.
И код Американаца има грешки у архивама и књигама, али је упоређивањем извора могуће начи шта је тачно.

• 2Ovo se svidja korisnicima: lacko, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Наравно, нико није рекао да су архиви храмови препуни светих, непогрешивих књига, а архивисти свештеници. Али: од нечега се мора поћи. Најпре главна теза са разрадом, онда прикупљање података. Онда се креће у елиминиацију , провере извора, селекције, итд, итд, управо ово о чему пише Ватра. Ништа се априори не одбацује нити олако прихвата.

Ја сам у анализи могућих узрока смрти Драпшина кренуо са најшире основе - од историјског контекста, па онда сужавао до форензичких детаља (Задесно упуцавање? Саморањавање са прислоном? Неисправан механизам? Заблуда о манама оружја? Скривене или сакривене мане? итд, итд). Пошао сам чак и од огромног искуства које је Тито (као онај који је о свему одлучивао) донео из Коминтерне и илегалног рада. Није било довољно само убити (то је најлакше - прогласиш за издајника, осудиш и готово). То је требало да има сценарио и поруке које су морале јасно и прецизно да стигну где треба. Ако је, понављам, смакнут. Сетите се игре са ДМ , а посебно са изграђеним легендама око судбине Калабића. Имале су и КОС и УДБА од кога да науче и на коме да примене. Ако је , пак, погинуо глупо, услед самоуверености , онда је својом главом платио . Неко је споменуо, после мог коментара, и медицину тог времена. Прошле године у САД (која је манијачки окренута здравственој перфекцији) умрло је готово сто хиљада људи услед доказане грешке лекара. У време када је Драпшин подлегао, ми нисмо имали ни струју како ваља да се укључи рендген . Итд, итд...Мноооого фактора човек мора да узме ако мисли да нешто анализира свестрано, а при том да искључи предрасуде, сујету и лични став.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Uzelac2106, Sirius, lacko, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У склопу истраживања сам користио и материјал који је објављен код нас.
Пошто се ту ради углавном о секундарним и непрецизним изворима, нису биле од велике користи у истраживању, али је било занимљиво направити анализу колико су тачни ти подаци.

Врло је честа теза да је мисија Халјард била скривана и да није смело да се пише о њој (што се понавља сваких десет година). То потпуно није тачно. Чак и у Југославији за време Тита је писано о томе. Код Томашевића у "Четницима у ДСР" се спомиње у свега пар пасуса, али је врло добро описано. Чак је цитиран и документ са тачним бројем евакуисаних.
У НИН-у је 80-те излазио фељтон Пере Стојановића, који је написан као одговор на књигу Дејвида Мартина "Родољуб или издајник". У њему је аутор користио практично све изворе доступне у то време и методолошки их је добро обрадио. Оно што му се може замерити је што је навео доста локалних извора да су четници убијали савезничке авијатичаре што се углавном показало као нетачно, међутим он на располагању није ни имао документа уз помоћ којих би то могао да провери. У фељтону је објављен и документ о броју евакуисаних током мисије Халјард.

У неким старијим књигама се узгред помињу авијатичари. Ту доста варирају по квалитету. У једној књизи сам нашао врло занимљиво сведочење о посади РАФовог авиона која је пала пола код партизана пола код четника. Аутор је успео да реконструише кретање посаде код четника до одређеног места, а после је само навео да не зна шта се касније десило, што је врло коректно али и неуобичајено код нас. (иначе су предати партизанима и евакуисани).

