MiG-31 Foxhound

1

MiG-31 Foxhound

offline
  • Pridružio: 22 Dec 2006
  • Poruke: 405
  • Gde živiš: Zemun

Konstruktorski biro Mikojana započeo je 1972. godine radove na modifikaciji aviona MiG-25, poznatog po svojim visinsko-brzinskim karakteristikama. Zapravo, razvoj je započet još 1965. godine, a početkom sedamdesetih godina Vojska PVO je definitivno odbacila ideju o izradi potpuno novih konstrukcija što su predložili biroi "Jakovljev" i "Tupoljev". Vreme je pokazalo da je to bila pravilna odluka, jer je modernizacija MiG-25P predstavljala mnogo manji tehnološki rizik, a vreme izgubljeno u razvoju radara i druge elektronske opreme delimično je nadoknađen brzim osvajanjem serijske proizvodnje. Razvoj nove letelice diktirale su potrebe za poboljšanjem borbenih sposobnosti aviona za protivvazdušnu odbranu i želje da se smanji broj tipova postojećih presretačkih aviona u naoružanju. Dakle, MiG-31 je nastao kao radikalna modernizacija lovca-presretača MiG-25P koja je trebala da objedini njegove vrhunske performanse sa radarom Zaslon sa faziranom antenskom rešetkom. Upravo taj uređaj je najznačajniji deo sistema PVO prostranstava Severa i Dalekog istoka Rusije koja nisu mogla da budu zaštićena kompaktnim radarskim poljem.


MiG-31

Novi avion MiG-31, namenjen je za uništavanje ciljeva u vazdušnom prostoru na velikim i malim visinama, na zemlji, u svim vremenskim i meteorološkim uslovima. Takođe, predviđen je i za uspešno suprotstavljanje protivničkom elektronskom ometanju. Za avion MiG-31 osmišljena je posebna taktika poluautonomnog dejstva koja se sastoji u patroliranju četiri aviona u frontu širine 800 do 900 km. Sistem za vezu omogućava bezbednu izmenu radarskih informacija u okviru grupe aviona na daljini oko 200 km. Isti sistem koristi se za održavanje kontakta sa komandnim centrima na zemlji. Time je omogućeno da presretač ostane "neprimetan" i pri napadu cilja koji prati. Na otkrivene ciljeve mogu da ispale rakete velikog dometa R-33 ili da navode lovce Su-27 i MiG-29 koji su opremljeni radarima mnogo slabijih osobina. Samo radar Zaslon poseduje domet koji obezbeđuje otkrivanje ciljeva na svim visinama, na velikim udaljenostima, što daje dovoljno vremena za pripremu odgovora na eventualnu provokaciju ili pravi napad.

Prvi avioni MiG-31 stigli su u jedinice 1980. godine, a do raspada Sovjetskog Saveza isporučeno je oko 500 primeraka. Većina aviona raspoređena je u pukove bazirane duž severnih i južnih granica koji su često poletali na presretanja američkih izviđačkih aviona. Novi presretač postigao je potpun uspeh i zadovoljio sve postavljene zahteve. Može da uništava sve vrste aerodinamičkih ciljeva, od krstarećih raketa i helikoptera do brzih aviona na velikim visinama, kao što je američki avion SR-71. U nekoliko prilika lovci MiG-31 susreli su znamenite strateške izviđače SR-71 Black Bird u pokušajima da brzinom od 3 Maha prodru u sovjetski vazdušni prostor. Po naređenju koje je doneto posle obaranja južnokorejskog "boinga 747" 1983. godine, pilotima avijacije PVO bilo je strogo zabranjeno da upotrebljavaju svoje rakete i topove protiv presretnutih "uljeza", pa su se morali zadovoljiti proterivanjem aviona SR-71 preko državne granice samo pretećim manevrima. Zbog toga je novi avion MiG-31 dobio naziv višenamenski presretač.

