PARS Pantsir S1 (SA-22 Greyhound)

280

PARS Pantsir S1 (SA-22 Greyhound)

offline
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 4054

@Drug Pukovnik

Treba negde pronaći i kolika je greška po bokovima, odnosno odstupanje od ekvisignalne linije kada raketa zahvati radar na zemlji po prijemu signala, na daljini recimo od 80 km, a koliko na 150 km?
Mogu da napravim analogiju sa sistemom Kub:
Tako, na daljini recimo 40 km, udaljenost ESP (Ekvisignalnog Pravca) nišanskog radara RStON-a, čija je osa ujedno i osa kontinualnog radara za osvetljavanje cilja, iznosi 280-316 m. Ta ista udaljenost, na daljini cilja od 30 km, iznosi 210-237 m. Praktično, ove udaljenosti predstavljaju greške. Ali, naša samonavođena PVO raketa KUB-M, nakon startnog dela, uspeva da značajno popravi početnu grešku u određivanju tačke preticanja, i bez problema se dalje metodom PN (Proporcionalne Navigacije) navodi na cilj i gotovo ga direktno pogadja ili pravi minimalnu gresku, koju kompenzuju radarski upaljač, odnosno bojeva glava.

Ne znam tačno kako to ide kod Harm-a, ali i ona vrši zahvat na recimo 80 km. Kolika je ta početna greška? Pretpostavljam možda manja, jer je i cilj (izvor zračenja) nepokretan, ali se snop zračenja pomera kako prati cilj, ali sigurno postoji. Takođe, raketa se navodi na bočne lepeze zračenja radara sa zemlje, tako da je i to razlika koja je značajna. Raketa HARM se samonavodi takođe nekom vrstom proporcionalne metode i trebalo bi tokom leta da "popravlja" tu grešku i na kraju takođe blizinskim upaljačem kompenzuje preostalu grešku koja bi trebalo da bude minimalna.

Inače njena ubojitost u smislu uništenja nišanskih radara, barem kod sistema Kub, nije bila na visokom nivou. Od 6 izbačenih RStON-a, samo 3 su posledica dejstva protivradarske rakete i to sigurno znam 2 kao posledica HARM-a, a za jednog nisam siguran da li je posledica HARM-a ili ALARM-a...
Za Nevu bi morao malo potražiti podatke i izvršiti analizu, ali za Kub bi to bilo ovako, nakon velikog broja lansiranih PRR....



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 26 Jun 2019
  • Poruke: 960

Onaj stari HARM od pre 20 godina nema veze sa ovim danasnjim.
Amerika sve svoje stare rakete modernizuje na najnoviji standard AGM-88E AARGM koji, pored antene za prijem zracenja sa radara, ima i GPS prijemnik i milimetarsku ARS GSN.
Kada radar obasja avion, on poziciju radara memorise i prosledi raketi, koja odmah nakon lansiranja "zna" poziciju radara. Moze operater da iskljuci radar i okrene antenu ka zemlji, ali raketa ce bez obzira na to doleteti na tacnu poziciju radara.
ARS GSN na AGM-88E je identicna onoj na AGM-114L Hellfire. Ona sluzi za zahvat cilja u zavrsnoj fazi i njegovo prepoznavanje (separaciju pravog cilja od laznog ili maskiranog).

Lek protiv AGM-88E? Gasenje radara+mobilnost. Pancir to moze: ugasi radar, kamion se pomeri stotinak metara, u unapred pripremljen ili prirodni zaklon (visoko drvece, nadstresnica...da raketa ne bi milimetarskom ARS GSN zahvatila cilj).
Druga opcija je gasenje radara+ometanje u milimetarskom opsegu+ometanje GPS signala.



