Da me ne shvatite pogresno jer mi nije namjera da protvurecim nekom ko sigurno zna mnogo vise od mene o pormorksoj taktici ali bi postavio jedno pitanje . NPR da im se ukrste interesi i da Rusi hoce morskim putem da pomognu prijateljskoj drzavi a ovi se zainate da to ne dozvole. Zar USA nema mogucnost da mnogo manjim snagama sprijeci bilo kakvu koncentraciju snaga tako sto ce zatvoriti Crnomorsku i Balticku flotu sa 5 puta manjim snagama a cak ih u Vladivostoku imaju u sahu sa obala Koreje i Japana?
Ameri 104 ratnih brodova (od kojih 22 krstarice, 62 razaraca, 17 fregata i 3 litorijo brodova), 54 napadacke podmornice, max oko 800 aviona (realno 400).
Rusi 66 ratnih brodova (od kojih 5 krstarica, 13 razaraca, 4 fregate i 44 korvete), 32 napadacke podmornice, 30-setak aviona.
Americki brodovi imaju bolju zastitu, ali Ruski imaju bolje rakete. Americka tonaza je znatno veca, ali ja se vodim idejom da ako brod moze da lansira protiv brodsku raketu onda je koristan u borbi (cak i ako ima nekoliko puta manje tona).
Dakle posto nismo u eri bojnih brodova gde su kalibar artiljerije i oklop (a samim tim i tonaza) bili jako bitni, vec u vreme PB raketa, onda je vatrena moc Ruske korvete jednaka, a mozda i jaca, od Americke krstarice. Svakako Krstarica ima, predpostavljam, 80-90% sansi da se odbrani od rakete sto korveta nema. Ali Ruske rakete imaju nekoliko puta veci domet tako da imaju sansu da ispale i pobegnu . Naravno u ovoj analizi ne uzimamo u obzir avijaciju i podmornice.
Slobodarko nisi razumeo. Vidi ovako Ameri moraju da kontrolišu saobraćajne rute na Atlantiku, moraju da kontrolišu rute između Amerike i Japana, moraju da kontrolišu mora oko Kine, moraju da kontrolišu Persijski zaliv i najzad imaju Sredozemno more. Sve to zahteva nosače avione ali njih nema dovoljno. Rusi nemaju ni jednu rutu koju moraju da brane mogu zavisno od međunarodne situacije da koncentrišu brodove do mile volje gde žele. S obzirom na međunarodnu situaciju koja se verovatno neće uskoro promeniti Ameri moraju stalno da drže 2 nosača aviona operativna oko Kine i Sverne Koreje i 2 nosača aviona u Persijskom zalivu. Za sve ostale zadatke im ostaju samo dva nosača aviona. Ako dodaš brodove koji moraju da obezbeđuju spomenuta 4 nosača aviona Ameri ne bi imali ni dovoljno slobodnih krstarica i razarača da bez problema izvode recimo protivpodmornička dejstva. Teško da bi mogli da angažuju više od četdresetak krstarica, razarača i fregata za lov na ruske podmornice što je kap u moru. Koncentracija snaga se vrši u mirnodopsko vreme a ne kad već izbiju ratna dejstva. Hoću da kažem da Rusi mogu da odluče da 80% flote koncentrišu recimo u severno-morsku flotu ili pacifičku ili gde već žele. Amerikanci to ne mogu i teško da bi u početku ratnih dejstava mogli da na težištu imaju angažovano više od 30% snage a i to je pitanje.
Da, Rusi bi mogli sve koncentrirati na pacifiku, jer su baltička i sjeverna flota u slučaju izbijanja sukoba automatski izvan borbe. E sad sukob ne izbija u roku minute. Tako da bi koncentracija mogla biti lako spriječena. Kako bi prošli kroz Bospor ili pored UK, Aljaske?
Zamislimo sad jednu talačku situaciju negdje recimo u Africi. Oteto 50 amera i oteto 50 rusa na dvije različite lokacije. Što mislite tko bi ih spašavao? Da li bi rusi mogli dovesti neku interventnu grupu brzo. Ameri bi bili tamo u pitanju su sati. Naravno ne govorim hipotetski nego realno. Rusi na papiru imaju te mogućnosti, u stvarnosti mislim da ne. Nema potrebe za omalovažavanjem diskutiramo hipotetski.
