Samohodna haubica 155 mm „Nora“ B-52

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::
Sama činjenica da su dečki iz Plane za Noru B 52 pojačavali sa komadom čelika i par šarafa originalni zatvarač od M46 meni kao inženjeru , koji to sve gleda isključivo preko interneta , pokazuje da tada u srbiji nije bilo komada zdravog čelika da se od njega napravi novi zatvarač.

Paligoric je pisao o tome da je to bilo iznudjeno resenje zbog izmena koje su vrsili na zadnjaku i ogranicenenja vremenom razvoja i isporuke proizvoda kupcu. I tada je njima bilo jasno da treba projektovati i napraviti novi zadnjak, ali su morali isporuciti robu, pa su zbog toga odradili tako. Posle je valjda isprojektovan novi zadnjak, ali je i sa njim bilo valjda nekih problema. Jedan se razletio prilikom demonstracije za VS valjda.

• 6Ovo se svidja korisnicima: proka89, CheefCoach, Hektor, jazbar, Gargantua, darkstar101
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemam informacija o tome da se zadnjak razletio , ne vjerujem u tu priču, mogao je propustiti dihtung , to sam viđao na nekim Nora promo filmovima , ali to je stvar podešavanja klina na zatvaraču, a ne konstrukcije .

Inače su dijelovi , klizači tog zatvarača nešto naj opterećenije što postoji na ovome svijetu, dopunski se stvar zakomplicirala kad se odustalo od čahure pa se pojavio problem zaptivanja, ali i to je poznat problem i poznata su rješenja već 100 godina .

Mnogi konstruktori na zapadu su se makli od klinastog zatvarača i ugrađuju obrtni ( kao Francuzi i Ameri ), za Švede ne znam što su stavili , nisam obratio pažnju na to , zapravo se i ne vidi kako radi automat .

Ovdje vidimo tri tipa klinastih zadnjaka , potpuno otvoren koji se radi najlakše i koristi na slabije opterećenim topovima , normalni koji je korišten na topu M46 , i potpuno zatvoren kakva su radili dečki iz Plane za Nora B52


Tu se lijepo vidi pozicija 5 i 6 su dopunska ojačanja , u biti je pozicija 5 već bila na zatvaraču od topa M46 , ali se u praksi sa Norom pokazalo da se zadnjak voli otvoriti , i zato su stavljali poziciju 6 i nju zašarafali .






I jedan presjek iz neke knjige stare 100 godina gdi se vidi kako se rješava zazor sa dva klina , nešto slično je napravljeno i na B52.

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, jazbar, darkangel, peruni
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slika zadnjaka iz Paligorićevog rada:

Citat:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

goxin ::Da, bas zanimljivo, ako se iz Srbije selilo u centar Jugoslavije-BiH , zasto nije iz Slovenije koja je na granici Italije i Austrije? Niko to ne spominje.

Doduse Raketas nije istoricar ni politicar pa ne moze sve znati , a mislim da mnogima nisu bas jasna desavanja iz vremena 1918-1991 .
Covjek je od struke koji stvarno doprinosi temama strucnoscu.
Strojevi iz slovenskih čeličana su bili previše zastareli. U Bosni su se gradila nova postrojenja sa novijim tehnologijama. Mislim da se peči i nemože prebacivati kad je jednom izrađena, ko bi lomio šamotne cigle i slično... verovatno je optimalnije da se uzme nova.

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua, Khaless, miodrag, Levi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jeftinije je da napraviš novu nego da seliš željezaru. To se jednostavno ne radi!

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, yrraf
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gargantua ::Slika zadnjaka iz Paligorićevog rada:

Citat:



