Bojni brod Bismarck, Kriegsmarine

9

Bojni brod Bismarck, Kriegsmarine

offline
  • Neimar i savremeni farmer.
  • Pridružio: 24 Nov 2010
  • Poruke: 9547
  • Gde živiš: U sremu voljenome...

Била је фер борба...да не цепидлачим... јесил ти одгледао овај документарац или ниси....



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 27 Dec 2013
  • Poruke: 776

victoria ::
prema svedočenju jednog preživelog protivavionca sa Bizmarka u emisiji na Historiju problem sa gađanjem Svordfiša je bio u tome što nisu uvežbavani za gađanje tako sporih ciljeva kao što su stari dvokrilci,navodno su zbog toga stalno prebacivali.

Ово ми је сумљиво!
Што се тиче увјежбаности или неувјежбаности, противавијонац ако је увјежбан да заузме на нишанској справи једну брзину циља, увјежбан је да заузме сваку брзину циља која постоји на нишанској справи! Питање је које су брзине циља биле на нишанским справама?
Обиљежавајућа муниција за ПА топове/митраљезе управо и служи за коректуру. Сваки 3., 4., 5. или 6. метак би требао бити обиљежавајући. Када нанишаниш и отвориш ватру, осматраш трасе пројектила у зони циља и вршиш корекруру. Тако да ми је ова прича сумљива.



offline
  • ikan 
  • Super građanin
  • Pridružio: 03 Feb 2013
  • Poruke: 1429

bojank ::

Citat:
Da je Bizmark bio Severnom moru ili u nekom većem flotnom sastavu, kao što ih je Japan formirao, nisam siguran kako bi britanci prošli

Japan formirao sa nemackim brodom.
Da je bio.
NIJE bio! Mani te SBBKB.
I nastradao je na prvom zadatku. I realno je nebitno da li su ga Britanci potopili ili je Fric zaboravio da zapusi otvor na kadi - brod se nije vratio iz te misije, a sam ucinak mu je bio prilicno losh.
Englezi su mogli dopustiti da izgube Hood-a, Nemcima je gubitak Bizmarka bio kraj ozbiljnijih pomorskih ambicija. "Nema skuplje stvari od druge najbolje mornarice u ratu" i cela prica sa nemackom mornaricom i u 1. i u 2.s.r. to sam potvrdjuje.


Gde ti ovde pročita da sam formirao sa japancima flotu? Kao što su formirali Britanci i Amerikanci isto, ako ti je lakše. Jer su imali 2 krstaša i 2 džepna bojna broda u lukama (Tirpic se završavao) i mogli su sve da pošalju na more u floti. Onda bi se pokazalo koliko je dobro to "britansko pravilo". Nema tu ŠBBKB, nego poređenje da jedan usamljen slučaj ne znači da su bili u pravu.

offline
  • bojank 
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 10078

Ali nisu. Jer im ni doktrina ni opremljenost nisu bili dobri.
A proveli bi se kao kod Jutlanda - formalno blaga prednost za njih, ali efektivni kraj flote.

offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 2016

sremac983 ::Била је фер борба...да не цепидлачим... јесил ти одгледао овај документарац или ниси....
Vrti se na kablovskoj već godinu-dve.Gledao sam naravno.
-Nije borba bila baš toliko fer.Englezi su tukli po Bizmarku osvetnički,i kada je već bilo jasno da se ovaj ne brani i da mogu da ga dokusure torpedima oni su nastavljali kanonadu.Ja mislim da je njihov cilj bio da pobiju što više Nemaca,čak su i spasavanje prekinuli zbog nekakve podmornice koja je navodno primećena ali čije prisustvo u tim vodama nikada nije dokazano.Kod Islanda opet,Nemci se nisu obazirali na eventualne brodolomce(kojih nije ni bilo mnogo ali oni to nisu znali jer nisu ni zastali da pogledaju)Englezi su hteli da "Džerijima" puste krv i to su uradili.Zaheban je to narod,umeju da pamte pa da vrate.
-Đoko,meni ta priča nije sumljiva jer je činjenica da je Bizmark pravo sa vežbi otišao na Atlantik,reklo bi se da su Nemci požurili da ga uvrste u flotu.Posada i komandant su imali još propusta,oko kormila na primer.Postojali su predlozi da ronioci eksplozivom potpuno unište kormilo i da brodom bude upravljano motorima ali Litjens ni to nije prihvatio.Posle bitke kod Islanda,kada im je oštećen tank za gorivo i kada je postalo jasno da od krstarenja Atlantikom nema ništa(tim više jer je i Princ Eugen imao problema sa pogonom),većina admirala bi se okrenula i slavodobitno vratila kući.Hud potopljen,Engleska osramoćena,sopstveni brod sačuvan da kao mač visi nad vratom Englezima . . . Litjens je odlučio da se na silu probije do Bresta !!! Čak i da je stigao tamo šta bi mogao da uradi ?RAF bi ga odmah uzeo na zub(kao i Šarnhorst i Gnajzenau kasnije) i stalno mu nanosio nova manja ili veća oštečenja a Kraljevska mornarica bi ga vrebala na pučini.
Dalje,artiljerci sa Bizmarka nisu uspeli da pogode ni jedan jedini razarač od pet koji su se zaletali na njega celu noć i vršili torpedne napade!!!
U slučaju Bizmarka,Nemci nisu bili na svom uobičajenom nivou ! Ne mogu da pogode ni razarač ni dvokrilni avion ! Protiv Huda su imali i dosta sreće,da je Hud uspeo da se približe ne bi se oni dobro proveli još tada.
Potpuno je nebitno da li su konačan udarac brodu zadala torpeda ili odvrnuti ventili,to je odavno bila samo plutajuća grobnica.

