T-34 lice slobode

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav svima na tom forumu! Več dugo pratim taj forum, pre svega povukla me je Željava.

Pošto sam krajem osamdesetih služio JNA kao nišanđija-komandir tenka T 34-85 godina proiz. 1945 broj 18-280 upoznao sam i praktički rad sa konzervom.

Bili smo u sklopu 4. Crnogorske Udarne proletarske brigade u Maslinama kao 5.oklopni bataljon. U cjeloj CG su bile tada samo triesčetvorke. Samo mostovi i TZI so bili na šasijama T-55.

Bojevo gađanje smo imali na Manjači i tamo sam se i upoznao sa modelima T 55 i M 84.
T-34 85 je bio ozbilno urađen "pa ruski" i ako sam zadužio tenk odmah posle generalnog remonta u Čačku. Puno stvari nisu ni majstori u remontnom centru mogli sredit. Glavna dužnost 5.člana posade je bila pomoč šoferu, da menja brzine (sa snagom noge ili čekičem).
Svaki odlazak TČ na vežbu značio je izpad bar jednog tenka prije što smo stigli na odredilište.

Pucanje sa topom u pokretu ni kod T-34 nije bilo sigurno a još manje precizno. Sama nišanska sprava bila je jednostavna bez daljinomera.

Zato smo više koristili naše konzerve kao ukopan tenk. Svaki od nas imao je svoju " bojevu" rupu, da dočeka napad i onda posada povlači se planine kao pešadija.
85 mm top nikako nije mogao probiti frontalni čelik na Leopardima i M1 pa smo više trenirali prinudno izvlačenje iz tenka nego pucanje.


Baš neznam, dali su tenkovi došli u JNA polovni, ali svi su bili po nekoliko puta na remontu. U krugu tenkovskog parka bila je i radionica sa trojicom civilnih lica i zastavnikom-mehaničarom koji je vozio TZI. Imali su ozbilno puno posla i ako je bilo u aktivnoj upotrebi samo 20 tenkova.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Две занимљиве слике.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat: 23:40
Стаљинград - 1942. Последњи Божић

У оквиру серијала Велика руска колекција данас приказујемо емисију под називом "Стаљинград 1942. Последњи Божић".

Шест деценија је прошло откако су испаљени последњи пуцњи у најкрвавијој и најдужој бици у другом светском рату. Сурова борба на обе обале Волге трајала је 220 дана и ноћи. Овде, недалеко од Стаљинграда, читава немачка војска била је опкољена и разбијена. Свештеник Курт Реубер, такође философ и сликар, био је међу ових 300.000 војника и званичника које је опколила Црвена армија близу Стаљинграда.

На Бадње вече 1942. године, насликао је Богородицу са дететом у рукама на полеђини школске мапе. Ова слика постала је нада за опстанак опкољеним немачким снагама. Филм описује историју слике „Стаљинградска Мадона" која је сада изложена у једној од немачких протестантских катедрала.

У филму су приказани разговори са Утом Толклит, ћерком Курта Реубера,
пастором Зопеом, руским ветеранима Маријом Данином и Анатолијем Мережком и немачким ветеранима битке за Стаљинград.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Juce sam bas gledao emisiju gde su pricali o partizanima i narodu koji se borio protiv Hitlera.
Jeste, istina je da su sovjeti imali pusku za svakog treceg i da su one proizvedene jos hiljadu osamsto devedeset i neke. Prilagodjene tom vremenu a ne WWII. Medjutim mi govorimo o gradjanima koji su se digli na oruzije. Vojska je sigurno bila dobro opremljena i kad se onako skrsena vracala civili su gledali da ih 'opeljese' za oruzije, jer kako se u narodu kaze boj ne bije svijetlo oruzije, vec srce u ... obicnog coveka koji voli svoju domovinu.
Sto se tice partizana oni su bili izuzetno cenjeni, postovani i potpomagani od strane lokalnog stanovnistva. Medjutim kako jedna zena kaze njihov nacin ratovanja se veoma razlikovao. To su shvatili kad su stigli na front. Jer na frontu uvek ste oprezni i maksimalno skoncentrisani. Odmora prakticno i nema. Licno verujem da je to jedan od razloga zasto su partizani bili uspesni. Biras kad ces napasti, ti si na potezu i imas mogucnost da se oporavis od rata. Pobegnes na nekoliko dana u neki 'drugi svet'. Naravni nikad se ne spusta gard.
Sto se tice zarobljenika, kod partizana, njih nije bilo. Ako se razumemo neko bi prosledio naredjenje i ne bi ih bilo. Tako da se jedan covek seca svih njihovih lica (barem one koje je ta ceta zarobila).
Bilo je onih kojima je presudjeno i umesto da idu u zatvor isli bi na front. U zavisnosti od tezine presude borili bi se dva do tri meseca. Sto je gotovo neizdrzivo i znacilo bi skoro sigurnu smrt. Takvih je bilo oko 2,5 miliona. Njih su slali tamo gde bi se bojali ici i najiskusniji vojnici na frontu.
Naredjenje koje je izdao Hitler glasilo je da se civili ne ubijaju. Dugo vremena su u pojedinim mestima zitelji samo zamenili gospodare. Moze se reci da su i jedni i drugi imali oruzije samo sto je ovaj nekad bio i finiji. Naravno i jedan i drugi gazda uzeo bi sve.
Hitlerova odmazda, nakon Staljingrada i pocetka kraja, prema ziteljima SSSR meni je barem sad jasna. Sem sto je logicno bilo sve spaliti sto bi bilo od koristi vojsci SSSR-a to je bila i osveta glavnom odgovornom sto je stala Nemacka masineriaja. Osim zime ljudi su bili presudni. Mada tu ne treba precutati ni cinjenicu da je upravo izgubljeno vreme u tada kraljevini Jugoslaviji bilo presudno u odbrani Moskve.
Moram samo napomenuti da je pomalo tesko reci koliko je tacno vojnika a koliko civila pod oruzijem poginulo. Verujem da su Sovjeti mozda hteli pokazati crvenu armiju kao pobednika u WWII pa nisu bas toliko isticali te obicne gradjane sem tamo gde se to nije moglo izbeci. U Moskvi, partizani...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

