offline
- MB120mm
- Legendarni građanin
- Pridružio: 18 Feb 2013
- Poruke: 6162
|
Mercury ::DA LI JE TO NOSTALGIJA ZA JNA, VERA U VOJSKU ILI NEŠTO TREĆE
Građani žele vraćanje vojnog roka
Skoro dve trećine građana Srbije je za ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka, a taj procenat je najveći upravo među onima od 19 do 29 godina, koje bi ta obaveza prve pogodila.
To pokazuju rezultati telefonske ankete koju je na reprezentativnom uzorku od 1.009 osoba starosti od 12 do 75 godina sprovela Agencija za istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja “Oupen sors” od 6. do 11. marta 2015. godine, a koje “Blic” ekskluzivno objavljuje.
Tu ideju u većini podržavaju i muškarci i žene, s tim što je muškaraca nešto više (68,2 odsto) u odnosu na žene (55,1 odsto).
Citat:U regionu
Sve države u regionu odrekle su se obaveznog vojnog roka i prešle na profesionalnu vojsku. Slovenija je, naravno, bila prva. Kasnije Albanija, Makedonija, Crna Gora, Srbija, kao i BiH. Obavezno služenje napustile su i Bugarska, Litvanija, Letonija, Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska.
Isti odnos, da je oko dve trećine ispitanika za uvođenje vojnog roka a jedna trećina protiv te ideje, oslikava se i teritorijalno (među zagovornicima prednjače Šumadija i zapadna Srbija), kao i u odnosu na tip naselja gde ispitanici žive, gde je za redovni vojni rok nešto veće raspoloženje među seoskim stanovništvom (64,7 odsto ispitanika na selu i 59,3 odsto ispitanika u gradu).
Za ministra odbrane Bratislava Gašića rezultati ankete samo potvrđuju da Vojska Srbije uživa veliko poverenje među građanima.
- Za uvođenjem obaveznog roka sada, međutim, nema potrebe, a nije ni opcija jer je za to potrebno da se obezbede milijarde dinara za osposobljavanje kasarni koje su napuštene, nakon obustavljanja obaveznog služenja vojnog roka, kao i za nabavku opreme. Veće interesovanje mladih za Vojsku rešava se dodatnim uputima na dobrovoljno služenje vojnog roka i tako će biti i u narednom periodu - kaže Gašić za “Blic”.
Osim poverenja u vojsku i “vojničke tradicije koja se u Srbiji baštini”, jedan od glavnih razloga za ovakve rezultate je, prema mišljenju direktora agencije “Oupen sors” Pavla Đokića i - nostalgija.
- Tu, pre svega, mislim na generaciju ljudi starijih od 40 godina kojima je vojska, ona nekadašnja JNA, ostala u lepom sećanju. To se vidi i po tome što je većina njih za to da vojni rok, kao nekada, traje 12 meseci. Među mlađima koji su za vraćanje obaveznog odlaska u vojsku, preovlađuje, međutim, mišljenje da bi vojni rok trebalo da bude kraći - kaže Đokić.
On procenjuje da je na ovakav stav ispitanika uticalo i to što su ratovi prošli, ali i ekonomska situacija u kojoj, pre svega mladi, vojsku vide kao put do zaposlenja, do sigurnosti.
- Vojska više nije bauk - kaže Đokić.
Citat:Trebješanin: Možda se šale
Psiholog Žarko Trebješanin priznaje da mu rezultati ankete izgledaju “neverovatno”.
- Možda ima tu i onih koji su se šalili kada su rekli da su za uvođenje obaveznog vojnog roka - kaže on.
Procenjuje, ipak, “pod pretpostavkom da se nisu svi šalili”, kako je moguće da se javlja neka vrsta nostalgije u pogledu vremena provedenog u vojsci, kod onih koji su odslužili svoje.
- S druge strane, oni koji nisu služili vojsku možda se vode filmovima u kojima je vojska romantizovana - kaže Trebješanin.
