Vojni kamioni FAP (sve verzije)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Filip Marinković ::Zalud je objašnjavati studentima teoretičarima, bez dana radnog iskustva, šta je to domaća proizvodnja i koliko znači. I zašto je treba zaštititi. Shvatiće oni sami, kada još malo "porastu" i steknu 4-5 godina staža.


Proizvod od opste drustvene koristi.
Da bi takav ostao, mora ici u korak sa vremenom. Sto se tice civilne proizvidnje FAP je odlican. Doduse mogli su od 1118 i kamio velicine tam 110 da ponude.
Mozemo li uporediti cjene strane konkurencije i karakteristike?
Inace strane drzave podrzavaju svoje proizvodjace , pogotovo da izvoze. Srbija ne moze domace proizvode. Ipak nasa radna mjesta stoje iza nasih kamiona.
Doduse broj radnika treba prilagoditi kolicini proizvodnje.

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Wisdomseeker ::
ALI, ono čuveno ali!

Ko je lud da ulaže u proizvodnju nečega što ne može da proda na stranom tržištu gde se zapravo uzimaju najveće pare, bez veliko serijske proizvodnje kamiona nema ništa od cele priče.


E pa to je cela poenta price. Postoje li realne mogucnosti da se FAP uz neko nase razumno ulaganje izbori sa konkurencijom na svetskom trzistu? Ja bih rekao da nema. Te nise na koje bi FAP potencijalno mogao da gadja vec su uzeli Rusi, Kinezi i Indijci.

• 6Ovo se svidja korisnicima: opsena, Filip Marinković, ProkupacPK, Gargantua, ssekir75, aBobban
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Filip Marinkovic@
Gledaj zemo,sve sto si reko 100% je tacno.Pa i neki procenat preko.Ne treba zamerati mladjim kolegama na teznji da sve prikazu kroz neki dinar jer nisu jedini kojima se cini da nam se Istorija vise ne moze ponoviti.Ustvari ljudi to zarko prizeljkuju,na zalost TO ne zavisi od nas.Opet neki koji te kritikuju na drugim temama nesvesno postavljaju pitanje sta ce nam proizvod kod koga su skoro svi delovi uvozni...sta ako nam sutra neko uvede sankcije,itd.Poenta ustvari i jeste u sledecem.Namerno se unistava sve zivo!,Delovi su uvozni zato jer su prvo sjebani kooperanti/manje firme,gde je to proslo gotovo nezapazeno,pa nije se cak niko ni potreso mnogo/Agrar se upravo*dovrsava*,zaboravlja se da smo industrijalizciju zemlje podigli upravo iz jake agrarne zemlje/Ili da tako kazem *investitori* su bili upravo ti nepismeni i ubogi seljaci koji su rucno obradjivali zemlju,i za koje tek sad vidimo koliko su bili veliki.Zadruge su podsticane a ne gasene,danas ih ima samo na papiru.Ekad se teren tako *bogato* pripremi,onda sledi pitanje,*pa zasto nam sve to rade,kad smo ispunili sve uslove*Pa upravo zato!,jer smo sami sebe doveli u poziciju da nam vise nema ustajanja.Mnogi i ne znaju sta se valja iza mnogih znanih i neznanih privatizacija,gde su firme davane *za 1-evro*/Hebi ga tako je bilo popularno u *Zoranovim vizijama*/,koje bi potom bile zalagane na hipotekarnim kreditima,bez namere da se krediti vracaju,a ulagan novac u ponovo njihove firme...ko zna gde.Kakve veze ovo ima sa Fap-om...
Pa eto zasto imamo problem sa raketama Orkana i Ognja-zato jer je citava bazna hemija /slucajno*bila izmestena izvan Srbije.Po ovoj logici niko nam ne brani da kupimo,sta nam treba jel te!
Motori Orlova i G4 su isto tako uvozni!,ali avioni lete i danas sa istim takvim/znaci neko je razmisljao na vreme.../,ali je sve ostalo,ili vecina proizvedeno kod nas!/Sta kad prizemlje i zadnji primerak-nema vise avijacije.
E sad ako nesto domace vise kosta mora se ulagati u podizanje mreze kooperanata,a ne *ulagati u investitore*/moram da priznam da gluplju sintagmu nikad nisam cuo/,koji mogu kad pozele da dignu sidro i ostave nas ponovo sa srpom i cekicem,samo ovog puta bez zemlje.poz.

