Налазиште на локалитету Градина још није потпуно откривено. За пола века, ископане многе драгоцености опточене златом
НА падинама Фрушке горе према Дунаву, у месту Раковац код Беочина, према досадашњим истраживањима која су рађена, откривени су остаци средњевековног насеља. Пронађени су предмети из неолита стари око 7.000 година, остаци римске виле из трећег, или четвртог века, те остаци манастира Светог Ђорђа, као и парохијске цркве Свих светих, који се помињу у писаним документима још 1237. године. Овај локалитет ишчекује археологе, како би се могло наставити са даљим испитивањима.
На вишеслојном локалитету Градина, који припада категорији споменика културе од великог значаја, прва истраживања почела су 1963. године, и трајала су све до 1978. године. После деценију и по потраге за новим доказима из старијег гвозденог доба, налазиште је дуго година било у корову, а мештани су развлачили са њега грађевински материјал, да би се пре пет година археолози поново вратили на ово место.
- На њему су остали зидови троброде цркве и манастира, део грађевинског материјала римске виле из трећег или четвртог века, део печеног земљаног посуђа из неолита - предочавају нам у Музеју Војводине у Новом Саду, чији су археолози учествовали у истражним радовима.
У музеј Војводине доспело је 12 бронзаних артефаката, кућни предмети од печене глине, римска опека, неколико цигала из трећег века са натписима, фрагменти мермерних плоча, олтарске преграде у манастиру Светог Ђорђа, те ливене иконе од бронзе са Богородицом на престолу, док је у кружним медаљонима на ћошковима лик Исуса Христа са нимбусом и свитком у руци, икона Светог Пантелејмона, Светог Прокопија, рађена на бронзаном лиму, те фрагменти других фресака ливених у бронзи. Уз то је и фрагмент топовске цеви, сабље, стреле за самострел, те део узенгија и друге коњске опреме коване у гвожђу. У арехеолошки музеј у Загребу из Раковца је доспела једна ручица браве реликвијара (сандука у којем су се чували вредни предмети), рађена у бронзи, па потом позлаћена.
- Пронађено је много значајних предмета, који нас обавезују да наставимо истраживање и да коначно заштитимо овај локалитет, како се не би даље развлачили докази - наглашавају у Музеју Војводине.
НАСЕЉЕ МАНАСТИРСКИХ КМЕТОВА
СЕЛО Раковац налази се на самим падинама Фрушке горе. Од Беочина је удаљено четири километра, а од Новог Сада тринаест. Место је настало као прњавор, насеље манастирских кметова, крај истоименог манастира саграђеног у 16. веку. Током последњих пола века, село је обновљено миграцијама, досељеницима који су овде стизали у потрази за послом у фабрици цемента у Беочину.
Ovo jeste of, ali moze li neko da mi kaze da li u srbiji postoji jos ovakvih bastiona ?
Ne mislim na opste poznate stvari kao Petrovaradin, Fetislam,Kalemegdan i sl, gde su srednjevekovne pretvarane u moderne.
Mislim vise na ovakve iz teksta, autonomne - novoizgradjene celine.
Negde sam procitao da ima nesto slicno u okolini Raske ili na jugu Srbije (ne secam se, a tekst nisam nasao),
stara karaula koja potseca na utvrdjenje.
Da li ima i nekih obrenovicevskih karaula u okolini Zlatibora ?
