Ruski zaštitni korpus

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::
Dalje koliko je pripadnika ruske emigracije bilo u JVuO a koliko u partizanima. Osim pilota Arkadija Popova ja nešto ne mogu da se setim neke značajnije face ni kod jednih ni kod drugih.

Ja sam letos citao Secanja Mese Selimovica, i dok je opisivao period rata spomenuo je jednog Arkadija sina belogardejca oficira koji je dosao u Beograd posle Revolucije.Taj Akradije je bio za Mesu simbol izuzetne hrabrosti kakvu nije video u ratu. Arkadije je bio fanaticni komunista, koga su ustase strasno mucile u zatvoru.Na svako pitanje ustasa Arkadije je govorio da je komunista a da je Crvena Armija najbolja i najjaca armija na svetu.Ustase su ga zbog toga mucile tako sto su ga tukle, sutirale, za noge ga vukli cetiri sprata niz stepenice da glavom udara u svaki stepenik, stavljale ga u ledaru a on se nije dao vec pricao samo jedno te isto. Mesa je bio zadivljen njime,pisao je iz prve ruke jer su proveli zajedno u zatvoru. Pa eto ga jedan pozitivan primer.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Ruska emigracija je brojala 80.000 ljudi al nisu svi bili borbeno sposobni. I među muškarcima ogromna većina je 1941. godine bila već u poodmaklim godinama prema tome možemo reći da je od borbeno sposobnih velika većina bila u RZK. Bilo ih je dosta i u nemačkim jedinicama formiranim od ruskih ratnih zarobljenika naročito na komandnim dužnostima jer su Nemci u njih imali veće poverenje.
Što se tiče sveštenika tačno je da je 20 bilo Rusa pripadnika RZC ali ih je bilo dosta koji su pre rata već bili ušli u klir SPC. Uostalom Ruska zagranična crkva nije mogla da eskomunicira pripadnike Srpske pravoslavne crkve iako su Rusi po nacionalnosti već samo pripadnike svog klira.
Dalje koliko je pripadnika ruske emigracije bilo u JVuO a koliko u partizanima. Osim pilota Arkadija Popova ja nešto ne mogu da se setim neke značajnije face ni kod jednih ni kod drugih.

Ако смем да питам, али одакле вам тај податак да је '' 1941. већина емиграната била у поодмаклим годинама'' и ''да према томе можемо рећи да је од борбено способних велика већина била у РЗК''?

Ваљда су ти емигранти имали потомке?


А ево шта пише С. Танин у књизи Руски Београд ( страна 73, Москва 2009):




Што се тиче руске/совјетске колаборације, савремени руски историчари су написали низ студија.
Процене које се тичу емиграције, говоре о 20.000 емиграта ( иначе амерички Црвени крст је 1. новембра 1920. изнео податак о 1.966.500 емиграната, мада је реална бројка вероватно ближа 3 милиона) и њихових потомака који су се определили за Трећи рајх.
Процена грађана СССР-а који су у Другом светком рату узели учешћа на страни Трећег рајха се креће од 800.000 до 1.500.000 ( примера ради за процену од 1,1 милион, историчар Кирил Александров износи податак да су неких 700.000 били Руси, Белоруси и Украјинци; док позивајући се на извештај ОКХ-а, износи податак да је 535.523 совјетска ратна заробљеника пуштена на слободу у периоду 13. новембар 1941- 1. мај 1944, а да је најмање 80-85% од те бројке приступило у службу Источних војски Вермахта).

Значи прича о некој руској(/белоруској/украјнској) колаборацији која почива на емиграцији је крајње смешна.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Super unuče pa upravo podaci koje si dao iz knjige Miroslava Jovanovića (jer Tanin njega citira) ako se uopšte razumeš u način na koji se regrutuje pokazuju da je ogromna većina Rusa 1941. godine pripadala u nekadašnji treći poziv i poslednju odbranu. Po tim podacima jasno se vidi da je 1941. godine maksimalno 10 do 12% mušaraca spadalo u starosnu grupu od 19 do 35 godina. Ako uzmemo da je minimum 25% od njih sigurno bilo nesposobno za vojnu službu znači da imamo negde maksimalno 8 do 10% muškaraca ruskih emigranata sposobno za vojnu službu (tj zdravih vojnih obveznika od 19 do 35 godina).
U svakom slučaju ne odgovaraš mi na pitanje koliko ih je bilo u partizanima i četnicima u odnosu na onih 3500 u RZK.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

super-unuče ::Процена грађана СССР-а који су у Другом светком рату узели учешћа на страни Трећег рајха се креће од 800.000 до 1.500.000 ( примера ради за процену од 1,1 милион, историчар Кирил Александров износи податак да су неких 700.000 били Руси, Белоруси и Украјинци; док позивајући се на извештај ОКХ-а, износи податак да је 535.523 совјетска ратна заробљеника пуштена на слободу у периоду 13. новембар 1941- 1. мај 1944, а да је најмање 80-85% од те бројке приступило у службу Источних војски Вермахта).

