Koji su Nemački tenkovi upotrebljavani na našim prostorima....

• 1Ovo se svidja korisniku: vathra
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 19 Okt 2012 10:34

Kada sam radio na ovim tenkovima pre oko 25 godina bilo je još mnogo živih svedoka i sa partizanske i četničke strane a ipak ima i dokumenata. Stvar je u sledećem dogovor je bio da jedan tenk ostane ravnogorcima a drugi da se pridoda partiazanima iako su oba bila u rukama ravnogoraca. Prvi je dobio belog orla na kupoli a drugi jugoslovensku trobojku preko nemačkog krsta. Isto tako od 4 topa pod četničkom komandom dva su trebala da budu pridodata partizanima s time što je komandir baterije trebalo da komanduje vodom pridodatom partizanima a Deroko da preuzme vod pri četnicima. Međutim u poslednjem momentu četnici su se predomislili i oba tenka i sva četiri topa su zadržali za sebe. Razlog je bio taj što je Draža insistirao da Kraljevo oslobode četnici jer su sve ostale veće oslobođene gradove realno držali partizani. Međutim, upravo zbog toga napad nije uspeo. Tenkovi i jurišna četa, podržani artiljerijom su prodrli u centar grada ali su ostali bez podržke jer se ostale četničke i partizanske jedinice nisu probile. Kad je Uzelac izašao iz tenka i pozvao Nemce na predaju Nemci su ga ubili što je izazvalo pometnju među tenkistima i u jurišnoj četi. Istovremeno su Nemci pošto su odbili ostale napade dovukli pojačanja sa drugih delova fronta i odbacili četnike.
Posle napada i partizani a i mnogi drugi četnički komandanti su napali četničko glavno komandovanje da je ovom pogrešnom taktikom dovelo ne smo do neuspeha napada na Kraljevo nego do ogromnih gubitaka i kod partizana i kod četnika. Može se reći da je od ukupnog broja četnika poginulih u borbama protiv Nemaca u Srbiji tokom celog rata (ne računam streljane u raznim nemačkim odmazdama) ako ne svaki drugi a ono sigurno svaki treći poginuo tad u napadu na Kraljevo. Upravo zbog ovoga dosta četnika je posle ovog napada prešlo u redove partizana. Ogromni četnički gubici su već tada objašnjavani Dražinim naređenjem da upravo četnici moraju po svaku cenu da zauzmu Kraljevo. Mnogi smatraju da je i ovaj pokolj toliko deprimirajuće delovao na Dražu da je on upravo posle ovog neuspeha zauzeo defetistički stav da se sa Nemcima ne treba tući nego treba izbegavati borbu.

Dopuna: 19 Okt 2012 10:58

Inače izveštaj koji je citirao K. Nikolić je objavljen u Zborniku dokumenata NOR tom koji se odnosi na Srbiju u jednoj od knjiga. Nisu mi ovde u Beogradu nego u Kruševcu. Znači ni to nije ništa novo. Inače postoji film sa 12 snimaka ovih tenkova u Gronjem Milanovcu ali ne znam zašto se stalno vrte samo dve tri fotografije a ne i ostale.
Inače odmah da se razumemo sve zaraćene strane mnogo izmišljaju. Kod partizana postoje tri grube izmišljotine i sve su iz 1941. godine, jedna od njih je upravo ova, druga je Kadinjača a treća neka za sada ostane tajna. Što se tiče ostalog možemo reći samo da je reč o preterivanjima kojih je bilo u ratovima od kad je sveta i veka. Recimo priča da je na Neretvi sloljena kičma četničkom pokretu iako su to učestvovale manje više samo četničke jedinice iz Hercegovine. Ili da su u borbama na Mramoru na Kopaoniku avgusta 1944. godine razbijene četničke jedinice u Srbiji. Četnici jesu pretrpeli tom prilikom težak poraz ali daleko od toga da su uništeni. Oba ova slučaja su vrlo uobičajena ratna propaganda široko rasprostranjena u svim armijama.

Dopuna: 19 Okt 2012 11:06

Naprotiv kod Ravnogoraca je skoro sve gruba izmišljotina. Tvrdim sa punom ličnom i moralnom obavezom da se ravnogorci posle novembra 1941. godine praktično uopšte nisu tukli sa Nemcima osim u saodbrani ne računajući desetak dizanja u vazduh pruge Beograd - Niš u proleće 1943. godine. Jedni "grad" koji su ravnogorci oslobodili u završnim operacijama 1944. godine je Svilajnac. I tu su ubili 9 Nemaca. I ništa više. Druga najveća pogibija Nemaca je Stopanja, neposredno po oslobođenju Kruševca od strane Rusa, sa 7 pognulih Nemaca koje su pobili Tolički četnici da bi opljačkali voz. Ako je to dovoljno da bi neki pokret bio anti fašstički iako je ubio manje Nemaca, posle novembra 1941. godine, nego što je izvršilo samoubistvo e onda ...