+ TEKSTNova Varoš - Meštani Ojkovice, sela na padinama Murtenice i desnoj obali Zlatarskog jezera, dve godine nakon posete vladike žičkog Hrizostoma čekaju pomoć u istraživanju brega Gradina (1.060 metara) i traganju za starom legendom i - bogomoljom. Ostaci zidina na neistraženom lokalitetu, na sedam kilometara od asfaltnog puta za Jasenovo, godinama bude znatiželju: da li Gradina krije ruševine manastira Ojkovica, petog u u klisuri Uvca? „Vladika žički Hrizostom dao je blagoslov da sa užičkim namesništvom Žičke eparhije, Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva i opštinom Nova Varoš započnu pripreme za arheološka iskopavanja. Ne znam gde je zapelo, a narod u ovom selima i odseljenici su voljni da, uz pomoć donatora, obnove manastir“, kaže Marjan Rogović, jedan od inicijatora akcije. Koliko je poznato, nema pisanih tragova o manastiru Ojkovica, ali je u Starom Vlahu živo narodno predanje da se na Gradini, ispod Ojkovačkog brda i Žedne glavice, kod „grčkog manastira“ održavao sabor. Istoričar umetnosti iz Užica, Zorica Zlatić Ivković, letos je u dva navrata, na molbu vladike žičkog Hrizostoma, u Ojkovici istraživala ostatke ruševina i čistila jedan od spomenika. - Pretpostavljam da se na lokalitetu koji narod naziva Gradina, gde poštujući kultom zaštićen prostor, nisu stoku napasali, nalaze ostaci rimskog naselja i nekropole, kao i ruševine starog manastira sa crkvom, ističe Zorica Zlatić Ivković. „Crkva je, sudeći prema vidljivim konturama na terenu, sačuvana do izvesne visine zidova koja je dovoljna za eventualnu rekonstrukciju“, dodaje. Naziv lokaliteta Gradina, prema rečima letošnjeg istraživača, ukazuje na postojanje starog grada. Inače, od stradanja pravoslavnog hrama proteklo je toliko vremena da se ne zna ni kome je bio posvećen. Iskustvo kazuje da se to događalo uglavnom srednjovekovnim hramovima koji su pustošeni u prvim naletima Turaka, tokom XV ili XVI veka. Zbog stalnih opasnosti i stradanja ili velikih seoba, narod nije obnavljao svoje porušene bogomolje. Jedan spomenik, najverovatnije nadgrobni, na livadi nedaleko od kamenih zidina, izaziva pažnju. Zub vremena uništio je natpis na čeonoj strani, a teško je vidljivo poprsje čoveka i figura konja u hodu u još plićem reljefu. Na sve četiri strane oko okvira niše izvedena je stilizovana loza, takođe plitkog reljefa. Najbliže analogije za ovakvu obradu spomenika nalaze se na mnogobrojnim sačuvanim rimskim spomenicima, što bi ukazivalo na lokalitet iz rimskog vremena. Prisustvo pravoslavnog hrama svedoči o uobičajenom korišćenju starog kultnog mesta u potonjim vremenima za podizanje crkava ili manastira, - ističe Zorica Zlatić Ivković.
Pogled na zaseok Tomovice i Gradinu ^^^
--------------------------------------------------------------------
Oshtrik - Bistrica - Rutoshi - Nova Varos
+ TEKSTVeliko otkriće u Rutošima - grad iz srednjeg veka
Izvor: Tanjug subota, 28.09.2013. | 11:58
Poznati pribojski arheolog Savo Derikonjić, direktor Zavičajnog muzeja u Priboju, nakon preliminarnih istraživanja koje je obavio u ataru sela Rutoši, na samoj razmeđi opština Nova Varoš i Priboj, tvrdi da je došao do epohalnog otkrića - ostataka srednjovekovnog grada u kojem je stolovala znamenita srpska loza Vojinovića.
Za ono što je pronašao, jedva vidljive ostatke srednjovekovnih zidina i bedema na planini Oštrik, koji su oduvek predstavljale nepoznanicu, Derikonjić smatra da su ostaci grada u kome je stolovala loza Vojinovića iz 13. i 14. veka, koja je bila u vrlo bliskom srodstvu sa Nemanjićima.
Derikonjić kaže da je reč o zaista značajnom otkriću i apeluje na Ministarstvo kulture i druge nadležne institucije da obezbede sredstva za detaljnije istraživanje i obnovu ovog srpskog srednjovekovnog grada,
Prema njegovim rečima, ovo bi zasigurno predstavljao pravu atrakciju i najznačajniju turističku ponudu ne samo u novovaroškom i pribojskom kraju, već i u celoj jugozapadnoj Srbiji.
