|
Poslao: 27 Avg 2018 16:20
|
offline
- Pridružio: 13 Jan 2012
- Poruke: 2277
|
Ja iizgleda malo drugcije gledam stvari od svih vas ovde.
Nije rusima problem ni novac ni znanje ako hoce nesto da naprave.
Pocnu razvoj, naprave nesto sasvim super i posle prc.
Nemaju oni problem da razviju nesto. NAucnici po ruskim istrazivackim centrima izgleda rade super posao kad se pogleda kako su placeni. Da nemaju pare i znanja ne bi ne prototipova bilo.
Njihov problem pocinje kad to treba napraviti serijski i nastancati u vecem broju.
Koliko su samo u zadnje vreme pokazali razne vrste nove tehnike, sve im je u malom opitnom broju, i uvek zapne kad treba preci na serijsku proizvodnju...dodju do toga pa odlazu. Prvo pricaju da je sve super, a posle nadju neki izgovor pa serijsku prozivodnju prebace za par godina kasnije.
U tom delu im nesto bas gadno skripi.
Drugi, zaostala im je tehnologija.
Narocito u migu. Gledajuci one slike, ko neka manufaktura a ne super fabrika.
Tamo nikad nece biti masovne proizvodnje. Tu i tamo sklope nesto i cao.
Rusi to sasvim dobro znaju. Zato i nema velikih porudzbina jer ih mig ne bi ni mogao u neko brze vreme to napraviti.
Jos nesto, mig je sam sebe pokopao onom zavrzlamom sa alzirom.
Otad ih niko ne uzima 100% za ozbiljno.
Nije ovo vise prosli vek, niti ce mig ikada ponovo biti ono sto je bio ranije u doba sovjeta.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 27 Avg 2018 16:44
|
offline
- mushroom
- Legendarni građanin
- ja nesum radijo, ja sam neki veliki dr.mr.
- Pridružio: 29 Jul 2014
- Poruke: 4506
|
zdrebac ::Njihov problem pocinje kad to treba napraviti serijski i nastancati u vecem broju.
Koliko su samo u zadnje vreme pokazali razne vrste nove tehnike, sve im je u malom opitnom broju, i uvek zapne kad treba preci na serijsku proizvodnju...dodju do toga pa odlazu.
Kao npr.?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Avg 2018 19:10
|
offline
- Leonardo
- Moderator u penziji
- Pridružio: 17 Maj 2007
- Poruke: 13939
|
Napisano: 27 Avg 2018 20:07
zdrebac ::Tamo nikad nece biti masovne proizvodnje. Tu i tamo sklope nesto i cao.
Uzmi kako se proizvodi Su-30/35, što za domaće što za inostrane kupce. Proizvodnja mora biti isplativa i raspoređena po godinama. Da se ne plaćaju radnici koji ne rade ništa. Otpuštanje očigledno nije opcija.
Dopuna: 27 Avg 2018 20:10
Ja sad ne mogu da se setim detalja, ali problema oko avionike sigurno imaju. Tu je moguće bilo problema oko serijske proizvodnje. Životno bitnim informacijama popunjavam memoriju, te se sve to pozaboravlja.
Takođe su indijci žalili upravo na nedostatak trajnosti pojedinih komponenti i obećanu podrške za 29K. Eto kako to sve ide kad se prvo izveze avion ino kupcu, čijim novecem se finansirao deo razvoja, pa se tek onda uvede u naoružanje domaće mornarice.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Avg 2018 19:58
|
offline
- Futurama
- Građanin
- Pridružio: 02 Jan 2012
- Poruke: 291
|
Dicus ::Problem stručnog kadra je ogroman, i to svudu, a verujem da je to osetno i u Rusiji. Inženjera koji se bavi elektronikom, embedded sistemima i samim hardverom je sve manje. IT sektor je "isisao" ozbiljan broj inženjera i većina mladih se odlučuje da radi u IT struci za solidne plate, a sve manje njih da radi u državnim institutima i kompanijama. Od ovog problema naročito pate bivše komunističe zemlje, pošto je na zapadu težište razvoja dobrim delom u rukama privatnika. Ovo o čemu priča Voja sigurno ima značajnu ulogu u procesu razvoja ruske avionike, koja de facto kasni. Odavno su prošle 90te i nema više opravdanja za kaskanje.
Ovo je tačno u slučaju Srbije i drugih istočno evropskih zemalja kao i Nemačke gde stalno fali inženjera.
Amerika sa druge strane primarno radi razvoj čipova i naprednih softverskih rešenja u oblasti baza podataka, machine learning, data mining i veštačke inteligencije generalno (Google, Facebook, Oracle, Apple itd.). Sa embedded sistemima se bave koliko moraju bukvalno ili to izvoze u outsourcing kompanijama.
