Istorijski revizionizam - pseudoistorija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Господо када сте говорили о комунисзму у СССР током 2.СР, како коментаришете да су на неке тенкове цртане иконе светог Димитрија Донског?
Зашто су у јануару 1943.године промијењене ознаке чинова и умјесто бољшевичких усвојене веома сличне царским?
Зашто се уводе ордени Суворова, Кутузова, Хмељницког?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 08 Feb 2012 19:44

Eutropije ::victoria ::Citat iz govora J.B.Tita mi je poslužio da ukažem na "iskrenost" priznanja jugoslovenske nacije.Samo za to i ništa više ni manje.Govor je usledio svega tri godine nakon tog priznanja.
P.S.
Čuli ste sigurno za anegdotu(ne znam da li je istinita ali je meni duhovita) kada je Tito čestitao najmlađem doktoru nauka u SFRJ:
Tito:"E,pa,čestitam doktore !"
odgovor:"Hvala majstore !"
Na ovu anegdotu sam aludirao.
O.K.
Međutim, to ne govori o samom nadnacionalnom stavu partizana tokom WW2 o kome sam govorio u svom komentaru. U posleratnom periodu u nacionalističkim diskursima (pogotovo srpskom) se počela javljati teza sa kojom se duboko ne slažem - da je jugoslovenstvo partizana zapravo konstruisan mit.

Ovu Titovu izjavu koju ste naveli treba shvatiti u svetlu zvaničnog stava KPJ o shvatanju jugoslovenstva kao društveno-političke kategorije a ne kao nacionalnog pojma. Kažem da je to bio zvanični stav, ali je naravno bilo i drugačijih (Ranković je recimo bio iskreni federalista i Jugosloven).
Možda se zaboravlja da komunistička 'balavurdija' sa kojom Nemački oficiri nisu hteli pregovarati recimo o predaju nakon rata je odrasla u kraljevini SHS, a posle stasala u Jugoslaviji. Od 1929 jedina zemlja za koju znaju jeste Jugoslavija.

Dopuna: 08 Feb 2012 19:47

Eutropije ::sajkaca ::(Ranković je recimo bio iskreni federalista i Jugosloven).

Sto je eufemizam za antisrbin. Drago mi je da to jos neko tvrdi, posto kad ja to napisem onda odmah pocnu da me ubedjuju kako su Rankovic i Krcun brinuli o srpskim interesima posle 45.
Ma, nešto mi se javilo da ćete se zakačiti za ovu rečenicu. (Ne mogu reći da je nisam namerno napisao)
A vas dvojica sa njime bitke bili pa znate kakav je bio.

Dopuna: 08 Feb 2012 19:49

lav ::Господо када сте говорили о комунисзму у СССР током 2.СР, како коментаришете да су на неке тенкове цртане иконе светог Димитрија Донског?
Зашто су у јануару 1943.године промијењене ознаке чинова и умјесто бољшевичких усвојене веома сличне царским?
Зашто се уводе ордени Суворова, Кутузова, Хмељницког?
Zato što Rusi nisu Srbi.

• 1Ovo se svidja korisniku: lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

victoria ::
Ova rečenica je ključna za razumevanje podvale koju su izveli i izvode komunisti prilikom tumačenja voljno-motivacionog faktora boraca Crvene Armije.(šire gledano i NOVJ ali o tome drugi put)
Evo zašto:
-Već sam u prethodnom prilogu naveo da su komunisti 1939-e,znači nakon čak DVADESET godina vlasti bez konkurencije,činili SVEGA 1,12-1,13 % stanovništva.Da je narod imao tako dobro mišljenje o "socijalističkoj" državi onda bi se sigurno masovnije pridružio komunistima.Tim više što druge partije nije ni bilo.
Zaključak se nameće sam po sebi:NAROD JE ŠTITIO DRŽAVU,ono "socijalističku" su dopisali,podmetnuli,komunisti-boljševici.Ako su boljševici bili sigurni u ljubav naroda prema njima mogli su da smanje represiju i dozvole višestranački sistem pa da ta ljubav bude potvrđena SLOBODNOM VOLJOM na izborima.Ne verujem u iskrenost ljubavi nekoga kome je Nagan naslonjen na potiljak !
Ljubav se ne piše tako.
P.S.
Evo primera koji ti je sigurno poznat i na kojem ćeš jasno videti o čemu govorim
Citat:Димитрије Туцовић се жестоко противио територијалној експанзији Србије у Првом балканском рату, називајући српско заузимање Косова империјалним освајањем. Он је сматрао да Косово припада Албанцима и залагао се за припајање Косова Албанији.[1] Након покоља албанског становништва на Косову и у северној Албанији, Туцовић је опомињао да је „извршен покушај убиства с предумишљајем над целом једном нацијом“, што је „злочиначко дело“ за које се „мора испаштати“.[2]

