Senke nad Balkanom

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mercury ::Bjela je i sam rekao da je imao uzor u seriji Peaky Blinders ali je pomenuo jos neke serije na koje se ugledao. Skroz legitimno.
Ali kako rece, ima serija koje se tek snimaju, a vezane su za taj period, ocigledno je to popularno svuda jer je to doba slabo zastupljeno i sto je jos bitnije, serije definitivno dominiraju po gledanosti. Netflix je napravio pravi bum sa serijama. Tu je i GoT, pa netflixov Narcos...kvalitetnija izdanja imamo u serijama nego u filmovima.

Boardwalk Empire je pominjao. Serije postaju i za producente isplativije od filma. Walking Dead mislim da je bio jedno vreme najgledanija serija u SAD. Breaking bad, Narcos, Game of Thrones su takođe napravile pravi bum.

• 1Ovo se svidja korisniku: Skijavoneska
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E da, i Breaking Bad, Prison Break..to su serije koje su zapocele maniju

Meni je Narcos definitivno najbolja serija

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mercury ::E da, i Breaking Bad, Prison Break..to su serije koje su zapocele maniju

Meni je Narcos definitivno najbolja serija

Nisam pogledao, ali sam čuo sve pohvale. Trenutno gledam Fargo i Peaky Blinders.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Mercury, zixo, radionica1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Po meni su dve kljucne stvari za sadasnje stanje sa serijama (sto ja licno pozdravljam)
1. Velika prednost u odnosu na filmove jer dozvoljavaju vecu minutazu da se prica moze jako dobro postaviti i razviti, mada nacisto idiotski trend ekranizovanja stripova kao i besumucno ponovno snimanje klasika/nastavaka uspesnih fransiza je sigurno pomogao vecoj gledanosti serija

2. Savremena tehnologija i tehnika koje sa jedne strane omogucava da se i u serijama prikazuju stvari koje su ranije bile iskljucivo u filmovima zbog cene, a sa druge strane princip naplate gledanja sadrzaja kao sto su HBO, Netflix i slicni pa sada serije mogu doneti mnogo vise novca nego ranije.

• 11Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, Mercury, Uzelac2106, zixo, stalker, Sale, radionica1, Sall, Trinitron1, bojank, Skijavoneska
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Nisam hteo da pišem, sumirao sam utiske:

Problem je očigledno nastao u tome što su autori serije krenuli sa kampanjom „Istorija koju nas nisu učili“, a običan gledalac je očekivao da bude sve istorijski utemeljeno.

Već sam pisao šta je istorijski, a šta nije. Dodao bih i ovo:
-pucanje na Stjepana Radića i poslanike HSS se dogodilo 20. juna 1928, a ne posle 30. avgusta 1928. kao što je u seriji predstavljeno. (list Politika je pisao o tome dan nakon tog događaja, 21. juna – prilog br. 1)
-PRIZAD je osnovan 12. maja 1930. godine (list Politika je pisao o tome dan po osnivanju, 13. maja– prilog br. 2).

Prilog br. 1:


Prilog br. 2:


Ja mislim da Dejan Stojiljković nema pojma o tome šta je zadatak istorije pa se tako baca činjenicama (što u intervjuima, što u raznim gostovanjima ili npr. u ovoj emisiji OKO magazina), a posle se poziva na iste te istorijske činjenice kako bi opravdao to što je napisao. Dok sam studirao istoriju, prilikom zadatka analize izvora, najteže je bilo analizirati izvore koji su bili poluistina (npr. nekom se servira neka poluistina, on to zapiše delimično pa propusti par stvari, a par detalja nakiti pa bude haos) gde je neophodno analizirati sve, od slova, izvora, papira, itd…
Problem dodatno nastaje kada su scenaristi nastojali da kažu kako je sve to utemeljeno na istorijskim činjenicama jer to ima u izvorima, a onda kažu da je fikcija.
Namerno ili nenamerno autori su ovde ubacili ovaj sistem gde neko ko ne zna činjenice lako nasedne na to, a neko ko zna trči da raskrinka „prevaru“. Na početku prikazivanja, nisu se ogradili o tome da li je fikcija ili ne (za razliku od toga „Otpisani“ bar na kraju imaju da su likovi inspirisani podvizima ilegalaca itd… ). Znači jedno je tačno, a napad na Glavnjaču je imaginacija.
Nažalost, još jednom se pokazalo da se istorija najbolje koristi zbog para i politike.