Rusija je specifična po tome što nije baš tako lako otvoriti outsourcing firmu pa zatim veliki broj administrativnih prepreka, vize itd. Ako pogledate freelance tržište Rusi su dosta jeftiniji da ne pričamo o Ukrajincima. Tako da mislim da embedded ili softver inženjeri nisu problem. Razvoj čipova sa druge strane im ne ide brzo i moguće je da Amerika primarno usisava te kadrove.
E sad ono što ste zaboravili pored para i ljudi je pristup tehnologijama. Ako hoćete da napravite neku elektronsku komponentu treba vam fabrika vafera ili da uvezete iste zatim fabrika za izradu kao i ljudi koji znaju projektovanje istih. Interesantno je da vrhunske mašine za UV litografiju pravi Holandska kompanija i njihove mašine koristi Intel, AMD itd.
https://en.wikipedia.org/wiki/ASML_Holding
https://en.wikipedia.org/wiki/Wafer_(electronics)
https://en.wikipedia.org/wiki/Microfabrication
Jedini institut koji radi razvoj procesora (i da javno iznose rezultate) je moskovski centar za SPARC tehnologije koji gura Elbrus arhitekturu još sa početka 2000tih ali i danas prilično upotrebljivu
https://en.wikipedia.org/wiki/MCST
https://en.wikipedia.org/wiki/Elbrus-8S
Stigli su do 1.5GHz na 8 jezgara i 288 GFLOPS što nije loše.
Pored ovoga znam da su radili i digitalne procesore signala ali je ta kompanija nestala sa neta.
Pre 5-6 ili više godina su radili DSP na 200MHz i verovatno su napredovali od tada.
Problem je što im procesore radi tajvanski TSMC. Rusija mislim da ima 65nm proces kao najnoviju tehnologiju a to sada potpada pod sankcije.
Mislim da će u ovom segmentu morati da se oslone na Kinu koja planira ozbiljno da se baci u utakmicu gruvajući 180 milijardi $ samo državnih para (a pored toga imamo i privatne kompanije) u narednih 5 godina.
Na primer verovatno ste čuli za kineski Huawei po mobilnim telefonima ali ono što možda ne znate je da oni koriste svoje procesore Kirin koji su sasvim uporedivi sa američkim rešenjima i čak imaju akcelerator za AI tehnologije (koristi se za lepše selfije i autofokus kamere/prepoznavanje objekata na sceni i sl. gluposti) što niko do sada nije napravio. Pored toga imaju svoje čipove za komunikaciju sa 3G/4G mrežama tako da im je i taj deo jak (ovo je u nekom smislu analogno procesiranju radarskog signala). Drugo postoji gomila radova u oblasti poluprovodničkih tehnologija i telekomunikacija gde su autori Kinezi u SAD. Neki su se sigurno vratili a obzirom na pogoršanje odnosa SAD i Kine to će se verovatno ubrzati.
U SAD iz nekog razloga postoji ogromna mržnja prema Azijatima. Zato moraju da se trude 2x više da bi dospeli na istu poziciju kao zapadnjaci tako da verujem da su osećanja uzajamna. Ako Kina dobro plati i ponudi uslove ti ljudi mogu da prelome i vrate se u maticu a to je veliki problem za SAD.
Ovo su procesori pored toga morate praviti i memorije A/D i D/A konvertore, kola za napajanje itd.
Posebna priča je mikrotalasna elektronika (TR moduli AESA radara), zatim optoelektronika (Senzori za termalne kamere nišanskih kontejnera npr.).
To je sve ogromna količina para i Rusi tu ne mogu sami.
Za razliku od SAD koje imaju pristup svetskim tehnologijama (Japan, Južna Koreja, Evropa) Rusija ima samo Kinu i zato je jako bitno da se Kinezi podignu i da se saradnja uspostavi.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Avg 2018 20:55
|
offline
- Pridružio: 25 Avg 2011
- Poruke: 296
|
Da dodam i ja par stvari ako smem, onako laicki.
1) Drzava, svaka drzava generalno je sve skuplja za odrzavanje. Ne mozes ti vise da sunes pare na naoruzanje, a narod neka jede krompir i vozi se u vozovima i po raspadnutim putevima. Porasli su apetiti, usloznile su se i uvecale potrebe koje moraju biti zadovoljene, na milion strana pre toga moras da das. Gledano kroz tu prizmu, ne mozes ti vise da odvajas pare na projekte, a da narod ne vidi direktnu korist od njih. Jos ovako skupu tehniku kad nabavljas... zadnja rupa na svirali.
