offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 6875
|
- 52Ovo se svidja korisnicima: mercedesamg, pein, Georgius, sap, A.R.Chafee.Jr., kalens021, Djota1, dac, Denaya, beowl, sremac983, kunktator, Milometer, mean_machine, dule10savic, Kenanjoz, voja64, Rogan33, PlayerOne, ArchaBasha, Levi, bankulen, tomigun, amaterSRB, Pavel Medved, jalos, bojank, goran.vvv, loon123, GrobarPovratak, Žrnov, SamostalniReferent, 100ka, Frunze, Leonov, dragoljub11987, vukan0799, brundo65, ILGromovnik, zlaya011, tehnika, proleter373, amilutinovicc, mocnijogurt, boro975, Su 57, vlad4, Desmond, Romibrat, MiG-29M2, Tila Painen, nebidrag
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
bojank ::
Nisam siguran da li iko osim Amera i Izraelaca danas ima mogucnosti samostalnog (ne u okviru vojnog saveza gde se kombinuje vise zemalja) efektivnog dejstva protiv makar "osrednje" ali kvalitetno uradjene PVO. Cak i za Kineze nisam bas siguran (jer nemamo prakticno nikakve podatke o njihovoj ideji kako SEAD treba da izgleda).
Kubovac, misljenje?
Pa, slažem se. Amerikanci i Izraelci su naprosto bili primorani da razvijaju ovakve sisteme. Amerikanci poterani strašnim gubicima u Vijetnamu uvođenjem SA-75 Dvina u S. Vijetnamsku PVO, a Izraelci u sukobu sa brojnom, pre svega Egipatskom PVO u svom okruženju. Pokazalo se ipak da kada se suoče sa iznenađenjem, u prvom momentu ne umeju ni oni da brzo reaguju. Tako da je Kub predstavljao veliko iznenađenje za Izralce (i Amere) te 1973. godine, nanevši velike gubitke izraelskoj avijaciji. Zračenje nišanskog radara Kub uopšte nije bilo prepoznato na pokazivačima radarskog ozračenja i piloti nisu imalo pojma da su praćeni niti da je na njih lansirana raketa, ako je svojim očima nisu videli.
Ipak, već do 1982. godine, pretnja zvana Kub je u većoj meri savladana, iako je sistem i dalje bio potentan.
Treba reći da su Ameri pre svega ratovali protiv zemalja sa inferiornom RV i PVO. Počev od sukoba sa Libijom, pa do I Iračkog rata. Ipak, usled brojnosti njihove PVO, pretrpeli su određene gubitke, pre sva u Iraku, ali to je bilo pre svega zbog (možda pogrešne?) taktike da se vojne i vazduhoplovne baze fizički unište u prvim talasima udara, što je uzrokovalo potrebu za letom na malim visinama radi preciznijeg bombardovanja (u to vreme) ali i izbegavanja radarski vođenih raketnih sistema PVO. Zato je većina gubitaka od IC sistema kratkog dometa i čak od protivavionske artiljerije. Tek zatim dolaze radarski vođeni raketni sistemi PVO, koji su bili prilično suzbijeni tada.
U ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, a protiv Srba generalno, raketni sistemi PVO su bili suzbijeni i nije su tu moglo mnogo, ali ipak su u par navrata pretrpeli gubitke, neke koji su i njih iznenadili. Ipak, videli smo da je avijacija iznad SRJ letela mnogo opreznije nego nad Irakom, a da su letovi izviđača gotovo u potpunosti prepušteni bespilotnim letelicama. Amerikanci nikako nisu želeli da avione "spuštaju" niže, osim eventualnim u veoma kratkim poniranjima u cilju izvršenja konkretnog udara na uočeni cilj. Da je došlo do kopnenog rata, to bi se verovatno unekoliko moralo promeniti, ali možda bolje da to nismo "probali".
Dalje praktično i nije bilo ozbiljnijeg sukoba koji su Ameri vodili. U drugom Iračkom ratu, sve je bilo vrlo brzo gotovo, a RV i PVO Iraka gotovo da nije delovala. Talibani su savladani za 20 dana i u tu i nije bilo potrebe za nekom SEAD operacijom jer nisu ni imali radarski vođene sisteme PVO, a Libija je već bila na kolenima kada su počeli da ih bombarduju. Možda se više očekivalo sada od Irana, ali tu je posebno došlo do izražaja praktično nepostojanje lovačke avijacije koja bi mogla da se suprotstavi Amerima i Izraelcima i mislim da Iranci nisu ni imali nameru da se ozbiljnije potuku sa Amerima kada su ovi izvršili udar na one 2-3 baze. Bilo je "pustimo ih da udare, pa ćemo koliko sutra opet imati mir, a onda ćemo videti šta ćemo i kako dalje".
