PARS Pantsir S1 (SA-22 Greyhound)

282

PARS Pantsir S1 (SA-22 Greyhound)

online
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 3684

Hektor ::Pitanje je bilo kako se na osnovi prijema zračenja određuje daljina do radara koji zrači? Odgovor je da to nije moguće...

Kao i kod SPO, preko indikatora jačine signala i sa pohranjenom bazom repernih vrijednosti za radare koje se traži ili koji su pretnja.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 03 Nov 2006
  • Poruke: 376
  • Gde živiš: Adelaide, Australia

Drug pukovnik ::
Kao i kod SPO, preko indikatora jačine signala i sa pohranjenom bazom repernih vrijednosti za radare koje se traži ili koji su pretnja.

To mi zvuci kao tradicionalni balkanski ofrljativni sistem. Nisam "strucnjak" u toj oblasti ali mi logicno zvuci ako jedan radar na indikatoru daje x jacinu signala sa 20km udaljenosti veoma je lako moguce da ce drugi malo "jaci" radar istog opsega istu x vrednost davati sa 50km udaljenosti.



online
  • Pridružio: 22 Feb 2011
  • Poruke: 1430

Drug pukovnik ::

Kao i kod SPO, preko indikatora jačine signala i sa pohranjenom bazom repernih vrijednosti za radare koje se traži ili koji su pretnja.

SPO (RWR) računa relativnu snagu radarskog zračenja ali ne i daljinu do radara koji zrači. Takav podatak nije u stanju da da niti jedan RWR.

Da bi RWR izračunao daljinu potrebno je da zna tačnu snagu zračenja radara na izlasku i plus da se ne menja "širina radarskog snopa" . Dakle, teoretski je to moguće i to sa velikom greškom ali je praktično nemoguće.

online
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 3684

SPO-15



SPO preko jačine signala, ponavljam, samo radara koji su u bazi podataka, može preko očitavanja izmjena jačine signala odrediti daljinu do izvora. Promjena jačine je proporcionalna daljini, i vrijednost je dovoljno točna da se može odrediti kada je avion ušao u zonu nekog sistema ili gdje se nalazi prilazeća raketa sa aktivnom GSN.

Isto to je u slučaju barem PR raketa prošlog stoljeća. Daljina treba samo da se odredi da li je cilj u granicama dinamičkih i energetskih mogućnosti rakete, da li raketa može dohvatiti taj cilj. Dalje taj podatak o daljini u smislu broja, 10-20-100 kilometara ili koliko već nije potreban za navođenje rakete u izvor, dalje se radi samo kutevima.

online
  • Pridružio: 22 Feb 2011
  • Poruke: 1430

SPO-15 mi je više nego poznat i za RWR uredjaje me možeš smatrati stručnim. SPO-15 ne daje podatak o udaljenosti radara koji zrači, on daje podatak o relativnoj snazi signala a koja je promenjljiva kategorija i bez promene daljine (npr povećanjem ili smanjenjem radarskog snopa smanjuje se i povećava snaga zračenja na istoj daljini).

Kao što vidiš, sam uredjaj ne daje bilo kakav podatak o udaljenosti radara čiji signal je pokupio (kao ni jedan drugi RWR) to nije moguće iz mnogo razloga.

To što pišem potvrđuje i tekst koji si ti okačio "proporcijalna udaljenost" nije isto što i udaljenost... Ako se približavaš ili udaljavaš od izvora zračenja SPO-15 će hvatati jači ili slabiji signal, razlikom u prijemnoj snazi u odnosu na tvoje kretanje dobijaš proporcijalnu razliku u daljini, ali to ne znači da znaš tačnu ili približni daljinu. To znači da možeš da pretpostaviš da si u dometu npr Buk-a akosi uhvatio signal jači od npr 6 podeoka...

offline
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 4054

Evo nađoh skicu profila leta AARGM protivradarske rakete sa kraćim opisom ..... da nam pomogne...



Inače ovo pod 4. ARH - to je Pasivni anti-radarski tragač, a ne "active radar homing", a dok oznaka MMW predstavlja aktivni radarski tragač u mm dijapazonu - "milimeter wave active radar seeker"....

offline
  • Pridružio: 29 Apr 2017
  • Poruke: 264

Hektor ::Drug pukovnik ::

Kao i kod SPO, preko indikatora jačine signala i sa pohranjenom bazom repernih vrijednosti za radare koje se traži ili koji su pretnja.

SPO (RWR) računa relativnu snagu radarskog zračenja ali ne i daljinu do radara koji zrači. Takav podatak nije u stanju da da niti jedan RWR.

Da bi RWR izračunao daljinu potrebno je da zna tačnu snagu zračenja radara na izlasku i plus da se ne menja "širina radarskog snopa" . Dakle, teoretski je to moguće i to sa velikom greškom ali je praktično nemoguće.


