offline
- Vlada78
- Moderator foruma
- Pridružio: 17 Maj 2008
- Poruke: 12069
- Gde živiš: Srbija
|
Iako se dugo vremena smatralo da višenamenske vazduhoplovne platforme nisu bile na listi prioriteta vazduhoplovnih snaga bivšeg Sovjetskog Saveza, činjenice koje su naknadno obelodanjene pokazale su da to nije odgovaralo istini.
Tako je, na primer, već krajem 1983. godine, pokrenut program usavršavanja lovca Su-27. Po tom programu Su-27 je trebalo da evoluira u pravi višenamenski borbeni avion. Podsećanja radi, to je bilo samo šest godina nakon leta prvog prototipa ovog aviona, odnosno godinu dana nakon pokretanja serijske proizvodnje. Projekat usavršavanja lovca Su-27 dobioje oznaku Su-27M.
Cilj ovog programa bio je dvostruk. Sa jedne strane usavršavane su osobine koje su smatrane ključnim za ostvarivanje prevlasti u vazdušnom prostoru čime je trebalo da se parira američkim lovcima F-15 i F-16 koji su takođe prolazili obimne programe usavršavanja. Sa druge strane, povećavane su vatrene mogućnosti aviona kroz integraciju precizno vođenih ubojnih sredstava namenjenih dejstvu po ciljevima na kopnu i moru.
Prvi prototip modernizovanog Su-27M, sa projektnom oznakom T10M-1 nastao je prepravkom serijskog aviona. Poleteo je juna 1988. godine. Ukupno je do 1995. godine napravljeno 12 prototipova Su-27M, na kojima je etapno implementiran niz novih tehnoloških rešenja.
Konstruktivno posmatrajući, modernizovanoj letelici je neznatno povećana dužina zbog ugradnje novog, snažnijeg radara. Uvećane su i dimenzije vertikalnih stabilizatora a primenjene su i kanar površine koje su za cilj imale poboljšanje letnih osobina na velikim napadnim uglovima i malim brzinama leta. Umesto klasičnih, hidro-mehaničkih komandi leta, ugrađen je FBW sistem (fly by wire), a na instrumentalnu tablu su postavljena tri displeja. Duže vreme ostajanja u vazduhu obezbeđenoje ugradnjom cevi za dopunu gorivom u vazduhu ali i povećanjem kapaciteta unutrašnjih rezervoara.
Što se naoružanja tiče, uvedene su dve nove podvesne tačke, čime je njihov broj porastao na 12. Projektom je predviđeno da se u osnovnoj, lovačkoj varijanti, potkačinje osam raketa velikog dometa tipa RVV-AE i četiri IC vođene rakete malog dometa tipa R-73.
Raspad SSSR-a znatno je usporio ovaj program. Rusko
vazduhoplovstvoje bilo u krizi i obnavljanje vazduhoplovne tehnike je u tom periodu potpuno zamrlo. Konstrukcioni biroi su opstanak videli u plasmanu na strano tržište zbog čega, su mahom vlastitim sredstvima nastavili dalje radove na usavršavanju postojećih modela.Tako je, kao odgovor na tender Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) nastao Su-35, verzija koja je izvedena iz šestog prototipa aviona Su-27M. Njegova specifičnost ogledala se pre svega u primeni elektronske opreme francuskog proizvođača Sextant Avionics. Premda ovaj avion nije prodat ni UAE kao ni kasnije Brazilu i Južnoj Koreji, Rusi su nastavili sa opitima. Na ovu istu prototipsku platformu ugradili su motore sa vektorisanim potiskom i HOTAS sistemom komandi leta (ruke na palici i gasu). Avion u ovoj konfiguraciji predstavljen je 1996. godine, ali sada sa oznakom Su-37!
Isključivo ruska oprema
Saznanja do kojih se došlo u razvoju aviona Su-27M, odnosno Su-35, uspešno su primenjena na dvosedima Su-30 koji su u serijama vrednim pažnje izvezeni u Indiju i Kinu. lako je Su-30 plasiran i u druge zemlje, prethodno navedeni kupci su, realno, sačuvali rusku vazduhoplovnu industriju i njene razvojne potencijale.
Ekonomski, politički i vojni oporavak Rusije stvorio je početkom ovog veka prostor za nastavak starijih i započinjanje novih projekata razvoja i opremanja ruskih vazduhoplovnih snaga. Na listi prioriteta se, sa razlogom, našla familija aviona Su-27. Naime, ruski lovac pete generacije poznat i kao PAK-FA (T-50) još uvek nije poleteo, dok se njegov glavni takmac, američki F/A-22 Raptor već nalazi u operativnoj upotrebi. Takođe je bila evidentna i pojava novih varijanti zapadnih višenamenskih borbenih aviona tipa F-16 (varijanta E/F odnosno Blok 60), F/A-18 E/F Super Stršljen, Evrofajter EF-2000 i Rafala.
