offline
- Pridružio: 27 Dec 2011
- Poruke: 245
|
Jovan Nenad ::Napisano: 02 Nov 2012 14:13
Господине Самарџићу,
Имам пар питања за вас:
1) Колика је била стварна борбена снага ове формације.
2) Какав је био однос припадника РЗК према домаћем становништву (овде пре свега мислим на ненаоружане цивиле) .
3) Пошто ,,сукобе,, са четницима нисмо још ,,доказали,, занимају ме евентуални успеси ове формације у сукобима са партизанима.
1. Слаба, као и недећаваца и љотићеваца отприлике.
2. Било је насиља. Али однос према цивилима био је бољи него однос Црвеноармејаца касније, када су забележена масовна силовања и разна друга кривична дела.
3. Доказали смо, само сам навео један недоказани, у нади да ће неко знати нешто више. Не би се могли навести неки конкретни успеси ни против четника ни против партизана. Њихово време највише је пролазило у давању страже. Они просто нису битно утицали на ратна збивања, делом свакако јер су у великом броју били трећепозивци.
За разлику од 1. козачке дивизије, која је имала преко 20.000 припадника на једном месту - РЗК је обично имао око 5.000 и то на различитим местима - и која је једно време била најјача антикомунистичка формација у НДХ. Ови козаци су штитили Србе од усташа, а Хрвате су убијали као присталице комуниста. Забележени су и њихови испади против хрвтаских цивила (нпр. увече покупе све младе Хрватице из неког села, ујутру их врате). Убили су и Степинчевог брата. Павелић је тражио од Хитлера да их протера, али узалуд.
Што се тиче поменутих Черкеза, то је у ствари Туркместанска диивизија у саставу Вермахта, састављена од муслимана са простора Совјетског Савеза, који су заробљени као црвеноармејци. И она је слата против партизана на западу. Имала је слабу борбену вредност. У једној операцији водили су је официри 1. брдске дивизије, али опет, слабо се показала.
Што се тиче питања издаје, ја сам русофил и тешко ми је да тај термин употребим за Русе. Ипак, ако се већ мора употребити, треба поћи од факта да су Лењин и друштво били немачки плаћени агенти у Првом светском рату, дакле издајице Русије, и посебно да је њихово примирје са Немцима било издаја Русије (дали су територије које су се налазиле у саставу Русије).
РЗК и козаци нису могли бити издајице Совјетског Савеза, јер као што неко рече нису ни били његови држављани, али јесу издали Краљевину Југославију, која их је примила и заштитила. То је и био разлог да Дража напише један проглас којим их протерује из земље. Тај проглас сам пронашао у Војном архиву, а преносим делове поглавља из једне књиге у којој сам о томе писао:
Други светски рат представља најтамнију мрљу у историји руско-српских односа. Најпре су руске избеглице, које је после Октобарске револуције Краљевина Југославија примала у великом броју, масовно ступиле у немачку службу. Немци су од њих основали Руски заштитни корпус ''Србија'', бројан неколико хиљада људи. Припадници ове формације обично су називани белогардејцима. У четничким документима они се по правилу помињу у негативном контексту. Примера ради, ово је Дражин радиограм мајору Драгославу Рачићу од 11. новембра 1942. године:
Јавите име и презиме и чин командира чете Руса Сергија да би га ставили под слово ''З''.88
''Руси врше терор над сељацима'', јављао је капетан Никола Калабић 17. маја 1943. године из Западне Србије.89
Као што смо раније видели, почетком јуна 1943. Калабићеви четници су у једној борби на друму Ваљево - Лозница убили пет белогардејаца, због чега су Немци у Шапцу стрељали 250 Срба (у то време, и за Немце је важила пропорција један према 50). ''Овакав рад нам је веома скуп. Немамо рачуна да за пет побијених Руса изгубимо 250'', писао је Дража Калабићу 8. јуна.90
Одмазда у истој пропорцији спроведена је и 4. октобра 1943. године: четници су у борбама о Подрињу убили три белогардејца, а Немци су због тога стрељали 150 Срба.91
Такође смо видели да су руске избеглице ступале и у друге формације. Qотићевски официр Сергије Задохлин, према извештају капетана Војислава Лукачевића од 18. јуна 1943, ''имао је на души 12 Срба''. Лукачевићеви четници су га ухватили и ликвидирали.92
Исту судбину доживео је и познати гестаповац Меншиков, када су га ухватили четници Тимочког корпуса.93
Зато је Дража још 8. новембра 1942. године поручио руским избеглицама да се селе из Србије. Реч је о радиограму Југословенској влади, намењеном за емитовање на таласима Радио Лондона. Дража је писао:
Порука Русима избеглицама у Југославији:
Примили смо вас као избеглице не зато да би се ставили на вашу страну, већ као браћа да вам помогнемо у невољи, јер смо се осећали дужним мајци Русији којој сте ви некада припадали.
Нисмо се хтели мешати у унутрашњу борбу Русије, исто тако не желимо ни ми да нам се други меша.
Међутим, ви сте наше гостопримство изиграли. Не само што сте кроз читав низ година учествовали у свима предратним аферама, издајству и корупцији, него сте по пропасти наше земље Немце прогласили за своје ослободиоце.
На нашој територији сте се организовали не само против ваше рођене земље, већ сте образовали своје јединице у Немачкој, у намери да угњетавате нас, који смо вам дали хлеба за више од две деценије.
Ми вас се гнушамо, одвратни типови! Нека вас је срам! Више вам нема места међу нама. Бирајте пут.94
Општи Дражин став о Русији, а боље речено о Совјетском Савезу, гласио је:
Ми немамо ништа противу Русије и радујемо се њеним победама, али не желимо да нам се нико меша у уређење наше куће.95
88 АВИИ, ЧА, К-295, рег. бр. 4\1.
89 АВИИ, ЧА, К-295, рег. бр. 11\2.
90 АВИИ, ЧА, К-297, рег. бр. 2\1.
91 К. Николић, Историја Равногорског покрета, прва књига, 398.
92 АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 5\1.
93 Зборник докумената, том 14, књига 3, 940.
94 АВИИ, ЧА, К-295, рег. бр. 7\1.
95 АВИИ, ЧА, К-299, рег. бр. 15\1.
М. Самарџић, Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета, 5. том, стр. 696-698. Крагујевац, 2010-
|
