Osvajanje svemira

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Boli ih uvo. Ukoliko Musc uspe to sigurno nece izazvati u Americi paniku poput one koju su Rusi izazvali sa prvim Sputnjikom a ukoliko neuspe i dalje im ostaje NASA i njene brojne misije zahvaljuci kojima su skoro u potpunosti istisnuli iz medija Ruske misije i dobili svemirsku trku.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Luka, Gargantua, Sim.a
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:The original Mercury Seven with a F-106B.
L-R Carpenter, Cooper, Glenn, Grissom, Schirra, Sheppard and Slayton.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ništa oni nisu dobili , a pogotovo ne svemirsku utrku. Unutar amerike Musk ima strahovito jaku konkurenciju koja radi temeljito i malo sporije, ta konkurencija bere daleko veću lovu od vojske i NASA e, samo se manje reklamiraju na tviteru , a više rade.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako mislis da nisu dobili svemirsku utrku slobodno navedi sve Ruske meduplanetarne sonde i rovere u poslednjih 30 godina kako bi to mogli da te misije uporedimo sa onim sto radi NASA.

• 1Ovo se svidja korisniku: stegonosa
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::

Još ovako crno-bijelo, ja prvo pomislio da je LZ 129 Hindenburg.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

13892 ::Ako mislis da nisu dobili svemirsku utrku slobodno navedi sve Ruske meduplanetarne sonde i rovere u poslednjih 30 godina kako bi to mogli da te misije uporedimo sa onim sto radi NASA.

nesporazum ja sam mislio na Musca i ekipu , a ti na SAD

• 4Ovo se svidja korisnicima: Luka, raketaš, stalker, Drug pukovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Malo da se vratimo u istoriju. Prva sovjetska raketa koja je uspešno poletela u nebo je bila GRID 09, poletela je nekih 400 metara ali to se vodi kao prvo uspešno lansiranje. GRID je akronim tadašnje grupe za izučavanje malaznog pogpna iz Moskve. Raketu potpisuje Mihail Klavdievič Tihonravov. Pogonsko gorivo je bila gelna otopina benzina i kalofonijuma a oksidans je bio tečni kiseonik.
U toj grupi su se nalazili pored ostalih Korovljev i Juri Pobedonoscev. Tihonravov i Korovljev su bili prijatelji od ranije a Moskovska saradnja je bila plodonosna do 1938 kada Korovljev glavi na robiju i o njemu znamo dosta. Malo više pažnje zaslužuje Mihail Klavdievič jer je njegova uloga u ovoj priči veoma značajna, može se reći jedan od glavnih ljudi iz senke koji su doveli čoveka u svemir.
Elem Mihail Klavdievič posle 1938 nastavlja svoj rad iako je bio pod budnim okom zbog svog za tadašnje doba buržujskog porekla, potiče iz obrazovane porodice na izvesnim pozicijama u Carsko doba. Tokom rata radi sa J. Pobedonoscevom na Kaćuši, stoji iz aerodinamike hibridnog aviona I-302. Taj avion je bio koncept sa raketnim pogonom kao busterom i dva ramdžeta kao pogonskim motoroma. Nažalost zbog ratnih prilika i nedostatka tehnologija avion nikada nije poleteo sopstvenim pogonom a program je ugašen 1944. Te godine Tihonravov se vraća raketama i na osnovama V2 razvija svoju koncept raketu VR-190. U poratnom periodu stari saradnici su ponovo na istom poslu iako u različitim biroima. Tihonravov krajem četrdesetih i početkom pedesetih predvodi naučnu grupu u sklopu NII-4 koja treba da da koncepr budućeg interkontinentalnog balističkog projektila. Uz dosta perpietija i podmetanja grupa tada mladih lavova koje predvodi Tihonravov daje do poslednje vrednosti definisan paket koncept sa 5 raketa. Isti koncept se usvaja i Korovljev ga dobija da ga realizuje. Tako nastaje R-7. Ironično, Korovljevu se pripisuje mnogo toga ali pravi otac R-7 je u stvari Tihonravov, bez njega R-7 i sve potonji derivatine bi postojali.
Tihonravov nastavlja svoj rad, ono što se danas naziva think-tank i u rovovskoj je borbi za realizaciju višestepenih raketa i satelitskog programa. 1956 formalno prelazi kod Korovljeva što direktno rezultira lansiranjem Sputnjika i potonjom Lenjinovom nagradom za Tihonravova. Boravak produžava kod Korovljeva do Gagagarinove misije, zbog koje Tihonravov postaje Heroj socijalističkog rada.
Nekako u to doba dobija vruć krompir u ruke, osmišljavanje misije za Mars čime će se baviti tokom šezdesetih godina prošlog veka pa sve do formalnog gašenja projekta. Tihonravov formira dva nezavisna tima jedan je zadužen da stvar reši postojećim tehnologijama i drugi tim koji je celu stvar trebao da potera nuklearnim pogonom uz ubrzani razvoj novih tehnologija svih drugih sistema i podsitema potrebnih za takvo putovanje. Samo mali primer posla, startovali su sa 7 MW reaktorom da bi „pogodili ruke“ na 15 MW. Ceo posao je stao iz niza poznatih razloga od kojih je jedan od glavnih brljotina sa N-1 raketom. Bez masivne tegleće rage stvar je definitivno neizvodljiva, naime Zvezdoleti za Mars su se morali sastavljati u orbiti, i trebalo je u orbitu izneti i sastaviti 75 tona u prvoj varijanti ili 30 tona u drugoj varijanti.
Eto malo udavih, ne zamerite.