Погинуо је као припадник Моравске дивизије у новембру 1914. године у борби против аустроугарске војске у Првом светском рату на обали Љига.
wikipedia
Pitanje:Da li misliš da je Dimitrije Tucović branio Kralja i Otadžbinu ili samo Otadžbinu?
Šta je bio njegov motiv imajući u vidu njegov politički angažman pre rata?Sledeći tvoju gore navedenu logiku moglo bi se zaključiti da je Dimitrije iz ljubavi prema monarhiji krenuo u rat.Nije,on je u vojsku Kraljevine Srbije stupio da bi branio Srbiju,za kralja ga baš nešto . . .
Tako su i ruski mužici tukli Nemce ne zbog ljubavi prema Staljinu i boljševicima već za MAJČICU RUSIJU!
-Srbija(i Rusija) je večna dok su joj deca verna ! Svi ovi "izmi" su prolazne bolesti !
Značajan dio odgovora ti je dao mnogopoštovani Eutropije, značajan, ali ne cijeli.

Evo da počnem sa ovim - vjerovatno ti nije poznato da u današnjoj Rusiji ima istoričara, kao što je viši naučni saradnik Instituta ruske istorije RAN Viktor Nevežin koji kaže da Veliki otadžbinski rat (VOV) zapravo nije bio to, nego je bio njemačko-sovjetski rat .., Nevežin je naravno revizionist.
On hoće da kaže kako se taj rat ne može zvati otadžbinskim, jer njime nije branjena zemlja, nego ili sistem ili u najboljem slučaju nekakva nakaradna Sovjetija.

Tako da si ti sa ovim oponiranjem otvorio mnogo pitanja. Ti pišeš npr. ovo:
Citat:Ako su boljševici bili sigurni u ljubav naroda prema njima mogli su da smanje represiju i dozvole višestranački sistem pa da ta ljubav bude potvrđena SLOBODNOM VOLJOM na izborima.Ne verujem u iskrenost ljubavi nekoga kome je Nagan naslonjen na potiljak !
Ljubav se ne piše tako.
Je l’ to znači da je kod prosječnog američkog vojnika iz Detroita postajala pored ljubavi prema domovini i ljubav prema sistemu, koji je samo nekoliko godina prije WWII naredio da se na detroitske radnike puca iz mitraljeza?
Misliš li da ga je u takvim trenucima obilno tješila pomisao da je na njega pucala vlast izabrana slobodnom voljom?

Te da li je npr. kod ruskog mužika postojala ljubav i prema carskom samodržavlju, pored one normalne ljubavi prema zemlji?

Zatim da li je brzi poraz jedne demokratske Francuske, značio da mogućnost da slobodnom voljom izabereš vlast ne garantuje ni ljubav prema sistemu (koji ti je omogućio da izraziš tu svoju slobodnu volju), a ni ljubav prema otadžbini?

Kako objasniti da su totalitarni robovi sa jedne strane došli do Elbrusa, a sa druge strane do Torgaua na Elbi?
Da li je postojala ideološka indoktrinacija kod njemačkog vojnika? Ako nije, šta ga je onda guralo do Elbrusa – ljubav prema njemačkom Kavkazu?
Ali ako jeste postojala, a naravno da jeste, zašto se onda ne sumnja u mogućnost naci indoktrinacije, kao što se sumnja u mogućnost sovjetske indoktrinacije?
Je l’ to znači da je sovjetski sistem bio manje totalitaran?

I dobro da stvar ne produbljujem dalje evo šta kaže npr. Kanaris u julu ’41:
“(…) ne ide sve po planu. Povećava se broj pokazatelja koji govore da ovaj rat ne da neće proizvesti unutrašnji kolaps Rusije, nego će naprotiv dovesti do učvršćivanja boljševizma.”

Vrhovna komanda kopnene vojske (OKV) u prilogu svojoj direktivi od 8.09.’41. je još konkretnija kada kaže ovo:
“Prvi put u ovome ratu protiv njemačkog vojnika stoji protivnik, koji je pripremljen ne samo kao vojnik, nego i kao politički protivnik, koji u komunizmu vidi svoj ideal, a u nacional-socijalizmu svog najgoreg neprijatelja.”

Možda ta pruska gospoda nisu znali prepoznati narod koji je kroz borbu za svoju otadžbinu zapravo pokazivao i svoju mržnju prema sistemu .., a opet možda su junkeri sve i tačno ocjenili – iskustvo im sigurno nije manjkalo, pošto su i sami komandovali idealogiziranom armijom.

