MiG-31 Foxhound

• 5Ovo se svidja korisnicima: zixo, ray ban11, Shone 89, irkutsk, respekt
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poštovanje svima.

Tražio sam srpski forum, koji ima najviše priče o ovom avionu, pa sam se i ovde, posle svih prethodnih 228 iščitanih stranica, prijavio. Usput sam više puta prečitao Vikipedijinu stranicu o ovom avionu, na ruskom jeziku, ali i sajtove paralaj, MiG, NIIP Tihomirov, ali i interesantnu manju raspravu na Krstarici. Usput sam više puta razgovarao o tehnici sa ruskim inženjerima i želeo sam da se priključim ovoj raspravi.

Odmah da izbacim par rečenica o samom radaru i detekciji. Verujem da je mnogima jasan princip rada AFAR / PFAR radara, te kako i na koji način vrše skeniranje terena i vazduha, ali i koje su sposobnosti procesora potrebne kako bi se izvršio adekvatan prihvat podataka. Zašto se kod MiG-a 31 i dalje išlo sa PFAR radarom? Zbog hlađenja. Pre svega, ovaj radar u decimetarskom režimu, da bi obavio hvatanje stelt ciljeva na daljinu, mora preći na vršnu snagu (po raspravi na forumu paralaj, kod IRBIS-a, to je oko 20kW), a za to je potreban dobar sistem hlađenja. Pošto je MiG-31 avion, koji leti bez problema na 2,35mah (po nekim navodima čista laž je bazni potisak od 93kN i forsažni od 165kN, a li o tome ću pisati, šta sam čuo, malo kasnije), njegov nos se ugreje. AFAR radari imaju jednak broj predajno-prijemnih elemenata, ali njihovo hlađenje je kompleksno. Kod PFAR radara imamo oko 10-ak emitera (ranije je navodno bilo četiri, ali možda kod ŽUK radara) i manje kompleksan sistem rashlađivanja, koji stoga može biti lakše unapređivan i ojačavan. Emitujuća frekvencija (fazna modulacija, kako je rusi navode) se kod AFAR-a može menjati tek po jednom celom prolazu emitovanja svih ćelija u nizu. Kod PFAR-a, to se može brže i lakše izmeniti i letilica je još manje uhvatljiva. Direktor fabrike Tihomirov je izjavio da se rusi trenutno nalaze na nekih 5-6 godina ispred zapada po radarskoj tehnici i da je po njima jedino razlika u broju emitera, stvarna razlika između AFAR i PFAR i da oni još uvek velilčaju PFAR i njegove sposobnosti. Stoga, u "antistelt" skeniranju imamo vršnu snagu emitera i prolaz koz premaz i saćastu strukturu stelta, kao vrućim nožem kroz margarin. Da ne kažem da se upravo premaz prošiša povećanom snagom emitovanja, a saće se proseče zrakom iz decimetarskog opsega.

Dalje, kako sam čuo i kako zaključujem: MiG-31 normalno leti na preko 20km nadmorske visine i stoga svaku letilicu osmatra odozgo. Šta to znači? Jasno vam je da se stelt pravi da čeono i odozdo bude nevidljiv na radarima milimetarskog i centimetarskog opsega (savremeni radari). Odozgo još da je nevidljiv - e to malo teže. Dakle, otuda tvrdnja da je MiG-31 dobar protivnik steltovima.

Kako sam na ruskim sajtovima čitao o raketama, raketa R-37 ne prebacuje brzinu od 5mah, ali ona može da obara ciljeve, koji manevrišu do 6g. Raketa R-37M, koju navodno ove godine dobijaju MiG-ovi ima brzinu leta od preko 6mah i napada bez problema ciljeve, koji manevrišu do 8G (po ruskim navodima, F-22 i F-16 mogu da izmanevrišu do 8g, ali ne mogu jako dugo ostati u tom manevru). Dakle u pitanju su rakete, koje u završnici leta manevrišu sa minimum 30g, a maksimum 50g.

