Cetnici u svetlu dokumenata

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ despot07 i ginjica
A ovo što vi sada radite nije jednoumlje?

@ ginjica
Ja sam kao neki vajni istroičar i uvek sam željan znanja. Hajde prosveti me - o čemu su to razgovarali Tito i Rušinović? Ko je uopšte taj Rušinović?

• 1Ovo se svidja korisniku: rexdeuss
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Apr 2012 23:37

6.lickadivizija ::Evo nesto veoma zanimljivo sto sam "iskopao" pre neku godinu, a sada mi deluje kao interesantno da se citira. Dr Milan Grol, za koga se ne moze nikako reci da je bio komunist, valjda je to svima jasno vodio je u emigraciji u Velikoj Britaniji za vreme Drugog svetskog rata koje je kasnije objavio pod nazivom "Londonski dnevnik". U tom dnevniku je 1944. godine o cetnicima i srpskim nacionalistima napisao sledece:"Taj mracni duh koji goni sve sto je umnije i naprednije u tabor komunista, i bez ubedjenja komunistickog, taj naduveni nacionalizam, tako (je) zaostao u vremenu u kome smo, tako da je za svakog naprednijeg slobodoumnijeg coveka onih ratnih vremena tezak bio izbor izmedju komunizma i tog srednjovekovnog nacionalizma".

-Милан Грол, пре рата председник Демократске странке а касније члан Југословенске владе у Лондону, је рекао:
“Михаиловић је мрачни дух заостао у времену, који гони све што је умније и напредније у табор комуниста.”- НИН, 31.10.2002.

Dopuna: 06 Apr 2012 0:05

despot07 ::
-за оне који покушавају да изједначе или повуку паралеле између ЈВуО тј четника и фашиста усташа могу само да кажем да је то тешка болест

Ne razumes jer si neinformisan.
Ti o cetnicima u stvari ne znas nista. Stvorio si sebi neku idilicnu sliku o njima koja ne odgovara realnosti.

Evo kako se vojvoda Djurisic hvali kako je ubijao civile, zene i decu:














Cetnici na delu:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 06 Apr 2012 9:18

Citat:Ja sam kao neki vajni istroičar i uvek sam željan znanja. Hajde prosveti me - o čemu su to razgovarali Tito i Rušinović? Ko je uopšte taj Rušinović?

Па кад си неки вајни историчар и кад си жељан знања чудно је да за овај састанак окорелог антифашисте и окорелог усташе не знаш,баш чудно јер могу бити малициозан и о дотичном једином сину народа и народности помислити да ипак није био баш 100% антифашиста кад је могао да разговара са министром усташке владе.Али полако има још историјских чињеница за које вероватно не желиш да знаш а које су веома узбудљиве са ове временске дистанце.За почетак да ли знаш ко је све био у врху партизанског покрета 1941.год. поред вољеног ти маршала.

Dopuna: 06 Apr 2012 9:30

Cetnici na delu:







Шта мислиш да ли су ово четници ?

• 1Ovo se svidja korisniku: sombor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ginjica ::Citat:Ja sam kao neki vajni istroičar i uvek sam željan znanja. Hajde prosveti me - o čemu su to razgovarali Tito i Rušinović? Ko je uopšte taj Rušinović?

Па кад си неки вајни историчар и кад си жељан знања чудно је да за овај састанак окорелог антифашисте и окорелог усташе не знаш,баш чудно јер могу бити малициозан и о дотичном једином сину народа и народности помислити да ипак није био баш 100% антифашиста кад је могао да разговара са министром усташке владе.Али полако има још историјских чињеница за које вероватно не желиш да знаш а које су веома узбудљиве са ове временске дистанце.За почетак да ли знаш ко је све био у врху партизанског покрета 1941.год. поред вољеног ти маршала.