U ovakvoj situaciji, dalje usavršavanje Su-35 je isplivalo kao najlogičniji izbor. 2003. godine, na vazduhoplovnoj izložbi u UAE prikazana je maketa usavršenog Su-35. Na osnovu prikazanog stručnjaci su tada mogli samo da zapaze da je konstrukcioni biro Suhoja odstupio od triplan šeme primenjene na avionima Su-30 MKI, Su-32 i Su-34.
Prototipska forma nove verzije Su-35 prikazana je prošle godine na aviosalonu MAKS-2007 koji se održava na aerodromu Žukovski nadomak Moskve. Premda su Rusi oznaci Su-35 dodali sufiks BM (Болbաaя
Moдepнuзaя, - u prevodu velika modernizacija) pojedini zapadni izvori ovu su verziju označili kao Su-35-1.
Za potrebe sajamskog prikazivanja, prototip je iz fabrike KnAAPO u Komsomolsku na Amuru prevezen transportnim avionom AN-124 Ruslan.
Po završetku salona, usledila su zemaljska ispitivanja. Premda se očekivalo da će novi avion poleteti u novembru prošle godine to se iz nepoznatih razloga nije desilo do 18. februara ove godine. Za komandama aviona sa evidencijskim brojem 901 bio je Suhojev opitni pilot Sergej Bogdan.
Su-35 BM je vizuelno sličniji klasičnom Su-27 nego prethodnicima koji su imali oznake Su-35 i Su-37. Glavni razlog je uklanjanje kanar površina iz aerodinamičke konfiguracije. Premda iz aerodinamičke površine imaju veliki značaj prilikom leta na malim brzinama, odnosno velikim napadnim uglovima, projektanti su smatrali da se njihovim izbacivanjem smanjuje štetni otpor koji nastaje na većim brzinama leta ali i radarska refleksija. Takođe, izbacivanjem kanar površina i ugradnjom snažnijih motora sada je moguće postići režim superkrstarenja (let na nadzvučnim brzinama bez upotrebe forsaža). Interesantan konstruktivni detalj je i izbacivanje vazdušne kočnice čija se funkcija sada ostvaruje diferencijalnim otklonom kormila pravca (svaki vertikalac ima svoje kormilo). Izbacivanjem vazdušnih kočnica stvoren je i prostorza dodatnu količinu goriva.
BM se u odnosu na izvorni Su-35 takođe odlikuje i redizajniranim krilom, manjom površinom vertikalnih stabilizatora, kraćom repnom gredom a veliki flaperoni se pružaju duž čitave izlazne ivice. Pretpostavlja se da su na avionu primenjeni i materijali za absorbovanje radarskih signala. Udeo kompozita u strukturi aviona je znatno povećan čimeje ostvarena ušteda od 20% težine u odnosu na prethodnike. Međutim, dozvoljene poletne i sletne težine su povećane usled čega je neminovno usledilo ojačanje stajnog trapa. Tako, između ostalog, nosna noga aviona sada ima dva točka umesto jednog što je standard na serijskim Suhojima Su-27.
Pažljiviji posmatrači uočiće i nešto veće uvodnike vazduha, što je posledica potrebe za većim masenim protokom vazduha novih motora.
Avion poseduje cev za dopunu gorivom u vazduhu a isto tako uz upotrebu odgovarajućeg kontejnera može da posluži kao mini-cistema.
Zbog dugog ostajanja u vazduhu ugrađen je i sistem za generisanje kiseonika na platformi. Za poboljšanje letnih osobina instalirana su dva snažnija motora tipa NPO Saturn 117S, svaki snage 142,196 kN. Ovi motori predstavljaju poslednji izdanak poznatih motora AL-31F i poslužiće kao prelazna etapa ka novijim motorima AL-41F. Motori Saturn 117S poseduju vektorski kontrolisani potisak u svim osama što pomaže ostvarenju karakteristika supermanevrabilnosti. Poredeći motore 117S sa AL-31F uočava se duplo veći međuremontni rok rada (1000 naspram 500 sati) i skoro trostruko veći upotrebni vek (4000 naspram 1500 sati). Rad motora kontrolisan je FADEC sistemom.
Avio je inače projektovan za upotrebni vek od 6000 sati ili 30 godina što je značajan pomak u odnosu na prethodne ruske konstrukcije. Vremenski međuremontni rok rada je 10 godina za razliku od Su-27 gde taj period iznosi sedam godina.