Amerikanci (i Izraelci) imaju snažnu pomorsku komponentu sa nosačima aviona, brojne izviđačke i komandne leteće platforme AWACS, specijalizovane lovce sa sistemima za elektronsko ometanje i uništenje protivničkih radara, protivradarske rakete, vučne mamce, MALD-ove, aluminijumske deflektorske trake, stelt tehnologiju najvišeg nivoa i sl.
Imaju mnogo praktičnog iskustva. Čitao sam kako se američki piloti lovačkih aviona i SEAD grupacija pripremaju za "lov na radare i raketne sisteme PVO" i kako razrađuju taktiku koju će primeniti, ali i ponašanje u situacijama kada su napadnuti. Oni imaju čak i razređene modele kako postupiti kada te ozrači radar ovog ili onog tipa raketnog sistema PVO ili napadne raketa ovog ili onog raketnog sistema PVO. Znači znaju osnovne karakteristike radara sa zemlje i rakete u letu i na osnovu toga izvode protivraketne manevre i manevre radi izlaska iz zahvata radara.
Rusija naprosto nema takva iskustva. Imaju lovačke avione, imaju i komandne leteće platforme i izviđače, imaju i protivradarske rakete. Ali nemaju dovoljno iskustva u svemu tome. Više su se posvetili razvoju kopnenih sistema PVO i kopnenih sistema elektronskog ometanja lovačkih radara i AWACS-a, dakle, više neka defanzivna iliti odbrambena taktika.
Ipak....Ukrajinska PVO je bila veoma žilav protivnik. Sa oko 30 baterija S-300PT/PS/V1, oko 10 diviziona Buk-M1 sa oko 40-45 samohodnih vatrenih oruđa, preko 100 sistema Osa-AK / AKM, nekoliko diviziona S-200V i velikim brojem sistema kratkog i veoma kratkog dometa od mobilnih do lakih prenosnih raketnih sistema i artiljerijskih sistema PVO. U rezervi je bio i izvestan broj sistema Neva od kojih su neki bili modernizovani.
Problem kod Ukrajinaca je bio nedostatak raketa. Postoje podaci da su Ukrajinci imali nešto preko 1000 raketa 9M38(M) sistema Buk-M1 i da su iz za manje od dve godine SVE ispalili. Pored toga, ostalo im je najmanje polovina samohodnih lansera sa radarom (vatrenih oruđa) na raspologanju, na koje dana instaliraju rakete RIM-7 Sparrow znatno skromnijeg dometa, ali avaj, daj šta daš.
Sistemi S-300PT/PS/V1 su imali preko 1500 raketa na raspolaganju i verovatno su i oni za oko 2 godine sve to ispalili.
Mislim, hoću da vam kažem da su samo sa Bukovima i S-300 ispalili verovatno preko 2500 raketa na ruske vazduhoplovne ciljeve, avione, helikoptere, BPL, krstareće i druge rakete u prvih cca 18-24 meseci rata. Ne računam ovde Ose i druge sisteme. I uspeli su da oteraju pilotiranu avijaciju Rusije iza linija fronta.
Pisao sam i ranije da je PVO Ukrajine verovatno, nakon ruskog, bio najsnažniji sistem PVO u Evropi.
Problem je bio u relativno malobrojnoj i zastareloj avijaciji, sa "zvučnim imenima" poput SU-27 i MiG-29, ali tu se radilo o prvim verzijama ovih aviona sa zastarelim radarima.
Mislim da bi i Amerikanci imali veoma mnogo problema da su se našli u sličnoj situaciji, iako bi svakako bolje odradili SEAD i DEAD operacije. Naprosto imaju više aviona za ovakve operacije, više pratećih elektronskih sistema i sistema naoružanja, više mamaca i defanzivnih sistema odbrane, više logističkih sistema i opreme, više praktičnog iskustva. Ovakve operacije su naprosto "ključne" u njihovom "prenosu moći" na daljinu. Svaka njihova "vojna avantura" prvo počinje operacijom neutralisanja PVO, dakle SEAD/ DEAD, pa tek onda kreće ostalo.
Iako...voleo bih da se susretnu jednom s nekim barem donekle ravnopravnim. Od Vijetnama na ovamo, nisu imali prilike da se sukobe sa PVO jačine Ukrajinskog iz 2022. godine.
|
