Dobre vesti iz Srbije

29

Dobre vesti iz Srbije

offline
  • Bili smo vojnici
  • Pridružio: 19 Maj 2009
  • Poruke: 4512
  • Gde živiš: Beograd - Srbija; Novi Grad - Republika Srpska

Evo da i ja izjavim nešto za večernji dnevnik.

https://www.youtube.com/watch?v=vdLuk2Agamk

offline
  • GveX 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 19 Apr 2014
  • Poruke: 12

info nezvanicno iz same kompanije: kompanija MTU Aero Engine je izmedju Srbije i Rumunije izabrala Srbiju za otvaranje Remontnog centra(sad da li za motore ili turbine,jebem li ga) poznata i lokacija Wink Uglavnom tek treba da se kontaktiraju vlasti pa ce se onda sigurno sve saznati 😂 ps: lepa vest za struku 👍

offline
  • Gama  Male
  • Moderator foruma
  • istoričar
  • Pridružio: 14 Jun 2004
  • Poruke: 3963
  • Gde živiš: Niš, Srbija

Tema je očišćena od off-a.
Zamolio bih cenjene korisnike da postavljaju dobre vesti iz Srbije, a ne da se bave dnevnom politikom.

Ovo je poslednja opomena, jer s vremena na vreme uletite u žestoki off.

Ako je tema o dobrim vestima iz Srbije, neka to i bude, a ne ovde da se prosipa dnevna politika i da mora i ovde da se čita da li je neko štrajkovao glađu, da li je burazerska ekonomija u Srbiji i sl.

Unapred hvala,
Gama

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1081

Па да наставимо..
Академци чисте реке и пошумљавају...
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:788477-.....ru-planinu

offline
  • Pridružio: 21 Jan 2019
  • Poruke: 14

Napisano: 14 Apr 2019 0:24

boyce ::Mijat Lakićević 08/04/2019 |

Vučić oštetio Srbiju za 3,5 milijarde evra

Kako izveštavaju mediji iz mnogih gradova Srbije Aleksandar Vučić je zabranio autobuskim firmamama da prevoze građane na miting opozicije 13. aprila u Beogradu. Videćemo koliko će ta zabrana biti poštovana, ali iskustvo govori da će dobar broj prevoznika ustuknuti pred silom. Uz razne druge, to će imati i negativne ekonomske posledice, jer će niz preduzeća ostati bez prihoda i zarade.

Ovo je samo najnoviji u nizu primera nasilja Vučićeve vlasti nad privrednim životom. O mnogima sam već pisao (Kombi-nacija, Car (je) go, Kapitalizam, socijalizam i klijentelizam), pa neću ponavljati, ali želim da podsetim na jednu skorašnju analizu koja je objedinila i kvantifikovala posledice te ekonomske represije. Reč je o radu kojeg su ekonomisti Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, te Darko Brčerević (takođe Fiskalni savet) i Mirjana Gligorić (Ekonomski fakultet, Beograd) predstavili na martovskom Kopaonik biznis forumu. U najkraćem, empirijsko istraživanje koje je sproveo pomenuti trio, pokazalo je da Srbija ostvaruje privredni rast koji je znatno „ispod potencijalnog nivoa“, odnosno ispod nivoa koji su u proseku ostvarile zemlje centralno-istočne Evrope. Preciznije, rast je bio manji za oko 2 odsto bruto domaćeg proizvoda. Umesto oko 5, Srbija je imala rast od oko 3 odsto. Ako se to prevede u pare – što autori studije, istina, nisu uradili, ali nije teško izračunati – proizlazi da je od 2014. do 2018. zaključno, Srbija izgubila 3,5 milijardi evra. Naime, bruto domaći proizvod Srbije u poslednjih 5 godina iznosio je prosečno oko 35 milijardi evra, 2 odsto je 700 miliona evra, puta 5 – to je 3 i po milijarde. Toliko je, dakle, za pola decenije Vučićevog formalnog vladanja Srbijom građanima izbijeno iz džepa. Drugim rečima, 500 evra po stanovniku; čak i „bebi u kolevci“. U ovu sumu, kao što se vidi, nisu uračunate druga polovina 2012. niti 2013. godina kada AV nije i formalno bio prvi čovek u državi, mada faktički jeste. Kad bi i to uzeli u obzir, šteta bi se popela na blizu 4 milijarde evra, ali računam da je i 3 i po „sasvim dovoljno“. Mislim dovoljno da bi se videle razmere katastrofe.

Zapravo, vrlo minucioznom analizom Petrović, Brčerević i Gligorić su utvrdili da se oko polovina tog gubitka u rastu BDP-a (dakle oko 1 odsto) može pripisati slaboj vladavini prava i „jakoj“ korupciji, 0,7 odsto je rezultat niskih investicija, a ostatak lošeg obrazovanja. Međutim, u suštini, sva ta 4 uzroka mogu se svesti na jedan – na nasilje. Jer, nasilje – direktno ili indirektno, u ovom ili onom obliku, kao činjenje ili izbegavanje da se učini ono što je neophodno – osnovni je uzrok i bednih institucija i neprijateljskog investicionog ambijenta i krupnih mana prosvetnog sistema.

