Istorijski revizionizam - pseudoistorija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 18 Dec 2012 10:58

Trpe Grozni ::Mihajlo Apostolski je bio, aj da se izrazim modernim terminom, war lord, t.j. vojnicina, on je palio i gasio na vojnom polju, ali na politicnom se nije mnogo mesao.
Sto se Andreev-a, Pruze-a, Cento-a, Kolisevskog tice, tu je vise u pitanju borba za vlast u poratnom periodu, kada su vecina ovih zavrsili kao informbirovci ili makedonski nacionalisti (Cento). Lazar Kolisevski je "prezivio" tako sto je veci period rata bio u Bugarskoj u zatvoru, dak je posle toga otisao direktno za Beograd, i odatle je postavljen na velikim funkcijama kako u Makedoniji, tako i u DFJ/FNRJ/SFRJ.

Ako pratis malo karieru Apostolskog, on je posle rata obavljao funkciju NGS JA i jos neke visoke funkcije u JA/JNA, da bi se kasnije penzionirao i zaplovio u vode kolege @Eutropija.

P.S.
Neki nam bugarski "istoricari" cak i Apostolskog proglasavaju za bugarina, nismo samo mi bivsojugosloveni skloni "istoriji" i revizionizmu istorije.


Da, koliko vidim od svih tih makedonskih politickih rukovodioca tokom Drugog svetskog rata jedino je Lazar Kolisevski preziveo i pripala mu je ta cast da bude prvi predsednik Predsednistva SFRJ posle Titove smrti. Cini mi se da je on potpisao onaj proglas Predsednistva SFRJ i CK SKJ o Titovoj smrti 1980. godine (mozda gresim).
Mozda bi trebalo da ti, kao Makedonac, otvoris zasebnu temu o makedonskim partizanima. Ponavljam, o tome se jako malo zna u Srbiji, pogotovu u ovo vreme posle raspada Jugoslavije. Narocito je maglovito docaran period razvitka NOP-a u Makedoniji pre dolaska Svetozara Vukmanovica-Tempa iz Vrhovnog staba NOVJ. Mislim da tu ima nekih jako interesantnih detalja.

Dopuna: 18 Dec 2012 11:06

uniformista :: 2.Власт је у рату релативан појам. Али није владало потпуно безвлашће. Одбори су решавали ситније свађе и слично и прикупљали храну за војску. Која год војска наиђе, пита за одбора и наручи када и гдје да се донесе храна. За озбиљније преступе обраћали су се одбори или оштећени војсци (у моме крају већину рата четницима, а пред крај партизанима) за решавање проблема.

U Srbiji su se cetnici za takve stvari, kada prolaze kroz selo ili kada kontrolisu odredjenu teritoriju, obracali predratnim organima vlasti - predsednicima opstina ili nacelnicima srezova. Partizani, vec sam to napisao, u startu nisu postovali lokalne organe zaostale iz Kraljevine Jugoslavije i zato su formirali formiranju pomenutih NOO. Zato su prvi na udaru partizana bili ti predsednici opstina i nacelnici srezova i, opet, cetnici su odmah klali odbornike u tim NOO.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znači partizani su udarali u četnici odma nož pod grlo? Mene boli lakat i za jedne i za druge ali kad napišete da su jedni klali a da su drugima protivnici bili na" udaru" odma će se vaše izlaganje shvatiti kao navijanje. Pozdrav

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eutropije,nakon što smo ustanovili da si ipak svrstao Krstu Cicvarića među one za koje "revizionisti" traže rehabilitaciju uprkos njihovim"stvarnim zločinima"(kako ti kažeš u uvodnom izlaganju) sada bi bio red da nam kažeš nešto više kakve je to zločine počinio slepi Krsta.
Kada apsolviramo Krstine zločine nastavićemo razmatranje zločine ostalih "pripadnika građanske elite"(kako ih ti nazivaš) sa tvog skromnog spiska.Izneo si tezu o zločincu Krsti,dokaži je .
Čekam.

