@Leonardo
Poštujem te što si ljubitelj istorije i želiš svoje znanje da preneseš i na nas. Ali teorija bez prakse neki put ne funkcioniše. Ako nisi trenirao Kendo neće ti biti lako objasniti u čemu je OGROMNA razlika. Iskreno mene mrzi da objašnjavam osnovne tehnike udarca jer je to tekstualno mnogo teško, lakše je na treningu. Prvih nekoliko meseci ti treneri objašnjavaju kako treba da izvedeš samo jedan udarac jer je cela ta japanska filizofija zasnovana na perfekciji, a kada si bar na desetom delu puta do perfekcije (najmanje godina dana treninga) počneš da shvataš šta su ti treneri govorili. Jednostavno ako kretanje leve (glavne) i desne ruke nisu fantastično usklađene onda nema te brzine vrha mača i onda ta veština i katana nisu ništa opasno već su mlatač za žito.
Svako ko počne da trenira Kendo posle nekoliko nedelja pomisli da je shvatio kako treba da udari ali tek kada mu se na nekom treningu posle pola ili godinu dana desi savršena kordinacija i udarac tek tada ukapira kako treba da udara. problem je što je svaki čovek totalno jedinstvene konstrukcije pa čak i kada su iste visine, nije im ista dužina ruku, širina ramena. Dalje,i naši treneri dok je u Srbiji postojao samo jedan klub i nas prvih dvadesetak imali su ogroman problem kada su prešli sa bambusa na Šinaije od karbonskih vlakana - razlika u masi nekoliko desetina grama, drugačiji balans pa čak i razlika u aerodinamici.
To je veština ili sport koji se trenira najmanje 25 godina pa onda možeš da kažeš da nešto znaš. Kako sam ja zbog povrede trenirao kraće od tri godine ne bih da držim slovo kad trenutno u Srbiji ima stotinu boljih.
Zato sam rekao da ne bih više bio na ovoj temi, jer ja dovoljno ne poznajem veštinu samuraja iako sam učio i kodeks i trenirao. Umro sam od smeha kada sam video one smešne Amere koje si postavio na strani 29 ove teme. Onaj lik u narandžastim japankama pojma nema, tipičan holivudski napaljenko.
U rukama Mandusica Vuka svaka puska bice ubojita. Ili mac. To sto nadjes nekoga ko je vezbao sa katanom 50 godina i ko je vrsni majstor sa njom, to automatski i ne znaci da je katana bolja od rapira.
I Evropljani su vezbali sa rapirima po 50 godina, i bilo je tu vrsnih majstora, ali je rapir manje vise izasao iz mode. Katana nije. Japanci se drze te svoje tradicije, koja sada nama nejapancima deluje romanticno i fascinantno. I vestine macevanja Srpskih vitezova bi verovatno bile fascinantne, ali ih se vise niko ne seca.
@Gvozdena reč
Borilačkim sportovima sam se bavio nekoliko godina, a tenisom ceo život. Znam šta znači u tim oblastima mala promena u držanju i načinu izvođenja pojedinih pokreta ili udaraca. Postavljam pitanje zato što me zanima na šta konkretno misliš. Fascinacija nekim oružije, borilačkom veštinom i filozofijom je jedno, a primena istih na bojnom polju dosta varira. Može se naći pojedina karakteristika koja prevazilazi sve što je Evropa ikad proizvela i to je ok, ali kad i kako se primenjuje u ratu je nešto drugo. Kendo je segment. Mijamoto je upravo pokazao koliko psihologija i inovativnost igra ulogu, pa je bacio, nekad prljavim trikovima, dosta škola na kolena.
Svakako cenim katanu i ima izuzetne karakteristije u pogledu brzine, ali i to je mač sa manama. Ne smemo zaboraviti koja nikako najbrojnija rasa je pokorila ceo svet, a to sigurno nije pošlo za rukom proizvodnjom lošeg oružija.
Sami samuraji su koristili različita oružija, a Katana nije u svim periodima bilo primarno.
Dopuna: 09 Nov 2015 21:09
CheefCoach ::I Evropljani su vezbali sa rapirima po 50 godina, i bilo je tu vrsnih majstora, ali je rapir manje vise izasao iz mode. Katana nije. Japanci se drze te svoje tradicije, koja sada nama nejapancima deluje romanticno i fascinantno. I vestine macevanja Srpskih vitezova bi verovatno bile fascinantne, ali ih se vise niko ne seca.
Nije baš tačno. Za potrebe vojske '30 godina prošlog veka pravljen su u fabrikama ne toliko kvalitetne. Posle drugog svetskog rata doživljavaju svoj novi procvat, ali ne odmah. I njih je u Japanu tokom XIX i XX pregazila moderna tehnologija, kao u ostatku sveta.
Što se tiče evropskih srednjovekovnih stilova, postoje neki priručnici iz tog perioda i radi se na oživljavanju.
Svuda je vrhunski ratnik vrhunski. Bilo da se igra drvenim ili grafitnim reketima.
Imaš na ovom videu kako Katana pobeđuje u svim kategorijama iako ovaj deda prilikom udarca u oklop koristi tehniku iz bejzbola a pravilan udarac je kada Katana kreće u akcija iznad glave samuraja i spušta se pravolinijski na dole (kao priliko cepanja drva sekirom) a u poslednjem trenutku ide iskorak desnom nogom, savijanje u kolenu i spuštanje težišta borca uz ISTOVREMENO promenu pravca Katane desnom rukom i zasecanje oklopa u predelu ispod protivnikovog desnog dela stomaka tik ispod rebara ALI KATANINA oštrica nije postavljena skroz vodoravno nego "dijagonalno".
