Ruski radari

6

Ruski radari

offline
  • x9  Male
  • Super građanin
  • Pridružio: 04 Dec 2008
  • Poruke: 1167
  • Gde živiš: Vienna

ajd posto vidim da je vrabac radarista ili se bar razume u njih, da nam objasni onu rusku opasku:
"ispod 2 ghz je sve vidljivo" Wink
hvala unapred



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4963

Sjutra bajo. Zapravo mozda je nekad i bilo ispod 2 GHz sve vidljivo ali posle pojave F-117 a narochito B-2 vishe i nije ali objasnicu....



offline
  • x9  Male
  • Super građanin
  • Pridružio: 04 Dec 2008
  • Poruke: 1167
  • Gde živiš: Vienna

ajd posto ja imam ipak neke druge informacije Ziveli

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4963

Napisano: 28 Okt 2011 23:44

U užem smislu izjava ima istorijskikarakter. Naime problem pri radarskom osmatranju je prvo, slabljenje signala kroz atmosferu a drugo moguće prepreke. Ispostavilo se brzo da je zemaljska atmosfera napropustiljivija za signale koji su oko 3 GHz. Njima se uz najmanju moguću antenu sa najmanje snage i može najdalje dosegnuti, ALI kada bi atmosfera stalno bila lazrurna stepa odnosno čisto plavo nebo. Međutim ona to nije, ima svakakvih prepreka. Sa druge strane vrlo brzo su se javila ometanja radara još u II sv. ratu. ta ometnja su bila poglavito postavljanjem pasivnih smetnji. Dominiralo je postavljanje čuvenih traka od refletkujeućeg materijala. Takav način ometanja se dugo usavršavao, naročito u godinama posle II sv. rata i ti sitemi su se razvijali do 70-tih i 80-tih godina. Najsavršeniji oblici su bili dostignuti sa kontejenerima ili trupnim uređajima koji su sekli trake na tačno određenu dužinu koja najviše smeta radaru a dužina je određivana prema elektronskom izviđanju isijavanja radara. Za centimetarsko područje takvo ometanje može i danas da bude prlično efikasno na maksimalnim dometima mada je generalno zastarelo.
Ispostavilo se da su niže frevencije iako mnogo teže za projektovanje i konstruisanje kao što je decimetarsko područje daleko otpornije prema takvim ometanjima. Prosto rečeno čim se uđe u decimetarsko pdručje a to zanči ispod 2 GHz ne može se mnogo učiniti sa takvim ometanjima. Tako je i došlo do toga da najvažniji radar u ruskom PVO bude P-80 Altaj koji je u svojim konačnim verzijama imao nešto ispod 2GHz kao i njegov naslednik 5N87 i Kabina-66 (PAZI ne u IZVOZNIM varijantama). Tačno je da su mnogo koristili i manje frekvencije pogotovu metarske kao kod P-14. Međutim metarski radari su tada (a i sada) uvek bili opterećeni specifično glomaznim konstrukcijama usled veličine antene. Za ozbiljno velike domete morao si da imaš antenu veličine kao kod P-14 ili da se pomiriš sa mnogo manjim dometom kao kod P-12. Silazeći ispod 2 GHz rešavao si se efikasnosti pasivnih smetnji trakama a još uvek si imao pristojno veliki domet za pristojno veliku antenu, i time koliko toliko čuvao pokretljivost. Plukoprosmis izeđu te dve opcije je nađen kod nisikovisinskih detektora tipa P-15 koji imaju nešto malo ispod 1000 MHz ali zato imaju i razmerno male domete.
Suma sumarum izraz je verovatno nastao usled karakteristike lakšeg prolaska signala ispod 2 GHz kroz oblak pasivnih smetnji od seckanih traka.
Isitna mogao se oblak i njima postaviti ali sa istim kompletom traka veličina ometačkog oblaka bi se smanjivala trećim stepenom brzine, pa je opet izlazilo na isto, odnosno oblak bi bio daleko manji.

Međutim stiltnost američkih bombardera je i decimetarskom području dobrim delom zamutila vid.
Ali ih zato metraši otkrivaju skoro sa lakoćom.

Ispričaj to što si čuo u svakom slučaju verujem da smo svi željni da čujemo...

Dopuna: 04 Nov 2011 21:08

X 9 pa budi kolegijalan pa nam ispričaj te tvoje informacijeo o dva gigaherca.
a ja ću ko već i svaki stari čovek opet o ....

