Samohodna haubica 155 mm „Nora“ B-52

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Ozbiljno je pitanje zašto nema čahure .. da li je moguće da smo imali pogrešne ulazne podatke i pogrešne procjene ... da li je moguće da si Bull zaj..ao u procjeni kad je počeo s nama raditi na toj čahuri za kalibar 155 mm . "

Ok, sada znamo malo vise o cemu je pisac prethodno mislio dakle nije samo rec o preseljenju pogona na kome se nije proizvodilo. Mozda nije nikakav "zajeb" u pitanju vec jedna prosta odluka da se na bazi ekonomnskih, proizvodnih i drugih faktora posebno u uslovim sankcija i neposredno nakon ukidanja sankcija SRJ i Srbiji a sagledavajuci mnoge faktore koji mogu da uticu na proizvodnju Nora-e na kamionu u kalibru 155mm odluci na neke poteze koji mozda u drugim nekim boljim uslovima u kojima projektantima bi bilo na raspolaganju vise sredstava i vremena kao i izbora bili drugaciji. A mozda i ne.

Na kraju radi se o razlicitim "skolama" tacnije mislima sta je bolje i koje nuzno nisu dale losa dijametralno suprotna resenja. Ta gustina vatre kod Nora na kamionu je uslovljena borbenim kompletom koje one imaju na sebi. Nakon potrosnje borbenog kompleta zasigurno ne mozemo pricati o gustini vatre u jedinici vremena na istom cilju jer se mora obaviti pretovar. Cak ceo koncept na pokretne artiljerije nije u ispaljenju svega sto imaju na sebi na jedan cilj i mirovanju vec u kretanju sa polozaj na polozaj gde ce se na svakom od polozaja ispaliti mozda manja kolicina na isti ili razlicite ciljeve. Gustina vatre se manje vise svodi na 3-9 projektila po cilju i onda sledi kretranje ako se zeli izbeci kontrabatiranje sa neba ili zemlje u ratu sa dobro opremljenim protivnicima.

Nekako nakon prodatih vise desetina top-haubica u kalibru 155mm bilo onih koje su nastale modernizacijom M46 promenom 130 na 155mm ili B-52 na kamionskoj sasiji tesko da mozemo reci da je na njima toliko lose resenje.

Sve prodaje bi se davno zavrsile pre tih desetina komada o kojima pricamo a los kvaitet tih resenja bi bio nasiroko poznat i dilema ne bi bilo zar ne...Neki potez pera ili pre mozda neke hemijske olovke na nekom dokumentu pre ulaska u proizvodnju je i to odlucio zar ne.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raketas prica o cauri, pa nisam siguran da razumem. da li za Noru 52, Vs i radi na cauri, ili samo hoce punjenje i projektil? Ako hoce da radi i na cauri, sta bi izbacivalo cauru, i gde? ne vidim taj sistem u vozilu? a mozda i pogresno razumem?

evo ga link

https://youtu.be/xiCiz-FOnjo

Na 3:04 vidi se zatvarac, penumatski....valjda su ga usavrsili da radi posao!

PS, verovatno ste primetili da prilikom punjenja, sve mora da se vrati u poziciju za punjenje, pa onda cev ponovo da hvata predhodnu poziciju ( sumnjam da panzir 2000) ima slicnu proceduru

• 7Ovo se svidja korisnicima: voja64, Mercury, peruni, amaterSRB, Wisdomseeker, CheefCoach, victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisi pratio temo od početka , prevelika je ..

NORA nije jedan top... to je jedna cijela filozofija gradnje i upotrebe topova. U familiji topova bile su razne kombinacije dužina cijevi , kalibara i samohodnosti .

Model koji je usvojen u JNA 1984 imao je cijev dužine 39 kalibara i bio je klasični poljski top vučen kamionom , top je imao mesinganu čahuru dugačku cca 80 cm promjera dvadesetak centimetara .

Jedino se taj tip NORE nalazi u naoružanju armija nastalih raspadom JNA, a čahuru nitko ne proizvodi i ta se čahura nigdje u svijetu ne može kupiti, već ju treba netko razviti , taj top može koristiti sovjetsku municiju i sovjetsku kratku čahuru kao smanjeno punjenje, za smanjeni domet.