Taman sam se i ja toga sjetio. Ma moje razmišljanje je bilo nešto u stilu Francuza u Maliju. Sad je gotovo, ali recimo da su odlučili pomoći Assadu i poslali Task force u Libiju? Ponavljam, znam da na papiru mogu, ali ajmo vidjeti kako bi to izgledalo? Znači prevesti 20-30.000 vojnika i opreme + avioni na par mjeseci.
Lox ::Da, Rusi bi mogli sve koncentrirati na pacifiku, jer su baltička i sjeverna flota u slučaju izbijanja sukoba automatski izvan borbe. E sad sukob ne izbija u roku minute. Tako da bi koncentracija mogla biti lako spriječena. Kako bi prošli kroz Bospor ili pored UK, Aljaske?
Zamislimo sad jednu talačku situaciju negdje recimo u Africi. Oteto 50 amera i oteto 50 rusa na dvije različite lokacije. Što mislite tko bi ih spašavao? Da li bi rusi mogli dovesti neku interventnu grupu brzo. Ameri bi bili tamo u pitanju su sati. Naravno ne govorim hipotetski nego realno. Rusi na papiru imaju te mogućnosti, u stvarnosti mislim da ne. Nema potrebe za omalovažavanjem diskutiramo hipotetski.
Oslobodili su 23 svoja mornara sa naftnog tankera i podavili afričke gusare. Posle su malo i vežbali sa nima gađanje.
Na stranu to, ne može se negirati ogromna premoć USN na otvorenom moru i to se neće uskoro promeniti. Ne radi se o 10, a uskoro 11 supernosača aviona, nego i o amfibijskim brodovima koji će uskoro ugostiti F-35B i o potpuno nemerljivim mogućnostima projekcije moći na bilo koju tačku na planeti. A osim toga uz rame sa USN stoje i brojne savezničke mornarice, od kojih su neke poput britanska i japanske uporedive sa ruskom ili kineskom.
To mogu prevesti i civilnim brodovima, mislim teretnjacima. Nezgodno je kada zelis da izvedes pomorski desant, onda ti treabaju desantni brodvi. Cak i Ameri sada imaju nabrojano 7 Marinackih ekspedicionih jedinaca (sto je borbena grupa sastavljena od pesadijskog bataljona sa nesto dodatih tenkova, haubica, helihoptera i aviona sa vertikalnim poletanjem), dakle ni oni ne bi mogli da desantuju vise od 15k vojnika.
SAD za pomorski desant ako upotrebe sve efektive mogu da prevezu negde manje od oko 30000 marinaca, sa pratecom opremom, helikopterima avionima, tenkovima itd i to sledeci brodovi:
1. Tarawa klasa 1 u uptrebi (1703 marinaca)
2. WASP klasa 8 u uptrebi (1894 marinaca)
3. Amerika klasa 1 trenutno 3 planirana (1687 marinaca)
4. Austin klasa 3 aktivna (900 marinaca)
5. San Antonio 7 aktivnih ( oko 700 marinaca)
6. Whidbey Island 8 aktivnih (500 marinaca)
7.Harpers Ferry 4 aktivna (402 marinca)
Britanija je uspela da nepirkosnoveno vlada morima preko 100 godina. Amerika je to uspela već skoro 70. Istina glavni suparnik je na sreću nestao na vrhuncu moći ali i to je istorija. Ta moć međutim, što je i očekivano, u poslednje vreme slabi.
VELIKA ARMADA SAD
Izgradnja američke pomorske moći radi prevlastina svetskim morima je išla prilično dobro prvih 3 decenije posle II. sv. rata.
U prve dve decenije su uspostavii praktično pravu i potpunu prevlast nad morima. Prilično dobro stanje se razvuklo i na 70-te ali su se tu već osetile i prve slabosti apsolutne prevlasti koja je do tada realno postojala.
Naravno prva slabost se pojavila u vidu SSSR podmornica. Napokon shvativši da nemože da se trka sa SAD u flotnim nosačima ta mornarica je izgradila asimetrični odgovor, u kome su podmornice imale glavnu ulogu i čtava čuda neviđena, do tada, tipa raznih raketa sa lansirenjaem nad a posle i pod vodom (B-B).
Međutim činjenica je da je po prvi put američka flota na mnogo mesta prestala biti dovoljna jaka, što dotle nije bio slučaj. Izgubila je sve izna 60 stepeni širine, prestala da ulazi mnoga zatvorena i poluzatvorena mora, čak u jednom trenutku je i napustila istočno sredozemlje.