offline
  • Neimar i savremeni farmer.
  • Pridružio: 24 Nov 2010
  • Poruke: 9547
  • Gde živiš: U sremu voljenome...



На данашњи дан пре 78. година је потопљен КМ Бизмарк....спот у сећање ан њега од групе Сабатон у сарадњи са WG...

offline
  • Neimar i savremeni farmer.
  • Pridružio: 24 Nov 2010
  • Poruke: 9547
  • Gde živiš: U sremu voljenome...

Ево пар сличица оклопа на Бизмарку....



Такође оно што је интересанто у целој овој причи, да је немачки оклоп тог времена по ефикасности био далеко супериорнији од амричког тип А оклопа за бродове, док је био на нивоу бртианског...рецимо носач куполе (прстен) који је штитио до 3 потпалубе систем храњења исте има је оклоп дебљине од свега 340мм, а ефективна заштита исте је била преко 400мм. Ефективна заштита чела куполе преко 460мм...све у свему одлична заштита брода за оно време....

offline
  • Pridružio: 26 Okt 2011
  • Poruke: 973

Bilo je vreme kada Svabo je znao brod praviti, a sta im lici sad Mornarica je kukulele, poluproizvodi od brodova.

offline
  • bojank 
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 10078

I tada su imali gomilu brodova upitne vrednosti, pogotovo rani razaraci.