Može, ali to uglavnom radi kompjuter za kontrolu paljbe i programiranje protiv radarskih raketa. Zato treba vreme od 15 sekundi. Avion ne stoji na mestu, nego leti u nekom pravcu. U to vrijeme RWR može da odredi nekoliko vektora (azimuta) do radara, koji zrači, a time mu i odredi stajnu tačku uz triangulaciju. Kad imaš stajnu tačku, imaš i daljinu.

offline
  • Pridružio: 26 Nov 2017
  • Poruke: 268

Mmm... Izgleda da bi se novi HARM dao lako zavarati ako je njegov milimetarski radar optimizovan pre svega na pokretne ciljeve. Inače pronadjoh u nekom tekstu da je taj isti radar predvidjen da se aktivira na nekih 20ak kilometara od cilja jer je njegov rad ograničen dužinom trajanja baterije, jer se radar napaja baterijama u raketi.

Jedan način bi bio da se latimo konačno one olupine od F-117 i da malo prostudiramo materijale i preseke, jer nesto već optimizovano za takve radare imamo, te konstruisati ploče koje bi apsorbovale i menjale radarski 3D profil sistema ili vozila. jer radar HARM-a izgleda radi po principu radarskog imaging-a.

offline
  • Pridružio: 26 Jun 2019
  • Poruke: 960

Pa ne da se zavarati jer ARS GSN nije primarni senzor. Funkcija ARS GSN je da u poslednjih par kilometara skenira cilj i prepozna ga (odvoji npr. parkirane kamione koji stoje pored od samog radara).

offline
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 4054

Nebo_M ::Mmm... Izgleda da bi se novi HARM dao lako zavarati ako je njegov milimetarski radar optimizovan pre svega na pokretne ciljeve. Inače pronadjoh u nekom tekstu da je taj isti radar predvidjen da se aktivira na nekih 20ak kilometara od cilja jer je njegov rad ograničen dužinom trajanja baterije, jer se radar napaja baterijama u raketi.



Ovde bi se mogao složiti sa tobom i to sam slično i ispisao jutros u prvom postu po ovom pitanju. Naime, ove rakete će prvo biti isporučene (i neke navodno već i jesu) mornaričkim palubnim lovcima. Namena je da se tim raketama štite od radarski navođenih raketnih sistema PVO sa brodova, koji mogu da isključe zračenje, a već se i kreću. S obzirom na kretanja kao "pojam", dobar digitalni brisač stalnih odraza i selektor pokretnih ciljeva će sigurno izdvojiti pokretni cilj, pogotovo tih dimenzija i praćenje i gađanje će biti izvodljivo.
Gađanje radara na zemlji koji se u međuvremenu mogu sklopiti i krenuti, naprosto nije sada aktuelno imajući u vidu najduži mogući let ove AARGM rakete do krajnje granice zone uništenja od 161 sekundu. Znači, trenutno ne postoji nišanski, a mislim ni OAR, koji može iz borbenog preći u marševski poredak i još i krenuti sa vozilom za 2 min i 41 sekundu....

Što se tiče dometa, napisao sam takođe neku procenu od 20-25 kilometara, imajući u vidu milimetarski radni opseg i napajanje koje je potrebno radarima tog radnog opsega za veće domete. I Pancirov nišanac koji je veći ima domet do 30 km (tačnije mi se čini 28 km)....
Kako idemo od radara sa većim, ka radarima sa manjim talasnim dužinama, smanjuje se potencijalna daljina otkrivanja. To je iz razloga potrebne snage predaje. I milimetarski radar može imati domet 400 km, ali kolika bi tu snaga bila potrebna i koliki bi to predajnik bio?

Takođe, oko praćenja nepokretnih ciljeva na zemlji koji ne zrače ili su isključili zračenje, slažem se sa tobom da je moguće da je u pitanju neka vrsta "radar imaging-a" nešto slično kao "terrain mapping", znači mapiranje terena uz obeležavanje i merenje elevacije terena. Znači svo to početno GPS/INS navođenje i pasivno anti-radarsko (ako je radar bio uključen), dovode tj. usmeravaju raketu na kurs prema cilju koji je blizak. Uključivanjem tog milimetarskog radara počinje neka vrsta skeniranja ili mapiranja terena i tako se određuje "verovatno po elevaciji" gde bi se cilj trebao tačno nalaziti. Raketa je od GPS/INS sistema još pre starta dobila (ili trebala dobiti) podatke o "zonama" u neposrednom okruženju koja ne treba gađati, kao npr. nekakve kamione ili pomoćna vozila. Dakle, te se zone obeležavaju u INS sistemu rakete kao nazovimo ih "zone zabranjenog dejstva" (po koordinatama i parametrima)...
Vidimo da se pred sami pogodak, razmenjuje informacija sa satelitskom GPS/INS (WIA) koji pretpostavljam mogu poslati nekakvu "poslednju" korekciju pred sami udar u cilj...

Znači i "ukopavanje" i kvalitetno maskiranje radara maskirnim mrežama i elementima i granama sa drveća i slično, uz maskiranje oboda inžinjerijski uređenih ukopanih zaklona i tragova gusenica do položaja može takođe biti "spas"! Wink

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 588 korisnika na forumu :: 33 registrovanih, 9 sakrivenih i 546 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., amaterSRB, bojank, bojankrstc, Boris90, cifra, Dannyboy, Dimitrise93, Djole, doom83, Drug pukovnik, eaglemechanick, Hektor, indja, jery, kunktator, kybonacci, MarKhan, mačković, mihajlot2013, Milos ZA, Nebo_M, RJ, royst33, S-lash, sakota79, samsung, stegonosa, Toni, vlvl, yiyi, yrraf, 2001