Raketni sistem vazduh-zemlja "GROM"

25

Raketni sistem vazduh-zemlja "GROM"

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4137

Gledam malo te uške i nosiće na komori i dancetu motora za H29, puno je toga da bi to sve bilo iz jednog komada , vjerujem da je komora kao komad cijevi , a da su na nju onda navareni prednje dance i prsten sa navojem koji drži dance sa mlaznicom.

Mi smo imali neki strah od tih navarenih komada, kad pogledamo konstrukciju komore od Groma A onda imamo navareno samo nosaće krila, sve drugo je iz jednog komada i spojeno naravno sa navojima.

Kad pogledamo kompletnu raketu R262 onda imamo samo nekoliko točkastih zavara na krilima , i to me čudi da je Vučur pristao na te zavara , ne bi me iznenadilo da je u mislima imao zakovice.

Presjek kroz komoru i dance Groma B upučuje da je sve iz jednog komada , ali to je presjek za neku prezentaciju , a ne konstruktivni crtež , čak i ovaj ruski crtež a šrafurama je iz nekog pravila službe , a tu nije bitno pokazati realno stanje materijala koji je korišten za izradu komore.

Mi smo se sa tim komorama i dancetom iz jednog komada patili niz godina prvo na Streli 2M pa onda na prednjoj komri motora rakete Grad , a i čelična čahura za haubicu D30 spada u istu kategoriju. Sve je to sitno , malešno , prema ovim promjerima od 300 i više mm.

Početni komad za komoru motora Strela 2M je bila okrugla limena ploča, rondela, koja se postupkom dubokog izvlačenja pretvarala u čašu , tako je i bilo kodno ime za tu poziciju "čelična čaša A- 73". Ta se čaša nakon toplinske obrade dalje razvlačila u komoru postupkom Hladnog Rotacionog Izvlačenja.

Slično tome smo zamišljali i tehnologiju izrade komore sa dancetom velikih raketnih motora , ali je to tražilo ogromne strojeve i tu smo se opremili za Hladno Rotaciono Izvlačenje , ali smo kuburili sa snagom preša za duboko izvlačenje , i taj problem sve do raspada Juge nije adekvatno riješen, a nema informacija da je neki bitno novi kapacitet pušten u pogon u Srbiji , ali zato ima toga u Kini.

Tu je problem deformacija danceta do koje dolazi kod tlačne probe komore , a ona mora biti, i taj tlak je obično dva put veči od onog maksimalnog radnog, recimo da je to neki tlak između 200 i 300 bara. Kod tog se tlaka dance napuhne ko balon i ostane napuhano ako materija nije dobro očvrsnut prethodnim kovanjem i toplinskom obradom , toplinsku smo obradu imali vrhunski riješenu kroz program Orkan , alli smo permanentno kuburili sa tonažom preša.

Čak ni preša od 1250 tona nije bila dovoljna za kovanje dna motora R262 i Vučur je izvodio neke kerefeke sa tim dnom kako bi ga ukrutio , a dno kod Groma je bilo još veče i problematičnije.

Bila su to neka druga vremena SSNO nije dozvoljavao da se takve bitne pozicije daju u koperaciju nekome van Juge , čak je bilo problematično imati kooperanta unutar Juge , oni su bili čvrsto ubjeđeni da se mora organizirati proizvodnja tako velikih raketa unutar bastiona i to u uvjetima dugotrajnog embarga ili rata , što je bilo suludo.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
online
  • stug 
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 05 Feb 2018
  • Poruke: 2140

Primjer Irana pokazuje da grijesis @raketas. Kakvi god bili, samodostatnoscu (bar u pokusaju) su si osigurali pravo da sami za sebe odlucuju. Lp



offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4137

Teško je vući paralelu između Irana i Juge 1980 godine i danas , Iran je velika zemlja i mnogobrojna i da kažem bogata.

Teško da bi nam netko 1980 godine odobrio da kupimo prešu od 6000 tona koliko je trebalo da bi se napravila komora motora iz jednog komada , a da je netko i odobrio taj kredit tko bi ga vraćao i od koje proizvodnje.

Ja se ni tada nisam puno bavio politikom niti ekonomijom već tehnikom , i u inženjerskom smislu zamjeram kolegama inženjerima iz VTI a što nisu zasukali rukave ili nas u bazi natjerali da se više bavimo tehnologijama zavarivanja, ne mislim tu na zavarivanje ograda i vrata za garaže, već na one vrhunske tehnologije koje su tada bile dostupne na zapadu.

Mi u Pretisu nismo bili u samom vrhu tih tehnologija , bilo je boljih od nas , da sad ne nabrajam, ali evo dvije firme , Đuro Daković ili Energoinvest , ali smo uspješno proizvodili avio bombe jer nas je potreba posla natjerala da kupimo opremu i naučimo kako se ispravno zavari glava na tijelo krmače, isto tako smo znali otkovati dvije kalote i zavariti ih u plinski rezervoar.

