Enigma JNA - Podzemni Aerodrom "Željava"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

djnik ::Moje mislenje je da bi u modernom ratu bilo lako onesposobiti aerodrom tako sto bi krstarece rakete bez problema mogle pogoditi "rupe" na aerodromu. Znam da takav napad ne bi mogao ostetiti avione unutar podzemnog aerodroma ali bi mogao da spreci njihov izlazak na odredjeno vreme.

Pa i u onom imaginarnom ratu koji je zamišljan kada je pravljen ovaj aerodrom, predviđeno je da bi neprijatelj ukoliko bi i imao čak nuklearno oružje zarušio izlaze a to je i bio cilj.
Stradali bi izlazi, ali bi tehnika koja se nalazila u podzemnim hodnicima osatala čitava. Naravno, izgubilo bi se vremena dok bi se isti rasčistili i vrlo brzo nakon toga tehnika bi bila spremna za upotrebu.
Iz ličnog iskustva mogu ti reći da sam imao i priliku prisustvovati (u poslednjem ratu 99-te) u više navrata napadu laserskim bombama na jedan naš podzemni kompleks tako da ti mogu iz prve ruke reći kako je bilo.
Iako sam bio na znatno manjoj "dubini" u tunelu koji su veoma slični onim na željavi, efekat njihovog dejstva ogledao se u tome da su tek posle trećeg napada uspeli da zaruše ulaz koji je nakon par sati rasčišćen i osposobljen.
Brdo o kojem govorim je malo različitog i mogu slobodno reći mekšeg sastava za razliku od planine Plješevica koja je sva od dolomitnih stena gde je a.Željava.
I pored toga, nismo osetili neke jače potrese a o detonacijama da ti i ne pričam - one se u unutrašnjosti apsolutno nečuju.
Uostalom pogledaj kako je prošao a.Slatina kraj Prištine...
Ni efekat GBU-28 "Bunker Buster"-a - oružja od 2 tone koji je bačen na taj aerodrom nije uspeo da probije svod tunela a ni da zaruši ulaz.

Dakle, da je kojim slučajem Željava ostala u sastavu SFRJ i da je ta ista SFRJ doživela NATO agresiju, veruj mi da tamo ne bi nikom falila dlaka sa glave. Šteta koja bi bila nanesena konkretno podzemnom objektu bila bi mizerna - u to sam 100% uveren. Naravno, stradala bi vanjska infrastruktura, ali bi vitalni kapaciteti ostali neoštećeni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znam da nista ne bi bilo tehnici koja je cuvana unutra i predpostaljam da znam o kome objektu govoris. Moja poenta je bila,kao sto si i ti napomenuo,onesposobljavanje ulaza/izlaza za odredjeni vremenski period. U slucaju napada tokom '99 to ne bi bio veliki problem jer je cilj nase vojske bio da sto vise sacuva potencijale a ne da se sukobi nadmocnijem neprijatelju. U slucaju nekog drugog rata gde je na primer podrska jedinicama na zemlji itekako zavisna od toga koliko ce brzo avijacija moci da dejstvuje po neprijatelju, stvaraju se problemi. Takticka situacija moze veoma brzo da se promeni u korist neprijatelja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mi ovdje bas i ne

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pitanje za Ron-a:

Da li se zna ukupna površina aerodroma Željava u m2? Mislim na podzemni dio.

Kako je bio riješen problem otpadnih voda; tehnoloških ( voda iz
sistema klimatizacije, otpadne vode iz mehaničarskih radionica i sl.) i vode
iz sustava za održavanje higijene, kuhinje i sl.)


Kako je riješen sustav odvođenja ispušnih plinova koje su proizvodile diesel elektrane i agregati?

Da li se je kroz cjevovod transportirao samo kerozin za avione ili i nafta za diesel elektrane i agregate? Inače sam transport tekućine kroz cjevovod zahtjeva prilično visoku razinu tehnologije: razne pumpe, ventile, kontrolere, mjerače pritiska, protupožarne sustave i sl. Da li znaš
kao je to bilo riješeno na Željavi?

Kolika je bila površina kontrolnog tornja i kako je on izgledao, koliko je prostorija imao? Da li se u kontrolni toranj moglo stići samo liftom ili je postojao i alternativni put?