• 4Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, Gargantua, ssekir75, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 26 Apr 2015 10:47

Sad nam osim sete i jalovih razglabanja od ŠBBKBB i nema neke asne.
Zato evo malo starih slika iz vremena nastanka hala i onoga što je FAP bio nekada...

Fabrički restoran u kome sam više puta obedovao kod preuzimanja novih vozila...

Izrada novih hala 57-58.godina..

I jedna od poslednjih građevina u sad već skoro bivšem FAP-u Novi Preseraj..

Za kraj u Kraljevačkoj kasarni Ribnica se još uvek izvodi obuka i kondicioniranje na FAPu a ja sam na nima davno imao obuku na Beranovcu još 1980e.

Iza kamiona se vidi i deo saobraćajnice Beranovačkog autodroma a tu između se izvodi i obuka u vožnji po zemljanim terenima i kolonskim putevima van tvrde podloge..
Za one neverne Tome evo i moje malko popunjene vozačke sa svim kategorijama (osim A) i stare a i ove nove da se ne lažemo al ovde ima i onih koi ogroman broj modela VOJNIH kamiona nisu sem na slikama u životu videli.A ima i nas koi smo se na njima itekako navozali širom bivše JUGE.

Dopuna: 26 Apr 2015 10:48

• 1Ovo se svidja korisniku: CheefCoach
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svi bismo mi voleli da FAP ponovo proizvodi hiljade kamiona godišnje, mislim da to uopšte nije predmet rasprave, ali realnost je malo drugačija. Apsolutno sam protiv ideje da se FAP spašava tako što će da nastavi da proizvodi loše, zastarele proizvode koji su skuplji od konkurencije a opstajaće na tržištu samo zato što mu je država zakonskim ograničenjima obezbedila dominaciju na tržištu. Međutim, ako pričamo o ideji da se FAP spasi tako što će neko (pa čak i država, nemam ništa protiv) da uloži u osavremenjavanje proizvodnje, smanjenje broja zaposlenih na ekonomski opravdan nivo i razvoj novih proizvoda, nemam ništa protiv. Pitanje je možemo li mi to bez stranog partnera koji ima tehnologiju. U FAP-u je to trebalo odavno uraditi. Zamislite da su još devedesetih smanjili broj zaposlenih na optimalan broj, da su novac koji je isplaćivan ljudima iz budžeta uložili u mašine i razvoj, da su realno sagledali tržište i pokušali da razviju visokospecijalizovana vozila sa kojima možeš da konkurišeš na tržištu pored velikih igrača, možda bi danas sve bilo drugačije. Mnogo veća imena u ovoj industriji su nestala, nije FAP jedini, ali ima i onih koji su se transformisali na vreme i opstaju i dalje i opet pominjem TATRU koja treba da nam bude uzor. Ali oni nisu sedeli skrštenih ruku i čekali da ih država zaštiti, već su konstantno razvijali i unapređivali svoje proizvode. To je jedini put.

• 4Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, Filip Marinković, Gargantua, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Filip Marinković ::Zalud je objašnjavati studentima teoretičarima, bez dana radnog iskustva, šta je to domaća proizvodnja i koliko znači. I zašto je treba zaštititi. Shvatiće oni sami, kada još malo "porastu" i steknu 4-5 godina staža.
Pa vidiš to je i nemoguće. Jer odmah posle "škole" (ove nove edukativne i boklonjske, pored auto puta u EU, isl) prvo radno mesto takvih je ministar, direktor, menager, novinar, itd.

