PARS 2K12 KUB-M (SA-6 Gainful)

• 3Ovo se svidja korisnicima: zlaya011, perko91, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Zlaya

Nažalost nemam saznanja da li se radi nešto na proizvodnji aktivnih mamaca za PRR po uzoru na Gazetchik. Mislim da je i @Oluj2.1 pre par dana postavio to pitanje, ali niko ne daje odgovor, uključujući i mene, jer nemam takvih informacija.
Sasvim je moguće da se negde ipak ovakve stvari ispituju i projektuju, ali valjda ćemo saznati kada nešto konkretnije budemo "imali u rukama"...

Kod nas se i dalje koriste imitatori radarskog zračenja, o kojima sam već pisao, i postoje već i savremeniji tipovi tih IRZ-ova. To nisu "aktivni" mamci za PRR u pravom smislu te reči, ali njihova svrha i jeste, između ostalog, da privuku PRR na sebe umesto na bateriju Kub ili divizion Neva.
Da se ne bih ponavljao, postaviću ovde link na stranicu kada sam to pisao pa pročitajte.

Obmanjivanje - IRZ

Takođe, jedan član foruma mi je nedavno sa nekog sajma naoružanja u inbox poslato katalog za domaći "imitator zračenja sekundarnog radara"....Mislim da se ovde radi o imitatoru IFF pitača, koji bi takođe mogao poslužiti u privlačenju PRR raketa na sebe....
Dakle, nešto se radi u tom pravcu, ali što se tiče sistema poput Gazetchika, nemam informacije...

Inače Gazetchik je takođe u širem smislu imitator radarskog zračenja, ali ima i širu primenu kao:
- sistem upozorenja na nadolazeću PRR
- bacač mamaca za IC vođene projektile V-Z i PRR
- dimni generator za ometanje IC tragača i senzora
- klasičan imitator radarskog zračenja koji zrači u radnom opsegu sistema koji štiti (ovo bi otprilike bila funkcija koju danas obavljaju naši IRZ)...

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

cezar 35 ::pavlo ::Некад давно сам налетео на неки руски график. На том графику је описана поузданост неког система у функцији времена. Од почетка експлоатације до опадања поузданости због старости. Шта мислите где спадају наша средства? Од једног шрафа па до електронског блока.

У реду, хајде да заменимо електронске цеви са полупроводничким елементима. А амплидине, електромоторе, редукторе, гусенице, оклопно тело...? Шта онда? Хоће ли то бити ново средство?

Зна ли неко колико траје ремонт једног РСтОН-а? Ја бих рекао минимум годину дана, трећи степен одржавања.
У јединици се ради 1.и 2. У дотрајалим објектима и са истрошеним алатима. Ти људи не само да користе средства из система КУБ већ их и одржавају и најбоље их познају. Неће то без бркатог заће, ма какав инжењер био.

Делом познајући сложености система КУБ, тако се односити према члановима као што је Кубовац није у реду.
Ne ulazeci u sistem Kub ( poznajem ga informativno), ono sto si predvideo za zamenu, kako bi sistem ostao pouzdan protokom vremena, nedovoljno je.
Iz iskustva znam da su elektronski sklopovi (cevi, poluprovodnici, integrisana kola, itd.) pouzdaniji delovi sistema, jer se menjaju tokom redovnog odrzavanja pri eksploataciji i pri teh. pregledima (mada se tehnicki pregled...dnevni, nedeljni, prvi i drugi, rade na potpuno ispravnim sredstvima).
Ono sto najvise utice na pouzdanost sistema tokom protoka vremena su elektromehanicke komponente sistema, kablovske glave, razni konektori, kablovi, kontakti na kontaktorima i releima, komponente koje sadrze elektrolite (elektrolitski kondenzatori), razne spojnice, lezajevi na obrtnim delovima, "hladni" lemljeni spojevi itd.
Za svako borbeno sredstvo proizvodjac je dao periodicne tehnicke preglede i obim radova koji se obavljaju na svakom od tih pregleda, a kao mogucnost za "drugi zivot" i vracanje sredstva u gotovo novo stanje, predvideo je generalni remont nakon odredjenog broja sati rada pojedinog sredstva.
Iz tog razloga se svakodnevno vode dnevnici rada za svako sredstvo u svim jedinicama vojske.