Ma 'ajde!
Pusti ti "druge istorijske činjenice koje ja ne želim da znam", doći ćemo i do njih, nego se ogranči na moje pitanje. Ko je bio Rušinović (ministar nije) i o čemu su Tito i on razgovarali? Vidim da ti je Samardžić obavezna literatura ali moram da te obavestim da nije baš ralevantan po ovom pitanju jer je samo koristio "resavsku školu" i zirkao u Smiljinu knjigu. Tako je kod vas apologeta četništva i nastao taj internetski mit o "ministru Rušinoviću" i o dogovoru sa Titom. Dakle šta su se oni to dogovorili? Proguglaj malo, iščitaj još jednom sve što su pročetnički istoričari pisali o tome pa nas sve ovde prosveti sa tim saznanjem ( i dokumentima naravno ).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Ma 'ajde!
Pusti ti "druge istorijske činjenice koje ja ne želim da znam", doći ćemo i do njih, nego se ogranči na moje pitanje. Ko je bio Rušinović (ministar nije) i o čemu su Tito i on razgovarali? Vidim da ti je Samardžić obavezna literatura ali moram da te obavestim da nije baš ralevantan po ovom pitanju jer je samo koristio "resavsku školu" i zirkao u Smiljinu knjigu. Tako je kod vas apologeta četništva i nastao taj internetski mit o "ministru Rušinoviću" i o dogovoru sa Titom. Dakle šta su se oni to dogovorili? Proguglaj malo, iščitaj još jednom sve što su pročetnički istoričari pisali o tome pa nas sve ovde prosveti sa tim saznanjem ( i dokumentima naravno ).

Шта ти би штосе унезвери на моју придику вољеном ти маршалу,опусти се ,колко год ја теби мрзак био верујми и мени је истина битна таман колко и теби ако не и више,о титу би имали много штошта да причамо али ово није простор за њега тако да ти остављам да ти прочиташ књигу и сам донесеш суд а ја бих желео да посебно обратиш пажњу на 1943.год.

Ево једног малог доприноса и од мене да видимо да ни партизанима није баш страно клање:

На првим после ратним изборима, 22. августа 1920.године, у Нишу је победила листа Комунистичке партије Југославије. За председника Одбора и Суда изабран је Павле Стојковић, обућарски радник, тада секретар Окружног комитета КРЈ за Нишки округ, добро познат у нашој земљи и у међународном комунистичком покрету.
Павле Стојковић, рођен у Пљевљу 1880. године, са породицом се преселио у Куманово и у њему наставио рад у комунистичком покрету. Познавали су га и волели комунисти у градовима на југу Србије и у Македонији, а био је иначе у вези са Георги. Димитривом, Титом и Коминтерном. Када је Јосип Броз радио у Смедеревској Паланци хтео је да се сретне са Павлом у Куманову, Павле је сазнао да полиција зна за Титов долазак, па га је о томе обавестио. Павле се из Куманова преселио у Скопље. Био је сувласник млина, који се налазио на уласку у град из правца Куманова. По директиви Партије овдеје његов рад био интезивнији и кориснији. Када је 6.априла 1941. године почела катастрофа Краљевине Југославије, Павле се припремао за напуштање Скопља. У шупи поред млина закопао је у металном сандуку поверљиву партијску архиву, ортаку оставио млин и са породицом се вратио у Ниш.
Као познати комуниста и грађанин са великим угледом, Павле није смео да се задржава у окупираном Нишу. Породицу је оставио на сигурном месту, а он отишао у село Прасковче, код Делиграда. Није познато да ли је наставио политички рад, у овом селу сигурно не, а на ширем простору изгледа на одређен начин, због чега је по свему судећи узнемираван. У оружану борбу није се укључивао.
Због чега није познато!
На Радничком универзитету у Нишу, који носи име Павла Стојковића, откривена је октобра 1983. године спомен-плоча са ликом у бронзи овог револуционара и заслужног грађанина Ниша, а поводом четрдесете годишњице његове смрти. Ауторовог прилога, тада директор Народног музеја у Нишу, упoзнао је Благоја Стојковића, Павловог сина који је присуствовао свечаности, и замоливши га за разговор о Павлу и могућностима да се Музеју предају документација и ствари, које би послужиле да се проучи личност и дело Павла Стојковића.
Благоје Стојковић, са искреном намером и отворено, како би се сазнала истина о његовом оцу Павлу, говорио је објективно и без устезања.Рекао је да се Павле добро склонио од фашистичког окупатора, али не и од својих другова и КПЈ, којој је животно и безрезервно припадао. Претпоставља се да се нешто замерио некоме у
врху Партије, можда је нешто друго у питању, или је сметао његов углед?
Благоје сматра да ту треба тражити разлоге што је био под сталном присмотром и притиском Партије. У селу је примећено врзмање непознатих лица око куће у којој је боравио Павле. Сељаци су га опомињали да се чува, али он се није плашио, није се крио нити премештао.

