|
mercedesamg ::Ruski Starlink ekvivalent je (kao firma) krenuo 2020. a 2023. su imali 3 satelita u orbiti, a 2024. 6 satelita i na tom broju su i danas. 2025. je trebalo biti lansirano 16 satelita, ali je odgođeno za 2026. Ne znam koliko im komada treba da zamjene Starlink, ali Starlink ih ima preko 9000 u orbiti. Vjerovatno da to neće stići za ovaj rat.
- Пренето са ТГ канала Јуре Подољака
За све који ових дана драматично „плачу“ за Старлинком, али и за оне који искрено верују да Русија технолошки још није изашла из каменог доба, вреди подсетити на једну прилично незгодну чињеницу да постоје и алтернативе.
Сателитски терминал „Gemini-i S2X“, који развија компанија „Газпром космичке системе“, представља нову генерацију земаљских комуникационих уређаја намењених раду преко руских сателитских мрежа у геостационарној и високо елиптичној орбити.
Систем је у практичну употребу ушао током последњих неколико година, у оквиру ширег програма изградње независне и санкцијама отпорне сателитске инфраструктуре. Првобитно је развијан за интерне потребе енергетског сектора и удаљених индустријских објеката, да би потом постепено прешао и у ширу комерцијалну примену.
Његове основне карактеристике представља рад са сателитима „Гонец“ и „Меридијан“ чиме је обезбеђена покривеност Русије (Сибир, Арктик, Далеки исток), као и могућност функционисања на територији Украјине и на ослобођеним територијама.
Брзине преноса података до око 100 Мбит/с у даунлинку и 20 Мбит/с у аплинку значајан технолошки искорак у односу на старије системе.
Једна од предности је портабилност и издржљивост рад у екстремним условима, мала потрошња енергије и постављање на покретне платформе.
Поседује и повећан степен безбедности као и енкрипција по ГОСТ стандардима, чини је погодним за државне, војне и индустријске кориснике.
Важно је нагласити да „Gemini-i S2X“ није усамљен случај. Поред решења које је „Газпром“ првобитно развио за сопствене потребе, у Русији постоји још неколико програма и система широкопојасног сателитског интернета како у геостационарним, тако и у ниским и високо елиптичним орбитама.
Другим речима, говоримо о постепеном формирању читавог екосистема, а не о једном изолованом уређају који треба да „глуми Старлинк“.
Намеће се питање :"Може ли бити замена за Starlink?"
У условима ограниченог приступа западним технологијама, логично је трагање за домаћим решењима. „Gemini-i S2X“ се издваја јер:
- представља суверен, домаћи производ независан од санкција;
- омогућава комуникацију у удаљеним и инфраструктурно непокривеним зонама, укључујући зоне дејстава;
- лако се интегрише у државне и безбедносне системе;
- оријентисан је на институционалну поузданост, а не на маркетиншку масовност.
Ограничења која треба реално сагледати и која наравно да постоје су мањи број сателита у односу на Starlink значи ограниченији капацитет при масовној употреби, где глобална покривеност није примарни циљ него фокус је на стратешким регионима.
„Gemini-i S2X“ није копија Starlink-а, већ елемент шире стратегије технолошке самосталности. Његова вредност није у медијској буци, већ у независности, безбедности и системској интеграцији.
Зато је можда време да се мање драматизује око туђих технологија, а више трезвено сагледа чињеница да Русија, свиђало се то некоме или не, одавно није у каменом добу, већ постепено гради сопствени сателитски комуникациони систем.
П.С.
И коначно, за оне који упорно превиђају очигледно: поред цивилних и комерцијалних решења, постоји и засебан војни програм сателитских комуникација Оружаних снага Русије, са сопственим орбиталним групама, заштићеним каналима и специјализованим терминалима који уопште нису намењени јавној употреби. Другим речима, оно што је видљиво у цивилном сектору представља тек један део много шире и сложеније инфраструктуре.
|
