Borbeno vozilo pešadije M-80

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliku posadu takav bestrzajac zahteva?

Da li sa njim možeš da se zavučeš u kuću, ili bilo koju zatvorenu prostoriju, i dejstvuješ iz nje?

Koliko znam, Stršljen je namenjen da menja pre svega Zolje, ostalo je trebalo da pokrije Bumbar u dva dometa. Trebalo je do omogući veću probojnost i mogućnost dejstva iz zatvorenog prostora.

Ako te ne mrzi, možeš li da mi pošalješ neki link da vidim o čemu se radi kod tog bestrzajnog topa?

• 3Ovo se svidja korisnicima: VP6919, voja64, zillbg
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Koliku posadu takav bestrzajac zahteva?

Da li sa njim možeš da se zavučeš u kuću, ili bilo koju zatvorenu prostoriju, i dejstvuješ iz nje?


Nemoj da si rob starog bestrzajca od 82mm, pogedaj razne druge i njihove često dvočlane posade. Ili čak jednočlane. Druga stvar, ako pogledaš današnje bacače koji dejstvuju iz malih prostora, sve do jednog su upravo bestrazjci najčešće na principu kontra mase.

Citat: Koliko znam, Stršljen je namenjen da menja pre svega Zolje, ostalo je trebalo da pokrije Bumbar u dva dometa. Trebalo je do omogući veću probojnost i mogućnost dejstva iz zatvorenog prostora.

Da popuni rupu dok Osu ne zameni Bumbar. Preveliki je da menj Zolju, tj da bude odeljensko sredstvo


Citat:Ako te ne mrzi, možeš li da mi pošalješ neki link da vidim o čemu se radi kod tog bestrzajnog topa?

Ma kakvi. Evo ga i tekst.

+ Bestrzajci[quote="raketaš"]Očekivao sam veći hod kontejnera , ali ne više od desetak centimetara , jer se istovremeno i projektil pokrenuo prema naprijed i prešao isti put pa je to već povećanje volumena za više od 20 cm , ono što je sigurno na tom putu bi već sav barut trebao izgoriti.

Morali bi skontati neku bolju fotku gdi se vidi lanser u presjeku ili bar odnose dužina pa mogu ubaciti u računalo i približno odrediti što se tu stvarno događa .

1987-89 je Dr Slobodan Jarmaz radio realna istraživanja ( pucao na poligonu ) dva oruđa jedno sa kontramasom kalibra 70 mm i drugo bestrzajni top kalibra 120 mm .

Na osnovu prethodno urađene studije ispalo je da za brisane domete 300-400 zadovoljava kontramasa , a za domete 600-1000 zadovoljava top sa centralnom mlaznicom , te je shodno tome izvršeno projektriranje i izrada dva modela oruđa za balistička ispitivanja.

Kod prvog oruđa je bila definirana masa aktivno reaktivnog projektila na 5,62 kilograma , brzina na ustima cijevi 150 m/s, i maksimalni tlak 950 bara. Kao što sam ranije napisao , zbog loše razvijene bazične kemije i kemije baruta , koristio je klasični barut cjevćica sa jednom rupicom NC-25 koji se koristi kao pogonsko punjenje kod RB M -57 , imao je na raspolaganju i nešto moderniji NCD-25 sa sedam rupica .

Kao referentni sustav je uzeo 260 grama baruta NC 25 i 60 grama crnog baruta CB No 9 . Kontramasa je bila 1,1 kg pijeska . kod centralno smještene pripale uz dno projektila , dobijao je brzinu 161 m/s ali mu je tlak išao do 1149 bara , onda je varirao razne pripale i na kraju iskemijao brzinu od 152 m/ s pri tlaku od 870 bara, tako da je pripalu podijelio 30 grama uz dno projektila i 30 grama u sredini barutnog punjenja.

Takva podijeljena pripala mu je i na metematičkoj simulaciji bila najbolja , zapravo taj niz eksperimanata je pokazao potpuno slaganje matematičkog modela sa onim na poligonu, ali je pokazao odnose koji tu vladaju i poraznu činjenicu da nemamo adekvatan barut za to.

Kod topčine su bili postavljeni uvjeti brzina na ustima cijevi 290m/s kod tlaka 850 bara , masa aktivno rektivnog projektila 8 kg , koristio je 1650 grama baruta NC 41 ( isti barut kao na BO 82 mm ) , isto je čarobirao sa pripalom i na kraju dobio traženu brzinu i tlak.