Gama-D

Gama-D je imao još čudniju sudbinu od Protivnika, ali svakako je bio uspešniji u početku dok je sada u defanzivi. Radar je nešto stariji, zapravo već je postojao na kraju 80-tih. Koliko je star bio, čak i zastareo u pojedinim segmetnima, govori to što su prvobitni modeli nisu imali digitalni izlaz odnosno trase. Međutim, to se tada uklapalo u ASURI sistem Polje-Osnova-Niva, zasnovan na elementima elektronike uglavnom II generacije u koji je radar ne baš masovno ali značajno ušao. Radar je i danas pod dobrim velom tajne i zapravo nije do sad ni izvožen.
Sve je to tačno ali je činjenica da je sam radar izveden kao AFAR i to nije sve. Već tada su na njemu Rsui iskoristili mnoge osobine AFAR koje FAR ne mogu efikasno da obavljaju. Za početak može da obavlja skeniranje i u horizontalnoj ravni a ne samo vertikalnoj što je opšta karakteristika FAR. Pre svega u potpunosti je sposoban da istovremeno radi sa glavnim osmatračkim snopom i nezavisno emitovanim podnsopovima samo za praćenje. Ta sekundarna obrada u jednom krugu se može sresti kod Skravajtnika ali je ona samo prinudnog tipa i ima funkciju grube ex tempora verifikacije strobovanja a ne kao kod Game-D pravog sekundarnog praćenja sa svim elementima putanje. Istina Skravjatnik to kompenzuje janusovom antenom pa na kraju obavi više funkcija ali na manjim daljinama, što i jeste karakteristika akviziciong radara dok je Gama-D ipak osmatrački radar za značajno veće daljine. Druga pogodnost koja je iskorišćena upotrebom AFAR je relativno velika izlazna snaga glavnog snopa za relativno manju ukupnu angažovanu snagu. Timeje između ostalog odnos đum signal kvalitetniji. Ukupno radara emituje veću izlaznu snagu nego neki modlei sa 5 puta većim angažovnaimsnagama. Daljine su ipak ograničene, ponajviše zbog oštrog ograničenja veličine antene. Takvo oganičenje je donelo možda nešto manji maksimalni domet ali je zato omogućilo ovom radaru 20 minutnu pokretljivost što je odlično i lošije je samo od Protivnika i to za 5 minuta. Zadnjih par godina se najvaljuje pojava ovog radara na kamionskoj šasiji (kao za Skarvjatnika) i ta bi verzija imala 5 minutnu pokretljivost. Karakteristike radara su navodno dovoljno dobre da može da po potrebi u potpunosti zameni Skravjatnika u ulozi pukovskog radara S-300. Verovatno to nije baš savršena ali je adekvatna zamena a svakako dovoljno govori o samom radaru. On sistemu S-300 može da bude koristean pre svega u radu u režimu kompresije signala na velikim dlajinama koje su tako veće od Skravjatnika.
Samo po sebi ovo nam nam je već govori da je Gama-D drugi od samo tri radara u sistemu ASURI koji se može direktno povezivati sa sistemom S-300. Uzgred, nije ranije spomenuto, to važi i za jedinice sistema Buk. Napomena, stare, početne verzije Game-D kao uostalom i Game-S imale su vreme razvijanja i svijanja od 1,5 sati što je bilo daleko lošije od sadašnjih verzija i što je vreme kojem su se pojedini zapadni radari približili a neki izraelski bogami i nadmašili. Možda i jedina mana ovog radara je manji broj ciljeva koje prati i koji iznosi 200 (kod Protivnika 150), ali to su izgleda cifre od kojih Rusi iz njima znanih razloga za sada ne odustaju i ne povećavaju ih iako odavno imaju mogućnosti. Ušteda novca, teško, radi se samo inplementaciji novijih računara. Vrlo verovatno da jednostavno imaju dobro procenjen broj potrebnih ciljeva u borbenim nišama i toga se drže u tzv. stabilizacijei ciljeva. Međutim neko bi primetio da se to može drastično promeniti upotrebom MALD dronova ali i drugih UAV slične namene i svrhe, koji bi bili kombinovani sa elektronskim ometanjem. E pa, izgleda da treba pogledati razvoj ruskih oružnih sistema. Oni su izgleda rešili da da skoro sve to gađaju. na pojedinim sajtvoima se navodi d aje preciznost ovog radara izuzetno velika, toliko velika da može da služi pri vođenju na srednjem kursu. Po mojim informacijama to nije tačno. Takvu tačnost dostiže po istim informacijama jedino Protivnik dok će Gama-D morati da sačeka najnovije usavršavnje koje se poslednjih par godina najavljuje. Zbog toga je Protivnik postao osnovni radar ASURI na naivou Zona i Rejona a sudbina Game-D za sada izgleda pomalo neizvesna, mada samo na nivou upotrebe a ne i opstanka. Gleaćemo mi još dugo ovaj radar jer ima konstrukciju koja je išla ispred svog vremena i moderna je i danas a vrlo je podlođna usavšavanjima i za njih ima mnogo mesta a i rezona.













Dopuna: 04 Nov 2011 21:10

napomena uz prvu sliku OVU VARIJANTU (zapravo dve varijante ako ćemo pravo) NIKO DO SADA NIJE VIDEO.

offline
  • gloyer  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 23 Feb 2007
  • Poruke: 3787
  • Gde živiš: Banat

Мали додатак за Гаму ДЕ (три варијанте):

Gamma DE installations can be supplied with three different AESA module power ratings, yielding the D1/D1E, D2/D2E and D3/D3E variants. Cited MTBF in recent literature is ~1,000 hrs which is consistent with mature AESA technology.

Detection Range Performance by Variant: D1E D2E D3E
Range/Altitude in [km] for 1 m2 target. 400/40 (315/120) 370/40 (315/120) 310/40 (285/120)
Range/Altitude in [km] for 0.1 m2 target. 240/40 (230/120) 210/40 (195/120) 175/40 (165/120)

Као што колега vrabac рече, правих слика још увек нема на нету, а и ове податке које сам преписао са сајта http://www.ausairpower.net/APA-Rus-Low-Band-Radars.html#mozTocId829681 треба узети са резервом.