У новије време имамо радове Пешића и Самарџића.
Овде је већ запањујуће шта све можемо да видимо. Прво што није кориштен извештај мисије Халјард, иако је био објављен код нас, него су неком чудном математиком успели да од америчког извештаја у ком наводе да је до октобра 44-те евакуисано 1088 авијатичара, од чега 732 од партизана и 356 од четника, успели да направе рачуницу у којој су четници евакуисали дупло више од партизана.
Затим имамо изјаве више америчких учесника, у којима наводе ствари које нити су рекли, нити су се десиле. И тако даље. Прилично широк асортиман техника фалсификовања.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na današnji dan Tito je oterao Rankovića i krenuo u rat protiv Srba

BRIONSKI PLENUM
Na današnji dan Tito je oterao Rankovića i krenuo u rat protiv Srba!
Novosti online | 01. jul 2014. 22:10 |

Pad Aleksandra Rankovića Leke, bliskog saradnika Josipa Broza, jedan je od najkontroverznijih događaja u istoriji komunizma u Srbiji i Jugoslaviji.

Pad Aleksandra Rankovića Leke, bliskog saradnika Josipa Broza, jedan je od najkontroverznijih događaja u istoriji komunizma u Srbiji i Jugoslaviji, a pojedini stručnjaci, kako piše portal "Telegraf.rs" smatraju da je Ranković, pod optužbom da je prisluškivao, sklonjen upravo da ne bi nasledio Tita.

Na sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, poznatoj kao “Brionski plenum“, na osnovu montiranih optužbi oštro je osuđena Služba bezbednosti zbog navodno štetnog delovanja na razvoj samoupravnog sistema. Glavna žrtva političkog obračuna Aleksandar Ranković, drug Josipa Broza Tita, bio je prinuđen da podnese ostavku na sve funkcije.

Brionski plenum je naziv za Četvrtu plenarnu sednicu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije (CK SKJ), održanu 1. jula 1966. godine u hotelu „Istra“ na ostrvu Brionima.

Na ovoj sednici sa svih državnih i partijskih funkcija smenjen je Aleksandar Ranković, dotadašnji potpredsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i sekretar Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije – jedan od trojice najvažnijih ljudi u zemlji.

Povod za održavanje Brionskog plenuma i smenu Rankovića bila je “afera prisluškivanja“, kad je predsednik SFRJ Josip Broz Tito u svojoj rezidenciji u Užičkoj ulici broj 15 u Beogradu pronašao aparate za prisluškivanje (u svom radnom kabinetu i u spavaćoj sobi).



On je o ovome odmah obavestio politički i vojni vrh zemlje, a za prisluškivanje je optužio Upravu državne bezbednosti (UDBA) i Aleksandra Rankovića. Odmah potom je formirana posebna komisija Izvršnog komiteta CK SKJ koja je imala zadatak da ispita navodne optužbe.

Predsednik ove komsije bio je Krste Crvenkovski, a komisija je saopštila da je prisluškivanja bilo. Na sednici Izvršnog komiteta CK SKJ, održanoj 16. juna 1966, na predlog Josipa Broza Tita, zakazana je za 1. jul Četvrta plenarna sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije sa zadatkom da ispita “slučaj Ranković“ i “aferu prisluškivanja“.

Sednica Centralnog komiteta SKJ bila je održana u hotelu “Istra“ na Brionima, a na njoj je je raspravljano o prisluškivanju funkcionera, zloupotrebama i deformacijama u Upravi državne bezbednosti.

Aleksandar Ranković, kao dugogodišnji ministar unutrašnjih poslova i organizator službe bezbednosti, snosio je glavnu krivicu. Plenum je posle duge rasprave prihvatio ostavku Rankovića na članstvo u CK SKJ i Izvršnom komitetu CK SKJ, kao i ostavku Saveznoj skupštini na mesto potpredsednika SFRJ. Pored Rankovića, na sednici je smenjen i isključen iz CK SKJ dotadašnji Savezni sekretar za unutrašnje poslove Svetislav Stefanović Ćeća.

U periodu posle Brionskog plenuma iz političkog života je uklonjen, smenjivanjem i penzionisanjem, veliki broj pristalica Rankovića – Vojin Lukić, organizacioni sekretar CK SK Srbije, Životije Savić Srba, sekretar Republičkog SUP-a Srbije, general Miloje Milojević i drugi.

