Istorijski revizionizam - pseudoistorija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Gorski car

Te novine treba zabraniti na forumu!Nisu vredne jedne procitane reci, a kamo li komentara.

@Eutropije

Nase MO forsira pricu o Operaciji Halijard, znamo iz kog razloga.
Sto si tice rehabilitacije, treba reci da Draza nije bio fasista i tu stati.Bice vremena.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lav ::Баш занимљиво! Само шта ћемо са српским цивилима страдалим у унакрсној усташко-партизанској ватри у селима између Дервенте и Прњавора?
Лаве,
ово је већ једно петнаести пут да помињеш овај случај у више различитих тема, од чега је темељније дискутовано о њему неколико пута. И све што си написао би се могло скупити у неколико реченица.

Ако немаш више ништа да додаш о томе на теми којој припада, замолио бих те да више не тролујеш.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra :: Ја само указујем на неке ''рупе'' у историји!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lav ::vathra :: Ја само указујем на неке ''рупе'' у историји!
Ајде више, довољно си указао да би и слеп досад запамтио.
Остави места и за друге "рупе".

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gorski car, apostata
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Savremeni akademski i državni revizionizam gotovo u svim evropskim zemljama nastoji pre svega da izmeni odnos prema neslavnoj fašističkoj prošlosti. Antifašizam je kod mnogih ideologija ključni sadržaj kojim se dokazuje progresivna i humanistička usmerenost režima, pa revizionisti dovođenjem u sumnju ovog sadržaja pokušavaju da ospore legitimnost režima. Radikalni konzervativni antisemitski revizionisti pokušavaju da ospore postojanje nacističkih logora i time oduzmu Jevrejima važnu osnovu njihovog najnovijeg stradalačkog mita. Druga struja preusmerava antifašizam u antitotalitarizam i pere vlastitu prošlost. Stvara se nova antitotalitarna saglasnosti: preko antikomunizma se rasterećuju domaće kvislinške i fašističke struje iz prošlosti i predstavljaju kao patriotske i antitotalitarne. Antifašističku saglasnost je sa nestankom hladnog rata zamenila gotovo sveopšta antitotalitarna saglasnost. Ako je evropski jednopartijski socijalizam stvar prošlosti, antikomunizam je neobično živ. Berlinski istoričar Volfgang Viperman govori o "nekrofilnom antikomunizmu", tj. opsednošću komunističkom prošlošću koja je u suštini instrumentalna. Demonizacija socijalizma je važna novim režimima koji se pravdaju totalnim raskidom sa prošlošću, a radikalnim revizionistima-konvertitima služi kao iskupljenje od ranijeg levičarstva.
U državama bivše SFRJ građanski rat je prilično jasno otkrio podsticaje raznorodnih verzija revizija istorije. Šovinistička prerada prošlosti je normalizovana, a manipulativni obrazac teorija o totalitarizmu je doveden do ekstrema jer je socijalizam dodatno demonizovan kao fatalna istorijska internacionalistička zabluda balkanskih naroda. Sa raspadom SFRJ iščezla je odozgo nametana, ali ne odveć snažna jugoslovenska istorijska svest kao zajednička osnova ličnog i kolektivnog identiteta stanovnika najveće balkanske države. Kod krizom zahvaćenih pojedinaca rasla je nesigurnost identiteta, a kod vladajućih grupa praznina u duštvenointegrativnim sadržajima je postala eksplozivna. Ipak je ovaj dvostruki idejni vakuum relativno brzo prevladan već ranije postupno pripremljenim nacionalnim identitetom. Pored jačanja nacionalnog ponosa svako oživljavanje nacionalne istorije podrazumeva relativizaciju nasilja u ime nacionalne ideje (u ratu, ali i u etničkom čišćenju). Slepi patriotizam (za razliku od kritičkog) optužuje borbu protiv senki prošlosti vlastite nacije kao izdaju ili mazohizam. U najboljem slučaju kao nepotrebnu i nelagodnu opomenu u trenucima homogenizovanja nacije. U diskusijama oko fašizma konzervativni nemački istoričari i danas shvataju svoju domovinu kao zemlju žrtava, a ne dželata. Zato nacionalno iskorenjene treba osvešćivati jer je gubitak istorije uzrok slabe integracije i moralnog rasula nacije. Naglo priklanjanje zaštitničkom pribežištu nacionalnog identiteta nesigurnim pojedincima vraća sigurnost, a vladajućim snagama bitno olakšava manipulaciju osećajnim potencijalom nacionalnog. Što se politika oslanja na dublji sloj osećajne pripadnosti i uspeva da ga aktivira to su šire mogućnosti manipulacije. Međutim u ovom procesu se ne može bez racionalnih sadržaja. Restauracija nacionalne istoriografije je pojačano traganje za osloncem i identitetom, neophodno dezorijentisanim pojedincima ali i vladajućim snagama. Potrebna je prerada prošlosti poduprta autoritetom akademskih istoričara. Još od stvaranja nacionalnih država manje ili više mitologizovana istorija je bila idejna podloga za stvaranje državnog i nacionalnog identiteta. Kao što je nemački konzervativni istoričar M. Štirmer zapazio "u zemlji lišenoj istorije, budućnost osvaja onaj ko ispunjava sećanja, određuje pojmove i tumači prošlost". U idejnom i vrednosnom vakuumu nakon sloma evropskog jednopartijskog socijalizma došlo je do gubitka orijentacije i pojačanog traganja za identitetom kao osloncem državne i lične sigurnosti. Dok u Zapadnoj Evropi uglavnom samo konzervativci gledaju na potiskivanje nacionalizma kao na gubitak identiteta u bivšim socijalističkim državama je situacija složenija. Ovde za identitetom preko nacionalizma tragaju i mnoge struje levice.