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4963

Napisano: 07 Nov 2011 17:59

Ovaj deo posebno pišem uz sećanje (inače stalno) na divnog čoveka i prijatelja od koga sam brzo i bez svakakvih nepotrebnosti naučio osnovne parametre stvarnosti efira
pukovnika M. B. dipl. ing. koji je karijerom bio vezan i za P-15(M,M1,M2,M2A) radare

Kasta 2-1 i Kasta 2-2

Radari tipa Kasta u stvari kriju dva prilično različita modela. Isto ime nose usled proizvođača i usled tehistorijskog razvoja. Naime, Kasta 2-1 je stariji radar od Kaste 2-2 i predstavlja u stvari modifikaciju, odnosno duboko usavršavanje starijeg modela. Taj stariji model je P-19 Dunaj, koji je opet nastao kao naslednik čuvenog P-15 Tropa. Tropa je široko poznat radar, vrlo raširen i po svetu. Veliki je stradalnik iz ratova druge polovine XX veka, karakterističnim po sukobima Duetovsko-Mahenovskog tipa, premoćne (ali ponekad tučene baš sa PVO) vazdušne snage Zapadne civilizacije, nad pojedinačnim državama Islamske, Ćin i Pravoslavne civilizacije. Iako je P-15 na kraju krajeva poražen u tim sukobima, nije baš sve tako crno belo. Kao prvo, koncepcija takvog niskovisinskog kružnog detektora, koji je u osnovi namenjen za opsluživanje PA artiljerije (pre svega 23 mm Šilki ali i 57 mm topova) ali i kao uobičajeni dopunski (NE DODATNI, DOPUNSKI!) radar sistemima Neva (Pečora) i Kub (Kvadrat) ali i Osa (Romb), dakle ta koncepcija, je potpuno uspela i ne samo da je preživela već je aktuelna i danas. Dapače, koncepcija je izvršila i jak uticaj na zapadne proizvođače, pre svega francuski Tomson i švedski Erikson (ali i Simenes i druge) koji su upravo u toj klasi dali neke od najboljih zapadnih radarskih konstrukcija. Iako je od IV Izraelsko-arapskog rata, pa nadalje, redovno tučen, zapravo je P-15 apsorbovao na sebe ogroman deo zapadnjačkih napora unutar EW dejstava, uključujući ne samo ECCM tip dejstava, već i SEAD i DEAD timove. Upravo zato je SSSR odlučio već 70-tih da ga duboko modernizuje i na početku 80-tih pojavio se novi radar. Od starog radara ostao je praktično samo opšti izgled antene, jer se isijavanje vršilo na istom principu. Tako je nastao P-19 Dunaj, koji je i danas široko prisutan u Ruskoj Armiji, ali skoro svi u jedinicama Suhoputne PVO a ne PVO VVS. Kao i P-15 i on je imao mogućnost korišćenja posebne antene (jednoparabolni isečak) na visokom stubu, pod nazivom Unža. Rad na stubu je služio pre svega u uslovima šumskog zemljišta. Istina, domet otkrivanja ekstremno niskoletećih ciljeva je nešto rastao sa takvom upotrebom ali je zapravo taj rad imao i ograničenja. Kao prvo podizanje stuba i antene na njemu nije baš brz posao i sa današnje tačke savremenog ratovanja je prespor za preživljavanje. Kao drugo, funkcija isijavanja antene je bila drugačija a na kraju cena sistema se povećavala.
Kako bilo, P-19 je masovno proizvođen i njime je na kraju zamenjena velika većina radara P-15. Međutim i radar P-19 nije bio baš najsavremenije projektovan. Istina da su te godine bile vreme kada su u kolima izlazne snage i na zapadu još uvek ponegde korišćene lampe, ali su se bar u vojnoj tehnici, već skoro svi držali principa solid stejt. Proizvođač je rešio vrlo mudro (u nedostatku boljih poslova) da uradi takvu, solid stejt verziju radara a i bile su godine raspada SSSR-a. Tako je nastala Kasta 2-1, negde malo pre pojave Game-D. Ona je bila kompletno solid stejt asembli. Pokretljivost, karakteristike i niska cena su ovaj radar održale do danas u proizvodnji. Jeste da je već pristojno zastareo ali je nešto i usavršavan. Vreme svijanja i razvijanja je skraćeno na borbeno uptrebljive vrednosti, obrada impulsa je modernizovana (mada su dugo zadržali analogni izlaz), broj ciljeva je povećan, uvedene su nove metode borbe protiv smetnji. Interesatnno je da ga ni najnoviji radar suhoputnih 1RL-122-2 ne ugrožava u borbenoj niši, jer mu je instrumentalni domet dvaput manji. No zato će ga pojava novog 1RL123 verovatno poslati u zasluženu penziju, osim za izvoz gde je i dan danas konkurentan a to j eproces kojiće trajti godinama. Najnovije dosta usavršene verzije se još uvek izlažu na sajmovima opreme. Međutim, sve je ovo bio uvod, mada u okviru niskovisinskih detektora u UHF području. PVO VVS zapravo ne koristi mnogo ni P-19 niti Kastu 2-1.
