PARS Pantsir S1 (SA-22 Greyhound)

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, bojank, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo odgovora na pitanje kako avion odredi daljinu - AN/ASQ-213 HARM Targeting System, prvi put mislim da je koriscen u Bosni 1995-e. 1999 intenzivno koriscen, odnosno Emitter Locating System - ELS - na Tornado ECR avionima. To vazi za SEAD avione.

HARM raketa ne radi sve sama. Avion ima targeting sistem, takodje radi spregnuta i sa RWR sistemom aviona (pokazalao se je da je u nekim slucajevima, HARM bio osetljiviji na zracenje nisanskog radara, nego RWR aviona, pa je odavno spregnut s njim i raketa moze automatski da se lansira po aktiviranju RWR-a i dobijanju podataka o pravcu zracenja na malim i srednjim dometima i to u krugu od 360 stepeni oko aviona pa ih ponekada avioni nose i kao zastitu i kao dodatni RWR detektor. Koristi i INS vodjenje, ne samo vodjenje po radarskom snopu. Opseg detektora na raketi je 0.5-20GHz ako sam dobro upamtio podatak. Moze se aktivirati detektor rakete i da sama sidje sa lansera cim dobije zahvat na neki radar. Vodi se proporcionalnom metodom.

Lose resen INS je bio glavni razlog zasto su kod nas 1999 po NATO priznanju imale ucinak od 3 do 7% zavisno od misije, jer INS nije bio dovoljno dobar da raketu odvede do cilja ako ostane bez zahvata. 10-15 sekundi je za raketu bilo premalo da bude dovoljno precizna + koriscenje IRZ su dovodili da HARM pravi jos vecu gresku nego sto bi je pravio da nije bilo IRZ-a. Uspesniji su bili samo ako bi prisli blize sto je bio prevelik rizik, jer se nisu mogli uzdati u podatke o polozajima nase PVO jer su znali da konstantno menjaju polozaje pa su neretko lansirali rakete u nekom sektoru pod pretpostavkom da ce se javiti neki radar u tih nekoliko stepeni koliko ona "vidi" svojim detektorom radarskog zracenja.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@NEBO M
Pitanje je bilo kako se na osnovi prijema zračenja određuje daljina do radara koji zrači?
Odgovor je da to nije moguće...
Kada se laički tumači način rada PR raketa ispadne da su savršeno efikasne a stvarnost je da u slučajevima kada i ostvare uslove za napad, efikasnost je vrlo mala... To potvrđuje i dosadašnja praksa. Naravno, to ne znači da nemaju svoju upotrebu, jer i sa takvom efikasnošću one predstavljaju jedan od osnovnih načina borbe protiv radara.

• 5Ovo se svidja korisnicima: ILGromovnik, zlaya011, lacko, bojank, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@..........

Postoje tu i drugi problemi koji ovde nisu pomenuti.
Naime, pominje se aktivni primo-predajni milimetarski radar za završno navođenje. Moje pitanje glasi: kako on prepoznaje nepokretan cilj (radar) koji je prestao da zrači, u fonu Zemlje?
Dakle, imamo milimetarski radar sa širinom snopa od recimo 0,35 stepeni (analogija sa Pancirom) i pretpostavljenu maksimalnu daljinu otkrivanja od 20-25 km. To bi značilo da je širina dijagrama zračenja na toj daljini (25 km) oko 150m.
To znači da se u prijemnik vrati odraz ne samo od radara, nego i od okolne zemlje. Kako on zna razliku?
Kod radara postoji selektor pokretnih ciljeva i brisač stalnih odraza. Kod starijih radara tipa P, bilo je potrebno oko 3 okretaja antene da selektor utvrdi koji se odrazi ne pomeraju i da ih tada brisač stalnih odraza "stanji" dovoljno da se pokretni ciljevi koji će leteti u senci tog stalno odraza (planine, na primer), mogu videti.
Kako se to ovde rešava? Sistem navođenja rakete je modularni i ima 3 modula: pasivni prijemnik radarskog zračenja, aktivni milimetarski radar i GPS/INS sa sistemom WIA (prenos podataka pre susreta rakete sa ciljem). Kod nekih antibalističkih raketa, postoje optički ili IC senzori koji "pomažu" aktivnom ili poluaktivno radaru u raketi da održi "zahvat" i da se ne "upeca" na fon zemlje i ode kojekuda.
Ja shvatam da su sada sistemi obrade podataka znatno bolji nego "u moje vreme", ali ne vidim kako se ovaj problem može efikasno rešiti.....osim....!
Osim da se aktivni radar aktivira veoma blizu cilja i da tada ta greška nema veliki značaj. Prema nekoj mojoj računici, koja ne mora naravno biti dovoljno tačna ali približna sigurno jeste, daljina aktiviranja radara koja bi mogla garantovati pogodak je 3-4 km, kada bi širina dijagrama zračenja verovatno bila uža ili približna 20 metara.
Ukoliko se aktivira ranije, potrebno je da se izvrši dodatna korekcija ili usmeravanje. Negde sam pronašao, ali ne mogu detaljnije naći, da ovaj sistem WIA (prenos podataka pre susreta rakete sa ciljem) može na neki način ipak korigovati let rakete kroz sistem upravljanja letom rakete. To bi mogao biti taj "optički" substitut koji postoji kod nekih antibalističkih sistema.

