MiG-31 Foxhound

• 3Ovo se svidja korisnicima: djox, zixo, respekt
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

^

Ima tu sigurno jos po koja sitnica koju ne poznajemo .

AB Perm ,BM/BS na stajanci i u letu ...

• 3Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, zixo, respekt
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Nastavak od gore postavljene slike od istog autora...a nastavak i na reyev post
Tankanje iznad Perma
2013
img by KIRILL-FW-MESS

• 1Ovo se svidja korisniku: respekt
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Neke slike i komentari uz njih

Citat:Can't believe they store such aircraft in such miserable conditions. I guess soviet aircrafts are really built for the rigors of war!!!!




Citat: heavier then some airliners

• 2Ovo se svidja korisnicima: respekt, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kolega ray ban 11 mi je dva puta poželeo dobrodošlicu, a ja se nisam zahvalio. Izvinjavam se zbog toga. Hvala, bolje vas našao i svako dobro vam želim.

Ključ konstrukcije ovog aviona je u termičkoj obradi materijala. Primera radi - moj kolega mašinac, koji je sa mnom razvio više tipova motora za specijalne teške uslove rada u Rusiji, je uvek birao skupe čelike za kritične delove mašine (na primer legure za osovinski čelik - ako je nužno da obrazložim, tražiću od njega oznaku čelika i njegove karakteristike posle QT obrade), dok sam ja provodio mesece na proračunu statora i rotora da "bez zakašljavanja" izdrže opsege temperatura od -50 do +50 stepeni i transport i skladištenje sa manje od -60 stepeni. Kada smo ostalim fabrikama u kompaniji rekli koje čelike koristimo i zašto ne možemo unificirati materijale kako za konstrukciju, tako i za elektromagnetno aktivne delove, oni su nas nemo posmatrali.

E sad, nisam stručan, ali potkrepiću dokumentom, koji su čelici najjači i najpodesniji za namenu pri visokim temperaturama i sa ogromnim stresovima. Mada, složićete se sa mnom, to je nula naspram postupka njihovog valjanja i zavarivanja, te gde i kako su rešili zaostale napone (krucijalno i možda najvažnije u celoj letilici i njenim g-opterećenjima, za koje jedan lik sa Krstarice, dosta sigurno i samouvereno tvrdi da premašuju 6g i da dohvataju do potrebe za revizijom, tek kada dostignu 9g) nakon zavarivanja, a da nisu celu konstrukciju tela i cele konstrukcije krila i repova vodili na žarenje.

Glavna enigma je u mašinskoj konstrukciji aviona, koja je institucija za samu sebe. Moja fabrika ima ogromne peći za smirivanje zavarenih konstrukcija, (koje posle idu na peskarenje), pa onda poseban postupak termičke pripreme za zavarivanje i blago upuštanje kanala za trostruki prolaz elektrodom. To sve služi da mašina previsi nominalnu brzinu rada za tri puta i to sve pri -50 stepeni gde je čelik krt, pa treba ga pomoću QT dovesti do zadovoljavajuće žilavosti, kako ne bismo predgrevali rotor, koji pri forsiranom hlađenju biva direktno na udaru vazduha. E sad, mi to možemo ladno jer zavarimo konstrukciju, pa je potom žarimo, peskarimo, bazno ofarbamo i mašinski obrađujeno na mere. Zamislite to da radite na avionu, koji treba sutra da leti 3,5mah. Nema teorije, složićete se. Pa gde se onda krije enigma? Enigma se upravo krije u tome, kako su, za ime Božije, uspeli zavariti prethodno hladno valjane panele i rešiti zaostale napone? Da li imaju neki poseban proračun i razrađen tehnološki postupak pomoću kojeg ni ne smiruju napone, nego ih proračunato ostavljaju, ali tačno definišu njihove vektore? Ovo je veoma, veoma zatvorena tema i ne dozvoljava prilaz samoj sebi tek tako.