Na generalnom remontu se rastavlja sredstvo do poslednjeg srafa, testira se svaki svaki element, menja se sve sto je potrebno (neki delovi i preventivno), proverava se svaka spojna tacka, svaki kablic, svako el. kolo, svaki meh. sklop. Sve se to radi po remontnoj dokumentaciji koju su sacinili remontni zavodi prema iskustvima eksploatacije iz jedinica, svojim remontnim iskustvima i preporukama proizvodjaca.
Ne znam koliko traje remont RStON-a, al' mislim da je godinu dana previse vremena.
Npr. remont kompletnog sistema S-600, u RZ Kosmos, traje oko 6 meseci pri 8-mo satnom radnom vrmenu, angazovanju 30-tak ljudi i svih kapaciteta zavoda.
Ovom vremenu treba dodati jos oko mesec dana za zavrsna podesavanja sistema na poligonu.

Нисмо се разумели.
Моје познавање система није довољно да бих предвиђао модификације. Навео сам пример.

РСтОН, нпр., је веома сложено средство. То је међу првим ставкама наведеним у сваком упутству.
Многи делови се набављају из иностранства. Многих више и нема па се треба сналазити. Процедуре су компликоване и дуго трају.
Не треба заборавити да је гусеничар у питању што додатно компликује ствар (више ремонтних завода).
С-600... Све на точковима , а то време ремонта, да ли важи данас?

П.С.

Ја чак мислим да сам оптимистичан.

• 4Ovo se svidja korisnicima: pavlo, zlaya011, voja64, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ Pavlo

Ajde da čisto navedem jedan iskustveni događaj koji nam može malo pojasniti ovo o čemu se diskutuje oko trajanja generalnog remonta RStON-a i SLO-a kao osnovnih sredstava sistema Kub (pored raketa naravno)...

Ovo nije nikakav pokazatelj trajanja remonta ali je verujem zanimljivo...

Krajem novembra 1991. godine, 149. ssrp PVO Kub je iz reona Zagreba premešten u Banja Luku. Sredstva su odmah smeštena u VZ Kosmos radi pregleda stanja, popravki i vraćanja u upotrebu. Ustanovljeno je da su sredstva usled delimičnog namernog oštećenja (da ne padnu u ruke Hrvatskoj strani) i usled 6 meseci mirovanja u kasarni bez posebnih aktivnosti sa sredstvima, u dosta lošem stanju.
Ne znam tačno kako su pregledi rađeni, koliko inženjera, tehničara i slično, zato je nezahvalno ovo koristiti kao argument, ali kao neki pokazatelj verovatno može.
Do kraja 1992. godine, osposobljena su 2 RStON-a i više SLO-a.
U skladu sa tim počela je obuka ljudstva i popuna jedinice nedostajućim sredstvima za normalno funkcionisanje.
Početkom 1993. godine formirane su na ovaj način 2 srb PVO smanjenog sastava sa RStON-om i 2 SLO-a, a krajem novembra 1993. godine i 3. srb PVO....

Eto čisto kao neki pokazatelj. Treba takođe imati u vidu i da je ekipa Kosmosa tada imala pune ruke posla i oko vraćanja u funkciju i opravki radara sistema VOJIN i jedinica ARJ PVO i raketnog sistema Volhov....

• 5Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, pavlo, zlaya011, voja64, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Osa-AK, remont u SSSR, 15 komada, 1989.-90. ukupno 4000 sati rada.
Hoće reći 266 sati po komadu, ili 33 osmosatna radna dana. Danas bi to pomnožio sa tri.

Za Kub nemam podatke, ali imam predviđenu satnicu tehničkog održavanja u jedinici, pa recimo tehničko održavanje drugog stupnja (jednogodišnje) kaže:
1S91M1...radio-električna aparatura 5-6 sati, gusjeničar 4 sata, plinska turbina 8 sati
2P25M1...radio-električna aparatura 5-6 sati, gusjeničar 4 sata, plinska turbina 4 sata

Total za bateriju RStON+4SLO 74 sata

• 5Ovo se svidja korisnicima: pavlo, zlaya011, voja64, amaterSRB, mk
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Drug Pukovnik

To bi nekako tako bilo i u praksi, po mom iskustvu.
Već sam pisao o tome, ali najviše znanja sam stekao upravo na tim redovnim tehničkim pregledima i kod otklanjanja eventualnih kvarova. To je što se tiče tehnike, taktika se naravno najbolje izučavala na vežbama i tzv. ispitno-školskim gađanjima...