Sistem za upravljanje vatrom ovog višenamenskog aviona koncipiran je oko radara sa faziranom antenskom rešetkom tipa Irbis-E (N035E) koji radi u X-opsegu. Ovaj radar predstavlja usavršeni radar tipa Bars ugrađen na avionima Su-30 MKI/MKK/MKA. Procesiranje signala radara vrši računarska jedinica Solo-35. Radar može da detektuje i prati 30 ciljeva. Sa poluaktivno vođenim raketama istovremeno može da dejstvuje po dva cilja, dok sa aktivno vođenim raketama istovremeno gađa osam ciljeva u vazdušnom prostoru uključujući i četiri na udaljenostima od oko 300 kilometara! U režimu dejstva precizno vođenim sredstvima po ciljevima na kopnu i moru moguće je istovremeno ispoljavanje udara na dva cilja.
Daljine otkrivanja ciljeva koje je dao proizvođač zaista su impresivne za jedan avionski radar. Površinski cilj sa velikim odrazom kao što je, na primer, nosač aviona može biti detektovan na 400 km. Sa druge strane, stelt ciljevi sa malom refleksnom površinom od 0.01 m2 otkrivaju se na 90 km udaljenosti.
Međutim, pretpostavlja se da je ovaj radar samo prelazna stepenica do uvođenja novih radara AESA tehnologija koji postaju imperativ u razvoju borbenih aviona nove generacije.
Karakteristika Su-35 BM je i mali radar smešten u repnoj gredi namenjen praćenju situacije u zadnjoj polusferi. S`obzirom da Rusi imaju više tipova ovih radara još uvek nije poznato koji od ovih radara će biti serijski standard.
Dopunu radaru predstavlja sistem pasivne detekcije, tzv. "OLS" što je već decenijama ruski „specijalitet". Na Su-35 BM se nalazi poslednji izdanak familije ovih uređaja koji nosi oznaku OLS-35. OLS-35 u sebi integriše IC uređaj za otkrivanje i praćenje ciljeva u vazduhu, TV kameru kao i laserski daljinomer koji ima i zadatak laserskog osvetljavanja cilja. Uređaj istovremeno može da prati četiri cilja.
Cilj može da bude detektovan na udaljenostima od 50 km u dolasku odnosno na udaljenostima od 90 km iz zadnje polusfere. Laser može da označi zemaljske ciljeve na udaljenosti od 30 km. Iz ovih karakteristika može se zaključiti da je OLS-35 zaista moćan i vredan uređaj.
Kabinski prostor je takođe doživeo redizajn. Kabinom dominira širokougaoni gornji prikazivač IKŠ-1M i dva neubičajeno velika višefunkcijska displeja dimenzija 22.5x30 cm. Kao rezerva služi jedan od ukupnotri manja LCD. Veliki broj podataka sa displeja takođe može biti projektovan na viziru pilotske kacige.
I u slučaju Su-35 BM primenjen je sistem komandi «ruke na palici i gasu» (HOTAS). Osnovu komunikacijske, navigacijske i radio-navigacijske opreme čine dve UHF/VHF radio stanice, digitaina mapa terena i inercijalno/satelitski sistem navigacije.
Posebno značajnu karakteristiku aviona predstavlja njegov novorazvijeni sistem za elektronsko ratovanje tipa L175M Hibinji. Sposobanje da precizno otkrije i locira pretnju i izvrši njeno ometanje. Nalazi se u kontejnerima na krajevima krila. Sistem ima poseban displej u kabini aviona a zadužen je i za vođenje protivradarskih raketa. Avion je opremljen i novim signalizatorom radarskog ozračenja, detektorima laserskog ozračenja kao i uređajem koji upozorava na lansiranje protivničke rakete.
Avion je u potpunosti prilagođen mrežocentričnom ratovanju. Moderni data-link omogućava brzu i efikasnu vezu između letećih i zemaljskih komandnih mesta kao i između aviona koji se nalaze u borbenom poretku. I sam Su-35 BM, čija oprema omogućava kompletan pregled taktičke situacije, može biti u ulozi letećeg komandnog mesta koji predvodi grupe do 16 borbenih aviona.
Kompletna oprema koja je ovde navedena je isključivo ruskog porekla za raziiku od, recimo, Su-37 koji je imao zapadnu avioniku proizvođača Sextant Avionics. Ovaj detalj će naročito biti interesantan potencijalnim kupcima kao što su Kina ili Venecuela.