Испосвест његовог сина је стравична. Наиме, комунисти су потурали народу вест да је Павла Стојковића заклала четничка тројка. Шта каже његов син:

Једне ноћи, у октобру 1943. године, изведен је изнад села у виноград и заклан. На себи је имао пижаме и кожну јакну. О томе да је Павле изведен ноћу из куће обавештена је његова ћерка Рада, која је у суседном селу била учитељица. Дотрчала је одмах и у винограду пронашла закланог оца. На два метра од њега седео је на балвану убица у црном смокингу и са белим рукавицама и са цигаретом се наслађивао посматрајући жртву. Пљунула је џелата и оца пренела у кућу из које је изведен.
Када је тужна вест стигла до породице, одмах су синови кренули са сандуком и погребном опремом у Прасковче. Сутрадан, са железничке станице у Ђунису, испраћени су ка Нишу посмртни остаци Павла Стојковића. На железничкој станици, док се чекало на воз, убица је све време стајао на супротној страни исто онако у црном смокингу и са белим рукавицама. Сви су га из пратње посматрали како мирно гледа пушећи цигарету за цигаретом. Када је воз кренуо ка Нишу, он се окренуо и у супротном смеру пошао пругом.
Благоје је још испричао: "Оца смо сахранили на Старом нишком гробљу у присуству великог броја грађана, који су га волели. Када се рат завршио породица је тражила више пута да се обави истрага о његовој смрти. Никада то није учињено. Неколико година после рата, причао је даље Благоје, у Балканској улици у Београду, убицу су препознали Прасковчани, који су се тада нашли у Београду. Видели су га у генералској униформи. То сам пријавио одговарајућим институцијама, али ништа није предузимано.
Вероватно зато што се знало по чијој су директиви вршене егзекуције познатих партијских личности у току рата. И сада, стално причам, отворено и свуда, како је и од кога страдао мој отац. Нико ништа не покреће, нити ме узима на одговорност!"
На старом Нишком гробљу, преко пута магацина " Ангропромет", са тротоара виде се поред ограде, на белом мермериом споменику, две бисте: Павла и супруге Наталије са племенитим и ведрим изразима на лицу, које загледани у лепшу будућност за све и за своје седморо деце,.ликовима одишу оптимизмом.
У Народном музеју у Нишу чувају се одевни предмети (пижаме и кожна јакна, окрвављени у моменту убиства и лични предмети Павла Стојковића које је поклонио његов син Благоје настањен у Лесковцу.

На крају, и данас Нишки Универзитет у згради познатијој као "Бановина" носи назив „Универзитет Павла Стојковића“, жртве комунистичког џелата који му је октобра 1943. године пререзао врат.

Објављено у Нишком Веснику, број 37, новембар 2005, стр.10.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 06 Apr 2012 10:04

despot07 ::vathra ::А какве везе имају медаље и ова расправа са темом?
овде се износе некакве чињенице о ђенералу Михаиловићу по принципу рекла казала а ове медаље говоре о ставу појединих држава о четничком покрету и његовој улози у др. светском рату


Nemoj da preterujes iznose se i dokumenta (na najbolji nacin na koji je to moguce na forumu)


Medalje DM -a niko ne spori. Ali za opstu sliku o ulozi DM nisu dovoljne dve medalje bez obzira koliko mozda nekog impresioniraju,kao ni selektivno citirani dokumenti.Mnoge stvari koje su iznete nisu izmisljene i niko ih nije pobio.