Osim tog modela usvojenog u naoružanje paralelno se radilo na razvoju samokretne Nora C sa cijevi od 45 kalibara , imala je čahuru i veći domet za par kilometara .

Postojala je i Nora B na kamionu FAP koji je bio u razvoju , paralelno kao lanser za Orkana , sa istim sustavom za navigaciju , i snalaženje u prostoru , i Nora B je imala čahuru .

Osim tih Nora bio je i projekat konverzije ... zamjene istrošenih cijevi kalibra 130 mm na sovjetskom topu M46 sa novim cijevima kalibra 152 ili 155 mm , i opet je bila čahura u igri.

Svi ti projekti su dovedeni do proizvodnje i realno ispitani na poligonu, do raspada juge.

Svi modeli Nore rađene u jugi su imali normalnu koncepciju klinasti zatvarač i čahuru , pri čemu čahura svojim elestićnim ustima nalegne na cijev i zadihta da barutni plinovi ne suknu u zatvarač.

Kod topova koji nemaju čahuru koristi se obrtni zatvarač sa de bange mehanizmom za zaptivanje , i to je jedno normalno rješenje primjenjivo u svim armijama oslonjenim na zapadnu tehnologiju i zapadne kalibre.




Tu je prikazano kako radi de bange tlak koji nastane izgaranjem baruta pritisne centralni klip koji je pokretan , i on raširi dihtung koji onda neda da plinovi suknu u zatvarać. Kako se radi o tlakovima cca 3000 bara i temperaturama preko 2000 C barutni plinovi su vrlo agresivni i lako probiju dihtung, bez obzira na to de Bange je u masovnoj primjeni i nezamisliva je artiljerija na brodovima ili velikim poljskim topovima bez njega.

Rješenje primijenjeno na Nori B52 sa barutnom komorom od 23 litre je trenutno jedinstveno , i nedovoljno ispitano , nema de Bange , a nema ni čahuru , a ima klinasti zatvarać naravno da je bilo takvih rješenja u povijesti, ali zadnjih sto godina je došlo do polarizacije među konstruktorima .. jedni zagovaraju čahuru jer je mogu napraviti , a drugi kažu fuj čahura, i koriste de bange.

Ja sam odgojen i odrastao na obje varijante , a radio sam i na razvoju treće varijante za tenk T 72 , sagorivu čahuru od barutnog platna sa malom pepeljarom koja nosi kapislu i svojom elastičnošću zaptiva u klinastom zatvaraču , nakon opaljenja taj prclek , ta pepeljara leti van iz tenka i ne smeta, a kod topa na tenku su tlakovi daleko veći i stvar radi pouzdano .

• 2Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, peruni
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@raketas

Не могу да се сложим са вама да је коришћење клинастог затварача са муницијом без чаура код СХ 155 mm НОРА-Б52 јединствено решење у свету.
Има бар још један, али вредан пример: SPH 155 mm PzH 2000. Као што може да се види на слици и Немци користе клинасти затварач за муницију без чауре.



Сличан задњак је и на хаубици 155 mm FH 70.

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada spomenuste cauru za kisobrane, setih se piksli-pepeljara od mesinganih caura....nema veze sa pepeljarom iz tenka kojaa je pomenuta vec sa konverzijom proizvodnje, posto je bilo dosta tih mesinganih caura 90-tih sto iz remonta, sto nakon opaljenja, sto iz nedovrsene proizvodnje jedan od ideja je bila da se prave piskle. Ideja ko ideja moze da bude i dobra ali i teska glupost....

Nora - Novo oruzije artiljerije je radjeno po programu za prenanaoruzavanje i modernizacije JNA donetog u SSNO 1975.

