Borbeno vozilo pešadije M-80

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zaboravio si rat koji je zavrsen pre par nedelja i koliko je transportnih aviona letelo u pravcu Azerbejdzana. To nešto smešno Helfaer i poneki Spajk vrlo brzo moze da se pretvoru u ozbiljnu kolicinu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

HrcAk47 ::Pa dobro majku mu, razumem Vijetnamce i fetiš na Maljutku, ali zaboga, implicirati da Fagot valja leta gospodnjeg 2020tog jer je nove proizvodnje je sumanuto.

Sta je bilo u vezi tog nekog naseg posla modernizacije ( ili tako nesto ) vijetnamske Maljutke? Navodno su u Jagodini angazovali fabriku kablova da krene ponovo razvoj kalemova i to je stopirano posle mesec dana iz nekog razloga.

• 1Ovo se svidja korisniku: MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@VP3987
Naravno da može postati i hiljade...
Ali jedan na jedan nemaju teoretske šanse da se odupru.
Mada uz dobru organizaciju i pripremu...ne bi imali vremena da dopreme te hiljade. Za par dana bi bilo "Od kafanče napravim poljane"! 😂

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Da se mi vratimo na temu. Imamo sta imamo.
M 80A1 Vidra

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa ko planira rat 1vs1, kad si zadnji put video tako nesto? Ajde budi realan.
Mislim da precenjujes masovnost koju ima Srbija. Nije ta masovnost 10 puta veca. Srbija u takvom sukobu ne moze da angazuje sva stredstva, moze da angazuje dve brigade, a PO sredstva koja vec poseduju su dovoljna da uz pametno koriscenje i taktiku stabilizuju front dok ne stigne pomoc saveznika direktna ili indirektna.

• 4Ovo se svidja korisnicima: goxin, kNikS, AleksaRadojicic, HrcAk47
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

HrcAk47 ::Goxine, umeju Rusi da sastave kupolu, ali topovi, kalibar, municija, su im, najblaže rečeno, ukleti.
Kupola za BMP-2 je skroz OK, sve je tu sto treba, kada gadjas topom vecom kadencom sve granate lete u crno na meti, ali... se svi unutra BMP-2 poguse od barutnih gasova. A ako gadjas malom kadencom 1-2 lete gde treba, 2-3 negde u tri lepe, onda ponovo 1-2 gde treba, pa 2-3 u tri lepe... los trenutak opaljenja u odnosu na oscilacije cevi.
Onda da to rese uvedu 2A72, i on radi na BMP-2 gde kao vodjicu ima cev od 100mm. Ali onda uvedu novu potkalibarnu koja je drugacije ukupne duzine u odnosu na pancirnu i TF, pa se javlja problem glavnjenja prilikom prebacivanja hranjenja sa jedne na drugu vrstu municije. Sto je gore taj problem se javlja i sa 2A42.
Poseban biser su montaze 2A72 na kupole poput one na BTR-80A/82A, gde top nema vodjice, pa leluja i sara na sve strane osim tamo gde treba.
Onda probaju da na tu kupolu stave 2A42... Ne mre, pri vecoj kadenci trzaj je prevelik i dolazi do znacajnog gubitka preciznosti. A pri maloj isti problem kao na BMP-2.
Ukleto, pa to ti je, kao da te topove nije radila ista firma koja je radila legendarne avionske topove.

• 10Ovo se svidja korisnicima: ILGromovnik, havoc995, goxin, MB120mm, darkangel, The Joker, h8propaganda, kalens021, AleksaRadojicic, darcaud
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

AlfaRomeo ::@VP3987
Naravno da može postati i hiljade...
Ali jedan na jedan nemaju teoretske šanse da se odupru.
Mada uz dobru organizaciju i pripremu...ne bi imali vremena da dopreme te hiljade. Za par dana bi bilo "Od kafanče napravim poljane"! 😂

Nekada da, danas teško.

Imao si daleko veću prednost u broju vojnika i raspoloživoj tehnici. U suštini ti nije ni trebala priprema, osim psihološke. Trebalo je da postoji volja da se u akciju uđe i spremnost nacije da istrpi gubitke.

Danas je razlika i u veličini vojske, profesionalnog i rezervnog sastava, kao i u ukupnoj količini i kvalitetu tehnike znatno manja. Pri tome je potencijalni protivnik koga si naveo danas članica NATO-a.

Sa treće strane, mogućnosti osmatranja i praćenja aktivnosti naše vojske su danas daleko veće nego nekada. Nije moguće izvršiti pripreme bez oučavanja istih, što bi i protivniku dalo vremena da se pripremi.

Zato se kod vojnog vrha insistira na vraćanju služenja vojske.