No najvažnije što sam ti htio pokazati je izjava od oktobra 1922. godine, napisana i podpisana grupom visokih bjelogardejskih oficira (među njima je bilo i generala) stacioniranih sa porodicama u Bugarskoj,.
U njoj se između ostalog kaže:
“(…)
Građanski rat i godine emigracije bespogovorno su pokazali da je ideologija bjelih doživjela puni krah i to zato što je u svojoj suštini ona bila duboko antidržavna i antinarodna.
(…)
(sada idu optužbe na račun Vrangela )
(…)
Vijesti koje dolaze do nas ukazuju na to da je naša otadžbina izašla iz perioda prvobitnog revolucionarnog haosa i stala na put stvaralaštva i izgradnje.
Na međunarodnoj političkoj areni Sovjetska vlast javlja se jedinim zaštitnikom interesa Rusije i njezinog državnog suvereniteta.
(…)

Slijede potpisi:
Александр Секретев, генерал-лейтенант , бывший командир Донского конного корпуса. Юрий Гравицкий, генерал-майор , бывший начальник Марковской дивизии Добровольческой армии. Иван Клочков, генерал-майор , бывший командир 2-й бригады 1-й Донской казачьей дивизии. Евгений Зеленин, генерал-майор , помощник начальника Алексеевской пехотной дивизии. Дмитрий Житкевич, полковник, бывший командир Самурского пехотного полка. Вячеслав Оржановский, полковник, причисленный к Генеральному штабу, старший адъютант штаба Корниловской дивизии. Николай Климович, полковник, бывший командир 1-го Сунженско-Владикавказского пластунского батальона. Михаил Лялин, полковник."

Ono na šta sam htio ovim primjerom da ti ukažem je naravno ono podvučeno.

Narod jeste taj koji brani otadžbinu, ali on je ne može odbraniti ako iza njega ne stoji sistem. U takvim situacijama ne treba biti mnogo inteligentan da bi se shvatilo da uspješnost u odbrani zemlje proporcionalno raste sa jačanjem sistema. A sistem jača kroz angažovanje, kroz ulaženje u njega, kroz participaciju, kojom postaješ aktivni njegov dio i kojom sistem počinješ shvatati kao svoj.

Jačanje sistema, automatski jača njegovu efikasnost u odbrani zemlje, a sa tim uporedo jača i povjerenje u sistem. Svaki sistem se u takvim situacijama potvrđuje ili propada, što je uspješniji to je poštovanje naroda prema njemu veće.

A jedan od dokaza tog poštovanja sistema je dao u jednom intervjuu na televiziji Konstantin Kalašnjikov, jedan od autora knjige Crvena armija u junu 1941. godine (statistički zbornik). Tada je on rekao da su on, njegovi koautori i njihovi saradnici u prosjeku u skoro svakom 3-4 vojnom dosijeu nalazili potpisane izjave u kojima je pisalo:
“Если погибну, прошу считать меня коммунистом."

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 09 Feb 2012 10:01

lav ::Господо када сте говорили о комунисзму у СССР током 2.СР, како коментаришете да су на неке тенкове цртане иконе светог Димитрија Донског?
Зашто су у јануару 1943.године промијењене ознаке чинова и умјесто бољшевичких усвојене веома сличне царским?
Зашто се уводе ордени Суворова, Кутузова, Хмељницког?

Neko je vec iznosio primere rusenje crkava u Rusiji, ja sam pomenuo crkvu koju su pretvorili u muzej ateizma. To su bili rani radovi komunizma. Kad je zagustilo 1941-43 onda ne samo da su vraceni cinovi Carske Rusije, vec ima i nekih drugih zanimljivih prica. Evo nesto od toga (na zalost na engleskom)

On the frontlines and roads of our country’s Great Patriotic war of 1941-1945 against Hitler’s invaders, numerous miracles are known to have occurred due to the fervid prayers of Orthodox Christians. Many of then were entered into a volume that came off the press in Moscow in 2004 – “Miracles on the roads of war”. We shall acquaint you with several documentary narratives, taken from this volume. In our opinion today these stories can help present day Christians in various adversities, when it seems as if there is no way out.