2) Avioni danas su kao spejs satlovi ako se uporede sa onima od pre samo generaciju ili dve. Kako sto se tice cene, tako i sto se tice tehnologije i znanja koje je ugradjeno u njihovu izradu, odrzavanje, potrebnu infrastrukturu, obuku i sl.
3) Ne postoji vise podeljeni svet sa jasno zacrtanim blokovskim granicama, koji je u stanju opreza i iscekivanja eventualnog napada protivnika. Pa nestaje i potreba za tolikom tehnikom. Ili bolje receno, nema izgovora za naoruzavanje.
Tako da, sigurno da i postoji potreba da se zameni starudija koja je trenutno u RV vecine zemalja na svetu, ali cisto sumnjam da ce da se zameni u odnosu 1:1, ili cak i priblizno tom broju. Pre bih se kladio na 1:2 ili 1:3. Osim najvecih i bogatih zemalja, ko jos sebi moze da priusti narudzbinu koja se meri u desetinama komada?
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Avg 2018 18:56
|
offline
- Futurama
- Građanin
- Pridružio: 02 Jan 2012
- Poruke: 291
|
alkatraz080 ::Da dodam i ja par stvari ako smem, onako laicki.
1) Drzava, svaka drzava generalno je sve skuplja za odrzavanje. Ne mozes ti vise da sunes pare na naoruzanje, a narod neka jede krompir i vozi se u vozovima i po raspadnutim putevima. Porasli su apetiti, usloznile su se i uvecale potrebe koje moraju biti zadovoljene, na milion strana pre toga moras da das. Gledano kroz tu prizmu, ne mozes ti vise da odvajas pare na projekte, a da narod ne vidi direktnu korist od njih. Jos ovako skupu tehniku kad nabavljas... zadnja rupa na svirali.
2) Avioni danas su kao spejs satlovi ako se uporede sa onima od pre samo generaciju ili dve. Kako sto se tice cene, tako i sto se tice tehnologije i znanja koje je ugradjeno u njihovu izradu, odrzavanje, potrebnu infrastrukturu, obuku i sl.
O da... Za laika dobra opažanja 
Evo na primer: Ukupna proizvodnje oružija top 100 kompanija na svetu u 2016 je iznosila oko 400 milijardi dolara godišnje.
https://www.sipri.org/databases/armsindustry
Znate li šta još vredi 400 milijardi $?
Svetsko trižište mobilnih telefona!
https://www.statista.com/topics/840/smartphones/
Zapravo vredi još više (oko 470 milijardi $) ali hajde da kažemo da ostali proizvodjači oružija nisu na listi pa da to ispadne ista cifra.
Od 80tih godina kada su personalni računari bili novina i retkost u kući danas svako od nas ima jedan mali personalni računar u ruci ili džepu. Tržište PC računara je oko 60 milijardi $ ako se dobro sećam.
Šta je to značilo za vojnu tehnologiju?
Ranije tj. 80tih godina vojska je mogla da dodje npr. Intel-u sa zahtevom kakav čip im treba i bili su bitan klijent. Danas moraju da vide šta postoji u ponudi Intela i da iskoriste neki od postojećih čipova koji bi Intel militarizovao i to da ih lepo zamole jer je zarada na vojnim primenama smešna u odnosu na komercijalne projekte.
Drugo dok se neki sistem tipa F-35 razvije do kraja i istestira taj procesor je već odavno tržišno mrtav i beznadežno zastareo.
Razvoj nove tehnologije izrade čipova je oko 5 milijardi dolara dok nova fabrika košta čak oko 10-20 milijardi $.
I retki su oni koji izdrže takav pritisak:
https://www.anandtech.com/show/13277/globalfoundries-stops-all-7nm-development
Da se vratim na Mig-35.
Taj avion nema toliko kompleksnu avioniku kao F-35 i samim tim softver bi trebao da je jednostavniji . Obzirom na moment početka razvoja i raspoloživost računarske tehnike mislim da tu ne bi trebalo da bude nekih većih odlaganja. Mislim da je najveći problem AESA radar koji na maloj platformi (mala antena radara) kao što je Mig-35 traži veću snagu, možda i izdržljivost na višu temperaturu zbog manjih mogućnosti hladjenja (i manju disipaciju ako je moguće) da bi se isplatio. Kod Su-57 situacija je povoljnija jer je antena mnogo veća.
Ostaje i pitanje nišanskog kontejnera koji se razvija beskonačno. Tu problem može biti IC senzor ili eventualno mehanika/stabilizacija/upravljanje. Deluje da su konačno ozbiljno rešili da ga završe tako da rok 2019-2020 za kompletiranje razvoja i ispitivanja deluje stvarno dostižan.
|
|
|
|
|
|
|
|