"Dvori Vojinovića u selu Rutoši, na planini Oštrik, pružali su sigurnost i bezbednost na ovom delu karavanskog puta sa istoka ka Rasu i Pomoravlju na jednoj i Dubrovniku i Sarajevu na drugoj strani. Imali su dobre prirodne uslove za odbranu, ali i ekonomski opstanak u pitomoj dolini ovog kraja, a u blizini su im se nalazili izvorišta termalne vode u Pribojskoj Banji i u to vreme najveći evropski rudnik samorodnog bakra u Jarmovcu, sada predgrađu Priboja", objašnjava arheolog.
Na planini Oštrik, oko sat hoda od sela Rutoši, na nadmorskoj visini od 1.238 metara, sa ostatka ove tvrđave koja zauzima oko tri hektara, ovaj grad loze Vojinovića dominira Limskom i Uvačkom kotlinom.
Ovde se u slučaju opasnosti sklanjala srpska vlastela sa vojskom, zalihama hrane, žita i stokom.
"Utvrđenje je imalo i dva kamena bazena za vodu, a njegovi branioci su mogli jednostavno da prime signale sa Jagata, starog grada kod Priboja i Kovina, stare utvrde kod Prijepolja, dve najbliže tvrđave, sa kojih se motrilo na dolinu reke Lim", kaže poznati istraživač Polimlja.
Podsećanja radi, prema istorijskim podacima Vojinovići su gospodarili Humom i župom Dabar, a obližnji manastir Sveti Nikola u Pribojskoj Banji kod Priboja im je bio porodični mauzolej.
Vojinovići su ktitorske obaveze i brigu o ovom manastiru, nemanjićkoj zadužbini iz 12. veka, preuzeli 1349. godine, nekoliko decenija nakon njegove prve obnove.
Zapisi na nadgrobnim pločama, sačuvani na podu ove svetinje, svedoče da u manastiru Sveti Nikola počivaju Čelnik Radan, Veliki čelnik Dimitrije i Veliki knez Vojislav, kao i majka Nikole Altomanovića, poslednjeg izdanka loze Vojinovića koji je gospodario prostorom od Konavla do Rudnika.
Inače, ovaj manastir je dugo bio sedište i Dabarske eparhije i poznat je po tome što poseduje najbogatiju riznicu u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Meštani sela Rutoši pričaju da i danas u njihovim njivama iz plodne zemlje iskopavaju kamene ostatke zidina, kreča i sige, ali i drugih predmeta kojima se služila srpska vlastela.
Oni vele da bi istraživanje i obnova srpskog srednjovekovnog grada bila ne samo istorijski izuzetno vredna, već bi to moglo da bude i prvorazredna turistička atrakcija u ovom kraju sa netaknutom prirodom gde je razvoj seoskog turizma u povoju.
Da li je Utvrdjene moglo biti impozantno kao i ova stena ?
---------------------------------------------------------------
Jagat - Priboj
+ TEKSTD. Gagričić | 19. jul 2008. 18:43 | Komentara: 0
Bogato arheološko leto Zavičajnog muzeja u Priboju. Na levoj obali Lima arheo-park sa 28 kamenih spomenika iz 14. do 17. veka
PRIBOJ - U Zavičajnom muzeju Priboja od osnivanja nisu imali duže i bogatije arheološko leto. Zahvaljujući sredstvima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, namenjenih javnim radovima, iskopavanja su počeli u aprilu, već su na trećoj lokaciji i radiće - do snega.
Pored ulaza u Dom zdravlja u Priboju, na levoj obali Lima, privodi se kraju uređenje arheo-parka, sa 28 kamenih nadgrobnika. Ova muzejska postavka pod vedrim nebom će, posle konzervacije, uz klupe i pano, biti mesto za časove istorije - o nastanku Priboja.
Na lokaciji Crkvina u Pobrežju sačuvano je, prema rečima Sava Derikonjića, arheologa i direktora Zavičajnog muzeja, samo 16 ari od gotovo tri hektara nekropole osnivača Priboja. Prilikom gradnje "Poliestera", Doma zdravlja i bolnice, razbijeni su kameni spomenici i bačeni u temelje, grobovi gurnuti buldožerom u Lim. Tek 1982. godine zavod iz Kraljeva uspeo je da zaštiti deo nekropole koja je bila u šiblju i pravo smetlište grada.