Ono što sam čuo još davno je da rusi sami tvrde da R-77 može da obara AIM-120C i D, kada se ona uputi prema avionu, jer u završnici leta može da napravi i do 70g (ciljevi, koji manevrišu sa 12g - bespilotne letilice), te stoga je daleko agilnija i brža od AIM-120 familije raketa.

Eto, malo sam za početak napisao ono što sam našao od najbližih podataka za ovaj avion i njegove najnovije rakete. O konstrukciji, g-opterećenjima, koje ovaj avion, po inženjerskim navodima zaista može da istrpi, kao i o motorima i termičkoj obradi lopatica i dobijanja legura čelika, ali i o titanijumu ću pisati malo kasnije. Dosta toga sam nahvatao u ovih nekoliko godina i veoma sam bio zainteresovan kako za stelt, tako i za antistelt letilice današnjice.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Interesantan komentar kolega .Dobro dosao .

Da dodam ono sto je odavno i poznato a to je da su Ruje /Sovjeti jos 1991 na Le Burzeu na prvoj javnoj prezentaciji 31-ce na Zapadu ( tada su bili izlozeni lovci ,bombarderi i ostali avioni ucesnici prvog zalivskog rata a medju njima i F-117 ) trazili da se demonstrira sposobnost Zaslon u otkrivanju i pracenju te zahvatu aviona radjenih po tzv. stelt tehnologiji .

Pitali su ako Ameri hoce da sa svojim F-117 polete a da ga 31-ca otkrije sto su ovi odbili .
Samo prikazivanje tj otkrivanje antene i njenog izgleda je bio i sok i iznenadjenje za javnost naravno za Amere i nije jer su vec o njemu sve znali .Zaslon-A i kasnije M su vec bili nepoznanica .

Ovaj radar i sada sigurno krije neke svoje tajne ,tajne sovjetske /ruske nauke koja stalno daje neka tako jeftina/jednostavna a prakticna resenja i odgovore na raznorazne izazove vezane za te aktivnosti.

Nadam se da cete nam jos ponesto otkriti ,to nesto sto je vama poznato ...

Ovo za rakete mi je ipak malo cudno da ne kazem sumnjivo ,to da R-77 presrece /obara rakete poput AIM-120 i druge ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да тај податак о обарању АИМ-120 са ракетом Р-77 је заиста чудан. АМРАМ је циљ врло малог радарског одраза и циљ велике брзине.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, ovu informaciju o obaranju familije AIM-120 AMRAAM raketa sam negde onako usput pokupio, a jedan lik na Krstarici je isto to napisao. Tamo je i opisano otprilike kako i zašto R-77 može to sa lakoćom da izvede (upravljive rešetke na kraju, golišava glava rakete i samo srednja peraja u "centru masa") one ogromne manevre i zašto je bolja od AIM-120C i D. Nemojte zaboraviti da, na primer, poslednje varijante ovih raketa u glavi imaju PFAR (PESA) radar i toplotni pretraživač, što znači, rakete imaju integraciju senzora. Recimo na slici glave samonavođenja nove rakete KS-172 se taj radar čak i na vikipediji vidi.

Što se tiče radara ZASLON, pokušajte samo da malo angažujete svoju logiku. Naime, IRBIS ima daljinu otkrivanja na preko 400km, a na raspravi u paralaju, jedan lik je izneo, nakon aviosalona i razgovora sa inženjerima NIIP, da IRBIS zapravo može tanker i avaks da vidi na preko 450km, ali to se očekuje u poslednjoj varijanti tog radara.

Kako mi uopšte imamo zaključke o performansama radara? Treba prvo da znamo kako AESA/PESA radi, ali pošto verujem da znate princip rada, ne bih smarao o tome, kako i zašto se postižu performanse jednog radara, a kako i zašto se radar, sa 300mm većim prečnikom i novom tehnologijom montiranja ćelija (dakle novi IRBIS sa prečnikom 1,1m i ZASLON sa prečnikom 1,4m - nemojte verovati ni slikama sa NIIP Tihomirova, jer tamo je slika osnovnog ZASLON-a prikazana i vidi se slika MiG-a 31 stara 22 godine) prikazuje kao gori od radara sa manjim prečnikom.