Godine 1967. usledila je reorganizacija Uprave državne bezbednosti, kad je federalizovana (svaka republika imala je svoju službu) i promenjen joj naziv u Služba državne bezbednosti. Služba je ovime bila oslabljena, što se posebno videlo u godinama raspada SFRJ.


Pad Aleksandra Rankovića Leke, bliskog saradnika Josipa Broza Tita, jedan je od najkontroverznijih događaja u istoriji komunizma u Srbiji i Jugoslaviji. Ovaj događaj ni do danas nije razjašnjen, a pojedini stručnjaci smatraju da je Ranković “sklonjen” upravo da ne bi nasledio Broza.

Nakon odlaska Rankovića s mesta šefa državne bezbednosti uništena je velika količina arhivske građe, za koju se ni do danas ne zna šta je u njoj pisalo.

Razne komisije su uništile na stotine hiljada dosijea arhivske građe koja se nalazila u arhivima državne bezbednosti u periodu od 1966. do 1977. Radilo se o nekih 2.700.000 nečeg što se zvalo dosijei i tu je zapravo potpadala razna arhivska građa, i svelo se na svega 600.000 dokumenata posle te reforme, odnosno komisijskog uništavanja.



Eto celog teksta iz nekih novina.Da li novinar laže?Da li je ta uništena dokumentacija kopirana i mikrofilmovana pre uništenja?

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, prekodrinski, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Рекао бих да је прилично површно написана реченица у заглављу и да је она за посебну тему. А обрачуни у земљама реалног социјализма (у које смо и ми, свакако, спадали без обзира што смо се правили важни да смо Исток на Западу и Запад на Истоку) били су по истој матрици. Не бих ја Ранковића због тога проглашавао свецем и жртвом, поготово не у име целог српског народа. Ко зна колико је замакло због њега. Крај ОТ. Вратимо се на тему - Петар Драпшин. Можда ћемо ту наићи на образац.

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hristos se rodi !

Preneo sam tekst iz novina u kome mi je zapalo za oko ono što sam boldovao a kad smo se već dotakli arhiva i metodologije...(bez namere i osvrta na rečenicu u zaglavlju)

Kome sad čovek može da veruje ako su se dešavale takve stvari u vrhu države?Mogu li ja sad da poverujem u dokumenta iz arhiva koji su stvarali ljudi koji su jedni drugima podmetali,spletkarili,penzionisali,ubijali...?Tačno kako kažeš,u ''zemljama realnog socijalizma'' dešavalo se sve po istom obrazcu,svi se školovali na istom mestu...Staljin otkri silne neprijatelje,u ČSSSR ''praško proleće'',u Mađarskoj..,kod nas ''brionski plenum''...

Hteo ne hteo pomisliš ponekad ''u Bog te video štagar je bilo onih koji guraju klipove u točkove socijalizma'',zar je moguće?

I najsumnjivija stvar baš i jeste nečija smrt,npr Petra Drapšina.Majstorima iz kominternovske kuhinje ne verujem da je bio problem da udese da neko pogine ''dok je čistio/razgledao pištolj''...Georgi Dimitrov popi sok u Topčideru pa u Moskvu stiže mrtav...

• 2Ovo se svidja korisnicima: AcaNik, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

То ти причам..Иначе, не бих се уздао у наше новинаре. Никако.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Sirius, victoria, licvara, theNedjeljko, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo u vase ???

Vaistinu se rodi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="Trpe Grozni"]Samo u vase ???

Vaistinu se rodi. [/quote]


Hoćeš reći isti su oni svugde?

• 2Ovo se svidja korisnicima: vathra, amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Методологија научних истраживања заслужује посебну тему,
н'о до сада нисмо имали прилике да видимо нити један документ, а камоли шта озбиљније, од релевантности за тему до претпоставки. Уколико је ко толико заинтересован за судбину овог човека, нека изволи озбиљно прићи проблему, а сви знамо шта то заправо значи.. Све остало је губљење времена.