Što se tiče raketa, ja sam pokušao sebi objasniti odakle im tako smela tvrdnja da su njihove rakete toliko agilnije od američkih. Još jedan entuzijasta je na Krstarici objasnio svoju zaljubljenost u avion SU-35 i potrošio nekoliko gusto kucanih postova na objašnjenje dinamičkih sposobnosti ove rakete, odnosno na njenu aerodinamičku šemu i kako ona radi. Čitajući to pojašnjenje, ja sam pre svega shvatio koliko ta raketa nije kopija AIM-120 familije. Kolike su njene stvarne sposobnosti, meni je i dalje to zagonetka.

Vidim da su mnoge kolege, čitajući moje pisanje ovde, poistovetile izjavu o sposobnostima rakete kao moju izjavu, tj. kao da sam stao iza nje, što ja svakako nisam nameravao, nego sam imao volju da se upustim u ovu priču i da se malo i mi sami zapitamo po čemu oni to tako sigurno tvrde to i po čemu mi možemo zaključiti da je to neistina.

Da se vratim na radar. Ima on zapravo dva frekventna područja po zvaničnim podacima. Emitera ima, kao što rekoh, minimum deset, a jasno je da što više prijemnih jedinica ima, to bolje. Ipak, Argon, tj. Baget procesor ima svoju ulogu u daljini dohvatanja ciljeva. Šta konkretno treba da imamo na umu? Naime, izračitelj, to sigurno svi znamo, radi kao elektromagnetni top u TV-u sa katodnom cevi, ali sa rezolucijom koja previsuje rezoluciju najboljeg monitora na bazi katodne cevi, koje eto, više ni nemamo. Naravno i "osvežavanje slike" je ovde na vojničkim vrednostima. Snaga emitovanja pri određenoj frekvenciji ima veze dakle kako sa emiterom, tako i sa željenim ciljem. Sledeća snaga je u pojačavačkoj elektronici i filterima iza svakog od prijemnika. Navodno su rusi napravili takvo kolo da je njegovo pojačanje i prečišćavanje najbolje na svetu. Sledeći u nizu je računar, koji treba da napravi onoliko venovih dijagrama u jednom ozračivanju slike, koliko je i prijemnih elemenata. Samo procesor daje mogućnost uvećanja broja ciljeva, koji se prate, jer njegova brža i kompleksnija obrada daje više uhvaćenih i više praćenih ciljeva, koji opet dobijaju "viši status" tek kada se sigurnost definicije cilja povećala preko date barijere. Otuda, ugradnjom procesora Baget-55 dobijamo 24 otkrivena i 8 (prema NIIP-u) odnosno 10 (prema nekim entuzijastama) praćenih ciljeva u vazduhu. To su isto sigurnosne mere, a ne jedine mere, koje ovaj avion postiže, odnosno, može radar uhvatiti i još štošta, ali to već nije prošlo barijeru u definisanju cilja, pa se ne može izdefinisati kao cilj.

Da ne bude da sam pravio budale od svih vas ovde na forumu, navešću odakle mi informacija o g-opterećenjima. Posle jednog minuta, simpatična i euforična voditeljka, pa potom i Sergej Bogdan navode G-opterećenja letilice:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 4Ovo se svidja korisnicima: respekt, Voja1978, zixo, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bitan podatak za maksimalno propisano g-opterećenje letilice je izdržljivost ležajeva motora.
Proizvoljan primer: ako konstrukcija aviona trpi 15g, a motor 10g. Avion će biti ograničen na 10g u standardnoj upotrebi (ratna situacija je nešto drugo). U slučaju prekoračenja opterećenja od 10g uslediće predviđeni pregled motora za takve situacije i odluka da li će ostati u upotrebi ili ide na servis.
Naravno motor se neće raspasti ni na 11g u letu ali se postavlja pitanje još koliko može izdržati i da li će izdržati još neko prekoračenje opterećenja u tom letu.

