ПРВИ ПОЗНАТИ СРПСКИ ВИТЕЗ КОЈИ ЈЕ САХРАЊЕН ПОД СТЕЋКОМ
Стећци – у народу познати као мраморје, биљези, каменови, грчка и влашка гробља, итд. – представљају камене надгробне споменике под којима су сахрањивани Срби, а извориште ове врсте гробова у средњем вијеку јесте област Требиња. Клесање стећака односно мраморова, почело је крајем XI и почетком XII вијека. Под стећцима Срби су сахрањивани и у доба турске окупације, па и крајем XIX вијека, а нека од тих старих гробаља остала су активна до данас. Што се тиче облика мраморова, они могу бити у облику плоче, сандука, саркофага, чамца, стубова и крста. Највише некропола са стећцима налази се на простору данашње источне Херцеговине.
Већина стећака (мраморова) нема никаквих натписа на себи, а поготово их немају споменици настали у ранијим периодима њиховог клесања. Први стећак са натписом на себи јесте споменик требињског жупана Грдеше (Грда) који је умро између 1151. и 1178. године, пронађен у средњовјековној некрополи у Полицама код Требиња. Жупан Грдеша био је један од важнијих српских великаша и витезова у XII вијеку, али о њему немамо много сачуваних података.
У повељи рашког жупана Десе из 1151. године, којом је даровао острво Мљет манастиру св. Марије од Пулсана на брду Гаргано у Апулији, жупан Грдеша (iupanus Gerdessa) се спомиње међу свједоцима који својим потписом гарантују извршење Десиног поклона. Послије овога, током другог похода византијског цара Манојла Комнина на Рашку, Грдеша је био у у српској војсци, како пише византијски писац Јован Кинам, „веома“ угледна личност.
На стећку жупана Грдеше пише да је умро за вријеме „великог кнеза Михаила“. Овај кнез идентификован је као последњи дукљански кнез Михаило који је владао до 1189. године. Тако се подударило да име једног од најстарије познатих српских витезова и његов гробни натпис, буду најстарији пронађени натпис на стећку. Ово је показало да су Срби прилично рано почели да се покопавају под стећцима, да су они били у употреби међу српским православним становништвом, а не како су многи тврдили, почев од аустро-угарске пропаганде па преко разних историчара све до данас, да су под њима сахрањивани богумили.
Извињавам се за ОФФ, елем био сам летос докон па сам направио једну покретну фонтану у облику средњевековног утврђења... Пошто нисам нашао на форуму, а може бити да нисам лепо тражио, интересује ме где могу да набавим оловне војнике промера неких 3 х 0,5-1 цм? Чини ми се да је овај мој рад некомплетан без 5-6 таквих фигурица средњевековних ратника.
Царе, без нервозе само, али зар Деса није био католик када је поклањао Бенедиктинцима Мљет, уопште није било спорно да је Србин има докумената да се где је то јасно чак и сам тај документ о поклањању га колико се сећам садржи ? Наводно постоји и физички траг тога свега на натпису у цркви који сада није доступан погледу, прекривен је.
"Деса, српски жупан који је био у опозицији Урошу II и Манојлу I Комнину, а у пријатељству са Мађарима....
Деса је у тешким условима потпуне доминације византијске силе по читавом Балканском полуострву, покушао да настави политику својих претходника, Уроша I и Уроша II Примислава , и да успостави шире везе са потенцијалним савезницима у Европи..."
http://www.magacinportal.org/2013/06/10/srbija-pre.....1-do-1165/
Vitez kao termin nije upotrebljavan u srednjovekovnoj Srbiji i Bosni osim u par slučajeva. U Srbiji postoji samo jedan slučaj - nadgrobna ploča "viteza cara Stefana" ali iz Primorja a u Bosni u jednoj povelji pred samu propast Bosanske države. Taj termin se javlja u nekoliko dubrovačkih dokumenta na srpskom gde je upotrebljen za prevod latinske reči equitas. Tek u XVI veku počinje šire da se koristi u narodnim pesmama i to da bi se označio plemeniti konj na kome jaše neki junak. Tek krajem XVI ili početkom XVII veka počinje da se koristi pod danas opšte prihvaćenim značenjem.
O ovome postoji jedna izvanredna studija Miklošiča stara skoro 150 godina ali još uvek nezamenljiva.
Predstavljanje monografije Milan Kašanin - Gradovi i dvorci u srednjovekovnoj Srbiji
Градови и дворци у средњовековној Србији
Милан Кашанин
приредила Бранка Иванић
Citat:Тим археолога Народног музеја Топлице из Прокупља и Народног музеја из Београда протеклих дана је на потезу од Куршумлије до Луковске бање открио остатке пет великих рановизантијских градова.
Археолошкиња Народног музеја Топлице из Прокупља Јулка Кузмановић Цветковић рекла је да су археолози протеклих дана дошли до изузетних резултата, који би могли да промене досадашњу историјску слику куршумлијског краја – пронашли су остатаке пет великих рановизантијских градова који се налазе у кругу од свега 20 километра, на планинским узвишењима на потезу од Куршумлије до Луковске бање.
Илустрација
Илустрација
„Невероватан сјај ових простора је просто потамнео. У једном малом окружењу, од око 20 километра у круг је пет великих тврђава, пет Јерининих градова. Знамо да Јерина није стигла све да их сагради, али се тако зову“, рекла је она агенцији Бета.
Јулка Кузмановић Цветковић је додала да треба открити зашто је сазидано толико утврђених градова, на малом простору.
На подручју Куршумлије ово су прва опсежна истраживања археолога. Археолози су евидентирали 140 локалитета, из различитих временских епоха.
Јеринин град
Јеринин град је назив који је српски народ давао старим грађевинама и рушевинама непознатог порекла повезујући их са легендом о Проклетој Јерини и њеном зидању Смедерева.
Археолог из Народног музеја Београд, Емина Зечевић, рекла је да највећи број локалитета припада средњем веку, а мањи број су праисторијски и антички локалитети.
Зечевићева је рекла да за многе од њих готово нико до сада није знао, а да су истраживања започета трагом белешки путописаца из 19. века.
„Пошли смо трагајући за потврдом тих података. Можемо сада да изађемо на све те локалитете, да их евидентирано и документујемо, да узмемо координате, а то је и најважније, јер то до сада није могло бити због недостатка савремене опреме“, рекла је Емина Зечевић.
Археолози кажу да новооткривени средњовековни градови, али и друге локације, захтевају археолошка ископавања, како би се дошло до прецизнијих података и потврда да ли је реч о вишеслојним локалитетима са фазама из старијих епоха. Они оцењују да детаљнија истраживања ових градова могу донети неочекиване резултате.
Кампања „Археолошко наслеђе Куршумлије“ спроводи се сваке јесени, већ четврту годину а наставиће се и идуће године. Истаживања финансирају Министарство културе и информисања Србије и Туристичко предузеће „Планика“ из Куршумлије.