U okviru tog programa a i njegovog nasatvka u Srbiji nakon nestanka SFRJ radjeno je nekoliko varijanti NORA:
-Vucena top-haubica 152 mm NORA-A (cev duzine 39 kalibara); razvoj je krenuo 1976. godine, uvedena u naoruzanje JNA 1984. godine pod oznakom M-84;
- Samohodni top 152 mm NORA-B (cev duzine 45 kalibara); razvoj je krenuo 1984 godine, a prekinut raspadom SFRJ 1992 godine u okviru koga su razmatrane tri verzije:
1.Na sasiji FAP2228
2.Na saisji tenak M-84
3.Na sasiji kamiona 8x8 sa nezavisnim oslanjanjem
- Samopokretni top 152 mm NORA-C (cev duzine 45 kalibara); razvoj je krenuo nakon ovodjenja M-84 u naoruzanje dakle 1984. a prekinut je raspadom SFRJ 1992 godine.
-Konverzija topa M46 iz 130 u 152mm razvoj je zavrsen 1984
-Konverzija topa M46 iz 130 u 155mm razvoj je zavrsen 1986
-Nora B-52 kalibra 155mm (cev duzine 52 kalibara) na sasiji kamiona Kamaz verzija K0 razvoj je krenuo 2002 a zavrsen je 2006 koja je nakon modela iz 2006 dobila jos dve varijante K1 i K-I

Nora - C je dozivela nekoliko funkcionalnih modela i prototipova i na njoj je obavljena prva veca automatizacija uvodjenjem serva za pokretanje i jos nekih sklopova.

U svakom slucaju rasapdom SFRJ razvoj je prekinut za mnoga moguca perspektivna orudja i oruzija iz prostog razloga sto je budzet za VTI i razne njegove projekte drasticno smanjen. VTI je mnogo puta bio i pred faktickim gasenjem posebno posle 2000 kao institucija.

Razvoj Nora je bio podstaknut zeljom za smanjenjem broja kalibara - unifikaciojm- i povecanjem efikasnosti artiljerije JNA. Za D-20 mislim da nije bila kupljena licenca jer nikada je nije bilo u proizvodnom programu u SFRJ,mozda je kupljena dokumentacija u svakom slucaju kupljeni su gotovi D-20 topovi i sa njima je stiglo i dosta dokumentacija za upotrebu na bazi koje su pravljeni razni pravilnici upotrebe tog topa u JNA. Licenca je bila kupljena za D-30 koja je uvedena u proizvodnju a usput i modernizovana. D-20 nije imao zadovoljavajuce karakteristike ya JNA i otuda NORA je nastala delom kao program usavrsavanja topa D-20. Mislim da je tu bilo i nekog reverznog inzinjeringa kao sto je radjeno i sa haubicom M1 155mm - usput nije taj pojam vezan samo za druge drzave ima ga i kod nas. Poprilicno sam siguran da je na VTI radjeno dosta toga oko savremenih materijala i metalurgije za proces proizvodnje i to na bazi pre svega licence za D-30 a koji je kasnije prenesen u Ravno za otkovke i BNT kao finalistu u proizvodnji NORA i D-30.

Kada kao vec kao izvestan posao prodaje je prakticno vec osiguran buduci kupac Nora B-52 - Burma koja pod sankcijama nije imala neki veliki izbor dobavljaca oruzija od 2003 pocelo je finansiranje B52 verzije Nora u kalibru 155mm na kamionu koji je kuliminirao 2006 prodaji Burmi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ raketas i peruni

Hvala na detaljnim odgovorima. Sada vidim i drugu stranu medalje, i preselenje Pretisa, i da je postajao neki plan ranije iz travnik, sloveniju itd...

I u firmi kada neko ode, dese se tektnoske promene, a kamo li u ratovima i odcepljenjima republika i politicarima bez njiha i morala, sta treba raditi. Seda kose, je najmanje sto moze da ti se desi.

Znaci od 2002-2006, je bio razvoj nore b52.....sta je od 2006-2016..za 4 godine su postogli nesto, a sto je uradjeno za zadnjih 10...

Kod panzira 2000, na slici, sam video da imaju punjenja koja mogu da se menjaju u odnosu na cilj, paketi baruta vise ili manje....verovatno to automatski ide......

gledajuci video o nori, koji sam postavio, sumnjam da taj sistem to moze isto radi ( onako laicki vzuelno)...u svakom slucaju, ne izgleda mi kao neko cudo tehnike, kada se gleda kao prmotovni materijal ( ako ce mo iskreno).