“When the Great Patriotic war of our country against Hitler’s invaders broke out, on June 22nd 1941, the Patriarch of Antioch Alexander III addressed Christians of the world with a message to pray for Russia’s salvation. One of those to respond to this appeal was Metropolitan Ilya of the Lebanon Hills. This non-Russian person understood better than many others the significance of our Orthodox country for the rest of the world. Metropolitan Ilya decided to go into seclusion and pray to the Holy Virgin to show him a means of sending deliverance to Russia. He descended into a stone underground dwelling, where no sounds could reach him, and where there was nothing but the icon of the Holy Virgin. The Metropolitan abstained from food and drink, and stood on his knees praying all of the time…

Every morning they brought him fresh reports from the frontlines of the Great Patriotic war regarding the number of killed, and how far the enemy had advanced…

After three days of vigil metropolitan Ilya had a vision of the Holy Virgin in a pillar of fire, announcing that he’d been chosen by God to convey His message to the Russian people. If all these requests weren’t met, Russia would perish.

The Lord’s message, conveyed by The Holy Mother of God, said that Orthodox churches and monasteries, Seminaries and Theological Academies should be opened all across Russia. The clergy should be brought back from the frontlines and prisons so that they might start services. A Cross-bearing procession should walk around Leningrad (now St.Petersburg) with the Kazan icon of the Mother of God, so that the enemy under no circumstances seize this ‘chosen’ city. A service must be conducted in Moscow before the Kazan icon of the Mother of God, after which the icon should be sent to Stalingrad, which must likewise be defended at all cost. The Kazan icon should go with the troops to the very borders of Russia.

Metropolitan Ilya immediately got in touch with representatives of the Russian Orthodox Church and the Soviet government and conveyed to them all that the Holy Virgin had revealed to him. Today our archives contain letters and telegrammes sent by Metropolitan Ilya to Moscow.

Stalin summoned the representatives of the Orthodox clergy and promised to fulfill all that was requested in the message conveyed by metropolitan Ilya. He saw no other possible way of saving the situation, since the country lacked the resources to contain the advancing enemy. Nazi troops were just outside Moscow, and death and famine roamed our land.

In Leningrad, besieged by the Nazis, they brought the Kazan icon of the Mother of God out of the Vladimir Cathedral and walked around the entire city with it in a cross-bearing procession. The city held out and didn’t surrender to the besieging Nazi army. Yet again, facts supported the truth of the words spoken by the Venerable Mitrofan of Voronezh, who said that a town named in honor of Apostle Peter had been chosen by the Holy Mother of God. While the Kazan icon of the Mother of God remained in the city and there were Christians praying, the enemy would never penetrate it.

The Holy Virgin interceded on Moscow’s behalf, too. Right after the Kazan icon of the Mother of God was flown around Moscow on a plane, the Nazis fled from the city, as if driven by some panic terror, leaving behind the dead and broken weaponry. None of Hitler’s generals could comprehend just what had happened: why their excellently equipped and trained troops, already flush up against Moscow, suddenly retreated.

Later, on the approaches to Stalingrad, the Kazan icon of the Mother of God was with our troops on the right bank of the Volga. People prayed before it incessantly… Hitler’s troops never did manage to cross the river, despite all their efforts. There was a moment when the defenders of Stalingrad found themselves on a small patch of ground near the river, yet the Kazan icon was with them, and they stood firm.”

Thus, with the revival of Orthodoxy in our country during the war, our army began to oust the Nazis from its own territory, and later – from the Nazi occupied European countries. Our army chased the invaders back to Berlin, where the Great Patriotic war and World War Two ended in May 1945.

Here is a testimony of our contemporary speaking of his relative who participated in the war:

“My Uncle had a vision of the Holy Mother of God during the war. This was during battles of the Kursk Bulge. The Holy Virgin appeared in the sky and pointed towards the Germans, as if directing our advance. The entire squadron saw Her. We all fell to our knees, believers and atheists alike. We prayed heartily to the Holy Mother of God… From that moment on our troops began to advance successfully. My Uncle, who was formerly an atheist, was transformed into an Orthodox believer.”

And now, a story from ex-frontline serviceman Pyotr Polynov:

“The place where we sat in our trenches seemed very special… It was as if someone was helping us: the Nazis were attacking with superior forces, yet we kept rebuffing their onslaughts, and with surprisingly minor losses. However, the day I want to tell you about was an unlucky day. The battle was particularly fierce. The entire no-man’s land was covered in dead bodies of both sides. The battle ceased only by sunset. We occupied ourselves as best as we could while waiting for supper to be brought.

I got out my tobacco pouch and sat smoking, while my countryman, Ivan Bozhkov walked to the side of the trench. Suddenly I saw him poking his head out of the trench.

“What are you doing?” I shouted to him. “Waiting to make some German sniper happy?”

Bozhkov knelt back into the trench. He looked odd… And then he said to me in a very quiet voice:

“Listen, there is a woman crying out there…”

“You’re just hearing things,” I told him. “What would a woman be doing here?”