leonard ::
Јeste, istina je da su sovjeti imali pusku za svakog treceg i da su one proizvedene jos hiljadu osamsto devedeset i neke.

Тачније 1891., као што је њихов противник имао ону из 1896., што је, мање-више. просек година за све пушке са обртно-чепним затварачем у том рату ("Ли-Енфилд", "Арисака", "Малинхер-Каркано"...).

A propos "партизанштине" у СССР-у, било ју је. Ето само пример Белорусије.

Dopuna: 02 Sep 2008 15:54

Извињавам се због офф-а.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E tacno 1891. A ja nisam bio siguran pa reko da ne lupim .
Ma puska je bila odlicna. Samo sto je ipak bolji neki automat.

Inace ja nisam bio siguran di da metnem ovo sto sam pisao. Nije mi bilo do nove teme, a ovde se zarko raspravljalo o pismenosti Rusa i sposobnosti radnika pa reko da dofilujem... ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Времеплов

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedan zaista realističan prikaz tenka T-34 sa zapadne strane....

Citat:The T-34 Forever
by James Dunnigan
September 17, 2008


In the early 1950s, the Soviet Union gave China 1,837 T-34/85 tanks. As of a few years ago, there are at least a hundred of them still in storage and these vehicles appeared to be in good shape (as judged by Chinese military buffs who had come across the storage area without getting arrested).

The T-34 was one of the most successful tank designs of World War II. Over 84,000 were manufactured, 57,000 by the end of the war, and the rest from 1946-58. The first versions had a 76.2mm gun, but all built after 1944 had an 85mm gun. The four man crew also had two 7.62mm machine-guns, one mounted next to the driver in the hull, and the other one on the turret. The 27 ton tank had a top speed of 53 kilometers an hour, which was quite fast for World War II. It's 52mm (2 inch) armor was formidable in 1941, and the T-34 was quite a shock to the invading Germans that encountered it. The T-34/85 led the advance into Germany and Berlin itself in 1945.

Russia exported over 10,000 T-34s, to at least 40 countries. North Korea used them to good effect against U.S. troops in 1950, during the Korean war. American tank crews were startled at how maneuverable and fast the T-34 was.

When the Cold War ended in the early 1990s, at least two dozen nations still had the T-34 in service. The last known combat use of a T-34 was in 1995, when some Bosnian Serbs used one in an attack on UN peacekeepers. There are probably over a thousand T-34s that are still in running condition, or close to it. While inferior in protection and firepower to most modern IFVs (Infantry Fighting Vehicles like the U.S. M-2 Bradley), they can still be useful in keeping civilians in line. Which may be why the Chinese have not melted down all of theirs.

source:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

sasans23 ::



Ako se ne varam , ovo bi trebalo da predstavlja neuspesni pokusaj soveta da izvezbaju pse kao pokretne protivtenkovske mine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ker naucio pod T-34 pa nece tamo gde treba ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da zato su i odustali od toga zato sto kerovi nisu isli tamo gde treba