Praktično u isto vreme kada je razvijena Kasta 2-1, išlo se na projektovanje jednog mnogo boljeg radara u istoj borbenoj niši. Projekat je bio rizičan, jer je po opštem obliku sredstva predstavljao novinu, a ne direktan razvoj iz P-19. Pre svega, u startu se radilo sa asemblijem antene i osnovnog anteskog nosača na dosta većoj visini, nego što je to slučaj kod Kaste 2-1. Isitna ta visina je manja nego Unža stub, ali dovoljno velika da ima malu prednost nad Kastom 2-1. Ali ono što je bilo revolucionarno, je korišćenje sasvim druge antene i sasvim drugog metoda isijavanja. I dalje je u pitanju parabolna antena, ali sa mnogim novim elemntima na sebi a i sam uređaj emitovanja je sa nekim svojim novim specifičnostima. Time nije dobijeno nešto mnogo na dometu, sam domet Kaste 2-2 je vrlo sličan, da ne kažemo skoro isti (neznatno je veći) kao kod Kaste 2-1. Razlika je je u tome što je dobijena 2D+1 antena, a ne samo 2D. Dok je Kasta 2-1 klasičan 2D radar, koji bi, za iole precizniju informaciju o visini cilja morao imati i visinomer, Kasta 2-2 može ponekad već u primarnoj obradi da odredi ešalon visine cilja i to sa upotrebljivom tačnošću. Istina i Kasta 2-1 ima neku mogućnost, u sekundarnoj obradi, da pokuša da odredi ešalon visine, ali je ta osobina krajnje ograničena, kako po kvalitetu tako i po dometu i zapravo ponekad potpuno izostaje. Kod Kaste 2-2, ste sigurni da će te bar u sekundarnoj obradi dobiti dosta kvalitetan podatak o ešalonu visine cilja, što joj omogućava rad bez visionomera, koji su inače godinama bili rak rana radarske lokacije. Druga dobra osobina Kaste 2-2 (kao i Kaste 2-1) je što je to zaista radar u klasi dežurnih radara, koji može dugo da radi neprekidno i koji ima veliki međuotkazni i međuremontni ciklus. To nisu bila jedina poboljšanja u odnsu na starije radare. Zapravo Kasta 2-2 ima mnogo puta veću otpornost na ometanja od starijih modela. To je i danas čini vrlo poželjnim članom svih radarskih čvorova ASURI sitemema PVO VVS, ali i vrlo poželjnim članom raketnih postrojbi. Pogađate, Kasta 2-2 je treći radar iz sistema ASURI PGVO VVS koji se može direktno spregnuti sa KIS-ma tipa Senjež ali što je važnije i Bajkal. Zapravo može da bude direktno spregnuta i sa KIS-ma pukova Buk i Antej. Kasta 2-2 se pojavljuje i kod PVO Suhoputnih, kao izvor informacija untar raketnih diviziona Osa ili Tor, ali i na višem nivou brigadne komande PVO (ranije divizijske PVO). Pri tome se direktno može vezati na KIS-eve tipa Ranžir, Kasateljnaja, PU-12M7 a sigurno to važi i za komponente iz porodice Barnaul. Istina, češće na tim mestima viđamo radare P-19 pa i Kasta 2-1 ali u ovom slučaju sreće se i Kasta 2-2.
Suma sumarum radari tipa Kasta 2-2 obavljaju dužnost dežurnih niskovisinskih detektora po pravilu kao deo ASURI sitema PVO VVS. Obično su u takozvanim čvorovim dežurnih radara gde se kombinuju sa dežurnim metrašima ili su u sklopu čvorova za niskovisinusku detekciju na urgentnim pravcima. U okviru raketnih postrojbi ,obično su dežurni niskovisinski detektori.
U PVO SV radari Kasta 2-1 su obično na pozicijama dežurnog radara raketnog diviziona brigade (gde je borbeni radar obično tipa Kupol) ili na poziciji niskovisinskog detektora koji pripada KP PVO brigade gde se obično kombinuje za sada najviše sa P-18 kojeg ipak postojano menja Nebo-SVU. Ovaj radar (ali ponekad i Kasta2-2) se može sresti uvezan u raznim kombinacijama u ASURI sisteme Suhoputne PVO tipa PORI ili kao deo raketnih brigada ili kao deo samostalnih bataljona i samostalnih brigada ELINT-a.
Borbena vrednost ovih radara je velika. Zapad je to uočio susrećući se još sa P-15 Tropom i vrlo brzo se dao na eliminaciju pretnje. Međutim rad u UHF području uvek je predstavljao izvestan problem za ometanje, pa čak i za stvarno efikasno delovanje portivradarskim raketama. U ovom području protivradarske rakete deluju značajno slabije nego u L a pogotovu nego u višim bandovima. Istina ipak deluju i ne baš uvek neefikasno. Ometanje radara je takođe otežano, u odnosu na više bandove, samom prirodom frekventnog područja. Naravno Amerikanci su ga dugo i na kraju, može se reći dosta uspešno razvili, ali je ono uvek teže i napronije u odnosu na druge bandove. Zbog toga su, kao i za metarske radare, razvili što su mogli više, pre svega izviđanje ovakvih radara, sa što većih distanci (mada to nije jednostavno). Na osnovu takvih izviđanja deluju, ne samo protivradarskim raketema, već pretežno DEAD (a ne SEAD) grupama.
Radari su naravno poslednjih godina počeli da se modernizuju uvođenjem savremenih računara, pokazivača i sličnih sada široko dostupnih Low Cost tehnologija. Obrada signala i izlazi su im potpuno digitlaizovani. Vrlo su konkurentni, jer sa dometom od 150 km, niskovisinske detektore ili brešere, gap-filere ako vam draže, vrlo teško možete da nabavite u UHF području.