Poluprofesionalni sastav kakav je bio 1999.-te se pokazao prilično dobro. Skraćenje vojnog roka i pravljenje programa obuke koji izbegava van nastavne aktivnosti, odnosno korišćenje redovne vojske za fizikaljenje, bi omogućio da se za kraće vreme obuči mnogo veći broj vojnika, što bi relativno brzo moglo da podigne broj vojnika u rezervi. Ako bi se ogranizacija vojske organizovala slično kao u srpskoj vojsci pre prvog svetskog rata, gde su veće jedinice bile ogranizovane po teritorijalnom principu, sa većim centrima za obuku u sedištima regiona, gde bi jedan bataljon iz profesionalnog sastava činio komadni i kadar za obuku u regionalnom centru za obuku koji bi imao jedinicu ranga brigade, moglo bi da se postigne mnogo. Normalno, u tom bataljonu bi bili profesionalci sa najviše staža i oficirski kadar koji je praktično pred penzijom, regrute bi obučavali najiskusniji. Sa druge strane, ostala tri bataljona profesionalnog sastava bi imala i dalje potpunu slobodu da obavljaju svoje aktivnosti nevezano za obuku regruta. Taj model bi mogao da zaživi i radi, ne bi tražio obnavljanje velikog broja objekata, bio bi održiv materijalno, i obezbedio vojsci ono što joj treba.

Sa treće strane, priča o kvalitetu male i profesionalne vojske je glupost. Ona je dobra za ono što je potrebno Zapadu, a to su ekspedicioni ratovi. Vojska koja brani zemlju mora da ima dovoljni kontigent da može da pokrije određeni front. Za to je potrebna masovnost. Oni koji pričaju o kvalitetu i gubicima u pojedinim bitkama zaboravljaju da je i u tim bitkama postojao dovoljan broj kvalitetnih specijalnih jedinica poluprofesionalnog sastava koje su uglavnom odrađivale samostalno ili u saradnji srodnih sastava kod većih akcija jurišna dejstva. Ali, kada bi oni završili posao, liniju su prepuštali jedinicama nižeg ranga. One bi se povlačiče u baze ili logore u pozadini, odmarale i pripremale za sledeću akciju. A jedinice nižeg ranga su i trpele najveće gubitke držeći liniju, i primajući ponovo prvi udar protivnika. Specijalne jedinice su ponovo angažovane ili da zatvore breše u liniji, ili za kontranapad kako bi se povratile izgubljene tačke, ili da osvoje teritoriju koju kontroliše protivnik.

Što se tiče POVR, Ruse kolje zaostatak u razvoju elektronike. Skoro je neko i privatnim porukama insistirao da veličina komponenti koje neko može da napravi ne određuje veličinu matrice. I to je tačno, ali određuje gustinu pakovanja, a ista određuje dimenzije određenih komponenti u sistemu vođenja/samonavođenja rakete, kao i u lansirnom uređaju. Obe stvari određuju veličinu i težinu kompletnog sistema, što onda utiče i na sve ostalo.

Rusi su kasnili, a i danas kasne u razvoju određenih tehnologija. Pri tome su u nekim stvarima kasnili svesno, upotrebljavajući zastarelu tehnologiju koja bi u uslovima rata za koji su se pripremali radila bolje. U međuvremenu situacija u svetu se promenila, a minijaturizacija komponenti je omogućila i promenu logike i u ratu za koji su se pripremali (umesto komponente otporne na određenja zračenja, koje su velikih dimenzija, pa samim tim povećavaju dimenzije uređaja, zaštitiće se ceo uređaj, jer je dovoljno mali, pa osetljivost pojedinih komponenti na određene uticaje nije bitna).

Opet, kašnjenje Rusa danas nije toliko bitno za sami razvoj određenih uređaja, sam razvoj se uprostio i ubrzao, jer je tehnološki skok to omogućio. Problem je razvoj i usvajanje proizvodnje određenih tehnologija. Jednostavno se u tome nema iskustva, i potrebno je vreme da se određeni tehnološki postupci razviju. A obično osvajanje mogućnosti proizvodnje određene tehnologije prethodne generacije omogućava razvoj uređaja za proizvodnju uređaja sledeće generacije. E, tu se neke stvari teško nadoknađuju, jer nije u pitanju projektovanje određenih funkcija i podsistema, nego usvajanje određenih tehnoloških postupaka. Zato se konstantno zaostaje generaciju ili dve za protivnikom koji u određenim oblastima ima kontinuirani razvoj godinama. Pa dolazi do pokušaja saradnje sa onima koji se spremni da se koliko-toliko otvore, što trenuto nešto smanjuje tehnološki jaz, ali ne rešava problem na duže staze. Prvo jer se stvara zavisnost od nekog trećeg, koji je potenicijalni protivnik u nekom budućem sukobu, drugo jer se ukoliko se i dobije neki transfer tehnologije nikada ne dobija najsavremenija tehnologija koju neko poseduje. uvek je to za generaciju ili dve niže. Pa se onda mi čudimo solundarima na panoramskim osmatračkim spravama komandira tenkova koje smo dobili, jer znamo da to sve može da bude kompaktnije i manje. A nije.

