offline
- dinja
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 23 Jul 2008
- Poruke: 687
- Gde živiš: Beograd
|
“Besumni let”
Klasican dan na a.Pleso Zagreb,letenje kao i obicno,godine XXXX.Jedan od AN-26,71351, treba da leti na relaciji
Zagreb-Sarajevo-Zagreb,visina leta oko 4500 metara,vreme dobro.
U to vreme je bila smena generacija u RV I PVO,stariji su odlazili u penziju a vojne skole su izbacivale mnogo mladih snaga – pilota i tehnicara.Vojni a pogotovo letacki poziv je u to vreme bio vise nego popularan,plate su bile solidne,narod je voleo svoju vojsku.Druga Tita nije bilo vec X godina,ali u JNA se zivelo i radilo kao da je on tu.
U avionu u sastavu posade bio je i letac-mehanicar na obuci sa svojim nastavnikom.Nastavnik letac je u to vreme leteo vec 30 godina kao letac-mehanicar transportne avijacije.Mladji su ga zvali “deda”- S….
Poletanje i penjanje protice normalno.Po izlasku na nivo od 4500 metara gasi se RU-motor(radi samo za poletanje i penjanje).RU-motor je treci motor ovog aviona.Turbomlazni motor potiska 800 kp i nalazi se iza desnog motora u motogondoli.
Ostaju da rade dva AI-24 VT i to je klasican horizontalni let AN-26.
Posto je RU-motor vezan za desnu grupu rezervoara potrebno je izjednaciti kolicinu goriva izmedju levih i desnih
grupa rezervoara,odnosno kolicinu koju je on potrosio (oko 300kg).
Gorivni sistem je tako napravljen da se ne moze “presipati” gorivo levo-desno,nego se postojeca razlika izjednacava tako sto se gase pumpe polukrila gde ima manje goriva,otvara se slavina spajanja i jednostavno
oba motora trose gorivo grupe gde ga ima vise.To traje vremenski 10-tak minuta,zatim se zatvara slavina
spajanja i ukljucuju se gorivne pumpe koje su bile iskljucene tokom izjednacavanja.
E sad,pultom upravljanja gorivom upravlja letac-mehanicar i taj pult je srce aviona.Ceo sistem radi automatski,
odnosno pumpe se same iskljucuju i ukljucuju u zavisnosti koliko je goriva u njima.Postoji i rucni rezim rada
gorivnog sistema i on se koristi ako otkaze automatika i kada se izjednacava gorivo.
Dva prekidaca pod crvenim poklopcima nisu bitni za ovu pricu.Slavina spajanja je u sredini ispod zute sijalice.
Sada je zatvorena (default),tokom izjednacavanja goriva prekidac ide na gore i sija zuta sijalica.
Levo i desno od nje su protivpozarne slavine AI-24VT motora.One se ukljucuju na gore (zelene sijalice sijaju)
pre startovanja motora i iskljucuju se posle gasenja motora po dolasku aviona na stajanku,kada stanu elise.
Samo ime im kaze,druga uloga im je da u slucaju pozara zaustave gorivo koje ide prema motorima.
Na zapadnoj avijaciji je to slicno reseno,slavine se zovu shut-of valve,samo su po defaultu uvek otvorene
a zatvaraju se samo u slucaju pozara.Na AN-26 se znaci svakodnevno i otvaraju i zatvaraju.
U donjem redu su sleva na desno 4 pumpe levog krila,u sredini prekidac-birac rezima rada sistema RUCNO-AUTOMATSKI,desno 4 pumpe desnog krila.
U letu normalna pozicija prekidaca je :
gornji red : gore,dole,gore
donji red : dole,gore,dole,gore,dole,gore,dole
Da bi se gorivo izjednacilo potrebno je ukljuciti slavinu spajanja(gori zuta),preci na rucni rezim rada (na dole),
treci levi prekidac na gore,birac rezima na dole i desna tri na dole.
Tada oba motora trose gorivo levih grupa i kada se izjednaci prekidaci se vracaju u normalnu poziciju.
Ucenik letac je izjednacio gorivo ali kada je trebalo da vrati prekidace u normalnu poziciju iskljucio je pozarnu slavinu levog motora a par sekundi posle toga i desnu pozarnu slavinu.Motori rade jos desetak sekundi (toliko ima goriva u instalaciji).
Levi motor otkazuje,elisa odlazi na noz,avion se malo trzne.Posada ima otkaz levog motora bez predznaka.
Otkaz motora nije katastrofalan otkaz na ovom avionu.AN-26 sa drugim motorom ne samo da moze odrzavati visinu,nego cak moze malo i da penje.
Medjutim,posle par sekundi dolazi do otkaza i desnog motora,elisa odlazi na noz,bez predznaka.
Besumni let.
Cuje se samo kako vazduh struji preko limarije.Sssssssssss.
E sada to vise nije avion nego samo gomila gvozdja u vazduhu.Kapetan aviona obara nos aviona na dole 6-7 metara/sekundi kako bi odrzao upravljivost – brzina pada u horizontalnom letu.
Avion AN-26 ima fenomenalno krilo – finesu 11.Sa te visine-4500 metara avion moze da planira preko 50 kilometara.Posada ima desetak minuta do katastrofe-vanaerodromskog sletanja.
Nastavnik letac izvlaci ucenika sa sedista i seda na njegovo mesto.Neverovatno je da dodje do otkaza oba motora
bez predznaka,niko jos uvek ne vidi da je ucenik zatvorio pozarne slavine.Sekunde prolaze,visina se smanjuje,svaka sekunda 6,7 metara.Posada pokusava da startuje RU-motor,medjutim ti motori se tesko startuju
na vecim visinama,izgleda cudno ali taj motor nema visinsku korekciju.U vazduhu do 3000 metara startuje solidno,preko toga sporo i neubedljivo,jednostavno takav je motor.Ne uspevaju da ga startuju,a i da su uspeli on ne moze da odrzi horizontalan let aviona.
Tada nastavnik letac uocava sta se desilo.Otvara pozarne slavine i pristupa startovanju oba AI-24VT motora u vazduhu.Ovi motori pale u vazduhu kao mina,za desetak sekundi jedan je startovan odmah posle njega i drugi.
Svima pada kamen sa srca,a verovatno najveci uceniku-letacu.Izgubljeno je oko 2000 metara visine.
Let se nastavlja kao da nista nije bilo.To je bila tajna te posade.
Ucenik-letac je zavrsio obuku i leteo dugo posle toga (3500 casova leta).Bio je dobar letac-mehanicar.
Mnogo letaca-mehanicara je kasnije obucio kako da rade dobro i pazljivo svoj posao.
Mozda u ovoj prici nije bas svaki podatak tacan ali je u principu to-to manje-vise.Niko se danas i ne seca recimo tacne marsrute ili broja aviona od pre XX godina.
Posle X godina saznalo se za taj let i sta se zbilo.Naravno vise se nikada ta greska nije ponovila.
“Srce aviona”:
Sada je li to bas sve istina ili ne,nije ni bitno ali interesantno zvuci,poucno.
Uglavnom, moguce je.Mozda je ta prica i ispricana da bi letaci-mehanicari
obratili posebnu paznju kada rade sa sistemom goriva u vazduhu.
|
