offline
- ds69
- Počasni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2012
- Poruke: 902
|
- 16Ovo se svidja korisnicima: Stod, dolinalima, Lucije Kvint, kendzo-andzo-boni-fju, Gargantua, ssekir75, Ne doznajem se u oružje, Vlada1389, šumar bk2, ladro, ILGromovnik, MK10, raketaš, freelancer, Haris, galerija
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
[quote="Frunze"]bojank ::I silne gubitke teritorije na racun SSSR.
Sveukupno su izasli iz rata sa teritorijom manjom nego pre rata.
Isto se desilo i Cehoslovackoj.
Čehoslovačka je izgubila Zakarpatje, koje mi nije baš jasno ni zašto je dobila na prvom mestu, s obzirom da je tamo bilo Čeha i Slovaka zanemarljivo. Čak je Mađara bilo više tamo. Pokušali su većinske Rusine da asimiliju, ali nisu uspeli - to su uspeli Ukrajinci.
Ценим мишљење уваженог Фрунзе-а, осим у случају Закарпатја. Закарпатски језик, за украјинце дојалект, је и те како жив, и за разлику од рецимо белоруског језика, није уопште ни угрожен, иако се не предаје у школама. Чује се свуда, па и у школама.
Моја другарица Снижа је пре овог рата радила у туризму. Усељавала је и исељавала госте из разних крајева. Рускојезичне и украјиномовне, сваког на њиховом језику. Ове друге, са северне стране Карпата, у случају када су показивали неке елементе надмености или како се то тамо каже високомерија, би смиривала тако што је прелазила на закарпатски. Ови би нервозни тражили да говори на неком бољем украјинском, а она би им говорила да већ тако говори... Обично са њом говорим на руском јер је мени тако лакше, али ми никада није сметало када уместо речи последний и бывший каже останній и колишній... Од ње сам први пут сазнао да у закарпатском језику постоје бројне речи лако разумиљиве јужним словенима, типа мачка, пичка, ашув, крумпли, парадички, шпори(т), полонина (катун) и низ других.
Група ся, која се код нас изражава као се, је и у закарпатском језику покретна као код нас, а у руском и књижевном украјинском непокретна тј. увек на крају речи.
Због блискости закарпатског језика са словачким, њена ћерка у Прагу је успешно савладала чешки језик и постала је бољи ученик него у Украјини.
Закарпатје је једини део западне Украјине, који није имао развијену организацију УПА, тј. бандеровце у току и после Другог Светског рата.
После Другог светског рата, украјински комунисти, сатански секташи, стаљинисти оличени у Хрушчову, Гречухи и Леониду Корнијецу су успели да обједине у оквиру УССР највећи део украјинског народа, осим у руским регионима Кубањ и Ставропољ и планинском северо-истоку Словачке, у ком су и дан-данас русини већина. Крим им је 1954-те био као вишња на торти.
О успешном животу закарпатског језика сведоче бројни блогери и reels снимци на Fb.
Савремени закарпатски песник, који пише и говори кроз своју поезију са много хумора Mihal Tsendra je само један од бољих примера, од осталих бих издвојио Светлану Йовдий, која исто може да се нађе на Fb.
Повелика је и количина музичара који певају на закарпатском језику, од Марине Полончак (Марина і комапнія), група Остра Тирнина (Оштра Тиранија), Иван Попович и многи други локалног характера.
Музичари Закарпатја су до почетка рата, 2022-ге године имали обичај да 1/3 програма певају закарпатске народне песме, 1/3 на руском и остатак на украјинском, уз додатке на мађарском или румунском, у зависности од публике. Онда су морали да бришу своју историју са почетком рата и огромног притиска од стране режима.
Бројни су и кулинарски блогери, који говоре на закарпатском језику. Посебно ми је била занимљива нека Свитланка, која од рата са породицом живи у околини Брна. Има огромну радну беретку са украјинским грбом. Када почне да изговара глаголе у првом лицу једнине као у чешком и нашим језицима, уз све нама блиске речи из свакодневног живота, практично звучи као да говори неки вид прелазног језика ка јужнословенским. Закарпатски језик је са изговором изузетно близак нашим језицима.
Иако закарпатски језик има бројне дијалекте, јер тамо живе потомци некадашњих племена која су се звали Бојки, Лемки и Гуцули. Гуцули су једини део украјинског народа који изговара глас г као код нас, а не као код свих осталих укрјаинаца и дела јужних руса, типа глуво г, тј. х.
Утицаја руског језика на закарпатски језик има и сада доста, као и у свим осталим деловима Украјине. Материјална култура из доба ссср-а живи и сада нормално, без обзира на рат.
Сви покушаји да се кроз медије и друштвене мреже иде на неко чистунство и јаче одвајање језика су углавном неуспешни. Не мења се језик ни преко ноћи, ни по наредби наци секташа...
После све ове узалудне и овеће погибељи за рачун савеза глобалиста и украјинских националиста тј. бандераша, имам утисак из личних разговора да би Закарпатје без много отпора могло да се нађе у Словачкој, па чак и у Мађарској. По мојим информацијама су изгинули, још 2022-ге, баш они најбољи, нарочито што се тиче сеоског становништва.
Излазак Закарпатја из Украјине једино не би био добар за бројне шверцере цигарета, који су после почетка рата прешли на шверц војних обвезника, као још исплативији...
Због велике удаљености и изолованости региона од осталих делова УА, одавно у Закарпатју постоји неколико група организованог криминала, које су се повремено и оружано разрачунавале до овог рата, а нарочито током 2020-те.
|