Uostalom, stara taktika Maršala Žukova, primenjena na Kurskoj bici je izgleda utemeljila sav dalji razvoj i strategiju građenja vojnih sila SSSR i Rusije. Ta taktika je ukratko: napraviš se na oko slabijim i ranjivijim i neprijatelj se polakomi i bez problema razvuče svoje redove u fazi napada. Onda ga tako razvučenog napadneš sa svim što imaš. Cilj je namamiti neprijatelja u klopku.

Ovo sa F-117 sam već više puta čuo i čitao.

Da li neko zna da su ameri svojevremeno zatražili konvenciju da se svi radari prave na najviše centimetarskom dijapazonu? Da li znate, da rusi neprekidno razvijaju AFAR/PFAR radare, koji imaju i decimetarski režim osim ovih sa još manjim talasnim dužinama?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da avion u realnom vremenu registruje AIM-120 ( cilj od 3,5 m i 4 maha brzine ) , da obradi cilj , naoruza raketu i obori amraam ? Jako tesko .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Možda zvuči neverovatno, ali i na prvim rečenicama vikipedijine stranice, kao na engleskom, tako i na ruskom, piše jasno kako je raketa osim niza drugih ciljeva, namenjena i za obaranje raketa zemlja-vazduh (patriot), ali i vazduh-vazduh srednjeg i daljeg dometa (AIM-120 i AIM-54). Uostalom, minimalna daljina lansiranja na cilj je 300m, po navodina na ruskim sajtovima. Koji su realni pokazatelji na ovoj raketi i koje su njene stvarne mogućnosti, to je sigurno tajna, no vrlo interesantno je da neko ovo uopšte i tvrdi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Previse verujes vikipediji. Taj sajt je samo informativne prirode, nesto kao polazna tacka za dalje istrazivanje iz ozbiljne literature, retkih ozbiljnih sajtova i foruma i ljudi koji su se neposredno bavili tim stvarima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

300 m, ali za R-60

Za MIG-31 je realno detektovanje i obaranje krstarecih raketa ispaljenih sa B-52 koje lete prema nekom cilju u dubini.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ Voja1978

Zar bi i trebalo verovati sajtu, koji je kao i tabla sa oglasima na autobuskoj stanici? Odem lepo i pregledam sajt, nađem izvore na dnu stranice, pitam neke inženjere, koji su zaljubljenici kao i ja i onda pogledam i rasprave kod rusa, a i poneki dokumentarni film.

Sa druge strane, ono što ljude najviše mrzi, to je da malo sednu i da na papiru napišu par formula i izračunaju. Ja lepo sednem i izračunam prvo na osnovu zvaničnih podataka, pa onda pitam ljude je li to tačno ili nije.

Primera radi, ruski dokumentarni film o avionima MiG-29 i SU-27 je objavio kako je glavna konstrukcija letilice projektovana za 12G, ali je pilot sposoban da trpi do 10g. Sa druge strane, pitao sam ruse i jedan mi je samo nešto otprilike ovako odgovorio: ja ne znam za MiG-29, ali znam da je stari SU-27 imao na g-metru crvenu zonu, koja počinje od 15g i to sam video kada sam jednom seo u kokpit. Skoro je na salonu Le Burže objavljeno da SU-35 trpi do 14,5G.

Sa tim u vezi, ja sam više puta naveo da internet nije pouzdan izvor informacija.

• 1Ovo se svidja korisniku: Voja1978
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Nov 2013 12:47

Kaplar ::Da, ovu informaciju o obaranju familije AIM-120 AMRAAM raketa sam negde onako usput pokupio, a jedan lik na Krstarici je isto to napisao. Tamo je i opisano otprilike kako i zašto R-77 može to sa lakoćom da izvede (upravljive rešetke na kraju, golišava glava rakete i samo srednja peraja u "centru masa") one ogromne manevre i zašto je bolja od AIM-120C i D. Nemojte zaboraviti da, na primer, poslednje varijante ovih raketa u glavi imaju PFAR (PESA) radar i toplotni pretraživač, što znači, rakete imaju integraciju senzora. Recimo na slici glave samonavođenja nove rakete KS-172 se taj radar čak i na vikipediji vidi.