Druga stvar...ako se aktivni radar aktivira na 3-4 km, teško će bilo koji PVO sistem, makar to bio i Pancir, odreagovati na vreme da ga zahvati i gađa raketama ili topovima, ako ga do tada nije uočio. Sada se radi taj Pancir SM, ali ne znamo detalje kako misle da izvedu gađanje manjim raketama na manjim dometima i pre svega kako misle da izvrše zahvat u tako kratkom vremenu. Ja sam već pisao da je za mene sistem "beam ridera" logičan izbor, ali videćemo kada konstruišu.
Ako se pak radar aktivira na 10 ili 20 km, on ostavlja mogućnost raketnim sistemima PVO da reaguju na njega. Konkretno, njegovo zračenje bi pogađalo nišanske radare sistema PVO i ponašalo se kao "aktivni ometač".

Dakle, mišljenja sam, kao i ranije, da pravovremeno isključenje zračenja radara i dalje pruža veoma dobru osnovu za zaštitu pre svega nišanskih radara od PRR.
Aktivni radar u HARM, vidim upravo kao pokušaj odgovora američkih konstruktora na problem na koji nisu imali nikakvo rešenje: šta ako protivnik isključi zračenje radara? Videli smo da efikasnost starijih verzija HARM-a rapidno opada. I ovo je rešenje. Ali po mom uverenju, samo ako se aktivni radar uključi na daljinama od nekoliko kilometara od cilja (3-4 ili možda i nešto više). Ako se uključi na većim daljinama, verovatnoća pogotka je svakako veća nego kod starijih verzija samo sa pasivnim prijemnicima, ali mislim da je potrebna korekcija od sistema WIA, o kome ne znamo puno......

Mislim da se, kao što je to i normalno, preuveličavaju mogućnosti ove rakete, ali su svakako bolje i efikasnije protiv radara koji isključe zračenje, nego starije verzije.
Inače, oni pominju da se na taj način mogu gađati i radari koji isključe zračenje i počnu da se kreću. To mi deluje čak razumnije, jer tada aktivni radar možda može razlikovati pokretni cilj u fonu zemljine refleksije - stalnog odraza.
Zato: isključi radar što pre (uz obavezno izvršenje protivraketnog manevra antenom) i miruj. Ili isključi predajnik, uključi prijemnik i ometaj glavu samonavođenja ako imaš s čime ili postavi nekoliko IRZ 30-40 metara od radara, pa kada isključiš zračenje, daljinski uključi IRZ....To mi deluje logična odbrana....