Decenije u razvoju ne smeju da se gube. Ako nismo uspeli da proizvedemo cauru za bilo koji top, bilo bi fer da se kaze, odlucili smo da kupujemo municiuju jer se tako vise isplati, ili vec neki razlog koji ima smisla.

Vrlo je neprofesionalo, i za mene laika, kada slusas o potencijalima za izvoz, i prepricavanja po parkovima jedno, a kada samo zagrebes u temu, dobijas jednu potpuno drugu sliku, koja nema veze sa zivotom. A pogotovo za nekoga ko je strucnjak i koji prati sve to.

Sve ovo sto se napisali otvara mnogo pod pitanja, naprimer za zatvarac zasto je klinasti, pa mozda zbog serva.hidrulike, da im je to izledalo bolje i lakse da naprave? Ili na primer, da li su imali nekoga u Burmi, da snima deformacije i opterecenja specijalnm kamerom posle izvsnog broja projektila, ako vec mi kuburimo sa novcem za opterecenje matrijala u ratniim uslovima....

U svakom slucaju, intersanta tema, i da nema vas i ovih 200 strana,malo ljudi bi i znalo za probleme, jer ide prica Jeremija artiljerac i njegov top.

sinic sam odgledao sve moguce alternitive za noru b52, i najvise mi se svidela ona iz juzne afrike, sto ima isto tako tockove...zaboravio sam model, a mora da je samo jedan tip.

Hvalam na strpljnju u vremenu za detaljan odgovor

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::
Ja sam odgojen i odrastao na obje varijante , a radio sam i na razvoju treće varijante za tenk T 72 , sagorivu čahuru od barutnog platna sa malom pepeljarom koja nosi kapislu i svojom elastičnošću zaptiva u klinastom zatvaraču , nakon opaljenja taj prclek , ta pepeljara leti van iz tenka i ne smeta, a kod topa na tenku su tlakovi daleko veći i stvar radi pouzdano.
Nove ruske granate 152mm upravo koriste to treće rešenje sa municije za tenkovski top

• 3Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, voja64, victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mihajlot2013 ::@raketas

Не могу да се сложим са вама да је коришћење клинастог затварача са муницијом без чаура код СХ 155 mm НОРА-Б52 јединствено решење у свету.
Има бар још један, али вредан пример: SPH 155 mm PzH 2000. Као што може да се види на слици и Немци користе клинасти затварач за муницију без чауре.



Сличан задњак је и на хаубици 155 mm FH 70.


@Mihajlo
Hvala ti na ovim slikama, nažalost nemam takav presjek kroz barutnu komoru i zatvarač Nore B52, ali uz malo truda budemo to izvadili iz filmova. Ima dosta velike razlike u načinu zaptivanja klina kod NORE i ove švabice , naravno da su Rusi sve to detaljno obradili i napisali knjigu o tome i da je ta tupaža bila jedan od gorih ispita. Naravno da dečki koji su naslijedili Anastasa u KB imaju knjigu od Orlova i da im je sve jasno , a ja ču pokušati za koji dan sa par skica, dok vratim Orlova na radni stol objasniti u čemu je kvaka . Pretpostavljam da su neka patentna ograničenja ili licence bile uzrok tim malim ali bitnim razlikama , naime kod švabice nemamo onaj most koji koji nje našarafan na zadnjak odnosno kod novijih Nora je to vjerojatno iz jednog komada .


Analizom ove fotke bi se dalo zaključiti da je most iz jednog komada sa zadnjakom , e sada konsekvence tog mosta su dalakosežne , zbog mosta je zatvarać duži prividno i realno za pol metra , a to znači da se granata mora kod punjenja nalaziti pol metra niže da bi mogla odotraga ući u osu zadnjaka i biti ugurana . Kod švabice to nije slučaj granata ulazi s boka u zadnjak jer nema tog mosta i sve je upola krače , i manipulator puni švabicu u svakom položaju , a Nora se mora dovesti u položaj za punjenje.

