Srednjovekovne tvrđave na teritoriji Srbije i njihova konzervacija, rekonstrukcija i revitalizacija danas

• 3Ovo se svidja korisnicima: VJ, Skywhaler, SVEVID
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Alojz Benac - Stećci






[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 4Ovo se svidja korisnicima: VJ, Skywhaler, radionica1, SVEVID
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Marko Popovic-Stari grad Ras

Knjiga

• 2Ovo se svidja korisnicima: VJ, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^^^

E, ovo isto nisam znao, da potoji ucrtano vizantijsko utvrdjenje ispod Rasa.
Neverovatno, grad je jedno 3 puta veci od Rasa.
Uvek sam se pitao da li su ti vizantijski gradovi bili stvarno tako veliki i naseljeni ili su pravljeni vise da mogu da prime okolno stanovnistvo u slucaju napada (primer, recimo, Gradine na Jelici, isto jako impozantno utvrdjenje).

Dobro je da je tu knjiga, mora da se cita, sta da kazem..

• 5Ovo se svidja korisnicima: radionica1, amstel, VJ, djboj, SVEVID
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kao prvo i prvo, ovo i nije Ras skoro 100%. Danas na tom stavu insistira samo Marko Popović jer se na tom utvrđenju proslavio. Svi ostali arheolozi i istoričari smatraju da to nije Ras a za to postoje mnogi vrlo jaki razlozi.
Na Gardini na Jelici je bilo vrlo veliko naselje u VI veku (a kasnije) dok je u ovom utvrđenju za koje Marko tvrdi da je Ras u VI veku bio samo refugij ili ti po naški utvrđeni zbeg. Veliki je zato što su u refugiju okolni stnavnici sklanjali i krupnu stoku. nema tragova ni naselju u periodu X-XII kad bi to trebao da bude Ras. U neposrednoj blizini postoje čak dva utvrđenja koja su bila stalna naselja i u VI veku i u periodu X-XII (a verovatno i između).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mogu li od oka da se razlikuju utvrdjeni refugiji od naseljenog utvrdjenja ?
Kako funkcionise refugij kad nema zbegova, to je jedan veliki prazan prostor, zar ne (kasarna i par kucica, eventualno crkvica) ?
Da li i vizantinci (VII-IX vek, recimo), imaju pazarista-trgovista, kao sto je bilo uobicajeno kasnije ?

Colonelo, mozes li da nam kazes koja su to dva utvrdjena, pa da slazem u glavi kockice o citavom prostoru ?
Da li mislis na Gradinu nad Postenjem ?
Koja je druga, da nije Konculjic kod Raske ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za koje(a) utvrđenja se sada smatra da su bili Ras ?
Šta je sa ostacima utvrđenja na Zlataru, selo Pravoševo ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oluj2 pojasni ovo, daj neku lokaciju, eventualno sliku, nesto sl.

Ja koliko sam ukapirao (mozda opet romantizujem) sam Ras kao centar srpske drzave je sama pazarska dolina i okolina oko Petrove crkve, koja je bila okruzena sa mnostvom utvrdjenja, crkava, manastira, trgovista...

Pretpostavljam da je postojalo vise lanaca (sistema) odbrane ove doline, pocev od Pestera, pa preko Golije, Brvenika, Maglica kao predstraze, pa Koznik i Prokuplje i Kursumlija u dubljem zaledju...
Dole juznije Rogozna kao jedan zaista impozantan grad - Kraljicin grad sto bi se reklo.

Po meni, to je bila jedna gusto naseljena oblast, a kao sto nam saznanja do sada kazuju - svi srpski vladari su voleli letnjikovce-brvnare u planini-palate izdvojene od samog admninistrativnog centra...
Jednostavno su voleli da odu u prirodu. I ne samo to, nego su lako pomerali glavne gradove = Ras Prizren, Skoplje... itd.
Tako da sam vladar je mogao da vlada iz raznih utvrdjenja, da ide "na pazar" na vise mesta i da se moli bogu u vise velelepnih crkava-manastira koji su gotovo bili gradovi za sebe.
Ras je jedno zgusnuto podrucjije centralne uprave koje verovetno nije postojalo kasnije, a ni pre. Naravno, ovde treba izuzeti Rudnik koji je verovatno bio kao nekakva "kopija" ondasnjeg Rasa u svakom pogledu.