However, when the shooting from the German side died down, we really did hear a woman crying. Bozhkov placed his helmet on and climbed out over the breastwork.

“The mist is really thick out there,” he said to us, “and through the mist a woman is walking towards us across the no-man’s land… She is bending down over the killed and weeping! My God! She is so like the Holy Virgin Mary… Fellows! The Lord has chosen us… a miracle is happening before our very eyes!.. A holy vision!..”

We carefully looked out of the trenches.

In the rolling mist, a woman was making her way across the strip of no-man’s land. She was wearing long, dark robes… Bending down over the dead, she wept bitter tears for them…

Suddenly someone said: “Look! The Germans are watching the vision, too. See their helmets sticking out of the trenches… There is certainly something strange about this… Look how tall she is, twice as tall as an ordinary woman…”

My God, how she wept! It rent our hearts!…

While we were observing the vision, a strange thick mist engulfed most of the no-man’s land. I thought to myself: “It’s as if a shroud is covering the dead…” The Virgin suddenly stopped weeping, turned to face our trenches, and bowing in our direction, disappeared. Bozhkov said loudly: “The Mother of God bowed in our direction! It means victory shall be on our side!” And indeed, it was so.

And here is another story, narrated by a witness of the event.

On September 28th 1942 the occupant forces drove all the residents of the village of Rozhkovka, in Byelorussia to the edge of the settlement. 57 families – women, the old folks, and children – looked in horror at the gun barrels pointed at them. The translator unfolded a slip of paper bearing a swastika. It was an order to execute all residents of the village for corroborating with the partisans and shielding saboteurs. The villagers themselves dug a huge common grave for themselves. The grave grew bigger and bigger, and death – ever closer… “Lord save us! Holy Mother of God, have mercy on us!” they all prayed as one. Nothing short of a miracle could save them.

At the moment when it seemed it was hopeless, the image of the Virgin appeared in the sky.

It was seen by a German pilot. The Virgin was walking aross the Heavens with the Infant in her arms, as if walking on earth. He heard her voice, saying: “Find on the map the village Rozhkovka. Change your course and fly there! Stop the execution!”

According to witnesses, when the residents of Rozhkovka were ready to die, a Nazi plane suddenly landed in the field. An officer jumped out, weighed down by orders of distinction, and shouted to the SS men:

“Do not shoot! In two days I’ll bring you an order annulling the execution!”

Indeed, this order was delivered by the pilot in two days time, at noon. All the people were saved.

“A month later,” recalls one resident of Rozhkovka, “the same German pilot brought an icon to our village and passed it over to us. He said the ‘Madonna’ (Our Heavenly Mother!) had been carved on a wooden board by a wounded soldier at his request. On that icon, the Holy Virgin was just as the German pilot had seen Her in the sky!

Decades have passed since the end of the war, yet the icon has never been restored – the colors shine brightly, as if just painted on over the carved image. The icon is self-renewing…”

In conclusion, yet another story of an eye-witness.

“At the time, we were living in Ukraine, not far from Kursk region. It was 1943. The frontline was very close. That was the time when preparations were underway for the celebrated battle of the Kursk Bulge. However, we had no notion of this then. Once, father came into our house and said: “Mother! Go out and see what’s happening!.. You can go, too!” he addressed us, youngsters.

We all rushed outside. Father pointed to the sky and said: “Watch!” We looked up and saw a man walking across the sky! All the residents of the village saw it! Someone got some field-glasses. Through them we could clearly see a man in dark monk’s robes, with grey hair, walking in the sky. He had a cross on his chest. He was walking and censing…

He walked like that for quite a long time.

Then the monk turned in the direction of Russia and gradually faded into a tiny black spot on the sky and disappeared.

This was right on the eve of the decisive tank battle near Prohorovka. I sometimes told people of this incident from my war-time childhood. Once I narrated it to some young fellows at work. A while later, they brought me the recollections of one general, a participant in the Kursk Battle, and I read an amazing thing there. It turns out that before the beginning of the battle there was a moment when the German tanks were all ready to advance, while ours had just been brought by rail, and were standing on the train platforms. All the Nazis had to do was drive up and fire right at the station in order to destroy all Soviet tanks. However, for some 40 minutes not one of the German tanks could start up! Without any visible reasons! This time was enough to unload our tanks and set them in battle order. Thus, there began the greatest tank battle in history, where we scored a decisive victory!

After reading this, I put two and two together and realized what my childhood vision on the eve of the battle had meant. As to the question just who it was walking in the sky with a censer that day, we got our answer from the now-deceased Father Superior of the Pskovo-Pechiorsk Monastery Father Alipiy (Voronov).