Dopuna: 06 Apr 2012 10:24

ginjica ::Citat:Ma 'ajde!
Pusti ti "druge istorijske činjenice koje ja ne želim da znam", doći ćemo i do njih, nego se ogranči na moje pitanje. Ko je bio Rušinović (ministar nije) i o čemu su Tito i on razgovarali? Vidim da ti je Samardžić obavezna literatura ali moram da te obavestim da nije baš ralevantan po ovom pitanju jer je samo koristio "resavsku školu" i zirkao u Smiljinu knjigu. Tako je kod vas apologeta četništva i nastao taj internetski mit o "ministru Rušinoviću" i o dogovoru sa Titom. Dakle šta su se oni to dogovorili? Proguglaj malo, iščitaj još jednom sve što su pročetnički istoričari pisali o tome pa nas sve ovde prosveti sa tim saznanjem ( i dokumentima naravno ).

Шта ти би штосе унезвери на моју придику вољеном ти маршалу,опусти се ,колко год ја теби мрзак био верујми и мени је истина битна таман колко и теби ако не и више,о титу би имали много штошта да причамо али ово није простор за њега тако да ти остављам да ти прочиташ књигу и сам донесеш суд а ја бих желео да посебно обратиш пажњу на 1943.год.

Ево једног малог доприноса и од мене да видимо да ни партизанима није баш страно клање:

На првим после ратним изборима, 22. августа 1920.године, у Нишу је победила листа Комунистичке партије Југославије. За председника Одбора и Суда изабран је Павле Стојковић, обућарски радник, тада секретар Окружног комитета КРЈ за Нишки округ, добро познат у нашој земљи и у међународном комунистичком покрету.
Павле Стојковић, рођен у Пљевљу 1880. године, са породицом се преселио у Куманово и у њему наставио рад у комунистичком покрету. Познавали су га и волели комунисти у градовима на југу Србије и у Македонији, а био је иначе у вези са Георги. Димитривом, Титом и Коминтерном. Када је Јосип Броз радио у Смедеревској Паланци хтео је да се сретне са Павлом у Куманову, Павле је сазнао да полиција зна за Титов долазак, па га је о томе обавестио. Павле се из Куманова преселио у Скопље. Био је сувласник млина, који се налазио на уласку у град из правца Куманова. По директиви Партије овдеје његов рад био интезивнији и кориснији. Када је 6.априла 1941. године почела катастрофа Краљевине Југославије, Павле се припремао за напуштање Скопља. У шупи поред млина закопао је у металном сандуку поверљиву партијску архиву, ортаку оставио млин и са породицом се вратио у Ниш.
Као познати комуниста и грађанин са великим угледом, Павле није смео да се задржава у окупираном Нишу. Породицу је оставио на сигурном месту, а он отишао у село Прасковче, код Делиграда. Није познато да ли је наставио политички рад, у овом селу сигурно не, а на ширем простору изгледа на одређен начин, због чега је по свему судећи узнемираван. У оружану борбу није се укључивао.
Због чега није познато!
На Радничком универзитету у Нишу, који носи име Павла Стојковића, откривена је октобра 1983. године спомен-плоча са ликом у бронзи овог револуционара и заслужног грађанина Ниша, а поводом четрдесете годишњице његове смрти. Ауторовог прилога, тада директор Народног музеја у Нишу, упoзнао је Благоја Стојковића, Павловог сина који је присуствовао свечаности, и замоливши га за разговор о Павлу и могућностима да се Музеју предају документација и ствари, које би послужиле да се проучи личност и дело Павла Стојковића.
Благоје Стојковић, са искреном намером и отворено, како би се сазнала истина о његовом оцу Павлу, говорио је објективно и без устезања.Рекао је да се Павле добро склонио од фашистичког окупатора, али не и од својих другова и КПЈ, којој је животно и безрезервно припадао. Претпоставља се да се нешто замерио некоме у
врху Партије, можда је нешто друго у питању, или је сметао његов углед?
Благоје сматра да ту треба тражити разлоге што је био под сталном присмотром и притиском Партије. У селу је примећено врзмање непознатих лица око куће у којој је боравио Павле. Сељаци су га опомињали да се чува, али он се није плашио, није се крио нити премештао.