Na koji način su bili spojeni RP Plješevica i kontrolni toranj, odnosno sustavi u njemu? Kuda su išli kablovi?

Znam da je puno pitanja, ali mislim da bi odgovori mogli biti zanimljivi.

Pozdrav

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Da li se zna ukupna površina aerodroma Željava u m2? Mislim na podzemni dio.

Prelistaj prve stranice, moguće da je u nekom od tekstova navedena površina...

Citat:Kako je bio riješen problem otpadnih voda; tehnoloških ( voda iz
sistema klimatizacije, otpadne vode iz mehaničarskih radionica i sl.) i vode
iz sustava za održavanje higijene, kuhinje i sl.)

Mislim da je postojala kanalizaciona mreža koja je otpadne vode odvodila u reku Klokot ali u njen deo podalje od izvorišta. (Klokot je onda a i danas izvorište iz kog se snabdeva grad Bihać pijaćom vodom)


Citat:Kako je riješen sustav odvođenja ispušnih plinova koje su proizvodile diesel elektrane i agregati?

Podzemni objekat u kom sam boravio 99-te rađen je u isto vreme kad i Željava. Tamo je odvod plinova i nečistog vazduha rešen cevima koje su duge i po stotinjak metara i izbijaju na površinu brda. Takođe postoje i cevi za dovod čistog vazduha, a sve je to vešto skriveno u dubokoj šumi...Siguran sam da je ista tehnologija bila primenjena i na Željavi.


Citat:Da li se je kroz cjevovod transportirao samo kerozin za avione ili i nafta za diesel elektrane i agregate? Inače sam transport tekućine kroz cjevovod zahtjeva prilično visoku razinu tehnologije: razne pumpe, ventile, kontrolere, mjerače pritiska, protupožarne sustave i sl. Da li znaš
kao je to bilo riješeno na Željavi?

Mislim da je išao samo kerozin. Pazi, gore je bilo oko 40 aviona koji svaki po jednom letu troši ako se ne varam 2 tone goriva. Trebalo je to podmiriti i zato je i napravljen takav vid snabdevanja gorivom što je i najisplatljivije.
Ostale vrste goriva dovožene su cisternama a što je i razumljivo jer vozila su ipak manji potrošači od aviona, zar ne...

Citat:Kolika je bila površina kontrolnog tornja i kako je on izgledao, koliko je prostorija imao? Da li se u kontrolni toranj moglo stići samo liftom ili je postojao i alternativni put?

Ja sam bio samo jednom i to nekih 10-tak minuta - iznosili smo neku skalameriju, ne sećam se više šta je to bilo...Čini mi se da je gore bilo oko 50-60 kvadrata prostora (kao dvosoban stan) - neka me neko ko je upućeniji ispravi jer ne mogu se setiti baš svih detalja.
Koliko znam moglo se samo liftom, a verovatno je postojao alternativni izlaz.

Citat:Na koji način su bili spojeni RP Plješevica i kontrolni toranj, odnosno sustavi u njemu? Kuda su išli kablovi?

E to pitaj Cezara - ja ću sačekati "stručno" lice za ovu informaciju kad ga sretnem

[/quote]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pitanje za cezara 35:

Sredinom 80 tih godina je u mjestu Vrhnika, 20 ak km od Ljubljane,postojao podzemni objekt u kojem se nalazio operativni centar za navođenje avijacije, naravno u sistemu JNA. Ljubljana, odnosno cijelo područje današnje Slovenije bilo je u tzv 5. vojnoj oblasti, a koja je djelomično pokrivala i područje današnje Hrvatske. Nisam siguran da li je i aerodrom Željava bio dio tog "vojnog područja".

Da li možda znaš da li je taj OC u Vrhnici na neki način bio "u vezi" s OC na aerodromu Željava, s obzirom da je RP Plješevica, odnosno radar koji je bio instaliran na vrhu Plješevice imao domet cca 400 km, što je svakako "pokrivalo" gotovo cijelo područej navedene vojne oblasti?

Znam da su se u tom centru pratili svi civilni avioni koji su prelazili preko zračnog prostora SFRJ, ulazeći ili izlazeći iz njega.