• 2Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Valjda je do sada svima jasno da Pantsir (bilo koja verzija) ne moze biti nosilac PVO bez obzira koji broj sistema se nabavi.
Nebo_M je pre par strana izneo jedan po meni prilicno interesantan koncept PVO za Srbiju baziran na Buk-u kao nosiocu PVO i Pantsir-u za zastitu Buk-a i aerodroma prilicno sam siguran da bi taj koncept za Srbiju mogao da funkcionise.
Ali ipak ja tu vidim problem.U slucaju da se ide na Buk kao "glavni" sistem PVO misljenja sam da bi moralo da se ide na Buk M3 zbog povecanih maksimalnih daljina i visina gadjanja. I u tom slucaju bi za adekvatnu PVO bio potreban veliki broj diviziona Buk-a i Pantsira pa bi se kroz to izgubio smisao baziranja na Buk-u zbog ustede.
Po mom misljenju Srbiji je ipak poteban sistem velikog dometa.Pri tome sam svestan da je nabavka S400 malo verovatna zbog x razloga pa bi mozda dobra alternativa bila opremanje sa recimo S300 (neka od V verzija) ili S350 kao nosiocem PVO teritorije 2-3 diviziona uz 4-6 diviziona Buk M2 sa uvezanim nasim Kubovima (dok traju) i 4-6 diviziona Pantsir S1 kao zastita aerodroma i vecih sistema uz to nastancati sto veci broj PASARS-a i "cetveropuca"MTU-4M uz veci broj radara bi bio adekvatan PVO i tek onda bi se po mom misljenju moglo govoriti o izbacivanju Neve
Citat:Lose resen INS je bio glavni razlog zasto su kod nas 1999 po NATO priznanju imale ucinak od 3 do 7% zavisno od misije, jer INS nije bio dovoljno dobar da raketu odvede do cilja ako ostane bez zahvata.
Ovi procenti ucinka ne mogu biti cak ni priblizno tacni jer je NATO po njihovim podatcima ispalio 743 AGM 88 (a gde su ostale rakete i koliki je njihov broj ispaljenih) pa bi i sa 4% od toga srpska PVO bila totalno zbrisana i nepostojeca a kao sto vidimo nije. Sto se tice rasprave kako zastititi PVO od unistenja na startu sukoba i kako bi NATO "sigurno" unistio sisteme velikog dometa mislim da neka od misljenja iznesenih na prethodnih par strana uveliko precenjuju sposobnosti NATO i previse potcenjuju nase sposobnosti. Ako je 99. bilo moguce sacuvati Neve a kao sto znamo jeste, sigurno bi u buducnosti bilo moguce sacuvati S300 ili neke slicne sisteme. Tim sistemima treba mnogo manje vremena za promenu pozicije nego Nevi. Moze se (i treba) ulagati u nabavku i razvoj aktivnih i pasivnih sistema zastite (IRZ,Gazetchik....) Nabavljanje i pravljenje maketa sistema i verzija "na naduvavanje" ....Sve te nacine je Kubovac jako lepo obradio u njegovim tekstovima Maskiranje,Manevar i Obmanjivanje. Svi znamo da nije dobro potcenjivati protivnika ali isto tako (a mozda je i gore) je kad potcenjujemo sebe jer nas to demoralise i sprecava u postizanju maksimuma nasih sposobnosti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zlaya011 ::

Ovi procenti ucinka ne mogu biti cak ni priblizno tacni jer je NATO po njihovim podatcima ispalio 743 AGM 88 (a gde su ostale rakete i koliki je njihov broj ispaljenih) pa bi i sa 4% od toga srpska PVO bila totalno zbrisana i nepostojeca a kao sto vidimo nije.

Procenat je "popravilo" gađanje osmatračkih radara raketnih sistema PVO i pre svega sistema VOJIN, gde je bilo nešto više pogodaka (naravno bilo je i dosta promašaja).....

• 1Ovo se svidja korisniku: bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zlaya011

4-6 дивизиона Панцир би требало да буде бар 8-12 батерија што је минимум 32 возила (8 батерија по 4 возила) а максимум 72 возила (12 батерија по 6 возила).

Мени то никако није реално ако знамо колико кошта једно возило.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zixo ::zlaya011

4-6 дивизиона Панцир би требало да буде бар 8-12 батерија што је минимум 32 возила (8 батерија по 4 возила) а максимум 72 возила (12 батерија по 6 возила).

Мени то никако није реално ако знамо колико кошта једно возило.
Nesporazum je u pitanju jer ja racunam 6 vozila Pantsira sa pripadajucim osmatrackim radarima (Kasta), KP (Ranzir) i vozilima za pripremu i dopunu raketa za 1 divizion.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6 diviziona po 6 vozila metka prava 🙂

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dipl.ing. ::6 diviziona po 6 vozila metka prava 🙂
Sta je metka?

• 4Ovo se svidja korisnicima: zlaya011, MB120mm, voja64, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мислио мерка него направио грешку у куцању