Dopuna: 09 Nov 2011 21:56

Nebo, Nebo-U, Nebo-UE, Nebo-UM i Rezonas

Radari iz serije Veliko Nebo su verovatno najkarakterističniji radari današnjice u ruskom naoružanju. Namerno kažem Veliko Nebo jer su za Suhoputnu PVO razvijeni radari koje možemo zvati Malo Nebo, oličeni u modelima Nebo-SV i Nebo-SVU. Prvo ćemo se pozabaviti ovim velikim.
Tokom ovog serijala mogli ste da ranije da pročitate kako je u SSSR postojao put ka gigantizmu radara. U metarskom opsegu ili VHF području, odnosno dijapazonu ispod 300 MHz on se završio sa relativno neuspešnim radarom P-70 koji je urađen samo u maloj predseriji. Međutim snage PVO VVS se nisu mogle lišiti usluga radara u metarskom osegu i zbog toga su koristile veliki broj radara tipa P-14 ali pretežno uz raketne sisteme. Ne samo što je taj opseg najteže otkrivan i ometan, nego su tih godina već počele da kruže priče o radarski nevidljivim avionima. Kako je u samom SSSR postojalo nekoliko projekata takvih aviona (od kojih se niti jedan nije realizovao čak ni u prototipskom obliku) stvar je shvaćena krajnje ozbiljno (zapravo i preterano ozbiljno) i otišlo se na projekat radara u VHF području koji bi bio adekvatna dopuna vrlo čestim ali potpuno nedovoljnim po performansama P-18. Za razliku od popularnog Tereka koji je 2D radar, tražio se radar sa potpunim 3D osobinama i velikog dometa, bar kao i P14. Zadatak je izvršen i dobijen je radar Nebo. U suštini ovaj radar je vremenom zamenio radare tipa P-14 u svim svojim varijantama Lena, Furgon i Oborona.
Domet radara je bio dobar zapravo odličan, praktičan na nekih uobičajenih 400 do 500 km za vrlo visoke ciljeve a instrumentalni čak do nekih 800-1000 km. Potpuni 3D rad je međutim plaćen velikom i glomaznom antenom. Zapravo i najnezgodniji deo antene je upravo visinomerski deo, baš po vertikalnoj osi asemblija antene. To je uslovilo vreme razvijanja i svijanja radara od 22 časa što je jako loše sa savremenog stanovišta. Radar je već relativno star i prve verzije su imale analogni izlaz a veliko je pitanje da li su bile i solid stejt. Istina odlično se uklapao u ASURI mrežu tih godina sa Polje-Osnova-Niva hijerarhijom iz sistemea Piramida a u stvari priključivao se ponekad i na Luč hijerarhiju. Može i on direktnouključitina KIS Bajkal ali je to bespredmetno obzirom na pokretljivost. Vremnom je usavršavan, postao totalno solid stejt, digitlizovan je i sa te tačke je postao savremen. Njegova sposbnost otkrivanja tzv. stelt letelica je bila neprocenjiva za svoje vreme bar sa ruskog stanovišta. Osim toga radar je zadržao fenomenalnu karakteristiku Lene, odnosno osim skoro neprekidnog vremena rada ima i vrlo vleiki međutokazni i međuremontni ciklus. Iz tih razloga, upravo on je danas osnovni dežurni radar PVO VVS. U posebnoj izvoznoj varijanti je nešto i izvožen. Međutim, razvoj avijacije poslednjih godina učinio je da radar postane pomalo nedovoljan po karakteristikama. Za takvu glomaznu antenu nije nađeno neko pogodno rešenje da bi mu se povećala pokretljivost. Istina vreme razvijanja je naešto malo skraćeno negde ispod 20 časova (po mojim informacijama 18 do 19) i to mu je katastrofalna mana. Nema lepšeg cilja za krstareće rakete od takvog radara. Neki bi doduše rekli da g je relativno teško otkriti i to je tačno. Teško se otkrivaju svi radari iz serije Nebo. Za sve zemlje ovog sveta osim jedne to je težak zadatak ali ta jedna zemlja su SAD. Sistemi Rivet Džoint EC-135 ipak uspevaju da lociraju radre tipa Nebo. Od dejstva SEAD i DEAD timova se mnogo ne očekuje zbog udaljenosti i dobre zaštićenosti ovakvih radara ali su zato za krstareće rakete pre svega Tomahavkove i ALCM baš dobri ciljevi. Isto važi za sve veći broj drugih projektila dometa od 150 km pa nadalje. Sa druge strane, kontramere su moguće, i to u kombinaciji ECCM prema EC-135 ali i AWACS-ima koji bi kontrolisali napad i upotrebom lovačke avijacije. Dakle krajnje opasan scenario kad se kačite sa USAF-om. Ah da, uslovi lokalne topografije zemljišta za ovaj radar su grozni. Zamislite probleme koje ste imali u tom smislu sa P-12 ili P-15 pa ih uvećajte 10 puta.