offline
  • windfucker !
  • d.ing Metalurgije
  • Pridružio: 21 Jan 2010
  • Poruke: 2263
  • Gde živiš: Macedonia

poljoprivreda ::Onaj stari HARM od pre 20 godina nema veze sa ovim danasnjim.
Amerika sve svoje stare rakete modernizuje na najnoviji standard AGM-88E AARGM koji, pored antene za prijem zracenja sa radara, ima i GPS prijemnik i milimetarsku ARS GSN.
Kada radar obasja avion, on poziciju radara memorise i prosledi raketi, koja odmah nakon lansiranja "zna" poziciju radara. Moze operater da iskljuci radar i okrene antenu ka zemlji, ali raketa ce bez obzira na to doleteti na tacnu poziciju radara.
ARS GSN na AGM-88E je identicna onoj na AGM-114L Hellfire. Ona sluzi za zahvat cilja u zavrsnoj fazi i njegovo prepoznavanje (separaciju pravog cilja od laznog ili maskiranog).

Lek protiv AGM-88E? Gasenje radara+mobilnost. Pancir to moze: ugasi radar, kamion se pomeri stotinak metara, u unapred pripremljen ili prirodni zaklon (visoko drvece, nadstresnica...da raketa ne bi milimetarskom ARS GSN zahvatila cilj).
Druga opcija je gasenje radara+ometanje u milimetarskom opsegu+ometanje GPS signala.


+ mikrotalasna

kad izgubi signal trazi novi.

offline
  • Pridružio: 21 Okt 2019
  • Poruke: 240

Sa koje visine i pri kojoj brzini aviona mogu te rakete da se lansiraju?
Mislim da minimalna visina zavisi od konfiguracije terena. Što bi u našim uslovima bilo oko 2000m.

offline
  • Doca  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 24 Mar 2016
  • Poruke: 489
  • Gde živiš: Pomoravlje

Mislim da kao sto ameri imaju laznu metu za avione, resenje za protivradarske je lazna radarska lokacija- imitator radarskog zracenja u istom opsegu kao i sistem koji stiti. Domet 20-ak km,neka mala prikolica sa svim potrebnim za rad i kabl/veza sa sistemom kojeg stiti. po gadjanju obavezno se ukljucuje jos jednom nakon pola minuta.

offline
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 4054

Doca ::Mislim da kao sto ameri imaju laznu metu za avione, resenje za protivradarske je lazna radarska lokacija- imitator radarskog zracenja u istom opsegu kao i sistem koji stiti. Domet 20-ak km,neka mala prikolica sa svim potrebnim za rad i kabl/veza sa sistemom kojeg stiti. po gadjanju obavezno se ukljucuje jos jednom nakon pola minuta.

99-te primenjivano sa umerenim uspehom u zaštiti položaja diviziona Neva.
Smatra se da je u desetak slučajeva protivradarska raketa HARM pogodila takve lažne položaje umesto položaja Neve. IRZ su koristili više vrsta radarskih predajnika, a tokom rata razvijeni su IRZ koristeći radarske predajnike sa MiG-21, sa frekvencijama veoma približnim kao kod nišanskog radara Neve.....
Pisao sam već o tome....

Obmanjivanje

offline
  • Pridružio: 22 Feb 2011
  • Poruke: 1430

poljoprivreda ::Onaj stari HARM od pre 20 godina nema veze sa ovim danasnjim.
Amerika sve svoje stare rakete modernizuje na najnoviji standard AGM-88E AARGM koji, pored antene za prijem zracenja sa radara, ima i GPS prijemnik i milimetarsku ARS GSN.
Kada radar obasja avion, on poziciju radara memorise i prosledi raketi, koja odmah nakon lansiranja "zna" poziciju radara. Moze operater da iskljuci radar i okrene antenu ka zemlji, ali raketa ce bez obzira na to doleteti na tacnu poziciju radara.
ARS GSN na AGM-88E je identicna onoj na AGM-114L Hellfire. Ona sluzi za zahvat cilja u zavrsnoj fazi i njegovo prepoznavanje (separaciju pravog cilja od laznog ili maskiranog).

Lek protiv AGM-88E? Gasenje radara+mobilnost. Pancir to moze: ugasi radar, kamion se pomeri stotinak metara, u unapred pripremljen ili prirodni zaklon (visoko drvece, nadstresnica...da raketa ne bi milimetarskom ARS GSN zahvatila cilj).
Druga opcija je gasenje radara+ometanje u milimetarskom opsegu+ometanje GPS signala.

