Koji su Nemački tenkovi upotrebljavani na našim prostorima....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Akvila da si živ i zdrav o napadu tenkova na Kraljevo sam ja prvi put pisao pre više od dvadeset godina u Oružju. Posle toga bar još pet šest puta.Хвала на лепим жељама, и ја то желим теби као и свима осталима. Само о нападу на Краљево је први писао Сергије Живановић (пре можда 50 или више година). Тенкове су возили поручник Жарко Боришић (Немци су расписали за њим потерницу 17. децембра 1941.) и поручник Драгомир Топаловић, а Узелац је возио једно од заплењених оклопних возила. Поред њега у граду је погинуо и капетан Петар Дејановић и поручник Јован Бојовић, командант Јеличког четничког одреда. Дероко је био начелник штаба опсаде Краљева.
Није ми био циљ да "откривам топлу воду" него да се види на делу кривотворење чињеница (и узгред нереаговање на то кривотворење од оних који су упознати са овом темом).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Carro Armato M15/42 in Serbia, 1944

Slika je sa http://www.wio.ru/tank/for2/it-gal.htm
Pardoniram ako je bila

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

akvila ::ltcolonel ::Akvila da si živ i zdrav o napadu tenkova na Kraljevo sam ja prvi put pisao pre više od dvadeset godina u Oružju. Posle toga bar još pet šest puta.Хвала на лепим жељама, и ја то желим теби као и свима осталима. Само о нападу на Краљево је први писао Сергије Живановић (пре можда 50 или више година). Тенкове су возили поручник Жарко Боришић (Немци су расписали за њим потерницу 17. децембра 1941.) и поручник Драгомир Топаловић, а Узелац је возио једно од заплењених оклопних возила. Поред њега у граду је погинуо и капетан Петар Дејановић и поручник Јован Бојовић, командант Јеличког четничког одреда. Дероко је био начелник штаба опсаде Краљева.
Није ми био циљ да "откривам топлу воду" него да се види на делу кривотворење чињеница (и узгред нереаговање на то кривотворење од оних који су упознати са овом темом).

Samo navodim šta piše u izvorima.
Istini za volju, nagledao sam se i načitao gluposti (a bogami i podvala) u raznim knjigama.

Evo šta kaže u knjizi o Čačanskom odredu:

"Од тенкова типа „хочкис", који су заробљени код Горњег Милановца, формиране су две чете: партизанска и четничка. Командир партизанске тенковске чете постао је Срећко Николић, каменорезац — зидар и члан КПЈ из Доње Трепче. Помагао му је Франц Черпиншек, изгнаник из Словеније.

По захтеву Врховног штаба НОПОЈ, у Ужице је са Краљева 23. октобра, упућен, преко Чачка и Гуче, Драгачевски батаљон Чачанског одреда.
Три дана касније немачка авијација из Краљева тукла је устаничке положаје у Сирчи и околини, а 28. октобра су у правцу Камиџоре дејствовали њихови топови и митраљези. Устаничке снаге покушале су у ноћи између 31. октобра и 1. новембра нови упад у град, користећи и тенкове. У град је први тенк ушао преваривши немачку стражу, са којом је разговарао на немачком и обучен у немачку униформу Словенац Франц Черпиншек. Тенк је продро готово до центра града — до трга и Гимназије. Черпиншек је из митраљеза убио немачког стражара пред хотелом „Париз", а потом су испаљене две топовске гранате у сам хотел. Међу Немцима је настала паника. Међутим, пешадија није пратила тенк. У град је надирао и четнички тенк, али се и он морао из влачити.

Milojica Pantelić, Radovan M. Marinković, Vladimir Nikšić: ČAČANSKI NARODNOOSLOBODILAČKI PARTIZANSKI ODRED "Dr DRAGIŠA MIŠOVIĆ"

Ovo su slike iz muzeja istorije Jgoslavije (njihove legende su poznate kao prilično nepouzdane):



Srećko Nikolić, kamenorezac zidar, rođen 1909. u Donjoj Trepči kod Čačka; član KPJ; zamenik komandira Treće čete Ljubićkog bataljona Čačanskog NOP odreda "Dr.Dragiša Mišović", a od oktobra 1941. komandir partizanske tenkovske čete; ubili ga četnici u Samaili kod Kraljeva 4. novembra 1941.