Što se tiče radara ZASLON, pokušajte samo da malo angažujete svoju logiku. Naime, IRBIS ima daljinu otkrivanja na preko 400km, a na raspravi u paralaju, jedan lik je izneo, nakon aviosalona i razgovora sa inženjerima NIIP, da IRBIS zapravo može tanker i avaks da vidi na preko 450km, ali to se očekuje u poslednjoj varijanti tog radara.

Kako mi uopšte imamo zaključke o performansama radara? Treba prvo da znamo kako AESA/PESA radi, ali pošto verujem da znate princip rada, ne bih smarao o tome, kako i zašto se postižu performanse jednog radara, a kako i zašto se radar, sa 300mm većim prečnikom i novom tehnologijom montiranja ćelija (dakle novi IRBIS sa prečnikom 1,1m i ZASLON sa prečnikom 1,4m - nemojte verovati ni slikama sa NIIP Tihomirova, jer tamo je slika osnovnog ZASLON-a prikazana i vidi se slika MiG-a 31 stara 22 godine) prikazuje kao gori od radara sa manjim prečnikom.

Uostalom, stara taktika Maršala Žukova, primenjena na Kurskoj bici je izgleda utemeljila sav dalji razvoj i strategiju građenja vojnih sila SSSR i Rusije. Ta taktika je ukratko: napraviš se na oko slabijim i ranjivijim i neprijatelj se polakomi i bez problema razvuče svoje redove u fazi napada. Onda ga tako razvučenog napadneš sa svim što imaš. Cilj je namamiti neprijatelja u klopku.

Ovo sa F-117 sam već više puta čuo i čitao.

Da li neko zna da su ameri svojevremeno zatražili konvenciju da se svi radari prave na najviše centimetarskom dijapazonu? Da li znate, da rusi neprekidno razvijaju AFAR/PFAR radare, koji imaju i decimetarski režim osim ovih sa još manjim talasnim dužinama?

Kolega pored dobrodoslice moram da vam prenesem da prvo malo obradite ovaj forum tj ovu temu ( vi ste vec naveli kako ste procesljali temu od prve do zadnje stranice ) ako je tako kako ste onda propustili da radar Zaslon u osnovnoj varijanti ima antenu precnika 1,1 m a Zaslon-M od 1,4 m ,dakle ne Bars kako vi pominjete sa antenom od 1,1m

Dalje rakete R-77 nisu maltene ni operativne kako treba u VVS a vi pominjete nekakve zadnje varijante te rakete ???

Postoji osnovna varijanta za VVS sa oznakom R-77-1 i najavljena je kao i R-37M za ovu godinu medjutim mi je ne vidjamo pa ne mozemo sa sigurnoscu tvrditi da je ona i operativna .
To je poznato u VVS kad ce i sta ce biti sa njom jer raketa R-27 u razlicitim varijantama ionako ima i previse .O TP na tim raketama da ne govorim a i da pomenem da od rakete KS-172 ( K-100 ) nema nista .

Ovo za Zukova i tu taktiku ne bih komentarisao .



Dopuna: 01 Nov 2013 12:56

@Kaplar

Iz dalji vasih konstatacija bi se moglo zakljuciti da vi pisete po principu` reko- rekla, kazao -kazala` kolega ? ?

O obaranju raketa sistema MIM-104 nema ni govora, takodje ni AIM-54 itd ...

Ovo za koeficijent gr.opterecenja kod lovaca vam je takodje nepouzdano .Evo vam primer, najvece opterecenje kod nekog lovackog aviona je koliko je poznato imao niko drugi do MiG-25 kada je negde 70-tih na jednom opitnom letu pri velikoj brzini `nagurao` citavih 11,5 G !

Kod MiG-29 je poznato da vec pri 9,5G ili najvise 10G bukvalno moze da odpadne vertikalac/ci ,takodje i kod Su-27.Najveca opterecenje je 29-ka imala do/oko 10G ,preko toga dolazi do raspadanja zasigurno.

Ovo za 14.5G je ipak previse ... Piloti trpe do 9 sada sa novom opremom najvise 10G .