Значи прича о некој руској(/белоруској/украјнској) колаборацији која почива на емиграцији је крајње смешна.
Што се тиче совјетских заробљеника који су се прикључили Вермахту, у већини случајева је то била ствар опстанка, него добровољног прикључења. Као избар са једне стране су имали смртност од преко 50% у немачком заробљеништву, а са друге могућност да се прикључе немцима и запале првом приликом. Код већине јединица видимо да се то и десило крајем рата, да не спомињемо Хивије који су радили само помоћне послове.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Super unuče pa upravo podaci koje si dao iz knjige Miroslava Jovanovića (jer Tanin njega citira) ako se uopšte razumeš u način na koji se regrutuje pokazuju da je ogromna većina Rusa 1941. godine pripadala u nekadašnji treći poziv i poslednju odbranu. Po tim podacima jasno se vidi da je 1941. godine maksimalno 10 do 12% mušaraca spadalo u starosnu grupu od 19 do 35 godina. Ako uzmemo da je minimum 25% od njih sigurno bilo nesposobno za vojnu službu znači da imamo negde maksimalno 8 do 10% muškaraca ruskih emigranata sposobno za vojnu službu (tj zdravih vojnih obveznika od 19 do 35 godina).
U svakom slučaju ne odgovaraš mi na pitanje koliko ih je bilo u partizanima i četnicima u odnosu na onih 3500 u RZK.

Ако ћемо да терамо мак на конац, 1941.је било неких 13.000 емиграната ( мушкараца) млађих од 40 година. Значи, 3.500 ( чак да су сви млађи до 40 година, а нису) никако нису ''велика већина''.С друге стране, у литератури ( како руској, тако и домаћој) наводи се да је у РЗК-у мање од 10% било млађих годишта.

Ево и линк на књигу са списком 3582 официра и подофицира РЗК-а:
Tekst za link
Готово да нема рођених после 1900 ( значи млађих од 41 године).


А какав је смисао питања?
Већина емиграната је преседела рат код куће, као што би урадила и већина Срба ( након немачког и италијанског гушења устанка '41. у Србији и Црној Гори) да није било усташких клања.

И колико је мени познато, од црвеноармејаца побеглих из заробљеништва и из немачких формација, укључујући и РЗК формирано је 6 ''руских'' батаљона при НОВЈ, а при ЈВуО , код Пилетића, управо од пребеглих припадника РЗК-а ( 30. септембра 1943.) формиран руски одред.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::ltcolonel ::Osim pilota Arkadija Popova ja nešto ne mogu da se setim neke značajnije face ni kod jednih ni kod drugih.
Е, а минер Владо?


Hehe, i ja sam se prvo njega setio.

• 1Ovo se svidja korisniku: Barkman
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::
Што се тиче совјетских заробљеника који су се прикључили Вермахту, у већини случајева је то била ствар опстанка, него добровољног прикључења. Као избар са једне стране су имали смртност од преко 50% у немачком заробљеништву, а са друге могућност да се прикључе немцима и запале првом приликом. Код већине јединица видимо да се то и десило крајем рата, да не спомињемо Хивије који су радили само помоћне послове.

Совјетска колаборација се не може свести само на смртност у немачким логорима (као што су чинили совјетски историчари посстаљинове ере).

Мало је познато, али услови за заробљене припаднике Руске императорске армије у Првом светском рату нису били много бољи.
А постојао је и покушај да се регрутују поданици Руске империје у рату ( дивизија Сич).
Али Централне силе су једва успела да ''дођу'' до неких 7.000 бораца, при чему већина нису били поданици Русије, већ Хабзбуршке монархије- Украјинци из Галиције.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nemosav1 ::Citat:Иначе, формације ''Недићеве Србије'', у које је спадао и РЗК, нису ишле ван граница те творевине, сем наравно уочи слома, када су кренуле на запад.