On se pita i da li su se ljudi tako izjašnjavali baš zbog toga što im ta mogućnost izgleda daleka i neverovatna.
- Pitanje je da li bi tako bilo i kada bi se sada pokrenula procedura za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka. A setimo se i kako je bilo 90-ih godina, kada je zagustilo - dodaje Trebješanin.
Zaboravljene pesme
Ukidanjem obaveze služenja vojnog roka zaboravu su polako predate stotine pesama koje govore o odlasku u vojsku. Reč je o strofama uz koje „majka plače, ocu suze liju” jer „svog jedinca prate u armiju”.
„Mete” pesama su najčešće majka, otac, sestra, devojka, pa prijatelji. Pravljene su tako da majka bar zarida pred svima jer joj sin kaže: „Pevaš majko, a suze ti liju, svog jedinca pratiš u armiju”, a kada ona, sva uplakana, okiti muziku, „puca” se na oca, jer „otac čuva svoj ponos pred sinom, al’ ne može suze da sakrije, svoje suze pomešane s vinom”.
Pre 15 godina na ispraćaju je znalo da bude od 300 do 400 gostiju. Samo roditeljima se sviralo sat ili dva, dok se pošteno ne isplaču. Onda familiji, pa vojniku, pa red pesama o devojci, a koje su pesme zavisi od toga da li je ona tu i da li se zavetovala vojniku na vernost.
Citat:1. Vojsko moja, ne zovi me sada
2. Majka plače, ocu suze liju
3. Kad u vojsku ja polazim
4. Doviđenja, društvo staro
5. Seja brata prati u armiju
6. Lišće žuti, odlaze regruti
7. Ko te ljubi dok sam ja na straži
8. U vojsku me majka šalje
9. Gušterska
10. Žene vole oficire
* izvor muzičari i radio-stanice
SEĆANJE jednog vojnika JNA: Škola života
Godinu dana vojnog roka u nekadašnjoj JNA smatrao sam prirodnim dugom prema zemlji koja nam je omogućila uživanje u slobodi koju smo imali. Mnogi vojnički dani bili su besmisleni i dosadni, ali doživeo sam i ono zbog čega se vojska oduvek zvala školom života.
Citat:JNA
Kopnena vojska je po brojnosti bila najveći vid JNA. Imala je oko 140.000 aktivnih vojnika (uključujući 90.000 regruta), a mogla je u ratnim okolnostima da mobilizuje više od milion rezervista.
Zimsko logorovanje u Sloveniji, recimo, zbliži ljude bez obzira na poreklo i profesiju. Na minus deset brišu se sve razlike između profesora, studenata, seljaka, Hrvata, Srba, Makedonaca..., a svako vojničko zaduženje - samo da se ne sedi ili leži - prava je blagodet. Posle tog iskustva, povratak u trošnu kasarnu i izležavanje na martovskom suncu, sa napolitankama i “mirindom” u ruci, bio je, što bi deca danas rekla - vrh.
Jedan deo roka služio sam kao kuvar u Tolminu, varošici na tromeđi sa Italijom i Austrijom, gde mi je za posilnog u kuhinji određen mladi Albanac iz nekog sela na Šari. Priznao mi je da je, kad je dolazio u Sloveniju, prvi put u životu ušao u voz. Lepo smo se družili, ja sam kuvao, a on čistio kazan i kuhinju. Zajedno smo gulili krompir i luk. Kada sam dobio prekomandu u Ljubljanu, video sam mu suze u očima. “S kim ću ja sad u kuhinju?”, pitao me je. Papirić sa Fadiljovim imenom i adresom, zapravo brojem neke zadnje pošte na Šari, zagubio sam nedugo potom, prilikom jedne od beogradskih selidbi... Nikada ga više nisam video.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Po mom skromnom misljenju,ne radi se o nostalgiji/Ovo je vise nego smesno jer vecina anketiranih i ne pamti JNA/vec o instiktivnom osecaju za opasnost! Dok oni nesto stariji na delu mogu da gledaju ono *imao pa nemao*!!!
|