U rasponu manjem od pola veka Jugoslavija se suočava sa drugom preradom prošlosti: autoritarno internacionalističko prevladavanje prošlosti 1945. i restaurativno, pluralističko nacionalističko od 1990. Krajem 20. veka raspao se jugoslovenski i socijalistički identitet, a prostor popunjava nacionalno i konfesionalno, lično i grupno samopoimanje. Teško je reći koja je prerada prošlosti bila isključivija, a budući istoričari će celovitije oceniti dubinu diskontinuiteta i revizionizma vlastite struke. Poslednji građanski rat je zamrsio i dramatizovao i idejne naučne tokove. Zgusnuo je i pojednostavio strasti i složenost stvarnosti sveo na dva pola: od bratstva i jedinstva do Jugoslavije kao iluzije i tamnice, od užarenog titoizma do vehementnog antititoizma, od samoupravljanja kao istinske demokratije do socijalističkog totalitarizma. Došlo je do "preokreta kanonskih prioriteta" (Fire). Kako to obično biva što je bila izrazitije nada bilo je snažnije razočarenje, bolnije otrežnjenje, a revizionizam isključiviji. Nacionalizam je postao novi oblik tvrdokornog i militantnog uverenja u velikoj meri imunog na činjenice. U psihološkom pogledu isključivost i agresivnost su neretko znaci nesigurnosti. U svim delovima države je inteligencija postala neverovatno lakoverna prema tezi da je stigla istorijska raskrsnica na kojoj je u pitanju egzistencijalna ugroženost vlastite nacije. Upotreba sile je pravdana korišćenjem kratkog nedefinisanog interregnuma, istorijskog trenutka u kom treba stvoriti zaštitnu državnu tvorevinu. Među inteligencijom se širilo neotmeno načelo da je bolje izdati svoje uverenje nego svoju naciju. Novonastale države su preko noći prekrajale prošlost u težnji da istoriografski utemelje nezavisnost. Selektivno sećanje i organizovani zaborav su postali aktivni idejni detonator građanskog rata i nacionalne netrpeljivosti. Isti događaj će još dugo za jedne biti zločin, a za druge patriotsko herojstvo, pa je dovedena u pitanju misao Santajane "da su oni koji ne pamte prošlost osuđeni na to da im se ona stalno vraća". Možda je na Balkanu obrnuto. U Jugoslaviji je sećanje "odveć oživljeno" a osmišljavanje nove nacionalne svesti teče preko revizionizma u istoriografiji. Revizionizam ima dve strane: (1) kritičku: nužno sazrevanje i prevazilaženje starog znanja oslobađanjem od starih socijalističkih društvenointegrativnih sastojaka i otkrivanjem novih činjenica i prevrednovanjem zapostavljene literaure poraženih, (2) Ideološku - društvenointegrativnu: novo tumačenje minulih zbivanja nošeno otvorenim ili skrivenim imperativima idejnog homogenizovanja nacije. Začeci ideološkog istorijskog revizionizma postupno su sazrevali pre raspada Jugoslavije u krilu dotadašnje komunističke društvenointegrativne misli. Bili su neizostavna sastavnica međunacionalnih sukoba (od "hrvatskog proljeća" do Memoranduma SANU). Nakon raspada zemlje istorijski revizionizam se ispoljava otvoreno bez zaštitne samoupravne fraze. Premda legalizovano, prevladavanje prošlosti se odvija manipulativno u znaku odbacivanja totalitarnog socijalizma koji je gušio pre svega nacionalno osvešćivanje. Snažno izraženi antikomunizam i antitotalitarizam treba da zamagle senke nacionalne prošlosti u pokušaju da se vlastita istorija normalizuje i opravda najčešće pred novim zapadnim silama.
Kod svih nacija se veze između prošlosti i sadašnjosti ruše i iznova uspostavljaju događajima ne retko izabranim iz legendi. A težnja nacionalne zajednice za nezavisnošću, državnim suverenitetom i kolektivnim i individualnim slobodama se utemeljuje selektivnim izborom ustanaka i revolucija, bitaka i ratova, pobeda i poraza. Na svakoj krupnoj istorijskoj prekretnici ovaj izbor menja se i prilagođava potrebama novih vladajućih snaga. Krajem 20. veka nacija oživljava svuda jer se okončanjem hladnog rata postavilo pitanje šta država predstavlja u evropskom okviru posle nestanka gvozdene zavese koja je državama u suočenim taborima pružala ideološki identitet (socijalizam i slobodni zapad). Nacija kao velika solidarna zajednica nošena sećanjem na žrtve koje su uložene i žrtve na koju su njeni pripadnici spremni (E. Renan) je nezamisliva bez istorijskog utemeljenja, tj. selektivno obrađene prošlosti na koju se nadovezuje kao nosilac nadvremenog i naindividualnog identiteta. Na Balkanu je najnovija revizija istorije, tj. organizovano selektivno istorijsko sećanje rezultat složenog prožimanja nekoliko različitih perspektiva i polarizacija: zapadno - istočno hrišćanstvo, levica - desnica, dželati-žrtve. Bilo bi pogrešno tvrditi da je glavna linija napetosti i sukoba u građanskom ratu u Jugoslaviji bila između deboljševizacije i reboljševizacije. Otvoreni antikomunizam je bio naknadna ideološka racionalizacija otpora autoritarnog nacionalizma internacionalizmu i jugoslovenstvu, a daleko manje kritika državno-intervencionističke ili egalitarne komponete socijalizma. Ovo otuda što je prema podacima iz 1997. od svih bivših evopskih socijalističkih zemalja samo Poljska dostigla bruto nacionalni proizvod iz 1989. (Thaa, 1999, 14). Otpor internacionalizmu (globalizaciji, kosmopolitizmu, jugoslovenstvu) je bio glavna osnova u stvaranju službenog identiteta bivših jugoslovenskih republika i ključ za preradu prošlosti. Zbog otpora Jugoslaviji u Hrvatskoj se odozgo nameće službeni klerikalni katolički nacionalni identitet u spoju sa vrednostima evropske pravne države, a srpska nacionalna inteligencija vlastiti identitet poima kao "spoj kosovskog predanja, pravoslavne tradicije i evropskih vrednosti nacionalizma i liberalizma" (Ilić 1998, 348).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::lav ::vathra :: Ја само указујем на неке ''рупе'' у историји!
Ајде више, довољно си указао да би и слеп досад запамтио.
Остави места и за друге "рупе". Да ли ти то тражиш да заборавимо ко нас је убијао, тако рећи, пред кућним прагом? И то је наше страдање исто као и Јасеновац.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gorski car
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lav ::vathra ::lav ::vathra :: Ја само указујем на неке ''рупе'' у историји!
Ајде више, довољно си указао да би и слеп досад запамтио.
Остави места и за друге "рупе". Да ли ти то тражиш да заборавимо ко нас је убијао, тако рећи, пред кућним прагом? И то је наше страдање исто као и Јасеновац.
Лаве,
објашњено ти је и лепо си замољен.
Крај расправе.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ПОШТО НА ОВОМ ФОРУМУ ВРИЈЕДЕ ДВОСТРУКИ СТАНДАРДИ, ЈА ТРАЖИМ ДА МЕ ИЗБРИШЕТЕ И СВЕ ПОРУКЕ КОЈЕ САМ ПОСЛАО!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lav ::ПОШТО НА ОВОМ ФОРУМУ ВРИЈЕДЕ ДВОСТРУКИ СТАНДАРДИ, ЈА ТРАЖИМ ДА МЕ ИЗБРИШЕТЕ И СВЕ ПОРУКЕ КОЈЕ САМ ПОСЛАО!