Raketa 09:







Motor rakete:



Avion hibrid:



Sa Korovljevim 1947.



Vizija zvezdoleta za Mars:

• 2Ovo se svidja korisnicima: doom83, rovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gargantua ovo je dobar uvod u jednu temu o kojoj razmišljam već par dana.

Na to razmišljanje me je podstaklo oduševljene mladih članova Muscovog tima , ono skakanje i divljanje , naravno da se raduju svom uspjehu , vjerojatno su tako bili sretni i oni mladi znanstvenici kad su opalili prvu atomsku bombu . pa vidimo na što je to izašlo.

Ja sam inženjer i za mene je raketa ili raketni pogon bio tehnički izazov, čak i kad sam radio u Pretisu rakete sam doživljavao kao tehnički izazov , čak i tada kad sam vagao težinu gelera i pravio statistiku pogodaka gelera u oboru.

Prvi put sam raketu doživio kao oružje , koje služi za ubijanje ljudi , kad je krenulo kontrabatiranje rafalom iz VBR a na Kupi 1991 godine , zabio sam glavu u zemlju i brojao eksplozije , i čekao da li bude rafal stao na 32 komada ili bude išao dalje.

Zašto ovo pišem... pa vjerojatno je i Tihonravovu , čiji rad i doprinos kao inženjera i znanstvenika jako dobro znam , raketa ili raketni pogon bio izazov ... ali maršalu Ustinovu , Staljinu ili Politbirou je ona bila oružje , samo oružje i ništa više.

Cijeli sovjetski svemirski program bio isključivo vojni, možda zadnjih dvadesetak godina kako je izgrađena ISS furaju par posto love u civilni program , sv eostalo je isključivo vojni interes.

R7 je nastala kao balistička raketa i kasnije kad je zastarila za vojsku pretvorena je u Sojuza
Proton je bio neko balističko čudovište
N1 je bila raketa sudnjeg dana koja je trebala nositi bombu od 75 tona , jednu jedinu i dovoljnu da poravna ameriku .

U tom kontekstu treba gledati sovjetski svemirski program

Ameri su tu ispočetka kasnili , i dali su se navući na tanak led i krenuti u osvajanje mjeseca od kojeg nikakve koristi nisu imali . Naravno bila je neka korist od razvijenih tehnologija , koje su opet rusi debelo iskoristili u vojne ciljeve.

Tako je i danas Musc pod krinkom civilnog programa i dioničara dobija debele donacije od Pentagona i stvar poprima ozbiljne razmjere jedne vojne utrke u svemiru,

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::Ništa oni nisu dobili , a pogotovo ne svemirsku utrku. Unutar amerike Musk ima strahovito jaku konkurenciju koja radi temeljito i malo sporije, ta konkurencija bere daleko veću lovu od vojske i NASA e, samo se manje reklamiraju na tviteru , a više rade.

Musk je ove godine obrisao pod sa konkurencijom(Boing + Lokid, Nortrop Gruman...).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad već vadiš podatke usporedi malo koliko je NASA oficijelno dala drugima za obnavljanje proizvodnje starih raketnih motora i razvoj letjelica za mjesec i dalje u svemir.

Očito ovi stari igraći imaju veći uticaj i bliži su lovi, od Musca , ili možda više rade samo se ne reklamiraju toliko ..

Razmisli malo nad tim brojevima ipak u toj NASI sjede neki stari prdonje koji ne tvitaju svakodnevno ali pišu ozbiljne znanstvene izvještaje o svom radu i perspektivama rada nekih drugih.

Bio sam u toj situaciji da kao član nekog tehničkog savjeta pišem neke strogo pov prognoze o razvoju borbenih sustava kod susjeda , a nisam znao tko su drugi članovi , možda netko od kolega iz druge kancelarije ili druge republike. Na osnovu tih informacija i stavova je netko tamo u Genštabu vadio zaključke i pravio procjene tko je od nas dobar prognozer , a tko se zajebava.

Tako i tamo u NASA ili nekom prestižnim sveučilištoma neki prdonje sa dosta skepse pišu o tome što radi Musc i klade se na konja koji trenutno zaostaje pola kruga