Za razliku od svog prethodnika, MiG-31 ima dvočlanu posadu koju čine pilot i navigator-poslužilac. Smešteni su u kabini sa tandem-sedištima. Prva upečatljiva razlika po kojoj se MiG-31 raspoznaje od MiG-25 na zemlji je stajni trap – dva točka postavljena u tandem-konfiguraciji (jedan iza drugog, ali bočno pomereni) na glavnim nogama stajnog trapa, dok se u vazduhu najlakše raspoznaje po izduženim mlaznicima. Kao i drugi avioni velikih brzina i za velike visine, njegova konstrukcija može da izdrži mehaničko preopterećenje i kinetičko zagrevanje koje narasta usled trenja. Nerđajući čelik sačinjava 50% kostura aviona, a ostatak čine titan 16%, legure aluminijuma 33% i drugi materijali 1%. Pogonska grupa aviona MiG-31 sastoji se od dva motora D-30F6, koji su izazvali iznenađenje na međunarodnoj izložbi u Parizu 1991. Drugo iznenađenje na istoj izložbi bio je Zaslon, radar za upravljanje vatrom sa faziranom antenskom rešetkom. Mada je radar već dugo u upotrebi i dalje je jedinstven, jer mu prečnik stacionarne antene iznosi 1,1 m. Zahvaljujući njemu, avion MiG-31 je jedini presretač sa faziranom antenskom rešetkom koja ima elektronsko skeniranje, a koji se proizvodi u velikim serijama.


Radar Zaslon

Maksimalna daljina otkrivanja cilja veličine bombardera je 200 km. Daljina praćenja cilja, tipa AWACS, iznosi 260 km, a tipa lovca do 90 km u prednjoj hemisferi. Standardno vidno polje radara Zaslon iznosi 140°, a vertikalno vidno polje je raspona ±70°. On olakšava otkrivanje ciljeva koji se nalaze iznad (u gornjoj hemisferi) i ispod njega (bliže zemlji). Može istovremeno da prati do 10 ciljeva i da vodi projektile na četiri od tih 10 ciljeva. Za razliku od američkog lovačkog aviona F-14, koji može da prati i vodi projektile Phoenix do ciljeva u relativno uskom sektoru, radar aviona MiG-31 može to da obavi u celom vidnom području. U nosu aviona ugrađen je IC sistem za traganje i praćenje na poluuvučenom zglobnom držaču koji omogućava njegovo izvlačenje u radni položaj za vreme leta.

U pilotskoj kabini, na vetrobranu, nalazi se napadačko-pilotski ekran u boji. Radio-navigacijska oprema može da dovede avion do određene zone sa tačnošću od 0,13 do 4 km. Ugrađena oprema aviona MiG-31 omogućuje njegovo korišćenje pojedinačno, ili u grupi sličnih aviona. MiG-31 može se koristiti za vođenje slabije opremljenih lovačkih aviona. Veliki operativni domet ugrađenog radara zahtevao je i razvoj odgovarajućih vođenih projektila. U standardno naoružanje aviona MiG-31 spadaju vođeni projektili R-33 (AA-9 AMOS) sa dometom od 120 km. U osnovnoj verziji aviona-presretača vođeni projektili su poluuvučeno ugrađeni na četiri podtrupna nosača. Ovi projektili mogu da pogađaju ciljeve na visinama od 25 m, pa sve do 28 km. Brzina cilja može biti 3,5 Maha. Vođene rakete sa MiG-31 mogu istovremeno da pogode četiri cilja koja lete na različitim daljinama i visinama.