Kako je već prošlo nekoliko decenija od pojave radara rešilo se da se sa njim idu u duboku modernizaciju. Upravo ovih dana je promovisna zavšetak radaova na novoj varijanti UM. Dakle vreme razvijanja nisuuspeli da mnog smanje. Ali je zato domet strašno povećan. Kao domet se navodi vrednost od 1800 km. Istina prethodna varijanta je imala već oko 1000 do 1200 km ali instrumentalnog dometa. Ovo je praktično povećanje za 50 %. Da bi se za ovakve radare shvatio stvarni domet mora se vršiti raspodela Hevisajda za rasipanje za svaku talasnu dužinu posebno. To znači da vrednost koeficijenta za DDV odnosno daljinu direktne vidljivosti kod radara tipa Nebo POČINJU od 4,12 i idu i na veće vrednosti za svaki radar prema postupku posebno. Ono što je posebno naglašeno od ruske strane da je uvedena i obrada signala iz oblasti troposkatinga. Iskreno nisam baš siguran da je to tačno (barem dok ne vidim antenu a možda ni tada). Međutim, da je praktičan domet daleko preko 1000 km, je izgleda sasvim sigurno. Frekvencije rada ovih radara su vrlo niske, sada niže od svih metarskih radara koje smo do sada znali.
Ruski izvori najavljuju da će ovi novi radari Nebo-UM zahvaljujući ovim svojim osobinama tokom uvođenja potisnuti radare tipa Rezonans. Ako je tako svaka čast, aferim. Lično im ne verujem, odnosno verujem da su dometi novog radara takvi da zaista stari Rezonans pored ovakvog Neba-UM nije potreban. Ali kao što su digli snagu i domet Nebu, to isto su mogli da urade i Rezonanasu. A po mom mišljenju, upravo je antenski sklop Rezonansa, pogodniji da se upotrebi kao troposkaterski radar velikog dometa. Ako je do sad imao oko 1200 km dometa, ovako modernizovan sigurno može da dosegne do 2000 km možda i malo više. Time bi takav Rezonans postao prvi stvarno pokretni OTH radar, mada je njegovo vreme razvijanja praktično najmanje 24 časa, ali i to bi bio najbolji rezultat razvijanja za OTH radar koji su skoro svi zapravo potpuno nepokretni. Još jednom da upozorim ovi ekstremno veliki dometi refraktivnog tipa, nemaju praktičnu upotrebu za borbene avione na malim visinama i krstareće projektile. Oni imaju smisla samo zbog eventualnih dalekih lokacija (ako se desi, desi, dobro je u prednosti si) i za osmatranje balističkih ciljeva i nižeg kosmosa. Kod Troposkateringa je malo drugačije, on ponekad nađe i ciljeve na velikim, eventualno srednjim visnama jako daleko, dalje i od 600 pa i 800 km. Međutim, pitanje je ko zaista u ovoj klasi (ipak jet to PVO a ne PRO radar) radi sa troposkateringom. U krajnjoj linji troposktering i nije tolikovažan za manje avione i manje visine. Ali zato za avione tipa AWACS može da bude presudan. Ipak nemojte misliti da mnogo manji radari sa manjim dometima ostvaruju istu daljinu otkrivanja. Ukoliko Nebo-UM otkriva neki cilj na 300 km budite sigurni da većina manjih običnijih radara takav cilj otkriva na 200 km. Isto važi i za Rezonans.
Na kraju da se kaže on ošto već svi zanju, ovakvi radari su veoma veoma otporni na protivradarske rakete, zapravo u ovom trenutku a i poslednjih par decenija su imuni na njih (bar na HARM ne znam za Armata) a i vrlo su otporni na ometanaja mada ih je USAF sa mnogo truda i novca ipak koliko toliko uspešno razvio. Naravno veliko je ptianje da li bi ovakvi radari ikad bili pdovrgnuti ometanju jer za to trebate da im priđete ispod 150 km i zaista ih je mnogo bezbednije tući preko njihove ahilove pete, a to je saba pokretljivost, što otvara vrata za uspešno gađanje svim vrstama KR. Ovaj najnoviji model je otporan u ovom trenutku i na ometanja.




offline
  • gloyer  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 23 Feb 2007
  • Poruke: 3787
  • Gde živiš: Banat

Citat:
"(...)a to je saba pokretljivost, što otvara vrata za uspešno gađanje svim vrstama KR(...)"
Znači, imati u GPS njihovu poziciju (ili potencijalne pozicije - pričam o Rezonansu) i, za svaki slučaj, svaku od njih tući.
Što će, bar na teritoriji RF, biti malo teže Smile

Citat:
"(...)Ovaj najnoviji model je otporan u ovom trenutku i na ometanja." - Ako nije top-secret, možeš li da elaboriraš ovo?