Испосвест његовог сина је стравична. Наиме, комунисти су потурали народу вест да је Павла Стојковића заклала четничка тројка. Шта каже његов син:

Једне ноћи, у октобру 1943. године, изведен је изнад села у виноград и заклан. На себи је имао пижаме и кожну јакну. О томе да је Павле изведен ноћу из куће обавештена је његова ћерка Рада, која је у суседном селу била учитељица. Дотрчала је одмах и у винограду пронашла закланог оца. На два метра од њега седео је на балвану убица у црном смокингу и са белим рукавицама и са цигаретом се наслађивао посматрајући жртву. Пљунула је џелата и оца пренела у кућу из које је изведен.
Када је тужна вест стигла до породице, одмах су синови кренули са сандуком и погребном опремом у Прасковче. Сутрадан, са железничке станице у Ђунису, испраћени су ка Нишу посмртни остаци Павла Стојковића. На железничкој станици, док се чекало на воз, убица је све време стајао на супротној страни исто онако у црном смокингу и са белим рукавицама. Сви су га из пратње посматрали како мирно гледа пушећи цигарету за цигаретом. Када је воз кренуо ка Нишу, он се окренуо и у супротном смеру пошао пругом.
Благоје је још испричао: "Оца смо сахранили на Старом нишком гробљу у присуству великог броја грађана, који су га волели. Када се рат завршио породица је тражила више пута да се обави истрага о његовој смрти. Никада то није учињено. Неколико година после рата, причао је даље Благоје, у Балканској улици у Београду, убицу су препознали Прасковчани, који су се тада нашли у Београду. Видели су га у генералској униформи. То сам пријавио одговарајућим институцијама, али ништа није предузимано.
Вероватно зато што се знало по чијој су директиви вршене егзекуције познатих партијских личности у току рата. И сада, стално причам, отворено и свуда, како је и од кога страдао мој отац. Нико ништа не покреће, нити ме узима на одговорност!"
На старом Нишком гробљу, преко пута магацина " Ангропромет", са тротоара виде се поред ограде, на белом мермериом споменику, две бисте: Павла и супруге Наталије са племенитим и ведрим изразима на лицу, које загледани у лепшу будућност за све и за своје седморо деце,.ликовима одишу оптимизмом.
У Народном музеју у Нишу чувају се одевни предмети (пижаме и кожна јакна, окрвављени у моменту убиства и лични предмети Павла Стојковића које је поклонио његов син Благоје настањен у Лесковцу.

На крају, и данас Нишки Универзитет у згради познатијој као "Бановина" носи назив „Универзитет Павла Стојковића“, жртве комунистичког џелата који му је октобра 1943. године пререзао врат.

Објављено у Нишком Веснику, број 37, новембар 2005, стр.10.

Ne zelim da se mesam Eutropiju i da odgovaram umesto njega ali moram da prokomentarisem nacin na koji mu je odgovoren i radi samog ginjice.

Vidi ginjice ti imas pravo da se ne slazes sa nama.Imas pravo da iznosis drugacije misljenje ali ovo sto si ti uradio je cisto sabotiranje teme i zloupotreba gorepomenutih prava za sta mozes da budes budes banovan.Ja nisam moderator niti ti pretim ali znam kako su prosli drugi ljudi koji su se slicno ponasali pa ti ljudski dajem savet da promenis nacin diskusije.

Evo primera:

1. Istakao si primer pregovora Tita i Rusinovica na temi koja nije posvecena partizanima i ustasama iako imamo posebnu temu za to!