Da je bilo više hrabrosti u VTI u i sluha u SSNO , mi smo mogli na preši od 3600 Tona otkovati i kalibrirati dance i dati nekom komad valjane cijevi da to zavari. Taj netko se mogao obavezati sa ugovorom o tajnosti podataka , ma moglo se taj pogon privremeno poslati na kolektivni godišnji , a odgovorne držati za jaja da ne pisnu .. i sve bi bilo ok. Tadašnja UDBA i KOS su mogli raditi što su htjeli.

Znači nije stvar u nedostatku znanja na nivou države ili nedostatku opreme , ja sam tek kad se zaratilo 1991 godine i kad sam imao otvorene ruke da tražim kooperante po Hrvatskoj shvatio koliko su mali ljudi , mali poduzetnici po garažama imali dobre i kvalitetne strojeve , daleko bolje od onih u velikim firmama.

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 4140

Točno, slika H-29 je iz pravila službe, tako da nije mjerodavna u tehnološkom smislu. Ako je po analogiji onda je zavarena konstrukcija, sa puno zavara.
Primjer startni motor od H-35, max 115 bara.



Komora sa zavarima između svake naznačene pozicije



Točka 9M79 koja je “deblja” naravno, ali vuče na H-29, zavarena konstrukcija.



Ovo je jedna velika, koja ima “grbe” kao i H-29 i 9M79 i Bukova 9M38, kružni zavar po sredini, plus ostali zavari gdje god su neki prelazi forme.



offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4137

E to te ja pitam... ima li kakvih podataka o sastavu materijala ili šifra legure.

U toj prići o Gromu je sam zaboravio napisati da mi nismo bili nosioci posla , već drugorazredni kooperant, zato je i bio naš odnos prema tom projektu isto takav.

Druga situacija je bila sa raketom R262 tu smo znali od početka da je to naš posao i za taj smo posao kupovali potrebnu opremu i pokušavali konstrukciju još u fazi razvoja prilagođavati svojim tehnološkim mogućnostima.

Da smo mi vodili posao vjerojatno bi se sve drukčije odvijalo, udružila bi se dva tri koncerna UNIS ENERGOINNVEST i SOKO , naravno i Zrak i Čajevec ... ovako su to petljali po Krušiku i radionicama VTI a , a to nije isto.

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 4140

Baš za konkretne slučajeve nemam, ali generalno koriste visokolegirane čelike, nehrđajuće i hrđajuće.

03Х11Н10М2Т (0,03%C, 10-11,3%Cr, 9-10%Ni, 1,8-2,3%Mo, 1-1,4%Ti)
28Х3СНМВФА (0,26-0,31%C, 2,8-3,2%Cr, 0,9-1,2Ni, 0,35-0,5Mo, 0,8-1,2W, 0,05-0,15V)
30Х3ГСНМФА (Mn, Cr, Ni, Mo, W, V)

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4137

Ovaj drugi materijal izgleda opako .. kako to stoji sa zavarivanjem ???

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 4140

Vrlo grdo i zajebano, martenzit.
Jedna od teorija tehnologije i to kada je onemogućen pristup sa strane korijena (mali kalibar, Splav Tula) , znači jednostrano zavarivanje, je TIG sa zaštitom argonom na strani korijena, a na strani elektrode pulsirajuća izmjena argon-heliji. Zavar u dva prolaza, bez lufta između komada, dodatni metal u drugom prolazu.
Poboljšano stanje daje 1500-1800 MPa i više (do 2200), i žilavost od 30J na minus 50. Kaljenje na zraku, 940 stupnjeva 30 minuta i popuštanje na 320 stupnjeva dva sata.

To je teorija, moji to ne bi izgotovili, a niti imamo opreme za to, a ni potrebe.

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4137

Da to sam si i mislio, nama je to misaona imenica , a ruje to rade svaki dan

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 4140

U nekom “normalnom” strojarstvu navojni spoj je nešto najnormalnije, navoj i zavar, crnog vraga s tim možeš spojiti i rješiti problem. Priznajem da mi je i dalje pored ovog mog hobi interesa za rakete nelako pojmiti sve te tehnološko-tehničke probleme. Radio sam ja na svakakvim projektima, i visokotlačnoj opremi i još više na visokotemperaturnoj i pored toga sa vrlo korozijski agresivnim medijem, ali sve to biva jedno ima drugo nema, 800degC pola bara, 60 bara 200-300degC, ima tlaka, a ima i temperature, bubneš 100mm vatrootpornog betona i opet sve prolazi, jedino ne leti.

Ova slika jako dobro pokazuje probleme, Bumbarov motor koji realno radi kratko u odnosu na tematsku, ali opet sve se užari i ko za klinac najviše pored naravno mlaznica tamo gdje je spoj.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 586 korisnika na forumu :: 34 registrovanih, 4 sakrivenih i 548 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _commandos_, A.R.Chafee.Jr., amaterSRB, ArmyBoss, babaroga, Boris90, celeron, djo97, dogodine, FOX, GreenMan, HrcAk47, ivan979, LeGrandCharles, Marko Marković, mercedesamg, Mercury, Mihajlo, Milan A. Nikolic, milos.cbr, misaru, moldway, nedeljkovici, nikoladim, Oluj2.1, rodoljub, segax1, shone34, Sr.Stat., stug, vasa.93, VJ, Vlada1389, Živković