Ne računjauči političke i ekonomske faktore ja bih samo skrenuo pažnju na dva, da kažemo više tehnička faktora koji su doprineli tom padu moći.
NESTANAK JAKE ESKORTE
Nestanka vrlojake eskorte je prvi a i on je imao dva podfaktora.
Prvi je podfaktor gubitak dela savezničkih flota. Mnogi su zapahnuti gigantizmom američke flote u II. sv. ratu a pre svega njihovim udarnm nosačima pre svega kalse Eseks ali i Indenpendens.
Međutim, američki flotni program eskortnih nosača je bio tehnički, tehnloški i ekonomski napor koji je bio po mom mišljenju u rangu sa flotnim nosačima. O tome bi mogao nadugačko ali...
Po završetku II sv. rata ta silna (peko 100!) eskorta je počela polako da se gubi.
(e sad ovde može neko ako hoće da izvrši analizu NOVIH eskortnih nosača, italijanskih, japanskih, britanskih, španskih)
Raspad SSSR je zaustavio na par decenija taj problem ... ali u međuvremenu se uzdigla Kina, a Rusija se delimično u manjoj snazi ponovo pojavila i problem eskorte se ponovo ali sve više javlja.
Štaviše na komplikovaniji način.
Drugi podfaktor je veliko smanjenje broja klasičnih PP okeanskih brodova. Većina jakog dela flote razarača i krstarica je grupisana na zaštiti grupa flotnih nosača i desantnih sastava.
Uz to saveznici su polako ali takođe pali u broju prostih okeanskih eskortera.
Naravno neastanak flote SSSR je bio dobar alibi koji traje još i danas ali nije večan.
PROBLEMI REMONTA I REZERVE
Druge tehničkie probleme u toj sferi je izazavala upotreba nuklearnih reaktora kao pogonskih izvora za nosače. Svakako da je to bio veliki tehnički skok u mnogo čemu ali je izgleda povukao sa sobom i neočkivane probleme.
Prvi međi njima je problem remonta. Nuklearni nosači se verovatno 5 do 10 puta teže remontuju nego mazutari, što je uslovljeno prostom ali užasnom problematikom nuklearnih reaktora i njihovog održavanja. Drugi problem je da se očigledno pokazalo da nije moguće na iole duže vreme zadržati nuklearni nosač u rezervi u potpuno umrtvljenom stanju, što je i normalno. Za razliku od njih mazutare su držali bez problema u rezervi i na duže vreme ako treba, a štoje najvažnije bez skoro ikakvih troškova. Tako su decenijama, od kraja II sv. rata pa nadalje imali u rezervi bar po 4 flotna mazutara. Počelo je odmah sa 4 Eseksa da bi se u toj rezervi posle smenjivali polako, modernizovani Eseksi, pa tako dalje.
Koliko vidimo od te politike se odustalo pre svega izgleda zbog pada SSSR-a.
Danas oni nedostaju, a nije ih moguće ni stvoriti od starijih modela jer su mazutari prestali da se prave od Nimica pa na dalje, nestalo je smene generacija kod mazutara i time je prestalo kontinualno popunjavanje rezerve njima. Time je flotni udarni ali i eskortni deo ograničen na velike nuklearne nosače. okeanskih eskortera nedostaje.
Nosači aviona marinaca za ulogu eskortera nisu uopšte pogodni jer su potpuno drugačije projektovani kao desantni brodovi.
Takav pad u udarnoj i eskortnoj moći se decenijama nije osetio usled nestanka jedinog opasnog protivnika SSSR-a ali se danas vraća na scenu kao problem koji je ltcolonel lepo obrazložio.
PRAVCI KORIGOVANJA
Usled toga mora da dođe do jačanja eskortne snage saveznika, pre svega u rejonu Pacifika. Inače jaka japanska flota, poprilično specijaizovna kao protivpodmornička će verovatno dobiti zadatak i za dalje jačAnje u tom pravcu, dakle pravcu eskortnih nosača. Logično je da se njima pridruže i Korejci mada se Japan po tome sigurno ne oseća ugodno. Ači Japan ima problem sa svojim Fukušimama ...
U Evropi Italija i Španija ali Britanija i Francuska na neki način daju eskortu ali je ona sada verovatno nedovoljna. Naime Italijani su specijalizvani za Sredozemlje, Španci za Džebel Al Tarik a Britanci za Severno more. Francuzi su samosvojni i oni se mogu dobiti na uslugu samo u velikom zajedničkom poduhvatu. Problem je da je severnomore ponovo u krizi a Francuzi niti su pogodni niti imaju nameru da ga popunjavaju, naime Francuzi smatraju američku politiku ka Rusijii OBRUTOM od one koju bi oni sprovodili.