Cisto neko moje laicko razmisljanje.

• 7Ovo se svidja korisnicima: VJ, Oluj2, Skywhaler, djboj, SVEVID, radionica1, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ras je najverovatnije Postenje - bar to mišljenje ubedljivo preovlađuje u stručnim krugovima (možemo reći da manje više svi koji se bave tim periodom to misle).
Za period Justinijana i njegovih direktnih naslednika relativno lako je razlikovati stalno naseljeno (posednuto) utvrđenje od refugija. Za utvrđene gradove mislim da je jasno a što se tiče stalnih vojnih utvrđenja situacija je uglavnom ovakva (bar Pomoravlju i Šumadiji):
Utvrđenje se sastoji iz tri dela: uslovno rečeno podgrađe na najnižem nivou koje obično nije imalo zidane bedeme nego zemljane i drvene palisade ali ima zaštitni rov. Neka utvrđenja ovo nemaju. Zatim ide prava tvrđava obično oko 100 sa 40 do 60 metara (mada ima i znatno većih) sa zidanim bedemimam - kamenim sa libažnim slojevima od opeke (ovi libažni slojevi su vrlo česti mada ima i izuzetaka). Ove libažne slojeve od opeke po pravilu nemaju refugiji već samo kamene bedeme. na utvrđenjima bedemi imaju veliki broj kula obično na rastojanju od oko 30 metara. Kod vizantijskih utvrđenja glavna odbrana je na flankirnoj vatri strelaca sa kula. U sklopu ovog utvrđenja postoji još jedno manje utvrđenje obično 30 do 40 metara sa 20 metara - neka vrsta mini akropolja. Takođe sa kulama. Ova utvrđenja imaju i elemente za koje je teško reći da li su iz VI veka ili X-XI jer skoro sva imaju i fazu X-XII vek. Reč je o vrlo velikim okruglim kulama (?) prečnika desetak metara. Ove kule nisu u sklopu bedeme već obično unutar utvrđenja. Pitanje je i da li su kule ili nadzemne cisterne za vodu. Druga česta stvar su bastioni za koje pouzdano znamo da su ih vizantinci upotrebljavali u X-XII veku ali ne znamo za VI-VII vek. Postojanje bastiona nam sa sigurnošću govori da je reč o vizantijskoj tvrđavi napuštenoj ili slabo korišćenoj u "našem" srednjem veku. bastion je "mini" utvrđenje u sklopu samog utvrđenja koje se zida na najugroženijem mestu i treba da omogući "više spratnu" vatru strelaca na napadača. U sklopu spoljne kurtine (zida) postavlja se veći broj "puškarnica" u nekoliko nivoa (obično 3 do 4) u dužini obično 10 do 15 metara. U unutrašnjem dvorištu to izgleda kao izdužena kula 10 do 15 puta 4 metara ali ne mnogo viša od same kurtine (zida) ili iste visine kao kurtina. I sa unutrašnje strane postoje "puškarnice" za strelce za dejstvo po napadaču ako ipak prodre u unutrašnjost tvrđave. Ostaci bastiona su najbolje sačuvani u tvrđavi iznad Trstenika i manastira Ljubostinje bar kad su u pitanju tvrđave koje ja poznajem.

• 1Ovo se svidja korisniku: VJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Могући положај Достинике према различитим ауторима (Wiki)

На доњој Дрини, код села Дисит и Десна (Шафарик)
Дежева (Новаковић, Грот)
Околина Сјенице[2] (Јиричек, Шишић)
Село Дрсник код Пећи, локалитет Јеринина кула (Скок)
Ждрело у Руговској клисури код Пећи или Градиште Геђе на Белом Дриму, између Ђаковице и Призрена (Новаковић)

Davno sam u Prijepolju naišao na informaciju da je negde gore na Zlataru koliko se sećam da je Pravoševo ili bar neko okolno selo, ruina koja je, između ostalih, razmatrana kao Destnik (Dostinica) a po gornjem citatu sa Wikipedije vidim da je to u sklopu Jiriček-Šišić verzije za njegovu lokaciju

• 2Ovo se svidja korisnicima: djboj, Oluj2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Трговиште и Рас -
Јованка Калић
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Српски државни сабори y Расу -
Јованка Калић
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]