Otuda i neki na prvi pogled nelogični ugovori, i uspostavljanja saradnje sa nekim zapadnim kompanijama. Međutim, kada se pogleda u kojim se oblastima saradnja traži, sve postaje logično.

Što se tiče kupovine Hrvata, ona može da bude game changer, ako mi to dopustimo. A ne liči da ćemo to dopustiti. Sjedinjavanje usvojenih tehnolgija na raznim projektima koje smo razvijali za sebe i strance može doneti kvalitet koji danas nemamo, a koji prevazilazi kvalitet onoga što možemo kupiti od Rusa, barem u ovom trenutku. A opet po ceni može konkurisati rešenjima sa zapada, uz odgovarajući kvalitet. Možda se može kupiti ograničeni kontigent stranih PO raketa kao privremeno rešenje, dok se neki projekti ne završe. Ali, generalno, čini se da posle dugo vremena, šta god neko mislio, ima ozbiljnijeg planiranja, a naučni radovi i osvojene tehnologije, ako se poslože na pravi način, mogu dati odgovarajući kvalitet vlastitih proizvoda, i izbaciti uvoz iz razmatranja za duže vreme. Barem što se tiče elektronike, moraće i ostali da odrade svoj posao do kraja, i reše neke druge probleme koji se mogu pojaviti.

Prema tome, ako bi se uopšte razmatrao uvoz protivoklopnih raketa, u ovom trenutku, to bi bio ograničeni uvoz ograničene količine raketa da bi se premostilo vreme do završetka svojih projekata. Sve drugo je idiotizam, jer se završavanjem određenih projekata, kao i kombinacijom usvojenih tehnologija na novim projektima, omogućava da se razviju svoje PO rakete koje su kvalitetom ili iste, ili efikasnije od onog što možemo nabaviti na tržištu.

Pri tome je, po meni, recimo završetak nekih prostijih uređaja značajniji od razvoja visoko sofisticiranih. Za mene je Stršljen trenutno projekat broj 1.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Da, vjerujem da je tako. Sami su rekli za BMP 1sa onom kupolom od BTR 82 da se ionako jedinacna koristi i na BMP 2. (mada moze i double tap 😁)

I to sam cuo za potkalibarne da su ih zezale.
Ako nisi i ti pricao za terninator da zbog toga ima dvije cjevi.
A i ja sam jednom "lupio" *za domaci problem za dvostrano hranjenje, da smo trebali foku forsirati umjesto dvostrukog hranjenja. Ne kao SPAT vec za vozilo pjesadije.
...
Cini mi se da je BMP 3 imao najbolju kupolu. (mada i tu ih je zezao ulaz u BMP).

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Nego evo BMP 2, bas kao sto kazes. 1-2 lete gdje treba. Ostale prosipaju






Strsljen je cist zgoditak i potreba odavno.
Vjerujem da je razvijanje novih goriva i cjevi za VBR stvorila mogucnost za ponovo pokretanje strsljena 2.
A siroka upotreba. Samo ako moze strsljen 2 moze i zolja 2.
kombinacija RPG 26 i RPG 27/28.
Sad da neko ne bi rekao da je van teme, svaki BVP i Lazar bi trebali imati "stok, sošku" za ove bacače.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@miodrag2
Sve se slažem 100%!!!
Iz razloga koje si naveo nije dobro praviti preskoke u razvoju tehnologija...odnosno praviti prečice. Bar ne stalno! Što se kaže "preko preče naokolo bliže".

Lično nebi imao ništa protiv da se kupe lanseri i rakete pa ugrade na svih 100% BVP M-80 ali ova glupost što rade Hrvati je više nego smešna. Ugradnja topa od 30mm i POVR raketa na svako 10-to ili 12-to vozilo. Smešno...da ne kažem glupo!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Lično nebi imao ništa protiv da se kupe lanseri i rakete pa ugrade na svih 100% BVP M-80 ali ova glupost što rade Hrvati je više nego smešna. Ugradnja topa od 30mm i POVR raketa na svako 10-to ili 12-to vozilo. Smešno...da ne kažem glupo!

Sve zavisi od modelovanja jedinice i upotrebe iste. Ako su vozila sa 30mm i POVR u jednom vodu u četi, pa još teraju neka prateća oruđa, to niti je glupo niti smešno.


Citat:Pri tome je, po meni, recimo završetak nekih prostijih uređaja značajniji od razvoja visoko sofisticiranih. Za mene je Stršljen trenutno projekat broj 1.

Vreme takvih raketa je prošlo, bolje da izvuku iz arhiva VTI završena ispitivanja za bestrzajce sa kontra masom i Dejvisovim principom. Dosta je urađeno na tom polju tamo krajem osadesetih kada su se oslobodili manije za raketom. Dejvisov je bio većeg kalibra oko 100mm, a ovaj sa kontra masom oko 70mm. Autor radova je i dalje aktivan.