Ovo u vezi opijuma delimično je tačno ali treba imati u vidu sledeće, što su scenaristi prećutali:
Opijum se nije proizvodio da bi se koristio za relaksiranje ili uživanje (kako su predstavljeni makedonski separatisti u seriji), već se koristi za proizvodnju morfijuma i u medicinske svrhe. Naravno, PRIZAD (PRivilegovano IZvozno Akcionarsko Društvo) je stvarno postojao i bavio se i tom delatnošću (Odeljenje/ured za opijum). Inače, naslednik PRIZAD-a je današnji CENTROPROM A. D. (poznat po proizvodnji "C" kafe i začina "C" u bivšoj SFRJ).
Lepiti etiketu "Kolumbije" nekoj državi da je bila izvoznik droge (poput neke organizovane kriminalne grupe) je, po mom skromnom mišljenju, u rangu budalaštine. Scenaristi su previše karikirali stvari dovodeći u rang tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju sa današnjom Kolumbijom, u kojoj kokain ne izvozi država već narko-kartel protiv koga se bori država.

Bivša SFRJ je takođe izvozila opijum na tržište SAD (pronašao u arhivu dokument u kome Ameri mole Tita da im proda opijum) ali je zbog nemogućnosti da podmiri svoje potrebe obustavila izvoz u SAD. Da bi izašli u susret Amerima tadašnji SIV se raspitivao u SSUP-u da li imaju nešto zaliha iz „zaplene“.
Ja se nadam da, oni koji su protiv Tita i Jugoslavije, neće reći da je SFRJ bila izvoznik opijuma. Jedno je izvoziti legalno, za potrebe medicine, a drugo je ilegalno švercovati.
Legalna trgovina opijumom bila je definisana Zakonom o opojnim drogama. Da li se u sve to ugrađivala vlast i pojedinci u vlasti? Sigurno jesu. I tada, a i danas, se pojedinci u vlasti ugrade u primamljive ugovore. Ništa strašno, država gleda gde da zaradi, a oni manje patriotski orijentisani žele da zarade više od države. U novije vreme, pojedinci iz vlasti se ugrađuju u unosne poslove: nabavka pancira, zakup satelita, kupovinom uglja iz Kolubare, koncesijom za izgradnju vetro-parkova i sl. Opijum je danas rezervisan za narko-bosove i ljude „s one strane zakona“ dok je za vlast rezervisan „unosan biznis“ koji je potpuno legalan i koji nema aluzije na kriminalne aktivnosti (podmuklo nazvano: investicija ).

Zašto Makedonci švercuju opijum u seriji?
Zato što su, prema gore navedenom zakonu, za opijumsko područje (mesto gde je legalizovano uzgajanje opijuma) predviđeni srezovi bili u Vardarskoj banovini (član 3, stav 2).

Prilog dela Zakona o opojnim drogama:


Ovo što je Kecmanović rekao (a Stojiljković dopunio) za Jatagan malu o državi u državi je smešno i tragično. Kao što rekoh, a to i Kecmanović potvrdio, Jatagan mala je preteča favela, a izgleda da su žandarmi preteče BOPE. Još ispade da Golubić nosi revolver koji je ispred svog vremena.
U novijoj istoriografiji (Margaret Mekmilan) bilo je sličnih ispada da se Srbija 1914. prikaže kao Iran koji sponzoriše terorizam, da je Princip fanatik poput Bin Ladena, da je Mlada Bosna slična Al Kaidi i da je sarajevski atentat zapravo teroristički akt. Ludost koja se ne sreće u mitovima anglo-saksonskog podneblja.
Znači, nije produktivno današnje stanje prenositi u prošlost.

Period između dva svetska rata (1918-1941):
Ovaj period je slabo istražen u istoriografiji jer se akcenat stavlja na period posle 1945. i na period pre 1918. Naročito je interesantna lokalna istorija gde ima vrlo malo građe koja je uništena što zbog ratnih okolnosti, što nemarnosti arhivista. To predstavlja pravi izazov za svakog ko uleti u tu oblast i sve što napiše može se smatrati revolucijom u lokalnoj istoriji između dva svetska rata.

Npr. malo ljudi zna da je u Pirotu 1930. VMRO bacio bombu na tadašnji hotel „Nacional“ (zgrada postoji i danas u samom centru grada) i da je bilo poginulih. Tamošnji istoričari to samo u kratkim crtama daju, bez da navode detalje iako tih detalja ima – razlog: nemarnost i nezainteresovanost, a državna plata ne traži normu (u arhivu, biblioteci i muzeju). Npr. malo ljudi zna da je Milunka Savić tražila da ide kao dobrovoljac u Italijansko-etiopskom ratu (ovde na Forumu su pojedinci mogli da pročitaju to jer je ekskluzivno objavljeno ovde). Samo se reciklira da je ona u međuratnom periodu živela teško i da je niko nije obraćao pažnju na nju što nije baš tačno.
Međuratni period je veoma interesantan jer tada počinje, u svetu, razvoj građanskog života punim kapacitetom (koji odudara od onog pre 1914.) koji zahvata i našu zemlju ali on biva presečen 1941, a definitivno zaustavljen 1945. Šteta što je malo serija iz tog razdoblja: kako dokumentarnih tako i igranih.