Dopuna: 19 Okt 2012 11:09

Da bude jasno mislim na nemačke vojnike koji su izvršili samoubistvo na našim prostorima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Kada sam radio na ovim tenkovima pre oko 25 godina bilo je još mnogo živih svedoka i sa partizanske i četničke strane a ipak ima i dokumenata. Stvar je u sledećem dogovor je bio da jedan tenk ostane ravnogorcima a drugi da se pridoda partiazanima iako su oba bila u rukama ravnogoraca. Prvi je dobio belog orla na kupoli a drugi jugoslovensku trobojku preko nemačkog krsta. Isto tako od 4 topa pod četničkom komandom dva su trebala da budu pridodata partizanima s time što je komandir baterije trebalo da komanduje vodom pridodatom partizanima a Deroko da preuzme vod pri četnicima. Međutim u poslednjem momentu četnici su se predomislili i oba tenka i sva četiri topa su zadržali za sebe. Razlog je bio taj što je Draža insistirao da Kraljevo oslobode četnici jer su sve ostale veće oslobođene gradove realno držali partizani. Međutim, upravo zbog toga napad nije uspeo. Tenkovi i jurišna četa, podržani artiljerijom su prodrli u centar grada ali su ostali bez podržke jer se ostale četničke i partizanske jedinice nisu probile. Kad je Uzelac izašao iz tenka i pozvao Nemce na predaju Nemci su ga ubili što je izazvalo pometnju među tenkistima i u jurišnoj četi. Istovremeno su Nemci pošto su odbili ostale napade dovukli pojačanja sa drugih delova fronta i odbacili četnike.
Небојша,
како си објаснио ствари у глобалу, чини се да су све досад изнесене верзије у ствари углавном тачне - само што је свака гледала ситуацију у одређеном тренутку и на једном месту. Ту и јесте проблем сагледавања целе ситуације - ако се узме само једна изјава, иако тачна, може да се добије погрешна слика у глобалу.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Зна ли се како су на крају завршили ти тенкови?
Они су оба пали дражи у руке јел тако?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oba tenka su od Nemaca zarobili Dražini. Ubrzo posle borbi za Kraljevo su napušteni ali su prethodno uništeni. Ima nemački izveštaj da su nađeni teško oštećeni. Nađen je i treći već pokvareni Reno R-35 koji nije učestvovao u borbi. Za razliku od ova dva Hočkisa Nemci su Reno kasnije opravili.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

то је једина техника која је заробљена у Србији до 44?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

3. октобра 1941. заплењено је једно оклопно возило од 3. батаљона 749. пука 717. дивизије. Јединица је кренула са двоја борна кола из Крагујевца да ослободи заробљену немачку посаду у Горњем Милановцу (која није више била ту). Немци су одбацили Таковски четнички одред (партизани су саботирали борбу) и ушли у Горњи Милановац који је спаљен (спаљен је и Рудник). Четници су имали 17 мртвих а Немци 4 уз 8 рањених. Немци се са 170 талаца враћају из Милановца за Крагујевац али дрвени мостић између села Сврачковци и Мајдан није издржао терет борних кола, и једна од њих су се стровалила у јаругу. Пошто су четници били свуда унаоколо а ближила се ноћ, немачки командант је наредио да се оставе и онеспособе. Четници су их оспособили и користили у нападу на Краљево.

Исти батаљон креће у други напад на Милановац 14. октобра. Пошто су се партизани поново повукли Немци су налетели на истурена одељења Гружанског четничког одреда код Драче. Ту је погинуо начелник штаба тог одреда поручник Благоје Стојанчић, када је скочивши са бомбом у руци на један тенк био покошен митраљеском ватром из другог тенка. Таковски и Гледићки одред су успели да зауставе немачку колону код села Баре и Љуљаци.
У међувремену су укопане авио бомбе на друму, на које су сутрадан 15. октобра Немци наишли када су обновили напад. Прво су убили поручника Милоша Мојсиловића, команданта Гледићког одреда који је последњи пут проверавао да ли су бомбе добро укопане. Два тенка су налетела на бомбе које је активирао жицом каплар Раде Живановић из Таковског одреда. Уништене су гусенице на два тенка али је и он погинуо од експлозије. Посаде су напустиле тенкове али су унутра сипале иперит. Наредник Јеремић из Таковског одреда то није знао па је ушао у један од њих и умро после сат времена у највећим мукама.
Немци су успели да се пробију у Милановац, где су ухапсили 133 цивила и кренули назад са цивилима као живим штитом. У повратку за Крагујевац четници поново нападају Немце код села Неваде (Рапај брдо) и ту су се заглибила два тенка о чему сам писао раније. Немци су имали 10 погинулих и 26 рањених које су после "осветили" у Шумарицама. Тако да је овај батаљон у октобру 1941. изгубио 4 тенка и једно оклопно возило. Према С. Живановићевој књизи "Трећи српски устанак". Био је потпуковник, генералштабни официр, борбе је описивао из сата у сат.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

čim je napisao Treći srpski ustanak bio je vrlo "pouzdan" emoj dečko čim vidim takav naslov takvo nešto mogu odmah da prebacim u WC pod uslovom da je kvalitetna hartija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Као и твоји радови без фуснота.

• 1Ovo se svidja korisniku: Khaless
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 20 Okt 2012 10:16

Božer Gospode ovi su gori od čume, kolere i svih zaraznih bolesti kako ih ne mrzi da ovakve gluposti pišu. Ovo što je napisao S. Živanović nema ni "i" od istine. šta je babi milo to joj se i snilo. Što za ovo ne koristiš nemačke izvore e sad pošto nemački izvori ne odgovaraju onda daj četničke a kad ti odgovaraju nemački onda daj njih. Tipično za M. Samardžića@comp. Pa dajte nekad i izvore koji ne idu u prilog vašoj tezi kao u ovom slučaju. To je kao Kramer kome je Prizren kod Kruševca.

Dopuna: 20 Okt 2012 10:18

Svi moji radovi imaju fusnote u stručnim i naučnim časopisima a što vi tamo ne možete da pišete jer ne znate ni osnovnu metodologiju to je druga priča. Dečko ja imam preko 500 radova sa fusnotama. Uđi na vebsajt Narodne biblioteke tu imaš oko 150 mojih radova. Ja nisam kriv što ovaj program ne prihvata fusnote a da ih ponovo ukucavam e to baš i nemam vremena.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja se izvinjavam. Ali zar u nekom broju "Oružja" nije rečeno da nije bio tenk "Hočkis" Nego R-35 u pitanju id a je on u stavri izvršio napade?