Presjeci raketno gonjenih projektila sa fokusom na motor (crteži, skice, grafike)

• 1Ovo se svidja korisniku: Drug pukovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa dobro je onda radila ta najzgodnija plavuša...

Meni je prenos toplote i mase na MF u Bg predavao čuveni prof. Đorđe Kozić.
Tamo davnih '90tih bilo mi je jako zanimljivo kako matematičkim modelima relativno lako rešavaš složene termodinamičke probleme (koristeći Bi-ot, Nu-selt i ostale brojeve...)
Evo primera: Obradak cilindričnog oblika od čelika dimezija D, L nalazi se na temp. 600C posle Termičke obrade, hladi se na mirnom vazduhu. Odrediti vremrenski interval kada će moći da se obrađuje mašinski u tački A sa polarnim koordinatama r, l (Uslov tA<=100C) i sl...
Tada smo sve peške radili...papir, olovka, tablice iz Termodinamike, digitron i teraj!
To se sada sve lepo modeluje u CATIA i sl programima:

https://www.youtube.com/watch?v=r3FcAzSyWCM

P.S. Ovo nije reklama!!!!!

• 3Ovo se svidja korisnicima: bojank, Drug pukovnik, poljoprivreda
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naravno da to nije reklama za neki program, dobro je da mlađi kolege to vide. Moja generacija termodinamićara je bila ta koja je produžila vrijeme rada motora sa 0,7 do 14 sekundi i to je tražilo zaista velike zaokrete , primjenu novih materijala , kompozita na bazi fenola i tehnologija namotavanja ili špricanja na komoru iznutra.

Ova komora koju je dao pukovnik u presjeku sa milimetar ljepila je sam tehnološki vrh , tu komoru je trebalo prije ljepila pjeskarenjem nahrapaviti, to se radi sa krutim ugljikovim dioksidom , čak se nekom kemijom aktiviraju atomi željeza da na njih prione ljepilo , tako da dolazi do kemijske, molekularne veze ljepila i metala. Na kraju to ljepilo u vakumu ulazi u taj prostor i dolazi do polimerizcije ljepila.

Ta glavna obloga od termo zaštitne mase se radi namotavanjem niti , vakumiranjem preprega u fazi namotavanja i kanijom polimerizacijom u autoklavu na 180 celzija kod tlaka od nekih 6 bara, na kraju se ta obloga brusi na mjeru i skida sa trna.

Sama obloga se prije ljevanja raketnog goriva u nju mora obraditi iznutra da se skine sloj silikonskog odjeljivaća , jer da ga nema nebi se mogla skinuti sa trna za namatanje , a s druge strane taj silkon koji uđe u sloj termozaštite stvara slabu vezu termozaštite sa kompozitnim raketnim gorivom, a to dovodi do eksplozije motora.

Jednom riječju blagi užas od tehnologije.

• 3Ovo se svidja korisnicima: poljoprivreda, ivan1973, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Termodinamika i to 2 mi je bila najdraža. Profesor i nositelj katedre koji je među studentima slovio kao oličenja zla je zapravo bio ono što profesor i treba biti, a lijeni i loši studenti su bili ti koji su negativci u toj priči. U svakom slučaju termodinamika 1 (uglavnom jer do 2 većina nije ni došla) je bila čistilište, drugo po redu, prvo su naravno bile dvosemestarske matematike.
Imam jednu anegdotu iz tih studentskih dana, ja na usmenom iz termodinamike 2. Pismeni prošao uredno, dvojku sam vezao odmah iz termodinamike 1 tako da sam zapravo nekoliko mjeseci bio dan noć u toj temi i mozak je bio stalno u integralima.
Nacrta meni profesor T-S dijagram postavi sve unose i pita koliki je rad ovog toplinskog ciklusa...a omeđena površina pravokutnik. Kako sam bio u integralima stalno, raspisao se ja, list papira ispisao, profesor strpljiv, i dobijem ja rezultat na šta on samo smireno...kologa točno...a geometrijski šta je rad pita dalje...ja nadobudno i samouvjereno...pa površina...i onda skontam i umalo u zemlju da nisam propao od srama. Ali prošlo sve uredno, čak sam i u diplomskom iako je tema bila iz alata dobar dio posvetio termodinamičkom proračunu sistema hlađenja.

Evo još jedan motor, slučajno nabasao na ovo i dobio odgovor koji se tražio već neko vrijeme



Motor drugog stupnja Rita 1 francuske rakete Diamant BP4. Ovaj presjek je čest u starim knjigama (i ruskim začudo) o motorima, ali nikad nisam uspio povezati koji je to motor, odakle su ga isčupali. Kad ono francuzi.
A i raketa je interesantna...prvi nosač satelita, a da nije ruski ili američki. Evropski začetnik

https://en.wikipedia.org/wiki/Diamant

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ Drug pukovnik:
Jedan moj kolega se ubio tako od računa i dobije dS<0.
Kaže mu profesor Šta tu ne valja, on samouvereno da je sve OK.
Naravno da je pao na fundamentalnoj stvari da je promena entropije sistema >=0...