Sećam se već prve godine rada, komandir baterije mi je dao zadatak da kao mlad vodnik ispratim tehničke preglede na sva 4 SLO-a u bateriji. Sve je to trajalo oko 10 radnih dana. Ujutru odmah u radionicu, nema jutarnjeg vežbanja, nema obuke. Milina! Sa majstorima i tehničarima popiješ neku pivu i 10 kafa dnevno, uglavnom ti plaćaš ali je to u kantini ČORT-a veoma jeftino....
U 14 si već u kancelariji i presvlačiš se za kući.....

Što se tiče RStON-a, mislim da su tehnički pregledi obično trajali "od ponedeljka do petka". Naravno da su uvek trajali malo duže zbog pronađenih kvarova odnosno zbog "pronađenih kvarova" .
Svima nama je prijalo malo se odmoriti od svakodnevne obuke i ovo smo smatrali lakšim delom radnog procesa....

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pored redovnog i tehničkog održavanja vrši se i sezonsko (ljeto-zima) pa tu navode meni nevjerojatnih 30 dana za turbinu na SLO-u.
Jel bi to bila neka tiskarska greška ili možda fali napomena da je to broj sati? Turbine jesu kompleksne, ali baš 30 dana je previše rekao bih.

• 4Ovo se svidja korisnicima: zlaya011, voja64, amaterSRB, mk
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::Pored redovnog i tehničkog održavanja vrši se i sezonsko (ljeto-zima) pa tu navode meni nevjerojatnih 30 dana za turbinu na SLO-u.
Jel bi to bila neka tiskarska greška ili možda fali napomena da je to broj sati? Turbine jesu kompleksne, ali baš 30 dana je previše rekao bih.

Ono što ja mogu reći jeste da mi nikada SLO nije bio u ČORT-u duže od nekoliko dana. I to je najduže bio čini mi se kod otklanjanja kvara na uređaju za dopunjavanje akumulatora. Nezgodno mu prići i skinuti ga, pa onda remont i opravka, pa da se vrati nazad....A iz nekog razloga majstori skoro 2 dana nisu mogli da identifikuju kvar ( i još neke sitnice su popravljali), ne mogu da se setim šta je tačno bio uzrok tome, pogotovo imajući u vidu da se u kabini pored vozača nalazi i odgovarajući pokazivač sa kazaljkicom koja pokazuje da li i u kom kapacitetu se pune akumulatori....

Što se tiče RStON-a, takođe ne mogu da se setim da je duže od, ajde recimo i 2 sedmice bio odsutan iz baterije u ČORT-u....Ipak, sećanja blede...

Recimo za vreme rata 99-te, jedan od naših RStON-a je teže oštećen sa PRR...Popravljen je za cca 3-4 sedmice, iako su i dalje ostali određeni problemi sa snagom i gustinom smetnji na kanalima OR i NR....i ovo pišem iz sećanja....

• 5Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, yrraf, voja64, amstel, cezar 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac ::Evo da pogledamo i šematski prikaz obaranja američkog F-16C, dana 02.06.1995. godine raketnim sistemom Kub-M. Obaranje se odigralo nedaleko od Bosanskog Petrovca, u 15:02 časova.
Zaslužna za ovo je 1.ssrb PVO iz sastava 172. ssrp PVO Kub-M, Vojske Republike Srpske.
Cilj je uočen osmatračkim radarom RStON na 20 km daljine i predat nišanskom radaru, koji je na 18 km daljine ostvario zahvat cilja. Na 17 km daljine lansirane su 2 rakete sa intervalom lansiranja od 3 sekunde (režim II zahvat u vazduhu). Na 15 km daljine i oko 5,5 km visine dolazi do pogađanja aviona prvom raketom. Posledica pogađanja je bio da se letelica raspolovila, pa je tako druga lansirana raketa pogodila jedan od delova letelice.
Delovi letelice pali su na dve lokacije međusobno udaljene oko 1,5 km. Pilot se katapultirao i spustio oko 6 km od mesta pada aviona.
Baterija je nakon gađanja odmah prevedena u marševski položaj i hitro je napustila reon.
Nišanski radar RStON je zračio ukupno 26 sekundi od momenta zahvata cilja do momenta eksplozije i druge rakete u reonu cilja.