A ovo bi trebalo biti zadnjak iscela

• 6Ovo se svidja korisnicima: voja64, yrraf, sekretar, miodrag, Levi, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stvar proizvodnje artiljerijskih sredstava daleko je složenija nego prosto livenje čeličnih delova. Ma kako delovalo da savremena tehnologija rešava sve probleme, metalurg je i dalje zanat. I za to treba iskustvo. Uz sve navedeno, potrebno je iskustvo za sve od konstruktora do radnika u proizvodnji.
Čeličana, topionica, kako god, samo je početni deo svega toga. Matematički, tablice ti daju primarne odgovore kakav čelik je potreban za kakve pritiske i uslove aksploatacije. Medjutim, potrebno je iskustvo u proizvodnji, da u jednom trenutku ideš - poučen iskustvom kao konstruktor - protiv svih podataka koje dobijaš i iz grafikona, tablica i računara. To se zove iskustvo.
NORA je daleko naj komplikovanije oružje koje proizvodimo. A i njega ne proizvodimo celog. Onog momenta kada budemo osposobljeni da pravimo i cevi i zadnjak topa, onda je naša vojna industrija stasala.
Bar u tom delu. To su zaista naj zahtevniji procesi. Uz navedeno, treba istaknuti da je sve do kadra. Školovanog i sa vlikim iskustvom - takav je neophodan. Sirovine su najmanji problem, pa i gde je čeličana, najmanji problem. Ako uzmemo primer japana i njegovih čeličana, njegovih metalurga, a Japan nema ni materijal ni rudu, ni energente, sve uvozi.
Možemo i mi to da postignemo. Ako je sada raspad-sustem - gde kilogram gvoždja košta 6 Dinara, a čeličane se zatvaraju, onda je zaista trenutak da se pokupuje sve što može u inostranstvu iz čeličana.
Ako ne možemo nikom da prodamo gvozdene odlivke ili čelične, jer je pre jeftino, onda ulaganjem možemo da se specijalizujemo za proizvodnju kvalitetnih čelika.
Naravno stvar je i menadžmenta i ulaganja. Ali ako hoćemod a nešto pravimo, moramo i da ulažemo.

• 2Ovo se svidja korisnicima: victoria, goxin
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@widowsmaker

Nije u pitanju puko seljenje celicana iako se i to bez problema radi bilo par desetina
chinadaily.com.cn/china/2016-01/18/content_23128167.htm
ili par hiljada kilometara
gotlms.com/images/PDF/tlognews5.pdf
vec i odluke gde ce da se nesto proizvodi, nije celicana u Ravni 1945 pravila topovske cevi za Noru, tenk T-72 i dr. a opet imamo situaciju da je dosta kasnije 70 i 80-tih godina osposobljena ulaganjem i opremom da to radi. Zasto ako je navodni akcenat bio da se proizvodnja NVO izmesti u srediste zemlje radi navodne sigurnosti u slucaju rata istovremno se ulaze u proizvodnju NVO u Sloveniji i to cak neposredno uz granicu...

Kolega Khaless

Imamo mi dosta sposbnih metalurga i vrhunskih strucnjaka iz te oblasti -metalurgija i legiranje - sa dosta iskustva, cak i dosta patenata od strane nasih ljudi ali jednostavno nemaju gde da doju do izrazaja....Materijali se ne izmisljaju uvek u celicanama, tamo se proizvode legure nastaju u laboratorijama ili nekim drugim radom koji nemora uvek da bude povezan sa proizvodjacem...Labaratorije na primer na VTI su dale mnogo materijala koji je kasnije osvajan za serijsku proizvodnju drugde u fabrikama...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa dobro ljudi ajde da budemo posteni, nije bas sva namenska bila u Bosni. Moralo je nesto ostati i u drugim republikama, pa i u Sloveniji. Verovatno su procenili da je u slucaju rata moguce imati dovoljan broj grubo otkovanih cevi u rezervi koje se mogu obraditi u BNT u srcu Jugoslavije te da zbog toga nije bio imperativ preseljenje ili izgradnja nove zelezare u Bosni (a i tamo je postojala u Zenici i vrv. je mogla da pokrije dobar deo ratnih potreba za celikom, naravno ne pancirnim). Realno gledano izmestanje namenske industrije u Bosnu bilo je najlogicniji potez u SFRJ i svako bi tako postupio u onakvoj drzavi i sa takvim potencijalnim neprijateljima. Bilo je zasigurno i raznih lobiranja u samoj partiji za svoje republike ili regione ali to je sastavni deo politickog zivota svake drzave. Medjutim mislim da nema mesta pricama o nekakvim zaverama da se osteti ova ili ona republika. Pogledajte malo podatke o visini zarada i ekonomskoj razvijenosti po republikama i uporedite sa stanjem danas i videcete da se nista znacajno nije promenilo nakon raspada, Slovenija je i dalje najbogatija, a Makedonija , BIH i narocito region KiM najsiromasniji a vec vise od 20 godina nema CK KPJ da upravlja nasim zivotima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poenta price dragi kolega Yraff je da je parama, znanjem i masina iz Srbije gradjena industrija u republici od koje danas Srbija nema nikave koristi vec samo stete i nije samo BNT tu u pitanju vec i stotine drugih fabrika.