RZK je imao vanredno prijateljske odnose sa Nedicem (komandant korpusa je bio Nedicev intimus), ali formacija nije spadala nikada pod Nedicevu Srbiju nego je bila deo nemackog Vermahta.Pripadnici su od 1. Decembra 1942 , polagali su zakletvu Fireru, nosili kompletne nemacke uniforme, imali nemacka dokumenta.(Micr.No.T-501,Roll 352,Frs.533 i 754)
Naravno da su isle, jer su se borile u Bosni protiv partizana.Najveci broj pripadnika korpusa su bili belogardejci iz Rumunije
И љотићевци су били део Вермахта, али нисам мислио у том смислу.
Свеједно, волео бих да наведете нешто у одласцима РЗК преко Дрине, заиста нисам чуо за то.
Наравно не рачунам оно тик уз обалу.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Lažni Kalabić, bojank, Atomski čoban
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

M. Samardzic ::nemosav1 ::Citat:Иначе, формације ''Недићеве Србије'', у које је спадао и РЗК, нису ишле ван граница те творевине, сем наравно уочи слома, када су кренуле на запад.

RZK je imao vanredno prijateljske odnose sa Nedicem (komandant korpusa je bio Nedicev intimus), ali formacija nije spadala nikada pod Nedicevu Srbiju nego je bila deo nemackog Vermahta.Pripadnici su od 1. Decembra 1942 , polagali su zakletvu Fireru, nosili kompletne nemacke uniforme, imali nemacka dokumenta.(Micr.No.T-501,Roll 352,Frs.533 i 754)
Naravno da su isle, jer su se borile u Bosni protiv partizana.Najveci broj pripadnika korpusa su bili belogardejci iz Rumunije
И љотићевци су били део Вермахта, али нисам мислио у том смислу.
Свеједно, волео бих да наведете нешто у одласцима РЗК преко Дрине, заиста нисам чуо за то.
Наравно не рачунам оно тик уз обалу.

Opet proizvoljnosti.
Ljotićevci nisu bili deo Vermahta, Vermaht nije primao svašta. Jeste da su Nemci bili zločinci ali su i oni imali neke standarde.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 07 Nov 2012 13:43

Khaless ::M. Samardzic ::има РЗК преко Дрине, заиста нисам чуо за то.
Наравно не рачунам оно тик уз обалу.

Opet proizvoljnosti.
Ljotićevci nisu bili deo Vermahta, Vermaht nije primao svašta. Jeste da su Nemci bili zločinci ali su i oni imali neke standarde.


Мислим да нису били део Вермахта али да су свакако били подређени немачкој команди до 1944. године. Што се тиче борбене моћи СДК, као и квалитета саме јединице, постоје различита мишљења. Можда би неко нешто више могао да нам каже, ако то није мало ван теме.

Dopuna: 07 Nov 2012 13:44

M. Samardzic ::
И љотићевци су били део Вермахта, али нисам мислио у том смислу.
Свеједно, волео бих да наведете нешто у одласцима РЗК преко Дрине, заиста нисам чуо за то.
Наравно не рачунам оно тик уз обалу.


Да, заиста се у њиховој химни помиње борба против партизана...усташа...
Знам за деловање Козака на тлу НДХ, али ово је занимљив податак.

Dopuna: 07 Nov 2012 14:05

Citat:bojank ::
Не, изгледа да ви нисте схватили да је поента приче била издаја своје земље од стране припадника РЗК (у овом случају, то би био СССР) а не злоупотреба гостопримства како сте ви то протумачили.

Cija poenta? Moja nije - za one koji ne cuju dobro - ONI SU IZDALI ZEMLJU KOJA IM JE PRUZILA GOSTOPRIMSTVO - Kraljevinu Jugoslaviju. Na cast im bilo.


Помешали сте бабе и жабе. Овде се говорило о издајству које су починили према својој ,,домовини,, СССР-у а не злоупотреби гостопримства у Краљевини Југославији, иако су, чини ми се, све до почетка рата били узорни грађани КЈ. Даље, организовање у циљу борбе против комуниста је, гледајући то из њихове перспективе-протераних ,,Белих Руса,, разумљиво и није спорно. Као што није спорна ни њихова жеља за слањем на Источни фронт (што им није дозвољено) Што се мене тиче, спорни су њихови евентуални злочини према домаћем/српском становништву. Ако их је било ваљало би их навести.
[quote]


Citat:Zabole me za desavanja u Rusiji, mene jedino interesuje sta su pripadnici RZK uradili OVDE.

Дешавања у Русији 20их су повезана су са дешавањима о којима разглабамо овде.