- Istraživanje nekropole je deo projekta na uređenju srednjovekovnog grada Jagat, u čijoj su tvrđavi temelji današnjeg Priboja - ističe Savo Derikonjić. - Nadgrobnici teški od jedne do četiri i po tone, potiču iz perioda od 14. do 17. veka. Kamen je iz majdana udaljenog 500 metara, na većini su ukrasi u obliku krsta. Ovde su se sahranjivali osnivači grada, lako su uočljive porodične celine sa spomenicima uticajnih i bogatih, kao i mesta za sahranu novorođenčadi i nekrštenih.
Na Malom biću, na koti 927, koja se uzdiže iznad grada, nalazi se utvrđenje Jagat, jedan od devet srednjovekovnih gradova u Limskoj dolini na samo 50 kilometara vazdušne linije. Jagat se prvi put pominje 1448. godine i tvrđava je u slučaju ratnih opasnosti bila pribežište za stanovništo nižeg urbanog grada, pribijenog uz brda.
- Prvi put je od rastinja iskrčena polovina tvrđave koja se prostire na četiri hektara. Tvrđava ima trougaonu osnovu, ostaci zidova visoki su 2,5 metara, jasno se raspoznaju obrušene odbrambene kule. U gornjem gradu, što je specifičnost, tvrđava je imala dva bunara pitke izvorske vode i dugo je mogla da odoleva opsadama - naglašava Derikonjić.
------------------------------------------------------------
Јагат је тврђава у Србији чије се рушевине уздижу на узвишењу Град (око 926 m нмв), делу планине Бић, изнад Прибоја и реке Лим. Подигнут је да би контролисао пут Лимском долином, али и пружао непосредну заштиту оближњем манастиру Бања, који, као и суседни манастир Мажићи, потиче из преднемањићког или са почетка немањићког доба. Није познато када је подигнут, а у изворима се јавља тек средином XV века. На обали реке, у подножју тврђаве био је средњовековни трг, око кога је настао данашњи Прибој. После отоманског освајања Јагата, он није напуштен и забележено је да су га користиле Османлије 1808. године, током борби са Србима, у време Првог српског устанка. Тврђава Јагат је данас добрим делом разрушена.
Донжон кула, дебљине зидова 2.8 метара, смештена је на северозападној страни тврђаве и имала је у себи цистерну за скупљање и чување воде. Друга кула, дебљине зидова око 1 метра и округле основе, била је смештена североисточном делу узвишења, на страни са које је прилаз тврђави био најлакши. Бедем, дебљине 1.2 и дужине око 90 метара повезивао је ову кулу са остатком утврђења, а данас је очуван у висини између 1.5 и 3.5 метара.
У месту Црнузи, испод утврђења, на падини са које му се најлакше прилази, поред данашњег сеоског гробља налази се средњовековна некропола, у склопу које се налази и неколико стећака, а сам простор се назива Грчко гробље.
+ TEKSTУ атару села Дружинића, а у клисури где река Увац прави велике меандре (сада је ту вештачко Сјеничко језеро) на последњем низводном рту, налази се локалитет познат под називом Јеринин град. На коти 1042, на заравњеном платоу рта, налазе се остаци утврђења чији бедеми у потпуности прате конфигурацију терена тако да оно има облик издужене елипсе, правца С-Ј. Северни и јужни део платоа су незнатно уздигнути због стена које се ту налазе, али и због остака бедема који су само ту и очувани, док су на подужним странама обрушени низ литице. Бедем – кула на јужној страни очуван је у висини од двадесетак редова притесаног камена везаног кречним малтером.
Локалитет је са 2-3 мање сонде истражен 2006. године и дошло се до закључка да ширина његових бедема износи 1,85 м, да њихова лица грађена од притесаног камена, уз унутрашњу испуну трпанцем, а све везано кречним малтером. Ширина утврђења износи приближно око 8 м и настало је у 14-15. веку. Западно од утврђења, на левој обали Увца (језера) налази се Ледена пећина која представља излазни канал познате Ушачке пећине.