• 1Ovo se svidja korisniku: ivan1973
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ala Vi, SFRJ savremenici, rokate...svaka cast.
Nauci covek svasta pored Vas

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@poljoprivreda: Pa učilo se... Nije k'o sad Bolonja ovo ono...nego dvosemestralna Termodinamika, Mehanika Fluida, Tehnologija mašinogradnje, Parni kotlovi, Grejanje, Klimatizacije, Rashlasni uređaji...svašta nešto.
Možda malo više teorije, al se stekne način razmišljanja i sagledavanja problema, da možeš da postaviš i rešiš integral za šta pomisliš...što reče Drug pukovnik.
Tako i ja sa 27 god posle faksa u ŠRO ABHO, pokidali smo sve ispite, profe (kapetani i majori) nas gledali k'o da smo s druge planete. Pitali nas da ostanemo i da se aktiviramo.
Pitomci s akademije nas gledali još bleđe...
Verovali ili ne, nalazili smo principijelne greške u merenjima iz dozimetrije koje su izvodili ko zna koliko dugo, ubeđeni da je sve 100% tačno. E, to ja zovem kvalitetnim obrazovanjem.
Tu ću da stanem sa off, a i da se ne naljute mlađe kolege...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nego da se vratimo motorima, jedna zanimljiva i dosta zagonetna situacija. Sredina 60-tih, kod velikih vrijeme razvoja svega i svačega, a tih godina su se provodila testiranja i onog čudovišta Angara.
Ovo gore su dva bustera koja su na kraju i uvedena u službu, 5S25 i 5S28. To je jedna od zagonetnosti, zašto dva modela!?
Prvi je sa kompozitnim gorivom u formi sa dva po cijeloj dužini proreza, jedan režim naravno, dok je drugi (drugi i po indeksu) sa dvobaznim gorivom u formi klasične šaške. Razlika je i u mlaznici, prvi ima molibdensko grlo stalnog promjera dok se drugi kompletira sa umetkom u mlaznici, ljetnim i zimskim i grlo je grafitno.
Busteri su se testirali sa nekih 130 lansiranja raketa od kojih je u zadnjem setu dvadesetak bilo ove konstrukcije sa dvobaznim gorivom, reklo bi se provjerene konstrukcije. Prethodnih 100 je bilo sa kompozitnim gorivom u formi 5S25. Ostalo je još deset od ukupnog broja, o tome malo kasnije.
O kolosalnosti projekta, u ovih 130 puskova su sapržili 250 tona goriva
U tekstu koji prati rezultate ispitivanja ima jedna rečenica koja kaže, to su naravno tada znali samo autori teksta (Grušin, Bunkin i ekipa), državna komisija, treći koji su to trebali znati i eventualno druga strana koja je kroz službe to nagađala…znanja Sovjeta o kompozitnim gorivima tih godina nisu bila potpuna, bilo je nepoznanica i nedovoljnog iskustva posebno o mehaničkim svojstvima tih blokova i kako će se ponašati nakon što odleže neko vrijeme u skladištima, a posebno ih je žuljalo šta će biti s gorivom nakon ležanja na minusu. I bilo je havarija u ispitivanjima.

A prvih desetak puskova je bilo sa busterima indeksa 5S21. U njima je također bilo kompozitno gorivo sa osmokrakom formom po kanalu i brzo su odustali od toga, pojavljivale su se pukotine. Slike tog bloka nema u dokumentima, ali to mora da je ova konstrukcija koja se nekako denila na ovom presjeku



Kombinacija cilindričnog i profiliranog kanala, time se lako dobije neutralnost gorenja.
U svakom slučaju pucalo se nemilice, 5S25 i 5S28 su ušli u službu dok je 5S21 gurnut u stranu i ta njegova forma kompozitnog goriva u tom opsegu kalibara je zaživjela nešto kasnije kako u jednorežimskim tako i u dvorežimskim motorima.
Zašto su dva modela uvedena, ne znam. Možda iz predostrožnosti i osiguranja jer kompoziti su im bili još onako nekakva novina, možda su računali na razne klimatske lokacije pa vamo može tamo nismo sigurni, a možda je u pitanju i čisto balansiranje između dvije rogonje jer inžinjeri zaista znaju biti rogonje i to vrlo neugodnog karaktera

Ovo je slika puskova



Da ne bude zabune, nisu ovih 130 raketa šuknili samo radi bustera, svaki pusk mora da je bio provjera koječega svega na i u raketi. Evo samo na busteru se izmjenjivalo 2 sorte goriva u tri recepture, tri forme punjenja, komore su i u 5S25 i u 5S28 bili podebljane, blok mlaznice se bio pojačavao itd itd

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad smo kod ovih busrera, jedno pitanje: Pretpostavljam da su konusi na busterima tako postavljeni, da kod odvajanja od tela rakete sila koja na njih deluje ih "odvaja" od tela rakete rotacijom oko zadnje tačke kačenja. Ili ima neki drugi razlog?

• 1Ovo se svidja korisniku: ivan1973
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo prvo, 1/1
I te čivije rotacije su također u puskovima modificirali

• 1Ovo se svidja korisniku: Oluj2.1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pukovniće ima li "Tanja" podataka o tom odvajanju stupnjeva , da li su marš motor palili još dok rade busteri . Bilo bi logično da jesu jer se marševski dio morao izvući iz zagrljaja ta 4 bustera koji su stvarali klješta u zadnjem dijelu.

Dilema oko kompozita ili dvobaznog baruta, to je vrlo gadno pitanje, bili su oni tada ( 1953 -55 god. ) tanki sa kompozitima, a blokovi dvobaznog baruta preveliki za prešanje, mislim da je tada prevladao dvobazni barut .

Bilo bi zgodno ako šta nađeš o tim tehnologijama iz tog perioda, neki znanstveni rad ili slično, znam da su vrhunski umovi po "teoriji plastičeskoj defeormaciji" radili na tim zadacima.

Zanimljivo da smo mi prve informacije o motorima koji rade par sekundi crpili iz knjige od Ivancova " Nagrev metala", to je neka stara knjiga, tip se bavio zagrijavanjem komada željeza u pećima za žarenje prije kovanja.