Jako detaljno je istražio uticaj čvrstoće plastične membrane koja zatvara dno čahure , pokazalo se optimalnim da ona puca kod tlaka od 127 bara.( taj komad plastike je bio debeo 13 mm što baš ne možemo nazvati membranom .

Na kraju je skontao da mu je polusagoriva čahura najbolje rješenje ( isti materijal kao na tenkovskom topu kalibra 125 mm ) . Umjesto čelične čahure teške 2750 grama dobio je barutnu čahuru tešku 750 grama i povećanje brzine na ustima cijevi na 325,6 m/s kod tlaka od 800 bara .

Raspad Jugoslavije je prekinuo ta istraživanja i razvoj ta dva oruđa , zapravo tu još ne možemo govoriti o oruđima ni o projektilima jer Jarmaz nije to pucao iz stvarnih cijevi već iz debelozidnih laboratorijskih , i nje pucao projektile već balističke trupce.

Negdje u isto vrijeme je Dr Zorica Subotić izvršila numeričke simulacije spoljne balistike ta dva projektila , (imam rezultate samo prvog) , i po tome ispada da bi se moglo na 400 metara dobiti Vv 0,58 i Vp 0,62, ali pod uvjetom da marševski motor ne šara puno sa vremenom rada i impulsom , da se krilca uvijek otvaraju kako treba , i da se marševski motor pali kad treba . Zoki je pokazala smjernice kojima treba ići kako bi se te početne Vv i Vp skinulo na pola i u realnim uvjetima pogodilo tenk na 400 m.

Verujem da znaš ko je dr Slobodn Jarmaz.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 06 Dec 2020 7:22

Bio je tekst o nekom BST - u, laka i teska verzija. 120mm
Oko 100kg tezine.
Nesto kao m 91

Finci su teglili apilas u odjeljenju cini mi se po slikama law 72 i mozda 1-2 Apilasa.

Mislim da takva "bum-bum lizala" su super u oklopnim vozilima. (RPG 26 i RPG 27 su bas namjenjeni za tu situaciju)
I nije naivno nimalo da svako vozilo /odjeljenje moze imati vatreni tim podrske po potrebi.
U tim situacijama BVP se pretvara u OT, sto mislim da moze dobro da obavlja, a i osnovna mu je to duznost.

Jedno pitanje. Kad su se pojavili BVP 80, da li je bilo mjesanja sa OT M60? Ili su bataljoni odmah formirani?

Ocigledno da ce nam trebati jaci BVP, jaci cak i modernizovanog, a cisto sumnjam da cemo dobiti od jednom vecu kolicinu.
A nasi se nikad nisu izjasnili koji BVP bi bio pogodan.

Dopuna: 09 Dec 2020 13:00

RJ ::Osavremenjeni BVP-M 80

























jedan post iz 2008-e od RJ
uglavnom ovakva vidrica je do sada mogla dobiti termoviziju a sada bi se radilo na programiranoj municiji. ( stvari koje su uspjesno testirane ).

• 5Ovo se svidja korisnicima: A.R.Chafee.Jr., Duško, Vlada1389, goxin, nuke92
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo nije Vidrica nego prava BVP M-80A1 Vidra, sa SUVom za top i Maljutku.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Da, pogrijesio sam. Vidrica nema izbacenu municijsku kutiju napolje kao kod MB 2 ruske kupole i kod vidre.
Zato i ima samo 200 granata.


Ova ima malo optoelekzronike. Dobro je derala vidrica na Lazaru 2.
Nego vidra je bila Čehoslovačka, nije nikad urađena u SFRJ?
Vidrica je M91?
A YI pod M91 30/1 zumirala mitraljez na tureli 🤦‍♂️

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko ima sanitetskih? Samo onaj jedan prototip ili ih je vise?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

BaE Systems je danas objavio da holandska vojska menja 122 kupole na borbenim vozilima CV9035NL.
Posao je vredan 500.000.000usd.

Na postojecim kupolama je trenutno stabilizovani top 35mm. pitanje je samo da li ce zadrzati oruzje i opremu, ili ce sve biti novo.

Eto interesantne mogucnosti da se polovne kupole otkupe i stave na M80:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 4Ovo se svidja korisnicima: madza, amstel, GreenMan, HrcAk47
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neće slonče u lonče.

• 2Ovo se svidja korisnicima: madza, sovanova95
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]