|
Poslao: 05 Sep 2009 18:02
|
offline
- rade012
- Moderator u penziji
- Pridružio: 26 Dec 2005
- Poruke: 4710
|
DD kada gledaš sa ove vremenske distance to izgleda jednnostavno, ali gledajući iz vremena kada je brod nastao, ne verujem da bi bio pametniji od konstruktora broda... čak naprotiv.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 05 Sep 2009 18:14
|
offline
- Dylan Dog
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 26 Avg 2009
- Poruke: 511
- Gde živiš: Beočin selo
|
To sto kazes bi bio argument da vec nisu napravili Scharnhorst, i Gneisenau sa trocevnim topovskim kulama.
Jeste da je bio manji kalibar, ali ako niko nije 15-20 godina napravio kapitalni brod sa dvocevnim kulama, nemoj ga praviti ni ti. Koncept se promenio.
Samo da su se ugledali na Scharnhorst, i nastavili evoluciju konstrukcije bilo bi ok. A ovako su krenuli unazad.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Sep 2009 19:21
|
offline
- rade012
- Moderator u penziji
- Pridružio: 26 Dec 2005
- Poruke: 4710
|
Znači da kada se upotrebi jedan raspored naoružanja na bojnim brodovima, svi ostali bojni bropdovi po defaultu moraju da imaju takav raspored? Neće biti.... šta je onda sa Francuzima?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Sep 2009 19:45
|
offline
- Dylan Dog
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 26 Avg 2009
- Poruke: 511
- Gde živiš: Beočin selo
|
Ne,ne mora. Nisam ni rekao a mora, vec da je korak u nazad, sto i jeste.
A za Francuze dve stvari. Za Richelieu nisu ni razmatrali dvocevne kule, uvideli su da je to zastareo koncept. U obzir su dolazili samo projekti trocevnih, i cetvorocevnih kula.
Druga stvar je da su se Francuzi posle cetvoreocevnih kula kod Dunkerque, vratili na dvocevne kod Richelieua; uradili bi otprilike sto i Nemci pri projektima Scharnhorst i Bismarck.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Sep 2009 20:04
|
offline
- rade012
- Moderator u penziji
- Pridružio: 26 Dec 2005
- Poruke: 4710
|
Četvorocevna kule su bile iznudjeni potez, to bi trebao i sam da znaš. Kao što i četiri topovske kule imaju svoje prednosti nad tri kule i slično...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Sep 2009 20:20
|
offline
- Dylan Dog
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 26 Avg 2009
- Poruke: 511
- Gde živiš: Beočin selo
|
Pa konkretno 3 trocevne kule je koncept prihvacen za WW2. Imale su ga klase :
- Iowa
- South Dakota
- North Carolina
- Alaska
- Littorio
- Yamato
- Scharnhorst
- Nelson ( mada sve odnapred)
- King George V je isto imao 3 kule (dve cetvorocevne,jedna dvocevna); slicna koncepcija. Ne treba mesati cetvorocevne kule klase Kibg George V sa cetvorocevnim kulama na Francuskim brodovima, jer je raspored kula sasvim drugaciji. Tj. slicnija je koncepcija Nelsona Francuzima, nego King George V.
Daleko vise kapitalnih brodova, pocev od Nelsona, pa do Vanguarda je napravljeno sa 3 trocevne kule, nego svih ostalih koncepcija zajedno.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Sep 2009 20:39
|
offline
- rade012
- Moderator u penziji
- Pridružio: 26 Dec 2005
- Poruke: 4710
|
I Nemci bi pravili po principu više, veće da ih nije mučila tonaža...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Sep 2009 09:27
|
offline
- Dylan Dog
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 26 Avg 2009
- Poruke: 511
- Gde živiš: Beočin selo
|
Za unistenje Bismarcka Britanci morali upotrebiti ogromne flotne snage: 8 bojnih brodova i krstasa, 2 nosaca aviona, 4 teske i 7 lakih krstarica, 21 razarac i 6 podmornica! Gotovo polovina od ovih snaga je stvarno stupila u borbu sa Bismarckom(mada ne istovremeno).
Prilikom unistenja Bismarcka koji je vec prethodno 4 puta pogodjen torpedom (2 puta od strane torpednih aviona, i 2 puta od strane razaraca tokom nocne bitke) u borbi su ucestvovali bojni brodovi Rodney i King George V, i teske krstarice Norfolk i Dorsetshire, a Prinz Eugen je odavno napustio Bismarcka.
Dakle stvarno su stupili u borbu sa Bismarckom bojni brodovi Princ of Wales, King George V, Rodney, i bojni krstas Hood.
Postoje glasine (ali ne i dokazi) da je na kraju bespomocnog Bismarcka, koji nije mogao da se brani, jer su mu sve topovske kule bile van funkcije potopila-sopstvena posada da ne bi bio zarobljen.
Kada je Bismarck poceo da tone, i prevrnuo se jasno se videlo da mu se propeleri jos uvek okrecu, sto znaci da mu je masinsko odeljenje bilo netaknuto...kakva zilavost 
Inace bocni oklop Bismarcka je bio debeo 320 mm, sto i nije nesto posebno, ali je bio povrsinski najveci. Bocni oklop bojnih brodova Bismarck i Tirpitz bio dugacak 170,7 metara-najduzi ikada kod kapitalnih brodova. Uz poznati kvalitet nemackog celika, velika povrsina bocnog oklopa je bila uzrok njihove velike zilavosti. Uostalom, meni nije poznat nijedan primer da je Nemacki kapitalni brod stradao u borbi usled eksplozije municionih komora.
Full load deplasman Tirpitza 1943-44 je bio cak 53.500 t!
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Nov 2010 12:05
|
offline
- sebab
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Dec 2007
- Poruke: 4234
|
hood je bio gradjen kao bojni krstas,ali je posle modernizacije bio "nategnuti" bojni brod. bismarck je bio moderniji i kvalitetniji brod.
francuski riselje treba gledati kao deo sistema, specijalizovan za odredjene zadatke i u svetlu kasnije verzije.
jednim hicem nisu mogle biti izbacene iz stroja obe topovske kule na riseljeu, jer su bile odmaknute i razdvojene oklopom, ako se ne varam. pored toga, razdvojene su bile i 2 i 2 topovske cevi. problem jeste bio kada je bezao, da nije mogao da uzvraca paljbu, ali je sledeca verzija trebalo da dobije razdvojene kule - jednu na pramcu, jednu na krmi. trebalo je da 1 obican riselje i ovakav zajedno dejstvuju.
zasto topovske kule na prednjem delu? zato sto su predvideli da jurcaju za nemackim "gusarima" tipa deutschland i scharnhorst, koje bi i riselje i denkerk pojeli za dorucak. ujedno, razvalili bi i italijanske protivnike conte di cavour.
da li bi riselje pobedio bismarck tesko je reci. ako pridje dovoljno blizu bez problema, samo da ga bismarck ne dohvati na dovoljno velikoj daljini preciznom vatrom i dovoljno rano, jer riselje je imao problema sa preciznoscu topova u pocetku. u ostalim slucajevima se kladim na riselje i sasvim ok francusku metalurgiju.
Dopuna: 15 Nov 2010 12:05
inace, topovi na riseljeu su imali vecu probojnost od onih na bizmaku. zapravo, oni na riseljeu su bili medju najjacim topovima 380 mm.
|
|
|
|
|
|