I još jedno pitanje, nadam se jednostavno: Koja je razlika između rezonans-N i rezonans-NE? Pokušao sam da nađem, ali mi ne uspeva (istina, gledam sajtove na engleskom, možda su rečnikom ograničeni Smile )

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4963

Napisano: 10 Nov 2011 17:47

Ne garanutujem za Rezonans ali po ruskom pravilu ako je to izvozna varijanta a veovatno jeste (mada E ne znaći uvek izvoznu ali u ovom slučaju verovatno) onda je sistem izmenjen tak da je radna frekfencija nešto viša od ruske, ne mnogo doduše, jednostavno paralelno sklonjena od ruskog opsega samog radara. Osim toga stvarno efikasni domet je dosta manji, ne baš onoliko koliko pišu amerikanci u svojim podacima o vojnoj elektronici (tamo je domet 500 km a u stvari je 800-1000 km dok je kod ruskog 1000-1200 km) naravno ti dometi ništa ne vrede u realnom PVO ali govore o izlaznoj snazi uređaja.

Nije top-sikret, zapravo već sam naveo, frekvencija radara je niža od svih do sada poznatih frekvencija zaklasične PVO radare (Rezonanas i drugi OTH se ne računaju).
Tu frekvenciju trenutno USAF ne može da ometa. Ne može on ni Rezeonansa među nama rečeno.
nađi američke ometače, možda ćeš morati malo da pretražuješ po starim sistemima ali čak ni jedan nije išao ispod 50 MHz. Eto ti i top sikret, bujrum. Muštuluk.