A FAP su takvi "rešili" još odavno, u sklopu sa Zastavom i kooperantima, šta će to nama budalama balkanskim? I tako umesto fabrike automobila, ili kamiona, imamo tržni centar i SISU!
Jer Mesija i Učitelj Zoran reče:
- Polovni Mercedes je bolji od novog Juga.
- Ko bi kupio FAP, da se lično pita, svi Mercedes?!
- Ko sme da podržava domaću privredu?
- Kako će proći FAP u svetu?
...
I slična pitanja koja su "rešili" neverovatno pametni ideolozi pre 10-15 godina jednom za navek. To su tzv: Mesije, Vođe u bolje sutra, isl. Npr. samo najlepši smeju da prave decu, ostali NE! Eto to je propis iz EUSA i tog tipa pameti...

Zato, da ne gnjavimo, na FAP ide katanac (to će oni da urade, jer mogu - pametni), jer su dobili podršku glasača, koji će zauzvrat da dobiju SISU.
I treba...

• 3Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, goxin, 31
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^ Ako smo pošteni većinu nas je posle škole sačekao biro za zapošljavanje, gde ti kažu kako posla nema i kako ne mogu da učine ništa po tom pitanju, a ako hoćeš da dobiješ neku praksu (i to uglavnom u nekoj državnoj administraciji jer ništa drugo i ne radi) treba ti veza. Onda nakon godinu, dve ili digneš ruke od svega i odeš negde preko, ili nađeš neki posao ovde gde si ili neprijavljen ili te plaćaju malo a vrlo često ne plaćaju uopšte. Daleko smo mi od direktorskih pozicija verujte. Na ta mesta ne idu oni koji su završavali škole, već keramičari ,grobari i sl. koji su fakultetske diplome kupili na ovim Ultra, Mega, Giga, trendovima.

U ovoj situaciji i jesmo zato što smo fabrike vodili kao socijalne ustanove, a ne kao profitabilne kompanije koje treba da izvoze i zarađuju novac. Ne treba FAP da postoji da bismo imali izgovor za socijalno zbrinjavanje Priboja, to možemo i bez njega, jednostavno podeliš ljudima pare. FAP treba da proizvodi kvalitetne i konkurentne proizvode koje može i da izveze pa da zaradi pare i radnicima i vlasniku. Svaki scenario u kojem tehnološku zaostalost i probleme u proizvodnji ne rešavaš, već eliminišeš konkurenciju carinama, na duže staze ne donosi benefite.

• 2Ovo se svidja korisnicima: ProkupacPK, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

yrraf ::^ Ako smo pošteni većinu nas je posle škole sačekao biro za zapošljavanje, gde ti kažu kako posla nema i kako ne mogu da učine ništa po tom pitanju, a ako hoćeš da dobiješ neku praksu (i to uglavnom u nekoj državnoj administraciji jer ništa drugo i ne radi) treba ti veza. Onda nakon godinu, dve ili digneš ruke od svega i odeš negde preko, ili nađeš neki posao ovde gde si ili neprijavljen ili te plaćaju malo a vrlo često ne plaćaju uopšte. Daleko smo mi od direktorskih pozicija verujte. Na ta mesta ne idu oni koji su završavali škole, već keramičari ,grobari i sl. koji su fakultetske diplome kupili na ovim Ultra, Mega, Giga, trendovima.