Поглед из кокпита:
Detaljna ispovijest američkog pilota: Kako su Srbi oborili moj F-16

Pilot američkog F-16 Skot Ogrejdi ispričao je kako je njegova letjelica oborena iznad Republike Srpske u junu 1995, tokom udara NATO na položaje Srba.

Ogrejdi je zajedno sa Bobom Rajtom krenuo u napad na Srbe iz baze u Avijanu u Italiji, a kako prenosi časopis "Nešenal interest", oni su znali položaje protivvazudšne odbrane Vojske Republike Srpske, ali su tokom leta ipak upali usred žestoke vatre kojom su ih Srbi zasuli, prenio je Sputnjik.

"Znali smo kako da se klonimo srpskih raketa zemlja-vazduh na sjeveru i istoku. Ove rakete su definitivno bili prijetnja za F-16, čak i sa našim naprednim sistemima odbrane", rekao je Ogrejdi.

Ipak, u šumi ih je čekala skrivena pokretna raketna jedinica srpske vojske koju NATO sistem za rano upozoravanje pilota nije uočio. Ogrejdiju i Rajtu nije javljeno da su se našli na nišanu.

"Tačno u 15.03 moj sistem za upozoravanje je pokazao crvenu tačkicu. Gledao sam u svoju konzolu u nevjerici. Istovremeno, oglasio se i alarm u mojoj kacigi. Uhvatio me je neprijateljski radar! Zaboravi na prijetnju sa sjevera. Ovo je dolazilo s istoka. Stomak mi se okrenuo. Sada je bio moj red da postanem plijen. Znao sam da moram da se pripremim za najgore", ispričao je Ogrejdi.

Srpske snage su ispalile dvije rakete, kako se navodi, bez pomoći radara, koje srpske snage nisu uključile odmah, da ne bi bili otkriveni. Radare su uključili tek kada su rakete bile na nekoliko sekundi od aviona Ogrejdija i Rajta.

Sudar, sudar!

Ogrejdi kaže da nije odmah vidio bijeli dim koji ispaljena raketa ostavlja za sobom i koji je jedini način da pilot dobije vizuelnu identifikaciju prijetnje. Kada se raketa isključi, onda nestaje i dim. Projektil nastavlja put ka meti, nečujan i smrtonosan, brzinom dva puta većom od brzine F-16.

"Pošto nisam vidio ništa na nebu, pogledao sam opet na displej. Crvena tačkica nije nestala, što je značilo da sam i dalje naciljan. Trenutak kasnije, u kacigi mi se oglasio i drugi alarm. Pogled mi se vratio na ekran. Tamo je bilo novo upozorenje, jače od prethodnog. Ovo se sve dešavalo u nekoliko sekundi. Ili dijelova sekundi. Ali dovoljno da shvatim da me je uhvatio radar", kazao je Ogrejdi.

Pilot F-16 bio je uvjeren da su rakete na njega već lansirane. "Programiran kompjuterski glas odzvanjao je u mojoj kacigi: 'Sudar, sudar!' Trenutak kasnije, jak bljesak osvjetlio je nebo između Vlibura i mene. Raketa je proletjela tačno između nas. Srce mi je lupalo. Znao sam da ove rakete lete u parovima. Bila je velika šansa da je još jedna raketa već u vazduhu i da leti pravo na mene", priča američki pilot.

Kako kaže, razmišljao je da li da izbacuje "mamce" ili da manevrima pokuša da izbjegne udar rakete, ali nije imao vremena ni za jedno, ni za drugo.

"Nisam siguran šta se tačno desilo u sljedećem trenutku. Vilbur mi je kasnije rekao da je vikao preko radijske veze: 'Raketa u vazduhu!' Nisam ga čuo. Čuo sam samo nesnosnu buku koja mi je umalo probila bubne opne. Onda je stigao udar kakav nisam nikad osjetio. To je kao da te otpozadi udari kamion sa 18 točkova za čiju masku je prikačena raketa. Raketa je našla svoju metu. Plamen i vrelina razlili se se mojim kokpitom", prepričava Ogrejdi.