It transpired this had been St.Sergius of Radonezh, the Hegumen of the Russian Land. He interceded on our behalf in those direful days…”

Dopuna: 09 Feb 2012 10:02

http://english.ruvr.ru/radio_broadcast/2248514/2315925.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 09 Feb 2012 10:55

apostataCitat:Pobjedu u VOV-u nije postigao neki tamo narod, postigao je sovjetski narod. Taj narod nije štitio neku tamo državu, nego je štitio svoju socijalističku državu.

Zaboravio si da u citat ubaciš rečenicu na koju se odnosi moj prilog i koja je jedan od predmeta naše polemike.Evo ja je,gore, ponavljam da bi oni koji se naknadno uključe znali o čemu se radi.
apostata
Citat:Evo da počnem sa ovim - vjerovatno ti nije poznato da u današnjoj Rusiji ima istoričara, kao što je viši naučni saradnik Instituta ruske istorije RAN Viktor Nevežin koji kaže da Veliki otadžbinski rat (VOV) zapravo nije bio to, nego je bio njemačko-sovjetski rat .., Nevežin je naravno revizionist.
On hoće da kaže kako se taj rat ne može zvati otadžbinskim, jer njime nije branjena zemlja, nego ili sistem ili u najboljem slučaju nekakva nakaradna Sovjetija.

Sigurno si primetio da koristim skraćenicu V(eliki)O(otadžbinski)R(at),iz toga možeš zaključiti šta ja mislim o tome.Upravo insistiram na tezi da je za sovjetskog(ruskog)vojnika to bio OTADŽBINSKI a ne na primer,boljševički,Staljinov i sl. rat.Drago mi je da si približio mišljenje.
apostata
Citat:Je l’ to znači da je kod prosječnog američkog vojnika iz Detroita postajala pored ljubavi prema domovini i ljubav prema sistemu, koji je samo nekoliko godina prije WWII naredio da se na detroitske radnike puca iz mitraljeza?
Misliš li da ga je u takvim trenucima obilno tješila pomisao da je na njega pucala vlast izabrana slobodnom voljom?

Grubi postupci vlasti u Americi prema,između ostalih,radnicima zaslužuju i od mene dobijaju osudu.Ipak,ni u snu se ne mogu upoređivati sa mahnitim postupcima boljševika koji su MILIONE ljudi oterali u gulage i u smrt.Broj žrtava među radnicima u Detroitu se iskazuje desetinama,broj žrtava boljševika u SSSR-u takođe desetinama,ali miliona.U Detroitu su radnici protestovali tražeći,između ostalog,veće plate(što znači da za svoj rad ipak bili plaćeni,pravedno ili ne),u gulazima SSSR-a su radili za malo čorbe od repe i umirali u milionskom broju.Njihove leševe su koristili kao podlogu za puteve,to možeš videti svakog proleća kada bujice odnesu deo puta kod Habarovska.Čak su i najpoznatiji konstruktori vazduhoplova kao na pr.Tupoljev,Koroljev,bili zatvarani kao robovi u logorima.Ako mi pokažeš neko pismo gde npr.Tupoljev iskazuje svoju ljubav,odanost ili sl. boljševizmu ja ti osporavam pravo da tvrdiš da je napisano iskreno,sa obzirom na okolnosti.
-Sve zajedno,kakve veze imaju događaji u Detroitu sa našom malom raspravom?
apostata
Citat:Zatim da li je brzi poraz jedne demokratske Francuske, značio da mogućnost da slobodnom voljom izabereš vlast ne garantuje ni ljubav prema sistemu (koji ti je omogućio da izraziš tu svoju slobodnu volju), a ni ljubav prema otadžbini?

Nije mi jasno pitanje,šta si hteo da kažeš sa ovim?!
Poraz Francuske je rezultat boljeg plana nemačkih generala odnosno Gamlenovog robovanja šablonima a ne nedovoljne ljubavi Francuza prema Francuskoj.Da je tako,potvrđuje činjenica da je za relativno kratko vreme poginulo približno 120.000 francuskih vojnika i čak 13 generala.Borili su se kao lavovi ali ih je predvodio magarac.Pri tome nisu imali stratešku dubinu kao npr.SSSR(pogledaj na kojoj udaljenosti od početnih nemačkih položaja je Pariz a na kojoj Moskva) kao ni 170 miliona stanovnika.
apostata
Citat:Kako objasniti da su totalitarni robovi sa jedne strane došli do Elbrusa, a sa druge strane do Torgaua na Elbi?
Da li je postojala ideološka indoktrinacija kod njemačkog vojnika? Ako nije, šta ga je onda guralo do Elbrusa – ljubav prema njemačkom Kavkazu?