NIko ti nista nije rekao Eutropije je pristao na tvoju bacenu kosku da ne ispadne kako niko nema odgovor na tvoje teze i postavio ti pitanje :

Citat: Ko je bio Rušinović (ministar nije) i o čemu su Tito i on razgovarali?


Ti ne odgovaras na pitanje vec ides u podjeb...nje sagovornika i istices kako je tebi do istine stalo vise od njega(!?):

Citat:Шта ти би штосе унезвери на моју придику вољеном ти маршалу,опусти се ,колко год ја теби мрзак био верујми и мени је истина битна таман колко и теби ако не и више,о титу би имали много штошта да причамо

U nastavku dajes samo kratak odgovor:

Citat:

али ово није простор за њега тако да ти остављам да ти прочиташ књигу и сам донесеш суд а ја бих желео да посебно обратиш пажњу на 1943.год.



Pazi, kazes ti(!?) da nije prostor za Tita i Rusinovica a ti si pokrenuo ti pitanje(?) i upucujes ga da cita knjigu koju je vec procitao..I ides u jos jedno "van teme" sa partizanskim klanjem koje nema veze sa ovom temom vec temom Zlocini komunista koja postoji na ovom forumu...


Ovo sam ti napisao cisto da razumes ako nastavis u istom stilu da odgovaras i budes banovan da ne mislis da je to zato sto te neko "ne voli" ili zbog "komunisticke cenzure" "jednoumlja na ovom forumu" vec zbog nedostatka osnovne kulture u vodjenju dijaloga .

• 1Ovo se svidja korisniku: rexdeuss
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ginjica ::

Ti si neki teški ignorant. Hajde da ne obraćam pažnju na tvoj rečnik i nipodaštavanje sagovornika (samo nastavi tako, naravno sebi na diku i čast) ali da se vratim na pitanje na koje nisi odgovorio.
Rušinović nije bio ni ministar ni ambasador ni veleposlanik... a šta su on i Tito razgovarali niko ne zna (o tom sastanku postoji samo napomena u jednom italijanskom izveštaju, ali u njemu ne piše ništa o temi, zaključcima i rezultatima sastanka).
Hajde sada trči na sajt "Pogleda" prikupi malo informacija od Samardžića (pošto se on sam ne usuđuje više da dođe ovde), pitaj ga gde je našao podatak da je Rušinović bio ministar (ili kako je kasnije ublažio - ambasador, što je isto toliko netačno), a usput okači i neki sličan komentar koji si tamo već ostavio (ovo je zaista biser i nesvest o svom znanju i značaju):Citat:NA my city militari vodim veliku polemiku sa pojedinim forumasima i mogu reci da polako uspevam da im otvorim oci sto se tice JVuO,medjutim dosta toga jos treba promeniti u njihovim glavama.sve u svemu evidentno je da se trude da opravdaju sve aktivnosti komunista a da balate JVuO.Izgleda da je komunisticka istorija imala dosta uticaja. (ginjica)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Rušinović nije bio ni ministar ni ambasador ni veleposlanik... a šta su on i Tito razgovarali niko ne zna (o tom sastanku postoji samo napomena u jednom italijanskom izveštaju, ali u njemu ne piše ništa o temi, zaključcima i rezultatima sastanka).
Hajde sada trči na sajt "Pogleda" prikupi malo informacija od Samardžića (pošto se on sam ne usuđuje više da dođe ovde), pitaj ga gde je našao podatak da je Rušinović bio ministar (ili kako je kasnije ublažio - ambasador, što je isto toliko netačno), a usput okači i neki sličan komentar koji si tamo već ostavio. (ovo je zaista biser i nesvest o svom znanju i značaju):
Министар је титула у амбасади, одговара заменику амбасадора.
Да ли се тако звао и тад, не знам.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ginjica ::Citat:Ma 'ajde!
Pusti ti "druge istorijske činjenice koje ja ne želim da znam", doći ćemo i do njih, nego se ogranči na moje pitanje. Ko je bio Rušinović (ministar nije) i o čemu su Tito i on razgovarali? Vidim da ti je Samardžić obavezna literatura ali moram da te obavestim da nije baš ralevantan po ovom pitanju jer je samo koristio "resavsku školu" i zirkao u Smiljinu knjigu. Tako je kod vas apologeta četništva i nastao taj internetski mit o "ministru Rušinoviću" i o dogovoru sa Titom. Dakle šta su se oni to dogovorili? Proguglaj malo, iščitaj još jednom sve što su pročetnički istoričari pisali o tome pa nas sve ovde prosveti sa tim saznanjem ( i dokumentima naravno ).