Pozdrav

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ujo..........
Koliko znam a.Zeljava je teritorijalno pripadao zoni odgovornosto 5.vojne oblasti.U operativnom smislu nije imao nikakve veze sa k-dom 5. vojne oblasti.Na aerodromu je bazirao 117.lap koji je bio potcinjen 5.Vak-u (vazduhoplovni korpus) i 352. izv. eskadrila koja je bila potcinjena direktno k-di RViPVO.
5.Vak-u je bio potcinjen i 5.puk VOJIN koji se sastojao od 91.bVOJIN (Vrhnika), 51.bVOJIN (Bihac).Bataljoni su imali svoje OC i 3-4 c.VOJIN.
Cete VOJIN su imale takav borbeni rspored da im se radarska mreza prekrivala po 200-300 km.Naravno, u mirnodopskim uslovima nisu sve cete radile operativno 24h.Cete VOJIN na Pljesevici i Ljubljanskom Vrhu su radile neprekidno 24h.Sve cete su slale situaciju u vazdusnom prostoru u OC pripadajuceg bataljona. OC u bataljonima su prosledjivali " interesantne" ciljeve u OC puka.Naravno, op. centri su medjusobno razmenjivali podatke i vrsili korelaciju interesantnih ciljeva.

U principu navodjenje lovacke avijacije se vrsilo u c.VOJIN, iz OC vrlo retko. Dok je pracenje civilne plovidbe i kontrola ulaznih koridora vazd. prostora SFRJ vrseno u OC na tri nivoa (bataljonski, pukovski, glavni op. centar-GOC).


Kontrolni toranj a.Zeljava i RP Pljesevica nisu imali direktnih veza osim telefona i VKT stanice. Vrlo retko su komunicirali....sve se svodilo na slusanje razgovora pilot-kontrolor leta.Ako je pilot imao zadatak tipa presretanja nekog cilja u vazduhu, odjavio bi se kod kontrole letenja i presao na radni kanal radarske stanice, odakle bi dalje dobivao potrebne instrukcije. Po zavrsenom zadatku, udjavljuije se od rad. stanice i vec prema svom planu prijavljuje se drugoj radar. stanici, ili ako se vraca na aerodrom prijavljuje se kontroli letenja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ujo...

Što se tiče lifta, postojale su paralelno sa njim i metalne merdevine za slučaj otkaza lifta, a znao je da otkaže...kažu da ni malo nije bilo "prijatno" pentrati se i spuštati niz njih.
Postojala je i jedna alternativna staza u obliku serpentina sa vanjske strane koja je tek negde pred rat počela da se koristi - do tada nije.

Železničke kompozicije sa kerozinom dolazile su direktno u kasarnu podno brda Pokoj gde su se nalazili veliki rezervoari i tu se pretakalo gorivo u njih a ne tamo gde sam ja prvobitno mislio (kod ž.stanice).
Kerozin se mešao sa vodom pošto je lakši od nje radi "transporta" kroz cevovod. Kod izvorišta Klokot podno samog aerodroma nalazila se pumpna stanica koja je pumpala gorivo uz brdo. Gore na aerodromu se nalazio separator koji je odvajao vodu od kerozina.

Cezar ti je rekao da nisu postojali nikakvi kablovi između RP Plješevica i KM Željava. Veza se održavala radiorelejnim putem.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Evo malo prošlogodišnjih(zimske) i ovogodišnjih slika vrha Plješivice

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ron Jeremy ::Kerozin se mešao sa vodom pošto je lakši od nje radi "transporta" kroz cevovod.
Ovo objasnjenje mi zvuci dosta logicno samo onaj viseci most preko Une hmm.. Nije li cjevovod tu bio nezasticen?Kad pogledas kompletna baza je gradjena uz velike mjere sigurnosti pa mi se to nekako ne uklapa u sliku o objektu,nije li tako Ron?
Ujedno se prisjecam negdje mislim osamdesetih godina da je pored ceste prema Karlovcu vojska ukopavala neki podeblji kabal u pravcu Lickog P. Sela.Nama su rekli da je postanskotelefonski ako se dobro sjecam.Cezar je cini mi se dosta upucen u tehnicke stvari uzivanje je citati, mozda bi mogao reci ima li to veze sa Zeljavom?