Bravo ! Evo polako dolazimo na temu sličnosti i razlike nacional-socijalizma i boljševizma(socijalizma).
Pre nego što nastavimo u tom pravcu da ti samo ukratko iznesem sledeće.
Ideološka indoktrinacija je postojala na obe strane a evo kako je izgledala na početku rata kod jednih i drugih:
-Dakle,kod nemačkog vojnika je indoktrinacija išla u pravcu ubeđivanja da pripada "višoj rasi" i da on na Istoku stvara životni prostor,tzv.Lebensraum.U tome je Hitler imao mnogo uspeha jer je pre toga Nemačku izvukao iz haosa privrednog kolapsa i uličnih nemira koji su ličili na pravi mali građanski rat.Pri tome je koristio neprihvatljive metode i sredstva ali je tako stekao i određeni "kredit" kod dobrog dela nemačkog naroda.Rezultat:Fanatična borbenost pripadnika Vermahta
-Sa druge strane pre i početkom rata,ideološka indoktrinacija Crvene Armije se zasnivala na priči o odanosti i ljubavi "sovjetskog građanina" i crvenoarmejca premaVelikom Oktobru.Rezultat:Crvenoarmejeci se predaju u milionskom broju,desetine hiljada čak prelaze na stranu Nemaca da bi tukli boljševike.
Kada je video šta se događa i da crvenoarmejce uopšte ne greje ljubav prema njemu,Lenjinu i Crvenom oktobru,Staljin okreće ploču i sada se poziva na "rodinu" i Kutuzova,Suvorova,Aleksandra Nevskog,Dmitrija Donskog i ostale "komuniste" iz ruske istorije.Rezultat:Voljno-motivacioni faktor prelazi na stranu Crvene armije.
apostata
Citat:“(…) ne ide sve po planu. Povećava se broj pokazatelja koji govore da ovaj rat ne da neće proizvesti unutrašnji kolaps Rusije, nego će naprotiv dovesti do učvršćivanja boljševizma.”

To je večiti zaključak svakoga ko udari na drugi narod,narod se zbije zbog opstanka i borbe protiv zavojevača a ne zbog ljubavi preme vladaru.
apostata
Citat:“Prvi put u ovome ratu protiv njemačkog vojnika stoji protivnik, koji je pripremljen ne samo kao vojnik, nego i kao politički protivnik, koji u komunizmu vidi svoj ideal, a u nacional-socijalizmu svog najgoreg neprijatelja.”
To je zaključak ljudi koji su procenili da će završiti rat za dva-tri meseca.Kako su "ispravno" procenili tako su "ispravno" i zaključili.
apostata
Citat:Vijesti koje dolaze do nas ukazuju na to da je naša otadžbina izašla iz perioda prvobitnog revolucionarnog haosa i stala na put stvaralaštva i izgradnje.
Na međunarodnoj političkoj areni Sovjetska vlast javlja se jedinim zaštitnikom interesa Rusije i njezinog državnog suvereniteta.

Vijesti su im bile netačne,SSSR je tek ulazio u period gulaga,nasilne kolektivizacije i ostalih boljševičkih "dostignuća".Pošto je Rusija bila u sastavu SSSR-a naravno da je boljševička vlast predstavljala i Rusiju,kao što je ruski car pre toga predstavljao npr.Poljake,Fince,Azerbejdžance ma šta oni o tome "predstavljanju" mislili.
apostata
Citat:A jedan od dokaza tog poštovanja sistema je dao u jednom intervjuu na televiziji Konstantin Kalašnjikov, jedan od autora knjige Crvena armija u junu 1941. godine (statistički zbornik). Tada je on rekao da su on, njegovi koautori i njihovi saradnici u prosjeku u skoro svakom 3-4 vojnom dosijeu nalazili potpisane izjave u kojima je pisalo:
“Если погибну, прошу считать меня коммунистом."
Neka on to dokaže,pa to znači da su slobodno mogli da dozvole višestranačke izbore jer ih ,eto,mnogo vole.Ipak,to nisu uradili,znali su oni dobro koliko su "omiljeni".
-Evo sada jednog pisma ruskog vojnika,pročitaj ga pažljivo.Na ovom forumu ga je već objavio jedan kolega ali ne okviru ove teme.Sada je pravi trenutak da ga pročitamo ovde.
Citat:У личним стварима једног од совјетских војника погинулих у Финској у освиту Другог светског рата пронађено је и писмо Богу. Шта је бивши атеиста рекао Господу у тренутку животне угрожености?
“Чуј Боже…. Још ниједан пут у животу нисам говорио са Тобом, али данас желим да Те поздравим. Ти знаш да су ми од детињства говорили, да Те нема. И ја лудак сам поверовао. Творевину Твоју никада нисам сагледао. И гле, ноћас сам посматрао из кратера, што га је направила граната, звездано небо, нада мном. Неочекивано сам схватио, дивећи се свемиру, Како сурова може бити обмана.
Не знам Боже, хоћеш ли ми пружити руку, али ја ћу ти рећи и Ти ћеш ме схватити није ли чудно, да се усред ужаснога ада, изненада, појавила светлост и ја сам Те препознао? И осим тога ја немам ништа више рећи, још само, да сам срећан, што сам Те упознао. У поноћ је заказан напад, Али, не плашим се: Ти на нас гледаш….. Сигнал. Шта ћу? Морам да кренем. Било ми је лепо са Тобом. Још желим рећи, да ће, што је Теби знано, битка бити тешка, и, можда ћу Ти, већ ноћас покуцати.
И ако ти до овога тренутка нисам био пријатељ, хоћеш ли ми дозволити да уђем, када дођем? Чини ми се, ја плачем. Боже мој, Ти видиш, шта се са мном десило, да сам данас прогледао. Опрости ми Боже мој, одлазим. И не верујем да ћу да се вратим. Како је чудно, ја се смрти више не бојим.“
(Нађено у шињелу Руског војника Александра Зацепа, који је погинуо у Другом светском рату на финском фронту.)