Katan se može brzo izvući. Postoje tehnike izvlačenja i zadavanja smtononog udaraca zasecanjem čak većeg broja napadača.
Problemi koji postoje kod katana su dug rukohvat u odnosu na sečivo kasnijih verzija, težište u oštrici, nema ozbiljnu zaštitu za ruke i što su se počele skraćivati prema zakonu (ili zakonima) iz prve polovine XVII veka. Katane imaju meku poleđinu. Povrede ruku se ponekad potcenjuju, ali mislim da je to mogao biti najčešći razlog za trajno izbacivanje neprijateljskog vojnika sa bojišta. Ozbiljna povreda ruke, ukoliko se dobro očisti rana, ne bi bila smrtonosna, no ipak opaka. Dakle, imamo mač solidne mase, ali kraćeg sečiva sa svojim prednostima i manama što se mora uzeti u obzir priliko obuke ukoliko se želi izaći na kraj sa različitim protivnicima. Ōdachi je predsavnik dugih mačeva iz ranijeg perioda.
U nekim boljim emisijama prikazano je kako se sa dve ruke, jednom se drži tupa oštrica dvosekog mača, unošenjem pune težine probija oklop od pune oplate. Međutim pitanje je koje debljine je oplata i to je bilo nemoguće izvesti na bojištu. Naravno vitezovi su imali štit i svoje oružije kojim bi sasekli napadača u tako direktnom napadu. Napadali bi se mekši delovi oklopa bržim ubodima. Pokazano je takođe da katana nije u stanju da proseče verižnjaču povezani sa tkaninom. Naravno takav udarac bi mogao dovesti do pucanja rebara, jer se verižnjača savija. Dakle najjednostavniji način je bio da se protivnik ozbiljno povredi ubadanjem, a tu mačevi i koplja nisu zaostajali za katanom. Druga opcija za borbu protiv verižnjače su teška oružije tipa sekire, čekića, kraći debeli mač i razne varijacije.
Ako bi neko mene pitao da li bih se u bilo kom trenutku tokom srednjeg veka naoružao kod Japanaca ili recimo Španaca, uvek bih išao kod ovih drugih. Nisu imali toliko problema sa nalaženjem kvalitetnog čelika, posedovali su izuzetne ratničke veštine, oklop od pune oplate, a posle vatreno oružije. Portugalci su doneli oklop i vatreno oružije kraje XVI vek. Pomoću tog napretka i jačanja jedne strane okončan je dug period ratovanja u Japanu, te uspostavljen Tokugava šogunat.
Dugo se bavim analiziranjem položaja tela kod udaraca, te mi zato recimo ovo odmah zapalo za oko. Vidim da je za kendo položaj tela dosta frontalan i direktan. Čovek može iskoristiti svoje prirodne federe za brz napad napred, ali postoje neke opasnosti u poređenju sa drugačijim mačevima.
Vredi poslušati, makar kao još jedno mišljenje. Postoji 7 delova, barem koliko sam video zasad.
Gvozdena reč ::Osim jedinstvene izrade prilikom kovanja, tajna Katane je u načinu rukovanja i obliku koji je isključivo prilagođen specifičnoj DVORUČNOJ tenici. Katana je "najbrži" mač i u tome je njena tajna zašto je najbolji mač ikada napravljen. Kada je pre više od dve decenije prvi put u Srbiju došao najbolji majstor Kenda bio je predstavljen kao čovek čiji vrh mača leti brzinom od 293 km/h!!! Pravilo je da se Katana na donjem delu rukohvata drži isključivo levom rukom koja je zadužena za snagu udarca a desna je na vrhu rukohvata i on je zadužena za promenu pravca i preciznost udarca.
Evo izmerih na mom Šinaiju (maču od bambusa ili u novije vreme kevlara) dužina rukohvata je 37 cm a milim da je kod katane i 40 cm. Razmaknute šake i udarac sa dve ruke su tajna legende o samurajima. Centar leve šake se u najvećem broju udaraca kreće tačno simetrijom ljudskog tela (u jednom trenutku centar šake je izmešu očiju) i osnovni udarac bih neupućenima opisao kao zamah pecaroša prilikom izbacivanja mamca sa olovom (razlika je samo u razmaku šaka što doprinosi brzini). Upoređivanja sa evropskim mačevima i sabljama su smešna - snaga i brzina udarca Katanom su toliko veće da je svako porđenje smešno.
Kraći mač (u Srbiji ga pogrešno zovu nož) se zove Vakizaši. Po kodeksu samuraja on se ne upotrebljava u borbi i jedino služi za Sepuku ili kako je u zapadnoj civilizaciji poznatije kao Harakiri - ritualno otvaranje trbušnje duplje da bi se duša samuraja oslobodila i pustila da odleti u nebo. Odjavljujem se iz ove teme.
Istu tehniku bi mogao da primenis i na Evropski dugi mac (Longsword). To sto je majstoru Kendoa vrh maca leteo 293 km/h je najvise zbog njega (coveka), a ne zbog maca. Brzina maca zavisi od njegove duzine, tezine i duzine drske, a sve ostalo sto dopinosi brzini zavisi od coveka.
Mislim, možda se i varam, ali uvriježio se naziv Katana za sve vrste Japanskih mačeva. Iako nama laicima isti, Japanci samo neke zovu Katanom. Zna li netko razliku, i možda pojašnjenje?
.