Шта ти би штосе унезвери на моју придику вољеном ти маршалу,опусти се ,колко год ја теби мрзак био верујми и мени је истина битна таман колко и теби ако не и више,о титу би имали много штошта да причамо али ово није простор за њега тако да ти остављам да ти прочиташ књигу и сам донесеш суд а ја бих желео да посебно обратиш пажњу на 1943.год.

Ево једног малог доприноса и од мене да видимо да ни партизанима није баш страно клање:

На првим после ратним изборима, 22. августа 1920.године, у Нишу је победила листа Комунистичке партије Југославије. За председника Одбора и Суда изабран је Павле Стојковић, обућарски радник, тада секретар Окружног комитета КРЈ за Нишки округ, добро познат у нашој земљи и у међународном комунистичком покрету.
Павле Стојковић, рођен у Пљевљу 1880. године, са породицом се преселио у Куманово и у њему наставио рад у комунистичком покрету. Познавали су га и волели комунисти у градовима на југу Србије и у Македонији, а био је иначе у вези са Георги. Димитривом, Титом и Коминтерном. Када је Јосип Броз радио у Смедеревској Паланци хтео је да се сретне са Павлом у Куманову, Павле је сазнао да полиција зна за Титов долазак, па га је о томе обавестио. Павле се из Куманова преселио у Скопље. Био је сувласник млина, који се налазио на уласку у град из правца Куманова. По директиви Партије овдеје његов рад био интезивнији и кориснији. Када је 6.априла 1941. године почела катастрофа Краљевине Југославије, Павле се припремао за напуштање Скопља. У шупи поред млина закопао је у металном сандуку поверљиву партијску архиву, ортаку оставио млин и са породицом се вратио у Ниш.
Као познати комуниста и грађанин са великим угледом, Павле није смео да се задржава у окупираном Нишу. Породицу је оставио на сигурном месту, а он отишао у село Прасковче, код Делиграда. Није познато да ли је наставио политички рад, у овом селу сигурно не, а на ширем простору изгледа на одређен начин, због чега је по свему судећи узнемираван. У оружану борбу није се укључивао.
Због чега није познато!
На Радничком универзитету у Нишу, који носи име Павла Стојковића, откривена је октобра 1983. године спомен-плоча са ликом у бронзи овог револуционара и заслужног грађанина Ниша, а поводом четрдесете годишњице његове смрти. Ауторовог прилога, тада директор Народног музеја у Нишу, упoзнао је Благоја Стојковића, Павловог сина који је присуствовао свечаности, и замоливши га за разговор о Павлу и могућностима да се Музеју предају документација и ствари, које би послужиле да се проучи личност и дело Павла Стојковића.
Благоје Стојковић, са искреном намером и отворено, како би се сазнала истина о његовом оцу Павлу, говорио је објективно и без устезања.Рекао је да се Павле добро склонио од фашистичког окупатора, али не и од својих другова и КПЈ, којој је животно и безрезервно припадао. Претпоставља се да се нешто замерио некоме у
врху Партије, можда је нешто друго у питању, или је сметао његов углед?
Благоје сматра да ту треба тражити разлоге што је био под сталном присмотром и притиском Партије. У селу је примећено врзмање непознатих лица око куће у којој је боравио Павле. Сељаци су га опомињали да се чува, али он се није плашио, није се крио нити премештао.