U ovoj situaciji i jesmo zato što smo fabrike vodili kao socijalne ustanove, a ne kao profitabilne kompanije koje treba da izvoze i zarađuju novac. Ne treba FAP da postoji da bismo imali izgovor za socijalno zbrinjavanje Priboja, to možemo i bez njega, jednostavno podeliš ljudima pare. FAP treba da proizvodi kvalitetne i konkurentne proizvode koje može i da izveze pa da zaradi pare i radnicima i vlasniku. Svaki scenario u kojem tehnološku zaostalost i probleme u proizvodnji ne rešavaš, već eliminišeš konkurenciju carinama, na duže staze ne donosi benefite.
Kolega,ne bas potpuno tacno.Ja sam recimo na posao cekao 5-6 meseci,fabrika je shebavana dugo...sto temeljno sto iz neznanja.Je li mogla raditi i danas...odgovorno tvrdim da jeste!/pregurala i sankcije bez tezih posledica!//Prodato za saku dinara.../,Sa urusavanjem industrijalizacuje javlja se problem koji navodis,ali to je vec ...posledica!

• 6Ovo se svidja korisnicima: yrraf, MB120mm, ProkupacPK, Gargantua, goxin, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Wisdomseeker , @proka89 , @cheefCoach i ostali kritičari, ajd da pokušam da vam ukratko objasnim kako stvari funkcionišu u ovom svetu i zašto je nekada ono što izgleda skuplje, zapravo jeftinije.

Uvoz - Platio si za određeni proizvod sumu od X deviza. Te devize si prethodno kupio domaćom valutom ili stekao na osnovu nekog izvoza, a na uštrb domaće valute (informisati se o uvozno-izvoznim poslovima i plaćanjima istih u domaćoj (konvertibilnoj) ili stranoj valuti i negativnom uticaju na domaću valutu i dodatnom gubljenju vrednosti plaćanjem uvoza devizama, što je kod nas uvek slučaj). Ostvario si dakle direktne gubitke odlivom deviza, kursnom razlikom, smanjenjem devizne podloge domaće valute (inflacija) (pošto odavno nije u zlatu, još od Kraljevine) i dao si "živ" novac u nepovrat, tj izašao je iz zemlje, ne cirkuliše više u unutrašnjim ekonomskim krugovima, a odliv kapitala, tj novčane mase u opticaju ili rezervama dovodi do poskupljenja kredita (što koči razvoj privrede) usled nedostatka kapitala (novca) na tržištu. Takođe se stvara kasniji stalni odliv kapitala ostvaren održavanjem, tj nabavkom rezervnih delova, kao i zavisnost funkcionisanja sredstva od dobre volje proizvođača i raspoloživosti delova za isto. Ima još negativnih stvari, ali da ne idem baš u detalje, ne pišem knjigu ovde.

Koristi uvoza (iliti popularno zvani benefiti) - nisi ulagao u razvoj, nisi potrošio vreme na razvoj (ukidanje oportunitenog troška), kupio si jeftinije nego što si samostalno mogao da proizvedeš, dobio si potrebna dobra odmah po principu tras pare, tras roba, platio si solarno (pare na sunce), itd, naveli ste dosta toga i sami...

Proizvodnja - mučan i prljav posao. Zašto je bolja bilo kakva proizvodnja od ijednog uvoza? Evo da objasnim:

Rešio si da proizvodiš neko sredstvo. To sredstvo košta XY para, pri čemu je vrednost X ono što ne možeš samostalno da proizvedeš (recimo neka bude jednaka vrednosti uvoznog gotovog proizvoda X iz prethodnog primera) tj moraš da te delove/komponente/materijale uvezeš i čini recimo 60% vrednosti od ukupne vrednosti XY, a vrednost Y jednaka onome što možeš samostalno da proizvedeš u zemlji i iznosi 40% ukupne vrednosti XY. Dakle domaći proizvod je za vrednost Y skuplji od uvoznog, što u datom primeru iznosi 40% ukupne vrednosti.

Dakle bolje je je i jeftinije kupiti za X i ne plaćati Y ? Ne! To je razmišljanje laika krajnjeg korisnika, tj potrošača. Razmišljanje upravljača, tj popularnog "menadžera" je upravo suprotno. Gde menadžer vidi razliku? U PERSPEKTIVI I POTENCIJALU.