offline
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 1275

Svi bojni brodovi pred II sv. rat su imali nedovoljnu PA artiljeriju i što je još gore najnedovoljnija je bila upravo laka PA zasnovana na automatskim topovima. Generalno ni nosači nisu bili ništa bolji ali ajde oni i ne moraju toliko ali zato su krstarice imale istu manu.
Pogledajte recimo Jamato sa prvobitnim PA topovima i onaj Jamato koji su potopili na kraju rata i videćete svu razliku u povećanju broja automatskh PA topova. Verovatno tom Jamatu koji su iznabadali Avendžeri i Heldajveri jedan Svordfiš ne bi ni prišao. Takođe možete da ispratite topove 40 mm na američkim brodovima verovatno najbolji produkt svog vremena u toj borbenoj niši.
Ni srednja nija bila dovoljno jaka ali se to pokazalo kao nepotrebno manje više, jer se ispostavilo da je uglavnom neefikasna u gađanju tipskih ciljeva koji su stvarno ugrožavali brodove. Njen smisao će se pojaviti tek na kraju rata kada su Ameri uveli blizinske upaljače pa i nišanske radare na teže PA topove i to je onda imalo smisla posebno protiv kamikaza i posebno jer su radarima imali pravovremenu uzbunu.
No u sredini rata srednja i teška PA su bile onako skoro pa višak.
Inače je bilo čudnih koncepcija verovatno su engleske protivavionske krstarice sa 138 mm topovima i američke sa gomilom 127 bile vrhunac te, recimo zablude.
Bismark koliko god je bio po nekim elemetima vrhunskog kvaliteta je u startu patio tog sindroma nezaštićenosti iz vazduha kao i mnogi drugi bojni brodovi, pogotovu oni stariji sve do onih iz I sv. rata.
To se odmah vidi po broju glavnih kula. Čim je sve uloženo u prevelik broj glavnih kula za tako jak brod odamah je jasno da projektant nije računao na vazdušnu komponentu borbe kao onu koja deli prvo mesto ( a nije ga delila već je vodila) sa artiljerijom. Nije bilo vizije o PA brodova.
Nje bilo ni tako čudno ali je neko trebao da povuče step forvard ali to nikako nije išlo. Posle I sv. rata vazduhoplovstva su se sporo razvijala, a kritične događaje u tom ratu su držale podmornice i bojni brodovi.
Jadni Mičel koji je onako ladno išao 20 godina ispred vremena je bi praktično progonjen.
Suštinski on je na tom čuvenom gađanju kada je prekršio sva pravila prvi potopio veliki ratni brod.
Ali on je skrajnut, avioni su slabo napredovali sve do Španskog građanskog rata i jednostavno pojam događaja je stao. Prvi veliki brod koji je uopšte pogođen avionom u relanoj borbi bila je tek neka nemačka krstarica negde kod Norveške.
Nisu svi bili bez ispravne vizije i Britanci a pogotovu Japanci su razvil i prooizveli veći broj nosača aviona, neko je tu ipak kapirao ali ostali, oni koji su bili zaduženi za velike brodove su to izgleda sporije shvatali, projektanti Bizmarka očigledno, iako je čudno da su baš oni bili kratkovidi, obirom da su na okeanima već u to doba mogli da očekuju napade britanske avijacije gde god na svetu pa i sa nosača aviona.
Delimično je problem maskiralo to što su Britanci koji su Nemcima ipak bili prvi neprijatelj razvili krajnje anarhrone torpedene i anemične obrušavajuće bombardere i tek su negde pri kraju rata imali dobre modele.
Japosi su za razliku od njih uradili domaći ali su jedino Ameri razvili tematiku tamo gde i kako treba u potpunosti i na vreme (npr. Japosi nisu na vreme shvatili da bombe od 250 kg više nisu dovoljne za obrušavajuće bombardere).
A onda se desio Taranto. Da su Nemci stvarno ukaprali posledicu načičkali bi Bizmarka ad hoc kako znaju i umeju sa gomilom PA topova ali to se nije desilo, Ameri i Japosi su to uradili istina kasnije kada je Perl Harbor otvorio oči i slepcima.
I onda imamo sliku kada jedan avion vrhunski produkt ali I sv. rata od platna i žica, jednim laki strajkom beznadežno osakati ovakvu na izgled, ali na izgled, savršenu i moćnu borbenu mega mašinu.
Istina brod se držao podalje od kopnenih baza, ali ni to nije pomoglo, na kraju je jedan od boljih i to gle čuda, američkih aviona bio presudan u njegovom nalaženju na prostranstvima okeana.

Jedno vreme, jedna epoha, koja počinje tamo negde sa De Rojterom preko Nelzona i sve do vrhunca u trci drednota i superdrednota na Jitlandu je došla do svog konačnog kraja. Od tada do danas vladari mora su nosači i podmornice (ove istina sa dužom i težom pričom). Ameri su sve shvatili odmah, Japosi takođe ali prekasno (a za podmornice i nisu) a čak ni Britanci nisu ukapirali. Moraće još dva bisera tih megamašina da budu smlavljena kod Kota Barua a da eskortne nosače i Liberatore kupuju kod Amera da bi dobili Bitku za Atlantik.

Sloj gorke patine je da je jedan skoro vrhunski proizvod I sv. rata, Hud, uništen vrhunskim proizvodom suštinski iz koncepcije istog vremena samo najnovijim, da je u nemačkom zanatskom asimptotskom sitlu čelika, vatre i smrti zamalo došao glave i drugom britanskom modernom bojnom brodu a da je Bismark zaustavljen avionom koji je pojavno skoro bio iz istog vremena. A da sve prekrije cinizam u borbu ih je skupio moderni američki avion sa američkom posadom.

Prljajvo sivo zeleno more, ružno namreškano, sivo i tmurno sivoplavo nebo sa sitnom kišom, bila je prava arena za zlokobni i krvavi kraj jedne istorije pomorstva, jedne istorije razvoja tehnike.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 535 korisnika na forumu :: 23 registrovanih, 4 sakrivenih i 508 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Petar, aljosa7, Apok, BraneS, dane007, deNSki, DM1994, doloress, Filip Ilic, havoc995, ILGromovnik, Kožedub, Metanoja, milijarder, MILO-VAN, Rota 9, sasa.zoric, sasa76, sekretar, Sonyboy, SsssssNOVI, Uciteljgoran, wolf431