Bjelogrlić je otkrio rudnik, tu mu skidam kapu i podržavam. Zna gde da kopa za istorijske teme i svaka mu čast. Da li je popularizovao ovaj period? Rano je još za tu ocenu, ali je naterao ljude da istraže detalje iz serije i da saznaju nešto novo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Људи генерално су се одвикли од читања и лакше им је да им то неко сервира преко ТВ-а,што доводи до "пецања" јер се чињенице слабо познају.
То аутори знају и вешто користе уз обавезно "кићење" и извртање чињеница да би конзументу(који је углавном "полуписмен") било што занимљивије и лако сварљиво.
То је глобални тренд(Хистори Канал и сл.) који доноси добру гледаност,а самим тим и зараду.

То само по себи не би требало да буде проблем уколико је гледалац свестан да се ради о Филму/Серији и да то подведе под лаку забаву.А да истину тражи на неким другим местима.
Међутим,питање је колико просечан гледалац код нас,заражен "паровима",може да разлучи реалност од фикције.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Gama ::... Već sam pisao šta je istorijski, a šta nije. Dodao bih i ovo:
-pucanje na Stjepana Radića i poslanike HSS se dogodilo 20. juna 1928, a ne posle 30. avgusta 1928. kao što je u seriji predstavljeno. (list Politika je pisao o tome dan nakon tog događaja, 21. juna – prilog br. 1)...

Prilog br. 1:


...... из саме серије...



... а обратите пажњу на текст испод наслова:

Јутрос у свом вагону г. Цветковић примио је посету седам њих радикала. Код њега су били и посланици Павле Јовановић и Шајин Идриз...

Па, мајку му, зар је толико тешко било потрудити се и око тога?

• 1Ovo se svidja korisniku: radionica1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Skywhaler ::... из саме серије...



... а обратите пажњу на текст испод наслова:

Јутрос у свом вагону г. Цветковић примио је посету седам њих радикала. Код њега су били и посланици Павле Јовановић и Шајин Идриз...

Па, мајку му, зар је толико тешко било потрудити се и око тога?

U pitanju je tekst iz lista Politika, 1. septembra 1928. godine, sa 2. strane.




Iz ugla analize istoričara: Mislim da je ovo radio neki lik (profesionalni grafičar ili neko ko poznaje osnove Photoshopa), bez nekih preteranih afiniteta za detalje i istoriju i bez želje da se posebno udubljuje u ono što radi (ja bih u Photoshop-u ovo napravio za 2-3 minuta). Da budem iskren, u zemlji u kojoj dobar procenat ljudi čita samo naslove, nije napravio neki propust. Pored toga, na TV-u nema SPACE tastera (za pauzu) da se pritisne pa da gledalac detaljno čita tekst .
Očigledno da je u pitanju neko koga je mrzelo da bude kreativan pa se uhvatio za 31. avgust i 1. septembar 1928. i listao samo ta dva broja.

Mi na forumu smo fanatici po istorijskim stvarirma pa gledamo sitna crevca .
Ja mislim da je serija sklepana na brzinu i da su mnoge stvari morali da se skrate, verovatno zbog para (i sami autori projekta su planirali da odustanu od snimanja). Npr. na kraju serije mi imao samo deo gde se pozitivac obračunava sa negativcima i gde se razrešava ko je glavni.
U celoj priči ima dosta rupa koje nisu date na kraju. Npr. ne zna se ko je ubio Milisava, ko je doturio britvu Avramu, koga je fotograf Neven video u svojoj radnji pre ubistva (imamo samo nagađanje), šta će Avramovi otisci na Nevenovom aparatu, itd. Dosta nedorečenih stvari.

Da dodam nešto duhovito na ovu temu:


Pogledati Kesićev trejler za "Senke nad Balkanom", od 7:15.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da pridajete previse paznje nebitnim detaljima.

Ima primera gde se u te scene koje jedva da traju sekundu dve, u tekstove ubace cak i imena ljudi koji rade na filmu. Naslov je taj zbog kojeg scena postoji.

Serija ko serija, svuda se nadje neka nelogicnost, al da je sklepana - nije.

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Možda sam se loše izrazio. Kad sam rekao "sklepana" mislio sam na to da su neke priče nedorečene i da su bukvalno sažimane ili kraćene - ide jedna priča koja nema najasniji rasplet, a posle se ubaci druga priča. Npr. ko je Avramu dostavio britvu, a ko je skinuo Milisava.
Očekivao sam da se na kraju sve sazna, da se napravi cela priča (makar i kroz flešbekove ili kazivanje glavnog lika), da se razreše misterije i nagađanja, kao u pojedinim detektivskim romanima ali izgleda da do toga nije došlo.

Novinski članci nisu ni bitni, ali, eto, zapali nam za oko .