Prema njegovim riječima, od aviona u kom je bio ostala je "slamčica u vjetru".

"Bio je potpuno van kontrole. Uprkos svemirskoj elektronici, supersoničnoj brzini i borbenoj moći, F-16 nije bio savršen. Dok si trepnuo, on može da se pretvori iz nebeskog princa u plamteću hrpu žica i iskrivljenog metala", priča Ogrejdi.

Tek tada je shvatio da su se nos i kokpit aviona fizički razdvojili. Avion je bio prepolovljen. Kroz vatru i dim, ugledao je ručku za katapultiranje i u posljednjem trenutku je uspio da je povuče.

Padobranom se spustio na srpsku teritoriju, a onda je počela grozničava potraga za njim. Igra mačke i miša trajala je nedjelju dana. U jednom trenutku, srpski helikopter koji ga je lovio bio je tako blizu da je mogao da vidi lica vojnika u njemu.

Na kraju je ipak uspio da pošlje signal sa svojom lokacijom, pa su uskoro po njega poslata četiri helikoptera oko 100 kilometara duboko u srpskoj teritoriji. Poslato je još 40 letjelica kao dodatna podrška.

Marinci su ga pronašli 8. juna 1995. godine.

Behind Enemy Lines
Ogrejdijev avion Vojska Republike Srpske oborila je 2. juna 1995. godine u rejonu između Mrkonjić Grada i Ključa. Snage američkih marinaca su spasile pilota 8. juna i helikopterom odvezle u bazu u Italiji.

U Americi je Ogrejdi dočekan kao heroj, a primio ga je lično tadašnji predsjednik Bil Klinton. Na osnovu ovog događaja 2001. godine snimljen je američki film "Iza neprijateljskih linija."

General Živomir Ninković, ratni komandant V i PVO VRS, predao je Muzeju VRS (u osnivanju) u Bijeljini eksponate - pilotsku kacigu američkog kapetana Skota Ogrejdija i cjelokupni pribor za spasavanje NATO pilota, koji je takođe “zarobljen” na mjestu prizemljenja..
https://www.nezavisne.com/novosti/bih/Detaljna-isp.....-16/550915

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kos93, Kubovac, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Босанци (и Херцеговци )

Батаљон противваздушне одбране , Рајловац

• 7Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, perko91, voja64, Kos93, cezar 35, sasans23, pavlo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@perko91

Kod ovih "BH Kubova" ima i jedna zanimljivost. Kada je 2006. godine počela integracija sve tri nacionalne vojske u jedinstvene Oružane snage BiH, onda su VRS i njeni pripadnici, nezadovoljni tim procesom, počeli da odugovlače, rastežu donekle i pomalo sabotiraju ceo proces.
Tu se nije radilo samo o protivljenju integraciji kao takvoj, nego i najavljenom značajnom smanjenju Oružanih snaga BiH gde će veći broj jedinica biti ugašen ili značajno redukovan, što će dovesti i da deo starešina ostane bez posla...
Međutim, "nema stajanja na putu progresa"! I tako je Komisija OS BiH bez prisustva pripadnika VRS, uradila tehničku i formacijsku strukturu jedinica Kub, sredstava koja ostaju, a ostala sredstva su kao "neperspektivna" (zvuči poznato? ) bila predviđena za rashod i eventualno prodaju.
I tako se dogodilo da je kod raketnih baterija Kub-M, APPR (automobil za prevoz i pretovar raketa) proglašen kao "neperspektivno" sredstvo i sklonjen iz formacije! Dakle sada nema načina da se na SLO izvrši pretovar raketa na propisan način (improvizacije su uvek moguće...).
Naravno, kada su se Komisiji priključili i pripadnici tada već bivše VRS, ovo je ispravljeno, ali ni taj proces nije išao "glatko" jer je svaka vojska pa tako i OS BiH prilično inertan sistem i treba dosta odluka i "papira" da se odluka donese ili stara preinači....

Eto...