To međutim Francuze čini pogodnim kao saveznika u Pacifiku protiv Kine, ali je to onako ...
Međutim pošto Rusija sad nešto i nema namere da ratuje na moru sa NATO možda može i da se popusti na Atlantiku a ako se nema namera čačkati Kinu može i na Pacifiku.
Na duže gledano to je međutim veliko slabljenje.
Naime od nekog sistema proglašenja blokade Rusiji ili Kine za sada nema ništa. Zašto ?
Problem su i kod Kine i kod Rusije ti njihovi unikatni ali ipak flotni udarni nosači aviona koji operišu, odnosno kineski će uskoro.
Ukoliko proglasi blokadu, ta blokada se više ne može održati ni u Severnom Moru ni na Pacifiku samo eskortnim brodovima tipa fregata i razarača, štaviše ne može sada ni sa eskortnim nosačima jer bi i Ruisija i Kina prvo svojim nosačem i maritimnom avijacijom razbili eskortu pa onda udarili sa svim podmornicama kratkog domet po njoj a podmornice velikog dometa poslali na sečenje okeanskih ruta. A onda nema ko da ih lovi na rutama.
Da bi velikim nosačima održali blokadne eskorte moraju se angažvoati vleiki nosači u bliskoj zoni kao rezevrna udarna snaga u blizini. A to može u slučaju Rusije da bude potpuno smrtonosno već sada a ja se ne bih olako upustio ni sa Kinom. I tu je veliki rizik a to onemogućava da se udarne grupe drže ispred Persijkog zaliva ili negde drugde. Potencijalni flotni program Kine ka 10 nosača to potpuno devastira a čak je i velika pretnja ruski program na 4 nosača a potenicjalno vrlo ooasni i Indijci.
Zbog toga očekujem da se u okviru prozapadnih država pojavi više eskortnih nosača nego što ih do sada ima, da bi probleme okeanskih linja oni preouzeli na sebe a da bi se udarne grupe oslobdile za ono za šta i služe. E a u ovoj krizi to će malo teže, ali ima se vremena za sada ali ne zadugo ...
Dakle neko rešenje problema je pre svega da sa eskorterima ojača Japan (što je već počelo) ali i Koreja.
Takođe bih očekivao da se Australiji stavi kao zadatak da ima bar jedan ako ne i dva eskortna nosača aviona.
Nedostatk eskorte, strašno komplikuje udarnim grupama nosača život, do kranje mere ruši cleu flotnu koncepciju.
Britanci zato i grade neke nosače da kažemo udar ne da bi parirali ruskom u severnom moru,potez na koji će Rusija morati da odgovori izgradnjom serije nosača., mada je velikopitanje dali može britansk flota da zaustavi ruski napad do Islanda sama.
POJAVA NOVE ZDRUŽENE FLOTE
Rusi baš ne vole Kineze posebo a obrnuto je još i gore. Međutim osim maostičkog incidenta pre 50 godina, a što Kina i Ruisja više i ne tretiraju (ustalom napravili su ugovor o rešenju tog problema ZASNOVAN NA RADU JEDNOG SRBINA U RUSKOJ SLUŽBI!) i jedini velik problemi su kada koji ribarski brod kine pretera više puta se vraćajuči u rusku ribarsku zonu. A Kinu bar za sda vode vro obrazovnai kulturni ljidi koji istoriju uče iz svojih udžbenika a ne evropskih ili američkih ili ruskih. I oni tu vide prostu istinu moći i hegmonije i sve ostlao što čini istoriju ovih bednih civilzacija nazvanih ljudska rasa.
I vide ko je ko i kakav je ko. I to nekako potpuno usmerava Kinu ka Rusiji i to naduže vreme, rekao bih toliko dugo da je ceo vek u igri, čak toliko da se stvara nekakva vrsta zajedničkog vojopolitičkog nasleđa kao početne osnove, što je inače istina za modernu Kinu od 1948. a možda i duže.
I u tome se vidi čak i teorijski trenutni pad američke snage na morima.
Naime iz Mahenovog temelja na neki način se skreće ka ka Nelsonovoj Floti u očekivanju, upravo suprotno od Mahena.
. Naravno u ovoj analizi ne uzimamo u obzir avijaciju i podmornice.