Proizvodeći i kupujući domaći proizvod po ceni XY, ja u startu nepovratno otuđujem vrednost X, dok mi vrednost Y ostaje na domaćem tržištu. Ta vrednost Y se raspoređuje među domaćim proizvođačima komponenti/delova/repromaterijala. Deo te vrednosti odlazi na njihovu dobit koju oni u skladu sa dobrim poslovnim običajima ulažu u modernizaciju sopstvene proizvodnje (kroz akviziciju standarda/procedura/procesa...), što dalje dovodi vremenom do jeftinijeg i kvalitetnijeg, dakle konkurentnijeg dela/komponente/materijala, što dalje pak vremenom ostvaruje mogućnost tom proizvođaču komponenti/dela/materijala i njegovim kolegama da povećaju obim proizvodnje i deo nje opredele za izvoz čime ostvaruju dodatne prihode i ono što je mnogo značajnije, ostvaruju uvoz kapitala u zemlju. Drugi deo njihove dobiti se opredeljuje na lične dohotke zaposlenih. Te lične dohotke zaposleni troše na domaćem tržištu kupujuči domaću i uvoznu robu čime dalje podstiču ostalu domaću proizvodnju (pokrećući i kod njih sve gore opisane procese) i trgovinu uvoznih artikala gde se ostvaruju dobiti u vidu trgovačkih marži i doprinosa. 20% od te potrošene dobiti se vraća u državnu kasu kroz PDV. Treći deo te dobiti (to je zapravo trošak u kalkulaciji proizvođača, ali za državu je dobit) se vraća kroz porez na lični dohodak i PIO izdvajanja. Sve ovo dovodi do pojave veće količine domaće valute u opticaju i rezervama (što u ovom slučaju ne izaziva inflaciju jer je vrednost te novčane mase pokrivena proizvodom) , što dalje dovodi do povećane potrošnje, pojeftinjenja kredita, kako razvojnih (koji su nam vrlo značajni za dalji razvoj konkurentnije proizvodnje), tako i potrošačkih koji pak dalje "vrte zamajac" . Takođe stvara se i vrednost gubljenjem troškova kupovine i odliva deviza (eliminisanje oportunitetnog troška i ulaganjem tih sredstava na najbolji mogući način).

Naravno da će proizvođač sredstva XY, ako ima iole normalan menadžment, sve vreme težiti da što više smanji udeo X u svom proizvodu, a poveća udeo Y. Takođe će težiti da sopstvenu ostvarenu dobit maksimalno uloži u povećanje sopstvene produktivnosti kroz ulaganje u tehnologije proizvodnje, procese, standarde, opremu, itd, a sve u cilju smanjenja cene XY i dovođenja iste na nivo uvoznog X gotovog proizvoda uz težnju da domaći Y proširenjem asortimana, pojeftinjenjem (već opisano kako) delova/komponenti/materijala vremenom u potpunosti zameni X i izjednači se sa njim u aspektima cena/kvalitet. Tako da je ultimativni cilj domaće proizvodnje da od XY vremenom dobiješ samo Y čija je vrednost/kvalitet jednaka X.

Kako pokrenuti ovaj proces u uslovima liberalne ekonomije i potpuno otvorenog tržišta? Apsolutno nikako jer početne pozicije domaćeg i stranog proizvođača nisu ni blizu. Zato država, u sopstvenom interesu, prelazi na upravljanu ili delimično upravljanu ekonomiju (recimo Francuska ako niste znali gospodo ima delimično upravljanu ekonomiju), kojom štiti domaćeg proizvođača zabranom uvoza (delimičnom po kvotama ili potpunom) konkurentskih proizvoda ili uspostavljanjem visokih carina čije prihode opredeljuje za razvoj sopstve proizvodnje. To konkretno u praksi znači stvaranje veštačke ili subvencionisane potražnje za kroz uredbe državnim organima (javna preduzeća, vojska, vatrogasci i ostali budžetski korisnici) da moraju da nabavljaju isključivo FAP kamione i subvencionisanje (direktno ili kroz povoljne netržišne kreditne linije) privrede i privatnog sektora da nabavljaju FAP-ove.