Najopasnije po jedno društvo jeste nasilje, vidljivo i nevidljivo, koje razara pravni poredak. Srbija je u tom pogledu – kao što pokazuje World Governance Index (WGI) Svetske banke, koji meri različite parametre kvaliteta institucija – temeljito razorena zemlja. Srbija je, naime, jedna od retkih evropskih država koja je za vladavinu prava i visinu korupcije u 2017. godini dobila negativnu ocenu. Na skali od -2,5 do +2,5 ocenjena je sa -0,28. Bugarska, Rumunija, Mađarska i Hrvatska, recimo, sa prosečnom ocenom od +0,16 bile su mnogo bolje od Srbije, dok je prosek zemalja centralno-istočne Evrope bio 3 puta bolji i iznosio je +0,56. Da ne bude zabune, tj. da neko ne pomisli da je Svetska banka nešto pristrasna, slične negativne ocene za vladavinu prava i korupciju Srbiji daju i druge međunarodne organizacije – Transparency International, World Justice Project, World Economic Forum itd.

Nije, međutim, problem samo u tome što Srbija ima (gotovo) najgori rezultat. Posle 2000. godine ovi pokazatelji postepeno su se popravljali. Sve do 2014. godine. Od kako je Vučić preuzeo vlast pozitivni trendovi su prekinuti a Srbija poslednjih 5 godina beleži sve gore i gore rezultate. Po podacima WGI, rezultat Srbije u korupciji i vladavini prava pogoršan je sa -0,19 iz 2014. godine na pomenutih -0,28. U isto vreme zemlje CIE ostvarile su, istina malo, ali ipak poboljšanje – sa +0,54 na +0,56. „Identične trendove pogoršanja ovih indikatora u prethodnih 4-5 godina pokazuju i druga relevantna istraživanja“, konstatovano je u navedenoj studiji.

Deluje deplasirano – a možda i stvarno jeste – sad podsećati da je Vučić na vlast došao obećavajući pojačanu borbu protiv korupcije, jačanje pravne države i ubrzani privredni napredak. Ništa od tih obećanja nije ispunio; desilo se uglavnom sve suprotno.

Sada je jasno zašto Vučić nije išao na „Srpski Davos“ iako je na prvi pogled, s obzirom na prošlogodišnji rast, imao čime da se pohvali. Nije, jer bi zapravo morao da se suoči sa poražavajućim rezultatima svoje vladavine. A ne bi bilo nikog da ga, kao Vesića, brani „golim grudima“. Nekako sumnjam da bi Ana, Zorana i Suzana to učinile.

Nije ni važno. Aleksandar Vučić je, sve u svemu, građanima Srbije „ukrao“ 3 i po milijarde evra. Kako stvari stoje, ta suma će se u narednih 5 godina barem udvostručiti.

Peščanik.net, 08.04.2019



Izvini ali se moram vratiti na ovo. Radi se o totalno pogresnom tumacenju brojeva naime

Da objasnim

Naime to izjava je bazirana na uporedjivanju ostvarenog i savrsenog scenarija koji fakticki tesko da je ostvarljiv. .Nema drzave u evropi koja je u roku od 20 godina ostvarila dugorocno prosek rasta od 5% godisnje a da to nije uradila neposredno posle rata ili posle bolnog perioda tranzicije gde nista od toga nije nas slucaj. Kao ni drzave u Istocnoj evropi kojoj se to desilo u navedenom periodu.

U periodu 2014 do 2018 je sprovedena fiskalna konsolidacija gde je radi smanjenja deficita i javnog duga ogranicena drzavna potrosnja. Javni dug je smanjen sa skoro 80% na 50% bdpa. Da objasnim. Generalno moguce je ostvariti visoku stopu rasta u jednog godini tako sto dosta povecas javnu potrosnju- dobra i usluge koje se kao posledica toga kupe bilo od strane drzave ili korisnika budzeta se u toj godini registruju kao BDP a za razliku se zaduziti u inostranstvu ili kod domacih investitora- to je radjeno od 2009-2014. Sasecanje drzavnih rashoda radi suprotno. Zato je u 2015 ostvaren dosta nizak rast od 0.8%, smanjenje je uvedeno i u Q4 2014 pa je i na taj period imalo uticaj. Drzavna potrosnja i godinama posle nije imala toliki efekat na rast jer je deficit drzave bio dosta manji ili nepostojeci. Iako su izdvajanja za kapitalne projekte na nivou vlasti porasla nekoliko puta. Rec je o najkvalitetnijem vidu trosenja drzavnog novca koji dugorocno utice na rast privrede. Trenutno je na snazi period razduzivanja posle tok bi trebali dobiti i investicioni kreditni rating posle kod bi se mogli mnogo jeftinije zaduzivati. Tada uz podrsku javne potrosnje mozemo ocekivati dugorocno veliki rast bdpa.