Pilotska kabina MiG-31

Avion je naoružan i vođenim projektilima srednjeg dometa (dva projektila) R-40TD (AA-6 ACRID) ili modifikovanim verzijama R-46TD. Ovi projektili su podvešeni na potkrilne nosače, imaju IC glavu za samonavođenje, a domet im je oko 70 km. Mogu da budu zamenjeni sa četiri vođena projektila kratkog dometa i velikih manevarskih sposobnosti R-60 i R-60M (AA-8 APHID). Samonavođenje kružnog dejstva obezbeđuje velike manevarske sposobnosti vođenih projektila. Pošto su potpuno autonomne, ove rakete nemaju ograničenja u pogledu početnih uslova lansiranja. Mogu da uništavaju sve aerodinamičke ciljeve koji se kreću na visinama preko pet metara. Mogu se koristiti danju i noću protiv ciljeva na zemlji ili vodi, u uslovima prirodnog ili organizovanog protivničkog ometanja. Presretač MiG-31 je naoružan i šestocevnim topom GŠ-6-23, čija je brzina gađanja 6000 metaka u minuti. Top je ugrađen ispod trupa. Masa njegovog projektila (granate) iznosi 200 g, a početna brzina 700 m/s. Borbeni komplet municije čini 260 metaka. Punjenje topa municijom iz doboša, umesto iz redenika, znatno skraćuje vreme ponovnog punjenja aviona municijom. Kada se top ne koristi, zatvoren je aerodinamičkim poklopcima.

MiG-31 je avion koji ne zahteva posebno održavanje. Njegov samotestirajući sistem brzo procenjuje ispravnost ugrađene opreme. Pouzdanost ovog aviona i njegovih sistema prevazilazi standardne zahteve i trenutni svetski nivo.


MiG-31BM

Hapšenje američkog špijuna Tolkačeva 1986. godine podstaklo je usavršavanje MiG-31. On je godinama odavao tajne o lovačkim avionima, pa je procenjeno da je odlivom podataka ozbiljno kompromitovana odbrambena sposobnost SSSR-a. Od 1990. godine u proizvodnju je ušla modernizovana varijanta MiG-31B sa poboljšanim sistemom navigacije i elektronskih protivdejstava. Dužina patroliranja povećana je ugradnjom cevi za prijem goriva tokom leta. Do obustave finansiranja svih narudžbina vazduhoplovne tehnike isporučena je mala količina MiG-31B, ali mnogo značajniji broj modernizovanih aviona nastao je prepravkom već postojećih primeraka u remontnim zavodima. Ti avioni su dobili posebnu oznaku MiG-31BS.

Mnogo više izmena ugrađeno je u radikalno modernizovani avion MiG-31M koji je u drugoj polovini osamdesetih godina izrađen u šest opitnih primeraka. Za MiG-31M primenjen je i znatno usavršeni radar Zaslon-M koji je u kombinaciji sa šest novih raketa dugog dometa R-33S i R-37 obezbeđivao uništavanje ciljeva na daljinama do 300 km, što ne može da postigne nijedan drugi lovac-presretač. Vođeni projektili srednjeg dometa R-40T, ustupili su mesto vođenim projektilima složenije konstrukcije R-73 (AA-11 ARCHER) i R-77 sa aktivnom radarskom glavom za samonavođenje (slični američkom vođenom projektilu AIM-120 AMRAAM). Vođeni projektil R-77 može da uništava ciljeve počevši od helikoptera koji lebde ili su na zemlji, pa do vođenih projektila vazduh-zemlja i vazduh-vazduh. Ovaj vođeni projektil kružnog dejstva i za sve vremenske uslove imun je na radarska ometanja.


Pilotska kabina MiG-31BM

Pojačani motor je očuvao performanse iako je maksimalna masa u poletanju podignuta na čitave 52 tone. Nedostatak novca bio je najveća prepreka za uvođenje MiG-31M u naoružanje, ali mnoge od ispitanih modifikacija su primenjene na manje ambicioznom avionu MiG-31BM koji je napravljen 1997. godine. Po planu unifikacije avionike i naročito opreme kabine iz modernizovanog MiG-29SMT izvedeni su posebni kompleti uređaja za MiG-31BM. U pilotsku kabinu ugrađen je jedan višenamenski pokazivač, a tri u kabinu navigatora čime je razrešen jedan od najvećih nedostataka aviona MiG-31 – slaba koordinacija aktivnosti između dvočlane posade. Sa MiG-29SMT iskorišćena je navigaciona oprema. Prepravke na radaru MiG-31BM omogućavaju otkrivanje i praćenje deset ciljeva na 320 km udaljenosti uz znatno bolju rezoluciju. Granica uništenja postavljena je na 280 km što dopušta domet raketa za koje su zapadni analitičari odredili po svemu sudeći pogrešnu oznaku R-37. Rusi su za sada vrlo tajanstveni kada je u pitanju projektil koji po svim osobinama daleko nadmašuje sve postojeće konkurente u svetu.