Punjenje barutom i stavljanje kapisle je kod Nore riješeno potpuno automatski , a kod švabice se poslužioc topa mora hrvati sa terminatorom i zatvaračem i igrati skrivača u kupoli da ga netko od njih ne dohvati i ne satre. Ručno punjenje baruta ima jedinu prednost što dobar poslužioc može ubaciti potrebni broj punjenja po trenutnom izboru zapovjednika , a kod Nore to mora unaprijed dogovoreno i programirano.

@ Aramis šta piješ da te počastim , odeš u hotel Moskva i kažeš runda pića na račun onih iznad , a iznad je zgrada Pretisa , sa velikim trokutom na krovu , ne znam da li je to još tamo ili je skinuto ???

@ Peruni , nešto smo diskutirali oko licence za D 20 , negdje je Anastas napisao da je uz kupovinu topova D20 vrlo jeftino dobivena konstruktivna dokumantacija . Da sada ne ulazimo u pravničke finese jer ih ni ja ne znam. Za tenk je bila kupljena potpuna licenca sa ograničenjem na trajanje od deset godina i na 1000 komada , s tim da se dobila licenca za izvoznu varijantu tenka i dokumentaciju smo dobili od Čeha ,Poljaka ,Mađara i ne znam koga još, samo ne od sovjeta . Na konzultacije po tehnološkim problemima smo išli k svima samo ne kod sovjeta. Kasnije kad smo napravili tenk bolji od originalnog i kad smo počeli prodavati tehnologije i strojeve sovjetima , imali smo pristup njihovim zavodima i vidjeti njihove tehnološke mogućnosti, ali nam više nisu bili interesantni .

Kod kupovine konstruktivne dokumentacije , kupiš brdo papira i ako ti nešto nije jasno nema konzultacija ,ali ni ograničenja u vremenu ili količinama, naravno ako se to drukčije ne dogovori ranije i i ne plati. Ali ruska konstruktivna dokumentacijia je tako detaljna , i tako dobro napravljena , da oni mogu tonu dokumantacije poslati u neki zavod koji radi autobuse i za pola godine dobiti iz tog zavoda svemirske brodove, naravno da taj svemirski brod ne bude najmoderniji , odnosno zadnji ptop model , ali je ipak to svemirski brod , a ne autobus

Mi u tvornici nismo imali ni jedan sovjetski stroj , a imali smo licence za 100, 122, 130, i da sad ne nabrajam sve kalibre, često puta su licence kupovane samo da se vidi tehnološki nivo na kom su rusi , bez da se planirala proizvodnja .

Nama u mašinskom kompleksu licenca za municiju 152 nije ništa pomogla , jer smo sve te tehnologije imali osvojene kroz kalibre 122 i 130 mm , ali je pomogla drugima pogotovo BNT u i Ravnama ipak je to bio susret sa vanzemaljcima , naime svaka generacija sovjetskih topova je nosila toliko novih materijala , novih pristupa , da smo jednostavno sve to gledali u čudu kao da je dolazilo sa druge planete.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::
@ Aramis šta piješ da te počastim , odeš u hotel Moskva i kažeš runda pića na račun onih iznad , a iznad je zgrada Pretisa , sa velikim trokutom na krovu , ne znam da li je to još tamo ili je skinuto ???
Nisam upućen kakva je situacija u Moskvi od kada je Dragić tamo, ali hvala i za ovo virtuelno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::raketaš ::
@ Aramis šta piješ da te počastim , odeš u hotel Moskva i kažeš runda pića na račun onih iznad , a iznad je zgrada Pretisa , sa velikim trokutom na krovu , ne znam da li je to još tamo ili je skinuto ???
Nisam upućen kakva je situacija u Moskvi od kada je Dragić tamo, ali hvala i za ovo virtuelno

pa verovatno je firma propala, ili preseljena da bi Dragic mogao da sve uzme....E ti Dragici su i deo problema za Noru u njene testove.

Posto stanujem blizu, cak je i izdao u zgradi jednu radnju, gde se prodaju polovne stvari. Umesto da bude Cartier, mozes da kupus polovne jakne.