Na taj način, FAP dobija mogućnost da se razvija ispod staklenog zvona sve do momenta kada u jednačini od XY ostane samo Y i to Y koje je jednako ili manje (jeftinije) od X. Tada kompanija može da izađe na slobodno tržište i počne da ostvaruje prihode od izvoza, a koji vremenom u potpunosti nadoknade i mnogostruko prevaziđu sve prethodno pomenute troškove.

Ovako je gospodo Kamaz došao tamo gde je danas, ovako je Belarus postao ono što jeste danas, ovako će i Lada za 10 godina biti brend i pojam odnosa cena/kvalitet. I ovako i FAP ali ne samo FAP, već i svi postojeći i budući kooperanti, kao i cela industrija Srbije, može za 10 ili 20 godina biti visoko profitabilna, svi možemo imati posao, plate...

Međutim, to ljudima iz vlasti nije jasno i zato popuštaju pred diktatima EU i domaćeg uvozničkog lobija i zato nam je proizvodnja u stanju u kome jeste. A nije im jasno jer su paraziti koji u životu dinar van budžeta nisu primili, a "zaradjivali" su ga mlateći praznu slamu, tj nikako. Njima je to isto kao i vama. Daj da kupimo jeftinije, rešili smo problem.

Ja nisam studirao ekonomiju i sve prethodno napisano je posledica ličnog razumevanja ekonomskih procesa i tokova, stečenog tokom deset godina rada u privatnim internacionalnim kompanijama, gde sam prešao put od komercijaliste na terenu do nacionalnog direktora prodaje. Dakle iz prakse. I imajte na umu da je ovo samo delimično objašnjenje, a potpuno ne mogu da vam dam ovim putem jer me mrzi da kucam i imam pametnija posla nego da vam toliko u detalje sve objašnjavam. Mislim da je i ovoliko pametnome dosta.

A ako ovo čita neko iz FAP - a ili Jugoimporta, javite se da osvojimo svet, ovako sa strane posmatrajući mogu vam reći da nemate pojima. Osobito ovi iz Jugoimporta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sto se tice domace proizvodnje i odbrane zemlje, zelo bih da kazem, da bar po meni, to u danasnjem vremenu za Srbiju i njen polozaj - i nije toliko bitno. A skoriji primer je Hrvatska, koja je bez namenske proizvodnje uspela da pobedi u poslednjem ratu. Takodje kao zivi svedok tih dogadjaja mogu da potvrdim da su Srpske snage (i Krajina i JNA i drugih) bile vojno mnogo jace i bolje opremlejne i naoruzane i organizovane. ALI... da to ALI, nisu imale politickog saveznika. I pored sve svoje nadmoci, na kraju izgubile rat. Drugim recima, imao nemao, domacu proizvodnju, da bi pobedio u ratu, moras da imas saveznika/e. A onda ces lako da nabavis sredstva to i da uradis. Jos jedan primer je Solunski front, ili pobeda partizana u 2sv.
Prema tome, manite se prica o pravljenju i fabrikovanju svega sto je potrebno u domacoj industriji. Kakve to veze ima sa FAP-om, pa proizvodja kamiona nije vise tehnoloski skok kakav bila pre 50 godina. Te tehnologije su tu, problem je sto je trziste malo i nema gde da se proda nesto sto Kinez napravi za 3 puta manje para.
Na zalost za FAP, otici ce u istoriju. A mogli su (i ovde na forumu je bilo reci) da se specijalizuju da nadju neku nisu da se ugledaju na Tatru, pa cak i Sisu, pa bi mozda imali neku sansu, ali nisu. A nisu delom i zbog okostalog stava u samoj fabrici.