Dopuna: 09 Feb 2012 11:04

P.S.
Ranije sam ti postavio pitanje šta ti toliko smeta kod hrišćanstva i hrišćana?Koja ti od 10 Božjih zapovesti smeta?Možda sve?I dalje čekam odgovor.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lav ::Господо када сте говорили о комунисзму у СССР током 2.СР, како коментаришете да су на неке тенкове цртане иконе светог Димитрија Донског?
Ne znam za ikone, ali znam da je od sredstava skupljenih unutar same RPC, kao i od vjernika napravljeno tzv. tenkovska kolona (40 tenkova) Dimitrij Donski i eskadrila Aleksandar Nevski.




Citat:Зашто су у јануару 1943.године промијењене ознаке чинова и умјесто бољшевичких усвојене веома сличне царским?
Promjena činova počela je 1935. ukazom CIK i SNK SSSR-a. Tada su uvedeni i novi činovi i razdvojena su zvanja armije i mornarice, tom prilikom uveden je i čin Maršala Sovjetskog Saveza.

1940. uvedeni su činovi generala i admirala, a 1942. za gardijske jedinice uvedeni su posebni gardijski činovi - tako da '43. (koliko je meni poznato) nije bilo nikakvi promjena
Citat:Зашто се уводе ордени Суворова, Кутузова, Хмељницког?
Ja sam već gore napisao da je kurs na ruski faktor krenuo mnogo ranije, sa trijumfom teorije pobjede socijalizma u jednoj zemlji.
Bilo bi veoma teško izvesti forsiranu modernizaciju bez buđenja stvaralačke energije najveće nacije, a praktički nemoguće odbraniti zemlju bez poziva na primjere iz istorije i tradicije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Promjena činova počela je 1935. ukazom CIK i SNK SSSR-a. Tada su uvedeni i novi činovi i razdvojena su zvanja armije i mornarice, tom prilikom uveden je i čin Maršala Sovjetskog Saveza.

1940. uvedeni su činovi generala i admirala, a 1942. za gardijske jedinice uvedeni su posebni gardijski činovi - tako da '43. (koliko je meni poznato) nije bilo nikakvi promjena

Onda vam ocigledno ta tema nije bas najjaca strana. Vi govorite o nazivima cinova, a lav i ja govorimo o izgledu cinova. 1943. su ponovo uvedene (vracene) carske epoletuske (po ruski pogoni), umesto prethodnih sevrona na rukavima i nekakvih znackica na kragni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Revizionizma, pseudoistorija, falsifikata istorije i činjenica je bilo i biće na stotine i hiljade... samo ISTINA je jedna i jedina!! Nažalost, sta je istina u svemu ovome mi sa ove vremenske distance, nikada nećemo saznati!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada god u Kragujevcu počnu da kopaju temelj za neku zgradu ili fabriku,naiđu na ljudske skelete.Razjašnjavanje sudbine tih ljudi nije revizija niti pseudoistorija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

victoria ::Kada god u Kragujevcu počnu da kopaju temelj za neku zgradu ili fabriku,naiđu na ljudske skelete.Razjašnjavanje sudbine tih ljudi nije revizija niti pseudoistorija. Da, kao sto napisah. Potrebna je ISTINA!!