VAZDUHOPLOV ZA STRATEGIJSKE UDARE
Karakteristike kao što su supermanevrabilnost, zatim režim nadzvučnog krstarenja bez upotrebe forsaža, stelt premazi, umreženost aviona ili radar velike snage približavaju ovaj avion petoj generaciji borbenih aviona. Zato Rusi Su-35 BM, zajedno sa avionom MiG-35, tretiraju kao avion ,,4++" generacije. Međutim, zapadne vojne teoretičare ne brinu toliko ove karakteristike koliko njihova funkcionalna usklađenost sa ubojnim sredstvima velikog dometa koja bi mogla značajno da promene principe ratovanja u vazdušnom prostoru.
Tako, na primer, u borbeni komplet aviona, osim standardnih poluaktivno i termalno vođenih raketa tipa R-27 ET/ER srednjeg dometa, zatim aktivno vođenih raketa R-77/RVV-AE (takođe srednjeg dometa) ulaze i aktivno vođene rakete velikog dometa R-72 (KS-172S-1) odnosno R-37M. Dokje R-72 nova raketa, R-37M predstavlja modifikaciju rakete R-37 koju koriste lovci MiG-31M. I jedna i druga raketa imaju efikasan domet od najmanje 300 kilometara što znači da njima efikasno može da se dejstvuje po ciljevima kao što su avioni za dopunu gorivom u vazduhu ili leteća komandna mesta AWACS.
Veliku opasnost predstavljaju i protivradarski projektili velikog dometa R-27EP i H-31A/P čija je zona efikasnog dejstva veća od 100 km. U opcijije i H-58 UŠE dometa do 200 km.
Asortiman dopunjuju i protivbrodski projektili 3M-14AE/ 3M-54AE1 i P-800 Oniks/Jahont čiji dometi idu i preko 300 km. Međutim, glavni razlog za zabrinutost nije samo domet već visoka nadzvučna brzina kojom ove rakete lete ka ciljevima.
Za blisku vazdušnu borbu namenjeni su projektili R-73 i top GŠ-301 kal.30mm.
U borbenom kompletu Su-35 BM nalaze se i standardna ruska precizno vođena sredstva za dejstvo po kopnenim ciljevima. To su laserski i TV vođene rakete i bombe tipa H-59, H-29TE, LGB-250, KAB-500KR/OD, KAB 1500 KR/LG. Maksimalna težina korisnog teretaje 8000 kg koji može da se zakači na ukupno 12 tačaka.
KnAAPO trenutno završava još tri prototipa aviona Su-35. Dva su predviđena za ispitivanja u vazduhu dok je treći namenjen statičkim ispitivanjima na zemlji. Oba letna prototipa bi u program ispiiivanja trebala da se uključe do kraja ove godine.
Rusko vazduhoplovstvo je već naručilo određeni broj ovih aviona. Početak serijske proizvodnje je planiran za narednu godinu a prve isporuke se očekuju tokom 2010. godine. Procenjuje se da će cena Su-35 BM biti veća za oko 30% u odnosu na osnovnu verziju.
tekst: Staviša Vlačić
Karakteristike:
• Dužina 21.9m
• Visina 5.9 m
• Rasponkrila 15.3 m
• Poftna masa, sa dve R-77 i dve R-73 25300 kg
• Pofetna masa sa maks.korisnim teretom 34500 kg
• Ukupan potisak motora Saturn 117 S, na forsažu 284,392 kN
• Odnos potisak-masa, sa normalnim i maksimalnim teretom 1.14/0.84
• Maks.gorivo u unutrašnjim rezervoarima 11500 kg
• Maks.korlstan teret 8000 kgt
• Praktični plafon leta 18 000 m
• Radijus dejstva sa maks.gorivom, na niovu mora i visini 1,580 km - 3,600 km
• Dolet, sa dva podvesna rezervoara PTB-2000 4,500 km
• Ubrzanje sa 600 km/h na 1000 km/h, na visini 1000 m i sa 50% goriva 13.8 sek.
• Ubrzanje sa 1100 km/h na 1300 km/h na visini 1000m i sa 50% goriva 8.0 sek.
• Maks.brzina uzdizanja na visini 1000m 280 m/sek
• Maks.brzina, mala/velika visina (200m/11000m) 1,400 km/h/M 2.25
• Maks. G-preopterećenje + 9 G
• Dužina zaleta na poletanju, normalna masa 400-450 m
• Dužina protrčvanja na sletanju + kočeći padobran, standardna masa 650 m
Podaci preuzeti iz zvaničnih KnAAPO brošura
Poreklo teksta je sa
http://www.paluba.info/smf/avioni-i-helikopteri/pr.....a-su-35bm/
|