Vredi napomenuti i da je u uslovima slicnog rasta svetske privrede ostvaren dosta nizi rast tokom 2010-2011 (izbacio sam 2012 jer se tada i podelila vlast i zbog susa). Rast je bio 1%, 1.5% iako je drzavna potrosnja koja je zbog veceg rasta akumulirala dug bila dosta veca nego danas u vidu visokog deficita (4-5% bdpa vs +1.2% 2017 i +0.6% 2018). Da podsetim- srednjorocna prognoza svetskih institucija je da ce rast u narednom periodu biti 4% godisnje pod predpostavkom da ne dodje do krize u svetu

offline
  • boyce 
  • Super građanin
  • Pridružio: 05 Nov 2007
  • Poruke: 1077

@Maschinekalibar, odslušaj ovo

offline
  • Pridružio: 21 Jan 2019
  • Poruke: 14

Svidja mi se kako navodi primer estonije koja je fiskalnu konsolidaciju sprovela u toku globalne recesije 2009 godina (i srbija je bila u recesiji samo mnogo manjoj). Tako da je efekat konsolidacije kombinovan sa vec losom globalnom ekonomijom rezultirao padom BDP-a od navedenih 15% samo da bi ostvarila efekat kod slusaoca. Naime pogledao sam podatke obuhvata drzavnog budzeta ukuonog bdpa i on se 2010 i 2011 smanjio sto znaci da su oni svoju fisklanu konsolidaciju zavrsili za godinu dana. Jednostavno nije imalo smisla ustezati se kad je globalna ekonomija zivnula. Vece rasterecenje privrede je rezultiralo vecim rastom posle 2009. Takodje zbog nize polazne baze imali su veci rast narednih godina.

Kod nas za razliku od estonije fiskalna konsolidacija je trajala duze. Plate i penzije nisu vracene do 2018, rast je pocivao samo na investicijama i izvozu a ne povecanju domace potrosnje zato je sve do 2018 bio tako mali. Jednostavno trebalo je smanjiti tooki javni dug

Ono sto bi voleo da objasni kako to da je demokratska vlast 2010 i 2011 pod slicnim okolnostima (rast evropske privrede je bio na slicnom nivou kao 2018) ostvarila rast od svega 1 i 1.6%? I to sa mnogo vise podrske od strane drzavne potrosnje (deficit je bio oko 4-5% bdpa) ostvarila nizi rast nego mi 2018 i 2017 iako podske u vidu visoke potrosnje nema u tom nivou (imamo suficit)? Vredi reci i da su relevante medjunarodne institucije predvidele rast od 3.5% 2019 i 4% 2020/1 cak i pod mnogo nizim deficitima nego 2010/2011?

offline
  • boyce 
  • Super građanin
  • Pridružio: 05 Nov 2007
  • Poruke: 1077

Danica Popović nema šta da objašnjava ,,uspehe" od 1,6 DS vlade u godinama koje navodiš, jer je u to vreme na isti način kritikovala tu istu vladu Mirka Cvetkovića, a posebno Mlađana Dinkića, ko god je čitao njene tekstove i pratio šta govori, to zna.

offline
  • Pridružio: 21 Jan 2019
  • Poruke: 14

boyce ::Danica Popović nema šta da objašnjava ,,uspehe" od 1,6 DS vlade u godinama koje navodiš, jer je u to vreme na isti način kritikovala tu istu vladu Mirka Cvetkovića, a posebno Mlađana Dinkića, ko god je čitao njene tekstove i pratio šta govori, to zna.

Svakako stoji da su nam projekcije rasta bolje nego u pretnodnoj vlasti kao sto navedoh

offline
  • pein 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 09 Jan 2012
  • Poruke: 18819

Prema Pravilniku o kozmetičkim salonima i upotrebi solarijuma, koji je stupio na snagu sredinom februara, stariji će i dalje moći da se “kvarcuju”, ali samo ako prethodno potpišu da su upoznati sa svim mogućim rizicima korišćenja aparata sa solarnim lampama.
http://nsuzivo.rs/srbija/zabrana-solarijuma-u-srbi.....8U1KnsB7P8

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 671 korisnika na forumu :: 34 registrovanih, 3 sakrivenih i 634 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _commandos_, apostata, aramis s, arsa, Atomski čoban, babaroga, bozicgoca, BRATORIII, darkangel, filiplukac1337, flyer, j22, Kubovac, Marko Marković, MB120mm, Mercury, Metanoja, mgaji21, Mihajlo, milimoj, miodrag, Profica, RADOVAN.S, renoje2, rovac, Srky Boy, tokivoki01, trutcina, Vlada1389, vlvl, vrki, wolf431, zgoljo, zlatkovuka