Izvozna verzija MiG-31E

MiG-31 nije manevarski lovac tipa MiG-29 ili F-16. To je klasičan lovac-presretač, koji se ne upušta u blisku borbu u vazduhu, već svoje nebeske dvoboje rešava na velikim daljinama, a kad zatreba može i da utekne zahvaljujući velikoj maksimalnoj brzini reda 3 Maha. Sa aspekta funkcionisanja i borbenih sposobnosti, palubni američki presretač F-14 Tomcat, može se smatrati suparnikom presretača MiG-31. Međutim, ruski presretač ga prevazilazi u pogledu maksimalne brzine i maksimalne visine leta. Takođe, ima približno isti dolet krstarenja i bolje sposobnosti sistema za upravljanje vatrom. VVS Ruske Federacije namerava da na standard MiG-31BM dovede sve operativne MiG-31 čiji preostali resurs garantuje upotrebu u prve dve dekade 21. veka, do dolaska nove, pete generacije ruskih lovačkih aviona.


Shema aviona MiG-31


TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE MiG-31

Namena: lovac-presretač velikog dometa
Posada: 2
Pogonska grupa:
- dva turboventilatorska motora Solovjev D-30F6
- potisak sa dopunskim sagorevanjem 2 x 152,06 kN
- potisak bez dopunskog sagorevanja 2 x 93,19 kN
- kapacitet rezervoara za gorivo 16.350 kg
- dva potkrilna dopunska rezervoara za po 2.500 l
Dimenzije:
- dužina 22,69 m
- razmah krila 13,46 m
- visina 6,2 m
- površina krila 61,6 m²
Mase:
- prazan 21.825 kg
- poletna normalna 36.800 kg
- poletna maksimalna 45.500 kg
Performanse:
- maks. brzina na visini 17.500 m 3.000 km/h
- maks. brzina na nivou mora 1.500 km/h
- vrhunac leta 20.600 m
- maks. dolet sa dopunskim rezervoarima za gorivo bez naoružanja 3.300 km
- maks. dolet sa dopunskim rezervoarima goriva i naoružanjem 3.020 km
- taktički radijus sa četiri rakete R-33 na brzini 2,35 Maha 720 km
- taktički radijus sa četiri rakete R-33 na brzini 0,85 Maha 1.200 km
- taktički radijus sa raketama i dopunskim rezervoarima goriva pri brzini 0,85 Maha 1.450 km
- taktički radijus sa četiri rakete, dopunskim rezervoarima goriva, jednom popunom goriva u vazduhu pri brzini 0,85 Maha 2.200 km
- trajanje leta sa dopunom goriva u vazduhu 6-7 h
- trajanje leta bez dopune gorivom u vazduhu 3h 36min
- dužina zaleta 1.200 m
- dužina protrčavanja 800 m
- maksimalno eksploataciono opterećenje +5g
Naoružanje:
- 3.000 kg ubojnih sredstava na četiri podtrupna i četiri potkrilna nosača
- streljačko – šestocevni top GŠ-6-23 kalibra 23 mm sa 260 granata
- raketno vazduh-vazduh – četiri R-33 ispod trupa u poluuvučenom položaju i ispod krila dve R-40TD i četiri R-60M ili "RVV-AE"



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • grbe 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 20 Maj 2007
  • Poruke: 4597

Fina spravica



offline
  • zixo  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 27 Sep 2006
  • Poruke: 24143
  • Gde živiš: Beograd

MiG-31 je zastareo. Njegovu ulogu bi trebalo da preuzmu Su-27/30.

offline
  • RJ 
  • SuperModerator
  • Gavrilo Milentijević
  • Komandir stanice milicije Gornje Polje
  • Pridružio: 12 Feb 2005
  • Poruke: 28187
  • Gde živiš: ovalni kabinet

Koliko u VVS ima trenutno operativnih 31-ica ?