Đorđe Đoko Milovanović, diplomirani pravnik, novinar, rođen 1908. u Čačku; član KPJ; organizator ustanka u čačanskom kraju; prvi komandant partizanske artiljerije Čačanskog NOP odreda "Dr Dragiša Mišović" na opsednutom Kraljevu oktobra i prvih dana novembra 1941; uhvatili . ga četnici i predali Nemcima, koji su ga streljali u Čačku 22. decembra 1941.



Zarobljeni nemački tenk od boraca Takovskog bataljona Čačanskog NOP odreda "Dr.Dragiša Mišović" kod Rapaj brda 5. oktobra 1941. Ovaj tenk, pošto je osposobljen, učestvovao je u napadu na opsednuto Kraljevo krajem oktobra 1941.

Znači - sve je ovo potpuno izmišljeno?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Uzelac2106, victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo je Gorrane potpuno izmišljeno u napadu na Kraljevo su učestvovala samo dva ravnogorska tenka. Kao što je i baterija bila ravnogorska a ne partizanska. Ne znam koje je to vozilo vozio Uzelac kad su bila samo dva tenka on nije vozio ni jedan tenk bio je komandir tenkovskog voda i ubijen je od Nemaca kad je izašao iz tenka da zahteva da se predaju. Verovatno najveća partizanska izmišljotina je napad na Kraljevo 1941. godine (i verovatno jedina stvarno gruba izmišljotina) to mora da se prizna al u odnosu na samardžićeve izmišljotine o velikim četničkim uspesima 1943. i 1944. ovo je zaista zanemarljivo. Vidiš isto kao što tvrdim da je ovo izmišljotina isto tako tvdrim da su velike četničke borbe i ofanzive protiv Nemaca 1943. i 1944. godine totalna izmišljotina. Cela njihova ofanziva protiv Nemaca je rušenje desetak puta pruge Beograd - Niš - Skoplje i to je sve od antifašstičkog pregnuća tog pokreta posle novembra 1941. godine. To je mnogo manja izmišljotina od izmišljene herojsko borbe za oslobođenje Kruševca a sve vreme su četnici bar dve nedelje imali štab sa Keserovićem u gradu. Metak nije ispaljen kakve stotine i hiljade poginulih Nemaca.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Неколико редака са Дражиног суђења о овом догађају:
Citat:Претседник: Ви рекосте да сте издали наредбу да се скине опсада Краљева. Да ли вам је познато да су Ваше јединице тада напале партизанске тенковске јединице и артиљерију и да су том прили-ком побиле посаду?
Оптужени (Дража Михаиловић): Побиле посаду? Немам ни појма. То је било овако: један тенк је био мој, а један партизански. Мој тенк је имао мртвачку главу а партизански је имао петокраку звезду. Та два тенка учествовала су у нападу на Краљево и помагали су се врло добро. На једном је био поручник Топаловић, мој, а на другом је био Франц, Словенац, не знам како је право његово име. Није да је отето и посада побијена него су оба тенка дошла мени.
Претседник: А јесу ли напали артиљерију?
Оптужени: Ја сам имао два топа а мислим да су била и партизанска два. С њима је управљао један мој официр. Звао се је Дероко, јунак са Краљева. Није он преотео топове него су њему преотели на Љубићу и он је погинуо.
На основу тога бих рекао да је могуће да су обе верзије тачне.
А још више ми се чини да већина устаника тада није ни знала да ли су четници или партизани.

-----

Небојша,
може ли се видети неки од твојих радова о Краљеву?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 18 Okt 2012 22:40

Čitava herojska četnička borba protiv Nemaca septembra i oktobra 1944. godine se satoji od pet šest napada na Nemce u kojim je poginulo do 50 Nemaca. U Svilajncu 9, u Stopanji 7 i u još nekoliko napada dvadesetak. S time što u Stopanji Nemce nije napao Keserović kao što tvrdi Samardžić nego Toplički četnici koji su se zajedno povlačili upravo sa Nemci i kad su u Stopanji naleteli na voz pun hrane i drugih potrpština jednostavno su Napali obeubeđenje voza koje nije ni očekivalo napad od dojučerašnjih saveznika. Jedino je napad u Svilajncu stvarno veći klasični napad na nemce.