Evo ti pitanje na koje ako daš odgovor dobiješ nobelovu nagradu.
Kako "avion" odredi daljinu do radara koji ga zrači? Jer da bi "memorisao" njegov položaj, mora da zna daljinu do njega...

I onako usput, šta misliš, zašto niko ne pravi rakete vazduh vazduh sa protiv radarskim navođenjem? Izuzetak je Ruska R-27 P/EP koja i nije u redovnoj upotrebi ? Za takvu raketu ti ne treba aktivan radar, pasivno se navodi, cilj nema bilo kakvu informaciju da je na njega lansirana raketa, sve idealno a niko to ne koristi? Lepo si objasnio, svaka igra svaka dobija, čim avion bude ozračen on odmah "memoriše" položaj drugog aviona i na njega lansira PR raketu, naravno, ako može da utvrdi njegov položaj onda može i promenu položaja pa mu ne smeta što se meta kreće.

Ima samo jedan problem, ne radi Smile

offline
  • Doca  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 24 Mar 2016
  • Poruke: 489
  • Gde živiš: Pomoravlje

Znam,zato sam i podsetio na jos jedan nacin zastite. Pitanje je da li se ikada sagledalo koliko je stvarno takav nacin bio uspesan jer je ipak bilo pogodjenih radara... Da li su u takvim situacijama IRZ radili ili bas upravo tada je izostalo obmanjivanje. I da li je recimo pokusano skretanje rakete u toku rada neve...

offline
  • Pridružio: 26 Jun 2019
  • Poruke: 960

Hektor ::poljoprivreda ::Onaj stari HARM od pre 20 godina nema veze sa ovim danasnjim.
Amerika sve svoje stare rakete modernizuje na najnoviji standard AGM-88E AARGM koji, pored antene za prijem zracenja sa radara, ima i GPS prijemnik i milimetarsku ARS GSN.
Kada radar obasja avion, on poziciju radara memorise i prosledi raketi, koja odmah nakon lansiranja "zna" poziciju radara. Moze operater da iskljuci radar i okrene antenu ka zemlji, ali raketa ce bez obzira na to doleteti na tacnu poziciju radara.
ARS GSN na AGM-88E je identicna onoj na AGM-114L Hellfire. Ona sluzi za zahvat cilja u zavrsnoj fazi i njegovo prepoznavanje (separaciju pravog cilja od laznog ili maskiranog).

Lek protiv AGM-88E? Gasenje radara+mobilnost. Pancir to moze: ugasi radar, kamion se pomeri stotinak metara, u unapred pripremljen ili prirodni zaklon (visoko drvece, nadstresnica...da raketa ne bi milimetarskom ARS GSN zahvatila cilj).
Druga opcija je gasenje radara+ometanje u milimetarskom opsegu+ometanje GPS signala.

Evo ti pitanje na koje ako daš odgovor dobiješ nobelovu nagradu.
Kako "avion" odredi daljinu do radara koji ga zrači? Jer da bi "memorisao" njegov položaj, mora da zna daljinu do njega...

I onako usput, šta misliš, zašto niko ne pravi rakete vazduh vazduh sa protiv radarskim navođenjem? Izuzetak je Ruska R-27 P/EP koja i nije u redovnoj upotrebi ? Za takvu raketu ti ne treba aktivan radar, pasivno se navodi, cilj nema bilo kakvu informaciju da je na njega lansirana raketa, sve idealno a niko to ne koristi? Lepo si objasnio, svaka igra svaka dobija, čim avion bude ozračen on odmah "memoriše" položaj drugog aviona i na njega lansira PR raketu, naravno, ako može da utvrdi njegov položaj onda može i promenu položaja pa mu ne smeta što se meta kreće.

Ima samo jedan problem, ne radi Smile


Ovde pricamo o protiv-radarskim raketama koje gadjaju zemaljske radare, a ne avionske.
Tesko da ce iko da ti kaze kako radi PRR, obzirom da danas ima svega par proizvodjaca istih.
Mada, imamo u muzeju na Surcinu jedan ALARM u prilicno dobrom stanju, pa je valjda neko i cackao...