Dopuna: 10 Nov 2011 17:50

Nebo-SV, Nebo-SVU i Vastok

PVO Suhoputnih je dugo i supešno koristila radare P-18 Terek. Bilo je naravno i mnogo korišćenja i starijih, sličnih radara, P-12 Jenisej i Sdvig. Zapravo, P-18 se još uvek široko nalazi u tim jedinicama, jer ih preoizvedeno vrlo mnogo, a beloruska i ruska modernizacija su ovim radarima objektivno mnogo porodužile život. Tako smo P-18 tokom decenija mogli da susrećeno u svim ozbiljnije naoružanim jedinicama, ne samo sa Kubovima i Krugovima, nego i na nižim nivoima, kod komandnih mesta divizija (Manevr MP-22, MP-25), nadređenih nižim oružnim sitemima. Međutim, pojava S-300V i Buka, je zahtevala i jedan bolji radar, u istoj borbenoj niši. Tih godina je ionako bio razvijen ogromni radar Nebo, za PVO VVS, pa je bilo moguće iskoristiti sva iskustva, odnosno, nešto od toga je išlo možda i paralelno.
Suhoputni su se u startu odrekli visinomerskog dela, koji je i bio najgora stavka u glomaznosti radara. Tako je radar Nebo-SV projektovan kao 2D radar. U čemu je onda bila prednost, nad već postojećim P-18. U stvari, bilo je mnogo prednosti. Mnogo veća izlazna snaga, drugačija obrada signala, mogućnosti manipulacije sa signalom, koje P-18 nije imao, i neke otpornosti na ometanja, koje P-18 takođe nije imao. Sve je rezultiralo i zanačajno većim dometom. U krajnjoj meri, radar je ostvaren sa 45 minutnim vremenom razvijanja, što je bolje od starih P-18. Redovan pratioc radara je postao i jedan IFF radar, mada se može uslovno reći da je to SSRI radar.
U elektronskom smislu i ponašanju u efiru i u borbi, sve što važi za radare tipa Nebo i Nebo-U, važi i za Nebo-SV. Imalo je nešto razlika u polarizaciji signala i još nekim detaljima ali ne toliko bitnim. I uloga mu je bila slična, odnosno, ovaj radar je postao dežurni radar Suhoputne PVO.
U formacijskom smislu, pre svega posedovala ga je svaka brigada naoružana sa S-300V a verovatno i onaj jedan samostalni puk istog sistema. Uvezivan je u sitem PORI kao integralni deo brigade. Međutim, ove brigade su bile samo deo korisnika. Naime, brigada S-300V je trebalo da bude napravljeno 8 a napravljeno je 4,5 pa i sad im je broj 5,5. Međutim, samostalnih brigada ELINT-a je napravljeno po svemu sudeći svih 8 i u njma se nalazi mnogo veći broj ovih radara, nego u samim raketnim postrojbama S-300V. Štaviše, poneki radar se nalazi u samostalnim ELINT bataljonima, koji pripadaju armijskom, a ne frontovskom nivou, mada je tu dominacija P-18 vidljiva. Možda se najveći broj ovih radar nalazi u brigdama Bukova, sa istom konfiguracijom upotrebe kao i u brigadama S-300V. Kako bilo, radar je u međuvremenu modernizovan i svi su pretvoreni u potpuno digitalizovane radare i po obradi signala i po izlazu, što upošte nije bio slučaj sa prvobitnom proizvodnjom. Svi noviji i stariji modeli se mogu povezati sa ASURI sitemima iz linije PORI. U krajnjoj meri, nije baš mnogo ovijh radara proizvedeno, daleko, daleko manje od P-18. Razlog je više bio u raspadu SSSR-a, nego u samom radaru. Da je sve išlo po planu, ovaj radar bi odavno smenio sve P-18-tice, ovako je pomalo i retka, mada opasna zverka.
Naravno da se ovakvo stanje promeniolo od kada je Rusija ponovo počela, da se opet, mada ograničeno, naoružava. Veliki broj P-18 se definitivno smatrao zastarelim i pored dobrih modernizacija. Naravno, nije imalo prevelikog smisla zamenjivati ih sa Nebom-SV, koje je i samo već bilo vremešno. Zato se otišlo u projektovanje novog radara, mada bi se slobodno moglo reći, ne baš sasvim novog, pod imenom Nebo-SVU, koje samo po sebi otkriva rođačku sličnost sa prethodnikom. Projektovan radar je zapravo, mnogo toga nasledio od prethodnika. Pre svega, potpuno je iste koncepcije upotrebe. I ovaj novi radar je 2D, mada ima i osobine koje ga svrstavaju u 2D+1 grupu, iako to nije od neke preterane važnosti. Međutim, ostale osobine su značajno modernije. Mnogo veća izlazna snaga, jer je u pitanju radar sa potpuno AFAR rešetkom, ali naravno metarskom. Mogućnost višestrukih kosekanskvadrat snopova (ali samo dve grupe po tri u dva različita dometa) mu daje tu +1 mogućnost u 2D radu, mada više u sekundarnoj obradi i ponekad krajnje neprecizno. Međutim ima 20-to minutnu pokretljivost.
Ovo je ubedljivo najmoderniji metarski radar u upotebi, a veoma pokretljiv. Otpronost na ometanja, sposobnost otkrivanja svakog stels objekta, dobar domet, takoreći neosetljivost na protivradarske rakete, vrlo, vrlo mali nivo bočnih lepeza, čine ovaj radar izuzetnim u okviru PVO. U budućnosti će u potpunosti zameniti Nebo-SV, na mestima raketnih brigada i u brigadama ELINT-a a kasnije i preostale P-18. Međutim ima konkurenta.
To nije Nebo-M (u smislu metarski radar iz kvadre tog tog sistema) koji ima mnogo veću antenu i veći domet a takođe je 2D+1 i jednako je ako ne i bolje pokretljiv, ali zančajno skuplji. Nebo-M će biti rađen za velike siteme PVO VVS a ne za PVO Suhoputnih. Pravi konkurent mu je beloruski radar Vastok. On je jednako, ako ne i više pokretljiv i ima veći domet. Cela konstrukcija je jednostavnija i lakša za manipulaciju, jer koristi specijalnu sasvim novu, po fizičkim principima, antenu. Istina on je čisto 2D radar. Belorusi se sada naprežu da iskoriste osobine antene i da razviju 3D varijantu, koja bi i dalje sačuvala pokretljivost. Međutim, pitanje finansiranja je tu veliko. Da bi do toga došlo, mora se ostvariti kakva takva prodaja osnovnog Vasotka, a on osim jednog stranog kupca, za sada nema drugih. Ipak, tu je izgleda uskočila sama Belorusija i izgleda da će ona načiti izvstan broj. Tako je došlo i do izvesnog otopljavanja u samoj Rusiji, prema ovom radaru, iako su u proteklom periodu zahladneli odnosi zbog beloruske hiperprodukcije vojne opreme i otimanja stranih poslova. Belorusija je napravila dobar potez, što je paralelno razvila i izvoznu varijatnu, malo različitu po radnim frekvencijama i neizvoznu, namenjenu samo Belorusiji i Rusiji. Obzirom da je Rusija u međuvemenu, radi poboljšanja odnosa, ali i svojih potreba kupila veći broj Kolčuga od Ukrajine, može se očekivati da dođe i do ruske kupovine izvesnog broja radara Vastok od Belorusije. Ti radari svakako ne bi oslabili oružane snage Rusije, naprotiv samo bi ih značajno ojačali. Međutim kako Rusi ništa ne rade bez interesa, ako dođe do kupvine, može se reći i da je možda Vastok i bolji radar od Neba-SVU, jer da nema bar neke bolje osobine (ne znači da mu neke nisu i lošije) Rusija ga nikad ne bi kupila uprkos svemu.



















Dopuna: 10 Nov 2011 17:53

1.Vastok faza podizanja antene
2. Nebo-SV horizontalna polarizacija
3. Nebo-SV asembli sa IFF radarom i ostalim
4. Nebo-SV vertikalna polarizacija
5. Nebo-SVU
6. Isti na Krazu
7. Isto uživo
8. Vastok razvijen
9. Vastok, marševski oblik

offline
  • Pridružio: 12 Jan 2011
  • Poruke: 1557

Auu, Gdine.Vrabac, svaka čast, na ovako opširnim textovima, koji sa jedne strane obiluju tehničkim podacima ali sa druge, nisu previše tehnicističko-usko stručnog karaktera , tako da i mi laici u suštini možemo da razumemo razlike u karakteristikama i namenama opisanih radara, hvala još jednom.

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4963

Molim i drugi put.. Kakav cinizam vremena, bilo je namenjeno akademiji u Misurati
Taki vakat i naopak zeman.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 471 korisnika na forumu :: 6 registrovanih, 0 sakrivenih i 465 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: bobomicek, Milos82, nenad81, Parker, SlaKoj, voja64