Dopuna: 18 Okt 2012 22:45

Vatra partizane je strašno bolelo Kraljevo. Prvi podatak Dražin u startu nije tačan jer Deroko nije komandovao artiljerijom već potpuno drugi čovek i sva 4 topa su bila četnička. Kao i oba tenka i odlično se znalo pod čijom su komandom jer su ih i pratili četnici tj jurišna četa. Kao i kod Kruševca ovde ništa nije sporno. Potpuno je obrnuto od onog što nas je istorija u školama učila. U grad su prodrli četnici a prtizani su zaustavljeni i zbog njih je propao napad. Kraljevo je najveći Dražin uspeh u toku rata i zato sva ona pitanja Draži. Samo ja mislim da je Draža namerno izmislio Deroka upravo da bi pokazao da to priča pod pritiskom. Nemoguće da nije znao ko je komanovao baterijom kod Kraljeva.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel :: Vatra partizane je strašno bolelo Kraljevo. Prvi podatak Dražin u startu nije tačan jer Deroko nije komandovao artiljerijom već potpuno drugi čovek i sva 4 topa su bila četnička. Kao i oba tenka i odlično se znalo pod čijom su komandom jer su ih i pratili četnici tj jurišna četa.
Добро, и из његових речи се види да су тенкови били заједно у нападу, а и да су касније остали код четника - тај део није споран. А да ли се зна како су устаници дошли до тих тенкова?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran ::

"Од тенкова типа „хочкис", који су заробљени код Горњег Милановца, формиране су две чете: партизанска и четничка. Командир партизанске тенковске чете постао је Срећко Николић, каменорезац — зидар и члан КПЈ из Доње Трепче. Помагао му је Франц Черпиншек, изгнаник из Словеније.

По захтеву Врховног штаба НОПОЈ, у Ужице је са Краљева 23. октобра, упућен, преко Чачка и Гуче, Драгачевски батаљон Чачанског одреда.
Три дана касније немачка авијација из Краљева тукла је устаничке положаје у Сирчи и околини, а 28. октобра су у правцу Камиџоре дејствовали њихови топови и митраљези. Устаничке снаге покушале су у ноћи између 31. октобра и 1. новембра нови упад у град, користећи и тенкове. У град је први тенк ушао преваривши немачку стражу, са којом је разговарао на немачком и обучен у немачку униформу Словенац Франц Черпиншек. Тенк је продро готово до центра града — до трга и Гимназије. Черпиншек је из митраљеза убио немачког стражара пред хотелом „Париз", а потом су испаљене две топовске гранате у сам хотел. Међу Немцима је настала паника. Међутим, пешадија није пратила тенк. У град је надирао и четнички тенк, али се и он морао из влачити.

Milojica Pantelić, Radovan M. Marinković, Vladimir Nikšić: ČAČANSKI NARODNOOSLOBODILAČKI PARTIZANSKI ODRED "Dr DRAGIŠA MIŠOVIĆ"Коста Николић је цитирао један немачки извештај:"1. новембра извршен је напад са два тенка ‘‘хочкис’‘ отета код Милановца. Противтенковска ватра није имала успеха и ови су продрли дубоко у град. Тенкове је пратило 50 Михаиловићевих људи који су се налазили у Матарушкој Бањи и Мусиној Реци." К. Николић, Историја Равногорског покрета, књига прва, 140.

Ето колико је та књига поуздана.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 18 Okt 2012 22:55

U svakom slučaju, ako je izmišljeno, to je prilično morbidno.
Uglavnom, obe verzije se slažu da su posle Kraljeva oba tenka završila kod četnika.

Dopuna: 18 Okt 2012 23:03

O svemu ovom imam jako malo dokumenata. S druge strane, zvuči mi sasvim realno i "u duhu vremena" da se zaplenjena tehnika podeli po pola.
Kad ukrstim sve ove priče, meni ovde najrealnije zvuči verzija prema kojoj bi, na primer, partizanski tenk i top(ovi) bili pridodati četničkom odredu radi svrsishodne upotrebe, pa su, kad je posla napada došlo do međusobnog nepirjateljstva, sve ostalo četnicima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::А да ли се зна како су устаници дошли до тих тенкова?Заглибили су се у каљузи реке Деспотовице. Пошто су четници Гружанског и Гледићког одреда надирали са свих страна, посаде су их напустиле.