Vojna leksikologija i jezičke nedoumice

• 3Ovo se svidja korisnicima: LonelyWolf, Kibo, Bobo123
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svaki narod, pored svog osnovnog, matičnog književnog rečnika i rečničkog fundusa , ima i specijalizovane rečeničke grupe i oblasti . Tako se u svakoj uređenoj jezičkoj zajednici mogu naći rečnici kakvi su medicinski, pravni, filosofski, vojni, bezbednosni, poljiprivredni, filmski, itd.

Razume se da su ti rečnici oslonjeni na fundus stranih reči i izraza, opšteprihvaćenih u celom svetu, te nije čudo što oni više podsećaju na rečnike stranih reči i izraza. To je, razume se, stoga što svaka struka ima svoj specifični vokabular a on je, kako rekoh, oslonjen na najfrekfentnije reči i najzastupljenije, najmasovnije jezike. Tako je npr. rečnik medicinskih izraza najvećim delom oslonjen na latinski i grčki.

Pored takvih rečnika postoje i specifični dvosmerni stručni rečnici: rusko-srpski vojni rečnik, nemačko-srpski poslovni rečnik, itd, itd.

Zašto otvaram ovu temu? Naravno, zato što sam uočio da se ukazala potreba. Oblast vojne leksikologije veoma je bogata i specifična. Kroz istoriju srpskog vojnog jezika možemo pratiti i istoriju razvoja naše armije. Zato nije čudo da se u isto vreme u našem vojnom rečniku i pamćenju mogu naći reči kakve su , recimo: tane, kuršum (tursko-persijske), rafal, šofer, mitraljez (francuske), šlem, pancir (nemačke), šapka, stajanka (ruske), itd...
Shodno takvom trendu, sada u našem vojnom rečniku ima sve više engleskih reči i akronima (radar, laser, raketa).

Drage kolege, otvaram, dakle, temu na kojoj možete postovati svoje jezičke nedoumice. Pri tom se setite da su veliki neprijatelji znanja tandem zabluda-navika, ali još veći mi sami. Zato je Vuk lepo rekao: ''Zlo je ko ne zna, a učiti se ne da''.

Na ovoj temi zaboravite sujetu i stid. Pitajte slobodno. Naš urednički tim i brojno članstvo svojim znanjem i iskustvom vam mogu garantovati da ćete odgovor dobiti u najkraćem mogućem roku.

Evo, za početak, za moje drugare Danka i Ljubu , postovaću objašnjenje reči nakon. Ukoliko bude pitanja o poreklu te reči i njenoj selidbi iz jezika u jezik, možemo i o tome...

НАКОН, предлог са двоструким (дублетним) акцентом на првом слогу - краткоузлазним и дугоузлазним


С генитивом: означава да се оно о чему је реч дешава , (з)бива, долази, следи, итд. у следећим тумачењима:

а) тек после, по свршетку онога што значи самостална реч у генитиву, после, иза: -два три корака, - киша, -ослобођења.

б) по истеку означеног, наведеног времена , пошто прође, кад је прошло, кад се наврши(ло): -два дана, -много година, - неколико недеља.

в) иза смрти онога чије име стоји у генитиву, после (нечије) смрти: оставити –себе.

Након што: у везничкој служби ова синтагма: исказује да се радња главне реченице врши после оне у зависној врменској реченици: пошто, када; након што је отишао.

Ето, једна реч,пет слова, а толико детаља...

Монитор је ваш!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

NATO oznake UbS-a:

osnovne oznake:
HE-high explosive: UbS punjen explozivom, trenutni i trenutno-fugasni
HEAT-high explosive anti tank: kumulativni
AP-armor piercing: pancirni
APHE-armor piercing high explosive: pancirni sa eksplozivnim punjenjem
HESH-high explosive squash head: protivoklopni na principu hopkinson efekta
APDS-armor piercing discarding sabot-potkalibarni
APFSDS-armor piercing fin stabilised diskarding sabot: potkalibarni krilcima stabilizovan
FRAG-fragmentation: rasprskavajući
INC-incendienary: zapaljivi
SMK-smoke: dimni
WP-white phosphorus: bijeli fosfor
GAS-gas: hemijski
T-tracer: obilježavajući
DRILL-drill: vježbovni

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Одлично! Сместа си ме допунио. То значи да си добро проучио тактички задатак!

Посебну област лингвистике заузимају тзв. лажни парови. У руско-српском речнику их има више стотина и њима се већ бавим у једној студији која ће бити прво овде објављена.

Ево једног веома честог лажног пара , једног од веома ретких у српско-енглеском речнику:

СТРЕС

У енглеској та реч означава притисак, нелагоду, скученост. Код нас се она поистовећује са стресањем, односно ситуацијом која може да потресе, продрма или шокира човека.

Када кажемо да је неко под стресом, обично мислимо на тешко контролисано, напето стање, на ивици ''експлозије''.

Личи на енглеску етимологију, али није исто.


Из латинског нам долази реч ИНОВАЦИЈА(inovatio) из које су изведени -иноватор, иноваторство, итд.

Када будете изговарали придев НОВА (лат. до тада непримећена звезда), или уопште говорили о некој новотарији, новости, новини, итд, немојте се залетати с тврдњом да говорите изворну српску реч.