Sličnu situaciju možete sresti u ograničenju leđnog leta i/ili negativnog g-opterećenja. Ako motor nije osmišljen tako da može podmazivati motorske ležajeve u leđnom letu ili na negativnom g-opterećenju avion će imati ograničenje na osnovu ležajeva motora iako su svi ostali uslovi ispunjeni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mixelotti podmazivanje lezajeva se vrsi pumpama visokog pritiska,pa neverujem da lezajevi trpe bilokoji problem zbog toga.Zato sto su prakticno konstantno podmazani.Samo G-opterecenje bez obzira na manevre nesme da negativno utice na lezajeve motora,to je i staticki i matematicki izracunato prilikom konstrukcije.Zamisli sta bi se desavalo da nije,pa napravio bi haos.Da se to nedesi zato imaju strogo odredjen vek trajanja i idu na zamenu.

• 4Ovo se svidja korisnicima: respekt, USSVoyager, Voja1978, zixo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Размисли два пута пре него што почнеш да исправљаш Микса у вези авионских мотора

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Nov 2013 11:58

Kaplare normalno da kada se govori o celicima termicka obrada se automatski podrazumeva.Esad zarenje posle varenja zavisi koliko sme materijal da bude napregnut znaci na osnovu proracuna se odredjuje temperatura zarenja.

Dopuna: 02 Nov 2013 12:05

Georgius ::Размисли два пута пре него што почнеш да исправљаш Микса у вези авионских мотора nisam znao da je Mix maher za motore ali sad vec znam od tebe silazim sa ove teme.Ionako je tema MIG-31.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Nov 2013 13:26

Kaplar ::
Pošto je MiG-31 avion, koji leti bez problema na 2,35mah (po nekim navodima čista laž je bazni potisak od 93kN i forsažni od 165kN, a li o tome ću pisati, šta sam čuo, malo kasnije),

Pomesao si ti MiG-25 i MiG-31. Kod 25-ce podaci o forsaznom potisku nisu tačni jer se odnose na podatke dobijeni na probnom stolu (oko 100kN) dok je motor na velikoj visini isporucuje slican potisak kao klasicni motori od 200kN.

Kaplar ::
Direktor fabrike Tihomirov je izjavio da se rusi trenutno nalaze na nekih 5-6 godina ispred zapada po radarskoj tehnici i da je po njima jedino razlika u broju emitera,

Konkretno u cemu? Ne mogu biti 5-6godina ispred u AESA radarima kada je samo Raytheon do sad napravio vise od 500 operativnih AESA radara a Rusi do sad svega nekoliko probnih. Ako pak mislis na PESA tu je u pravu ali PESA radare na zapadu rade samo Francuzi.

Kaplar ::
Raketa R-37M, koju navodno ove godine dobijaju MiG-ovi ima brzinu leta od preko 6mah i napada bez problema ciljeve, koji manevrišu do 8G (po ruskim navodima, F-22 i F-16 mogu da izmanevrišu do 8g, ali ne mogu jako dugo ostati u tom manevru).

Neko te je gadno slagao

Dopuna: 02 Nov 2013 14:01

Kaplar ::Nemojte zaboraviti da, na primer, poslednje varijante ovih raketa u glavi imaju PFAR (PESA) radar i toplotni pretraživač, što znači, rakete imaju integraciju senzora.

Jel bi mogla slika tog tragaca i jel bi mogao link gde je isti predstavljen? Na primer na stranici proizvodjaca raketa ili tragaca?

Pitam posto ja tako nesto nigde ne videh, ono sto sam video je ovo:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

A to su Izraelci.

Kaplar ::
Recimo na slici glave samonavođenja nove rakete KS-172 se taj radar čak i na vikipediji vidi.

KS-172 nema PESA radar ne znam po cemu si zakljucio da je ovo PESA:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:

Otuda, ugradnjom procesora Baget-55 dobijamo 24 otkrivena i 8 (prema NIIP-u) odnosno 10 (prema nekim entuzijastama) praćenih ciljeva u vazduhu. To su isto sigurnosne mere, a ne jedine mere, koje ovaj avion postiže, odnosno, može radar uhvatiti i još štošta, ali to već nije prošlo barijeru u definisanju cilja, pa se ne može izdefinisati kao cilj.

Moram vas ispraviti kolega . 24 cilja se istovremeno prate a 8 gadja ( sigurno sa 4 x R-33/37M i 4 R-77-1 ) kod MiG-31BM .


Weapon control system WCS "Zaslon" for MiG-31 fighter


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]