Kod starih tipova PRR raketa je bila ta koja mora da da pilotu podatak o dovoljnoj jacini signala u svom prijemniku i spremnosti za lansiranje. U protivnom - ne moze lansirati PRR raketu ako ona nema zahvat (prijem radarskog ozracenja). ALARM je imao onu foru sa padobranom, da u slucaju gubitka signala planira iznad cilja i ceka na ponovno paljenje radara...pa ako dobije signal - polece ka radaru.

Kod novih modela ulogu meraca daljine igra sprega INS+GPS: uporede se trenutna lokacija aviona sa smerom i jacinom signala koji dolazi sa zemlje (podatak sa prijemnika radarskog ozracenja) i kompjuter izracuna pribliznu udaljenost. Raketa se moze lansirati i bez zahvata, jer pre lansiranja dobije poziciju cilja, gde treba da odleti (ima svoj INS sa GPS korekcijom i zavrsnim navodjenjem sa ARS GSN).

Rakete V-V: postoji samo jedan model, jer su ljudi shvatili da nema smisla praviti raketu koja ce gadjati radar koji non-stop menja poziciju. Upotrebljiva je jedino u head-to-head sukobu i prvom kontaktu, ka avionu ciji radar zraci. AESA radari konacno su sahranili ideju o PRR V-V.

offline
  • Pridružio: 26 Nov 2017
  • Poruke: 268

Evo odgovora na pitanje kako avion odredi daljinu - AN/ASQ-213 HARM Targeting System, prvi put mislim da je koriscen u Bosni 1995-e. 1999 intenzivno koriscen, odnosno Emitter Locating System - ELS - na Tornado ECR avionima. To vazi za SEAD avione.

HARM raketa ne radi sve sama. Avion ima targeting sistem, takodje radi spregnuta i sa RWR sistemom aviona (pokazalao se je da je u nekim slucajevima, HARM bio osetljiviji na zracenje nisanskog radara, nego RWR aviona, pa je odavno spregnut s njim i raketa moze automatski da se lansira po aktiviranju RWR-a i dobijanju podataka o pravcu zracenja na malim i srednjim dometima i to u krugu od 360 stepeni oko aviona pa ih ponekada avioni nose i kao zastitu i kao dodatni RWR detektor. Koristi i INS vodjenje, ne samo vodjenje po radarskom snopu. Opseg detektora na raketi je 0.5-20GHz ako sam dobro upamtio podatak. Moze se aktivirati detektor rakete i da sama sidje sa lansera cim dobije zahvat na neki radar. Vodi se proporcionalnom metodom.

Lose resen INS je bio glavni razlog zasto su kod nas 1999 po NATO priznanju imale ucinak od 3 do 7% zavisno od misije, jer INS nije bio dovoljno dobar da raketu odvede do cilja ako ostane bez zahvata. 10-15 sekundi je za raketu bilo premalo da bude dovoljno precizna + koriscenje IRZ su dovodili da HARM pravi jos vecu gresku nego sto bi je pravio da nije bilo IRZ-a. Uspesniji su bili samo ako bi prisli blize sto je bio prevelik rizik, jer se nisu mogli uzdati u podatke o polozajima nase PVO jer su znali da konstantno menjaju polozaje pa su neretko lansirali rakete u nekom sektoru pod pretpostavkom da ce se javiti neki radar u tih nekoliko stepeni koliko ona "vidi" svojim detektorom radarskog zracenja.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 533 korisnika na forumu :: 27 registrovanih, 4 sakrivenih i 502 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: aleksmajstor, amaterSRB, aramis s, Batinas, HDMI, ivica976, Konda, kovinacc, KUZMAR, leptirleptir, Marko Marković, Megapurpletv, mercedesamg, MrNo, nikolapetkovic, radoznao, Recce, RJ, S-lash, Srna, SsssssNOVI, stegonosa, Toni, trajkoni018, vasa.93, voja64, Vzor50