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 21797
  • Gde živiš: I ja se pitam...

http://www.vjesnik.hr/html/2000/04/07/Clanak.asp?r=van&c=6

Vredi pogledati. Pronaći ću, u medjuvremenu, ako to Vlada ne iskopa pre mene, koliko ih je još operativno.

offline
  • Daktilograf 21. veka
  • Pridružio: 17 Maj 2007
  • Poruke: 13125
  • Gde živiš: Apsurdistan

http://www.aviapedia.com/category/fighters/mig-31-foxhound/
































offline
  • Pridružio: 23 Dec 2006
  • Poruke: 11976
  • Gde živiš: Mlečni Put

Ron Jeremy ::Koliko u VVS ima trenutno operativnih 31-ica ?

Sa wikipedia-je:

"Russian Air Force received 350 aircraft but operates 250 aircraft and has 100 kept in storage."

offline
  • Daktilograf 21. veka
  • Pridružio: 17 Maj 2007
  • Poruke: 13125
  • Gde živiš: Apsurdistan

zixo ::MiG-31 je zastareo. Njegovu ulogu bi trebalo da preuzmu Su-27/30.

Ovo mi nije bas najjasnije.

offline
  • Pridružio: 23 Dec 2006
  • Poruke: 11976
  • Gde živiš: Mlečni Put

zixo ::MiG-31 je zastareo. Njegovu ulogu bi trebalo da preuzmu Su-27/30.

Moram priznati smesniju izjavu nisam odavno procitao. Very Happy

Ajde molite sta moze da se poredi sa Mig-31?
Mozda F-22. Sve ostalo leti znatno nize i sporije. Nije Putin Jeltcin pa da zamenjuju Mig-31 sa Su-27 kao sto se radilo tokom '90.

Mig-31 leti 700+ km konstatnom brzinom od 2.3M
Citaj na netu sta su Iracani radili sa Mig-25 tokom pustinjske oluje. Copori F-15 nisu mogli da obore dvadest peticu. Letiti vise i brze to je moto 25 i 31.

31 je cudo tehnike bio i ostao. Prva fazna resetka, prvi data link itd. Ne on nikako nije zastareo.
Unapredjena verzija dobio najaci radar.

offline
  • Daktilograf 21. veka
  • Pridružio: 17 Maj 2007
  • Poruke: 13125
  • Gde živiš: Apsurdistan

Citat: Ajde molite sta moze da se poredi sa Mig-31?
Mozda F-22.


I ov mi nije jasno. F22 nije predvidjen za te brzine i nikad se ne bi sreli na ratistu. Kako da kazem pre bi ocekivao Mig29 ili Su27, sa svim novim dodacima, u nekom duelu gde ucestuje F22. Ne mogu zamisliti duel F22 i Mig31. Zasto si ih poredio?

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 645 korisnika na forumu :: 41 registrovanih, 12 sakrivenih i 592 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 11neco11, A.R.Chafee.Jr., aleksandar_tatic, aligrudici, amir3045, calvi, chester_perry, Djole, docadoca, Dorcolac, Dragan1998, Faki-Valjevo, hatman, ivica976, jovan.simovic97, krunomiletic5, KUZMAR, ltcolonel, majorgaspar, MarKhan, Marko Marković, Mercury, Metanoja, Mikulino3, mrav pesadinac, ofbeyond, opt1, Outis, panticstefan53, pein, Pippi Langstrumpf, Predrag Macura, robertino, rovac, Stole Balkanboy, Toni, VJ, Warhawk, Wrangler, Zandar, zola92