Istovremeno nista od industrije nije izmestano iz Slovenije dok je na primer u toj istoj Sloveniji dobrim delom parama Srbije i monopolima na proizvodnju i prodaju u nekim segmentima gradjena posle 2 sv rata nova industrija...

Dacu primer kako je to islo: na sastanku radnog naroda i radnickog saveta nekog OOUR-a ili RO u SR Srbiji istupi politicki komesar i kaze da treba iz razloga pomoci, bratstva, jedinstva itd izgraditi i pomoci tamo nekoj nerazvijenoj sredini u BiH, Makedoniji, Hrvatskoj i Sloveniji parama, ljudima i masinama. Za njim istupi predsednik sindikata, zatim direktor i drugi clanovi KPJ i stave taj predlog na glasanje drugovima i drugaricama koji se pogodi uvek usvajao. Tako su se gradile fabrike van Srbije i izmestala oprema pod izgovorom pomoci ili pod izgovorom ratne opasnosti i drugih gluposti.

Sta je i kada izmesteno iz Slovenije? Sta je i kada izmesteno iz Hrvatske, koji su to OOUR i RO iz Slovenije i Hrvatske pomagali i nesto gradili u Srbiji i BiH a da im to nisu bile filijale? Koliki je to procenat u odnosu na ulaganaj Srbije?

Koju korist je Srpski narod video od toga, a vecina tih tako gradjenih fabrika, ustanova je bila izvan sredina gde zivi Srpski naroda koji je to finansirao. To je ekonomska istorija i budalasta cena koju smo platili da bi nas te drzavuice nastale otpcepljenjem od SFRJ nakon 91 i dan danas cesto gledali sa podzrenjem, mrznjom, ljubomorom i sve i ne samo dobro. I pre nego sto neko skoci da kaze da nisu narodi takvi, ja nakon 91 ne znam za narode vec za rukovodstva koji oni biraju a koji svi do jednoga prema Srbiji danas imaju najblaze receno pokvarenu politiku. Vecina kapitala u Kraljevini Jugoslaviji i vecina privrede je bila u rukama Srba, Nemaca i Hrvata, a Srbi su imali najveci udeo, taj isti kapital je nakon 1945 oduzet, nacionalizovan i konfiskovan naravno i njime se posle rata pravilo i gradilo.

Bilo je tu i radnih akcija ali gle cuda na toj akciji je neko morao da plati klopu, materijal, alat i sve ostalo.

Porezima koji su ubirani u SR Srbiji koja je imala najvece poreske prihode nakon 2 sv rata su se gradile firme na osnovu politickih odluka vlade FNRJ i SFRJ cesto u sredinama van Srbije a u BiH i Hrvatskoj cesto van teritorija gde su bili Srbi sve u ime bratstva i jedinstva. Interesantno je pratiti i popise i strukturu stanovnistva, migraciju i sve ostalo sto je korespondiralo sa takvom ekonomskom politikom. Sve je to dosta dugacka i slozena prica. Slovenija nije do imala do 50-tih godina imala razvijeniju industriju od Srbije niti su imali vece plate. Od 1950 naglo krece ono sto se zvalo preraspodela proizvoda društvenog rada u Sloveniji i ddecentralijalizacija SFRJ a na stetu Srbije i nicu fabrike poput TAM, TOMOS i mnoge druge koje 60-tih i 70-tih dozivljavaju najvecu ekspanziju. Buduce drzavice poput Slovenije su imale najvece kupce u SR Srbiji i ti kupci su dodatno finansirali njihovu ekonomiju. Nije na priomer Tam najvecim delom izvozen u Austriju bez carina i dodatih poreza vec je nametnut kao proizvodjac najvecem trzistu u SFRJ tj. Srbiji u kojoj je usput cesto sprecavano otvaranje slicnih ili istih fabrika koje su postojale u Sloveniji i Hrvatskoj.

Mala EU to je bila SFRJ u ekonomskom pogledu a na stetu Srbije.. Stvari se ne mogu pojednostaviti kada pricamo o istoriji moraju se svi aspekti uzeti a oni traze puno prostora probao sam da izlozim neke od njih iz ekonomskog ugla.

To sto danas nismo pod KP i nemamo vece plate od Slovenije ne menja istoriju koju danas kao posledicu imamo i te nize plate kao sto ne menja i nas mentalitet te smo izgleda uvek slabo ucili na svojim greskama.