Испосвест његовог сина је стравична. Наиме, комунисти су потурали народу вест да је Павла Стојковића заклала четничка тројка. Шта каже његов син:

Једне ноћи, у октобру 1943. године, изведен је изнад села у виноград и заклан. На себи је имао пижаме и кожну јакну. О томе да је Павле изведен ноћу из куће обавештена је његова ћерка Рада, која је у суседном селу била учитељица. Дотрчала је одмах и у винограду пронашла закланог оца. На два метра од њега седео је на балвану убица у црном смокингу и са белим рукавицама и са цигаретом се наслађивао посматрајући жртву. Пљунула је џелата и оца пренела у кућу из које је изведен.
Када је тужна вест стигла до породице, одмах су синови кренули са сандуком и погребном опремом у Прасковче. Сутрадан, са железничке станице у Ђунису, испраћени су ка Нишу посмртни остаци Павла Стојковића. На железничкој станици, док се чекало на воз, убица је све време стајао на супротној страни исто онако у црном смокингу и са белим рукавицама. Сви су га из пратње посматрали како мирно гледа пушећи цигарету за цигаретом. Када је воз кренуо ка Нишу, он се окренуо и у супротном смеру пошао пругом.
Благоје је још испричао: "Оца смо сахранили на Старом нишком гробљу у присуству великог броја грађана, који су га волели. Када се рат завршио породица је тражила више пута да се обави истрага о његовој смрти. Никада то није учињено. Неколико година после рата, причао је даље Благоје, у Балканској улици у Београду, убицу су препознали Прасковчани, који су се тада нашли у Београду. Видели су га у генералској униформи. То сам пријавио одговарајућим институцијама, али ништа није предузимано.
Вероватно зато што се знало по чијој су директиви вршене егзекуције познатих партијских личности у току рата. И сада, стално причам, отворено и свуда, како је и од кога страдао мој отац. Нико ништа не покреће, нити ме узима на одговорност!"
На старом Нишком гробљу, преко пута магацина " Ангропромет", са тротоара виде се поред ограде, на белом мермериом споменику, две бисте: Павла и супруге Наталије са племенитим и ведрим изразима на лицу, које загледани у лепшу будућност за све и за своје седморо деце,.ликовима одишу оптимизмом.
У Народном музеју у Нишу чувају се одевни предмети (пижаме и кожна јакна, окрвављени у моменту убиства и лични предмети Павла Стојковића које је поклонио његов син Благоје настањен у Лесковцу.

На крају, и данас Нишки Универзитет у згради познатијој као "Бановина" носи назив „Универзитет Павла Стојковића“, жртве комунистичког џелата који му је октобра 1943. године пререзао врат.

Објављено у Нишком Веснику, број 37, новембар 2005, стр.10.

Kkava je ovo nacin diskusije? Ti spominjes sastanak izmedju Josipa Broza-Tita i nekakvog ustaskog ambasadora u Vatikanu Rusinovica. Kada te drugi diskutant pita ko je taj Rusinovic i koji su tvoji izvori za taj sastanak, sta se na njemu pricalo i koje su odluke na njemu donete, zatim konsekvence tog sastanka, ti nam pises o nekakvom susteru iz Nisa. Kada bi te pitali da nam objasnis nesto dalje o slucaju tog Pavla Stojkovica, ti bi nam verovatno spomenuo ispovest nekog cetnickog emigranta u Kanadi ili gde vec, a kada bi te pitali i za njega, ti bi presao na cetnicku emigraciju u Australiji i tako u nedogled. Drzimo se teme, tema je "Cetnici u svetlu dokumenata". Da li mozes da pricas o cetnicima ili odmah kreces da se fasciniras cinjenicama ko je sve bio Titov general u scoijalistickoj Jugoslaviji? Mislim, starno !

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ljudi, mante se Dražinih odlikovanja, jer su i Tito i Čaušesku imali daleko veća ZAPADNA odlikovanja...