Хајде, немој да си преосетљив. Чему брисање кад си имао низ одличних текстова и запажања? Због сујете? Неразумевања? Субјективности? Шта год да је, ако мислиш да си у праву, стани мало, размисли, преформулиши твоју реченицу. Погледај са стране твоје постове, није можда баш све видљиво како си ти замислио. Можда те зато људи не разумеју?

Предлажем ти да управо овакву ситуацију искористиш да преиспиташ своје мишљење, а посебно да преиспиташ начин на који га заступаш. Пошто нико није савршен, сигуран сам да ћеш наћи неке ''рупе'' у методи и поправити их.

Послушај искусног форумаша, ветерана из безбројних расправа.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::lav ::ПОШТО НА ОВОМ ФОРУМУ ВРИЈЕДЕ ДВОСТРУКИ СТАНДАРДИ, ЈА ТРАЖИМ ДА МЕ ИЗБРИШЕТЕ И СВЕ ПОРУКЕ КОЈЕ САМ ПОСЛАО!

Хајде, немој да си преосетљив. Чему брисање кад си имао низ одличних текстова и запажања? Због сујете? Неразумевања? Субјективности? Шта год да је, ако мислиш да си у праву, стани мало, размисли, преформулиши твоју реченицу. Погледај са стране твоје постове, није можда баш све видљиво како си ти замислио. Можда те зато људи не разумеју?

Предлажем ти да управо овакву ситуацију искористиш да преиспиташ своје мишљење, а посебно да преиспиташ начин на који га заступаш. Пошто нико није савршен, сигуран сам да ћеш наћи неке ''рупе'' у методи и поправити их.

Послушај искусног форумаша, ветерана из безбројних расправа. ЈА САМ СВОЈЕ РЕКАО!