PRINT SCREEN dole, originalni video nisam mogao da nadjem, to je bila emisija onog lika sto je leteo helikopterom na odredista, bilo naRTSu (avantura ili tako nesto se zvala emisija)...
Zanimljivo da utvrdjenje ima isti vestacki usek ispod donzona verovatno, kao i Maglic - SLIKA DOLE, U LEVOM UGLU SE VIDI USEK.
(Mozda umisljam, ali i po gabaritu i polozaju i funkciji potseca na Maglic, malo je uza doduse).
+ TEKSTКовин (лат. Conin, Chovino) или Јеринин Град је тврђава у Србији која се налази на стеновитом узвишењу изнад леве стране клисуре Лима, 9 километара северно од Пријепоља, између места Џурова, Кучина и Избичања. Остаци тврђаве представљају споменик културе.
Није познато када је подигнута, пошто се у изворима помиње тек средином XV века (1448. и 1454) као погранична тврђава Стефана Вукчића Косаче према деспотовини Србији, а отомански путописац Евлија Челебија наводи 1622. године да потиче из доба Немањића и да је порушена у доба отоманског освајања тог дела Балкана. Улога Ковина била је да контролише пролаз клисуром Лима, између Бистрице и Пријепоља, као и пут који је Пријепоље повезивао са манастиром Ораховицом (Мажићи). Од некадашњег утврђења, најочуванија је донжон кула на самом врху узвишења, а на терену се уочавају остаци грађевина, цистерне, али и терасасти платои, повезани уклесаним степеницама, који се спуштају до реке. Јужно од тврђаве (на даљини од око пола километра) налази некропола из доба антике и средњег века, док се северозападно од ње налази локалитет који припада Винчанској култури.
Узвишење на коме је тврђава подигнута, високо је 698 метара нмв. и његове стеновите ивице онемогућавају прилаз њеном врху са севера и запада, док се на истоку налази клисура Лима. Захваљујући оваквом природном положају, Ковину се практично могло прићи само са југозапада и доста теже са југоистока, на коме данас има остатака бедема. На падини која се спушта ка реци уочљиво је неколико заравњених платоа, између којих се налазе степенице уклесане у стенама.
Донжон кула, данас очувана до висине од око 6,5 метара, има четвороугаону основу унутрашњих димензија 9 x 6 метара. Зидови су јој дебели 1,6 односно 1,8 метара, тако да су јој спољашње димензије 12,5 x 9,2 метара. У њеној унутрашњости се уочавају отвори за греде које су носиле спратну конструкцију, постављене на 48 до 50 центиметара, са размаком од 3,5 метара између два спрата, док се први ниво налази на висини од 1 метра, у односу на данашњи ниво њеног дна. Изграђена је од мањег камења, а приликом градње њеног северозападног краја, нераван терен је попуњен блоком малтера. Источно од ње, ка Лиму, у стену је уклесана клупа са наслоном, дужине преко 2 метра, каква постоји у Острвици на Руднику.
Za Ostrik, Klak i Klek, nauka se i dalje spori gde se koji nalazio, koliko sam shvatio. Dodatni problem pravi sto sama okolina ima znatan broj drugih "Gradina", a celo podrucije je predstavljalo dvomedju, tromedju i ko zna koju medju, medju nasim velikasima.
Fotografije sam razvrstao po nekakvoj svojoj intuiciji i posle dugih gledanja u karte i toponime u kombinaciji sa fotografijama sa terena koje su se povremeno pojavljivale na netu.
Ovde bi bilo dobro da se Kolonelo oglasi (naravno i bilo ko drugi iz struke) i da nesto potvrdi ili opovrgne, da postroji kako treba gore napisano, ja ipak nisam iz branse, samo zaljubljenik.
Takodje, koliko sam shvatio, "ozbiljnijih" naucnih zahvata na terenu u ovim primerima nije bilo uopste i nikako, a za neke lokacije se samo nagadja. Nazalost.
Naravno ako bilo ko ima neki naucni rad, fotku, tlocrt, usamljenog planinara koji pravi selfi na lokaciji bio bih zahvalan.