Зашто? Зато што је веома дискутабилно шта је изворна српска реч , а друго - реч нова срећно се уклопила у наш фонијски систем јер има пола гласова вокалног типа, што је управо просек у нашем језику.

Ето, за почетак...а има тога још.

ПС

Да, сад се сетих - није војна, али може да послужи као илустрација позајмњеница, односно калкова: хиљада. Дошла је директно из грчког језика (хилјада), за разлику од старе словенске речи тисућа , која нам је стигла из староруског (тисяча) па доживела фонетску транформацију. Итд, итд...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

За тисућу и хиљаду сам знао... A шта је стрес по руски?
П.С. Од Вас сам, поштовани колега, сазнао и за руски понос...

П.П.С. Ако може да се допуни да би било добро правопис и граматика генерално да се пита, а не само на војни део лексикологије, пошто сам примећивао доста колега са грешкама, а ваљда свако воли да буде исправљен ако није у праву.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мени изгледа рогобатно писање ријечи, имена , назива и сл. из језика чије писмо није латиница, по Енглеском правопису. Пар примјера: Руска ракета Х-90-Kh-90;Харков-Kharkov;ППШ-41-PPSh-41 итд.
Такође ТФ птојектил писати као НЕ. Мислим да сте схватили на шта мислим.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Problem iz moje prakse: rec "boja". U nasem jeziku ima dvostruko znacenje: boja kao materijal-premazno sredstvo (npr.: industrija bojai lakova) i boja-vizuelni osecaj (npr.: zelena boja). U engleskom postoje odvojeni termini ("paint"-za materijal i "color"-za tonalitet). Dakle neprirodno zvuci : "...ta boja je zelene boje". Zbog toga je u nekim standardima, pre svega onim koji se ticu maskirne problematike, uveden termin "boja-ton". Ni to nije bas idealno resenje. Ima li neko bolji predlog u duhu naseg jezika?

• 1Ovo se svidja korisniku: LonelyWolf
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Решење можда и постоји. Сувишно је мислим рећи: ,,Табла је зелене боје!" Довољно би било: Табла је зелена!" А за материјал користити боја...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Šid, PleoJSO
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Опет, није војна реч али како стоје ствари сретаће се ускоро на руским вестима око ове фрке са Ираном.

Пролив(ру.) - мореуз (срб.)

• 1Ovo se svidja korisniku: Šid
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Petar Pan ::Problem iz moje prakse: rec "boja". U nasem jeziku ima dvostruko znacenje: boja kao materijal-premazno sredstvo (npr.: industrija bojai lakova) i boja-vizuelni osecaj (npr.: zelena boja). U engleskom postoje odvojeni termini ("paint"-za materijal i "color"-za tonalitet). Dakle neprirodno zvuci : "...ta boja je zelene boje". Zbog toga je u nekim standardima, pre svega onim koji se ticu maskirne problematike, uveden termin "boja-ton". Ni to nije bas idealno resenje. Ima li neko bolji predlog u duhu naseg jezika?
Чист пример плеоназма.
Исто би било кад би рекао: "Види ону малу кућицу." Чим је у деминутиву, "мала" је непотребно рећи.

То је зелене боје.
Та боја је зелена.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Šid, LonelyWolf
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 15 Jan 2012 16:21

LonelyWolf ::За тисућу и хиљаду сам знао... A шта је стрес по руски?
П.С. Од Вас сам, поштовани колега, сазнао и за руски понос...

П.П.С. Ако може да се допуни да би било добро правопис и граматика генерално да се пита, а не само на војни део лексикологије, пошто сам примећивао доста колега са грешкама, а ваљда свако воли да буде исправљен ако није у праву.

Може, наравно. Много пута сам овде видео да се главни део синтагме и одречна речца пише одвојено (не ћу, не спреман, итд).

Предлажем да постове пишете као питања, односно изосите недоумце када их имате, јер ћемо тако лакше одговарати на њих. Расплинућемо се у невезаним расправама.

Ето, један од колега је споменуо писање руских речи у другим језицима (пре свега енглеском). То овде не би требало да буде директна тема јер је реч о транскрипцији страних речи у енглеском језику. То је, дакле, енглески проблем. Међутим, ако овде има професора или добрих зналаца енглеског, могу да нам разјасне дилеме кад до њих дође.

И наш језик, наравно, као и сви други , има своја правила транслитерације и транскрипције, па кад имате тај проблем, изнесите га овде.



Примера одступања од изворног страног говора има много. Нпр: Енглези пишу London а изговарају (приближно) - Ландан. Руси су писали име града Ленинград, а изговарају га - Љењинграт...Итд.

Разумете свакако о чему говорим.

Транспоновање страних речи умногоме зависи од гласовних промена које оне могу да претрпе а да не изгубе на изворности, лепоти, могућности изговора (Замислите да неко име америчког града Чикаго изговори на српском Шикејго, онако како Американци говоре).

Dopuna: 15 Jan 2012 16:22

Усамљени вуче,

''Чист пример '' је стилска ''прљавштина''. Ако пођемо да не постоји антоним (прљав пример) онда не постоји ни ''чист пример'', већ одговарајући пример, добар пример, сликовит пример, итд...