• 1Ovo se svidja korisniku: Lažni Kalabić
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Од секретерице неког удбаша, код које је остала свеска са именима убијених." Gospodine Samardžiću vi me iz dana u dan sve više i više zasmejavate. Kobajagi se ozbiljno bavite "komunističkim" zločinima a ne zna te osnovne stvari.
Neposredno posle rata, bar u Srbiji, izvršen je detaljan popis stradalih u ratu. Čisto administrativan popis radi rešavanja penzija, invalidnina i sličnog. Radile su ga ćate po opštinama i srezovima. Išlo se od sela do sela popisivani su svi koji su poginuli ili ostali invalidi bez obzira od koga su i kako stradali. Neke od tih popisa koriste i Cvetković i komp. iznoseći to kao senzaciju ne znam kakvu. E sad ako im taj popis odgovara oni ga objave a ako im ne odgovara kao što je slučaj u Kruševcu onda kažu nema spiskova. Kad je u pitanju Kruševac postoje u stvari dva (ili tri spiska) stradalih od partizana ili nove vlasti bilo da su poginuli u borbi bilo da su streljani. Spisak stradalih u selima u okolina Kruševca al južno od Zapadne Morave i poseban spisak za stradale iz samog Kruševca. Sela severno od zapadne Morave su popisana sa Varvarinom (ne znam zašto). Svi senzacionalistički spiskovi, koje vi navodite potiču od ovih spiskova pošto ovi spiskovi nisu bili nikakva tajna. Druga je stvar što iz jasnih razloga ih niko nije koristio. E sad pojedinci brišu ili dodaju pojedinci sa ovih spiskova i onda ih objavljuju kako ne znam kakve nove spiskove. Ja još nisam video ni jedan drugi spisak (osim jednog o kome ću kasnije i koji je takođe zvaničan) a da očigledno nije nastao slobodnim intervencijama na napred spomenutim spiskovima.
Pošto ne postoji apsolutno tačan spisak nije ni ovaj. Borci NOR-a su u više navrata vršili revizije ovih spiskova i pored toga što su pojedina imena dodata još više ih je izbačeno jer neki od originalno navedenih u spiskovima nisu stradali od partizana nego od Ljotićevaca i Bugara. Pri tome niko nije vršio intervencije na samim spiskovim nego su na posebnim hartijama dodavani komentari. E te spiskove sa dodacima Bojić i ja smo tamo negde 90. ili 91. dali vašim istomišljenicima iz tadašnjeg SPO da ih dopune pošto su oni tvrdili da ti spiskovi ni približno nisu tačni. Uz sve napore oni su za ovih dvadesetak godina uspeli da povećaju broj stradalih od partizanske ruke za manje od 10%. U međuvremenu je spisak stradalih iz sela u okolini Kruševca publikovan u Rasinskim analima br. 6 i to sa svim dopunama. Za proteklih pet šest godina tom obajvljenom spisku mogu se dodati još dva ili tri imena. Dakle možemo smatrati da su spiskovi manje više konačni. Naravno može se pojaviti još neko ime al to ne menja ukupan broj.
Postoji i drugi zvanični spisak o streljanima u Kruševcu krajem 1944. godine. Po njemu je u Kruševcu streljano 697 ljudi - al daleko najviše Nemaca. E upravo zato dok sam živ i dok budem u stanju neću dozvoliti da se taj spisak objavi jer bi Nemci jedva dočekali. Što su to pripadnici (preko 95%) SS jedinica za njih neće bitni važno. Pogotovo što ovaj spisak za našu raspravu nije bitan jer je ukupan broj streljanih "neprijatelja naroda i ratnih zločinaca Srba" gotovo identičan sa napred spomenutim spiskovima. Razlikuju se u par ljudi. Recimo u ovom spisku streljanih nema jereja Jevrema Novakovića i još desetak ljudi stradaljih sa njim jer oni ni nisu streljani nego su ubijeni prilikom pokušaja begstva.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Sela severno od zapadne Morave su popisana sa Varvarinom (ne znam zašto).


Teriotorija danasnje opstine Varvarin nije sasvim podudarna sa teritorijom nekadasnjeg Temnicskog sreza. Za neka sela u na levoj obali Zapadne Morave (Padez, Krvavica, Vratare itd) znam da pre Drugog svetskog rata nisu pripadala opstini Krusevac, a danas joj pripadaju.
Mozda je to razloga za ovakav popis zrtava.
Inace, slazem se da je brojka o 7.000 streljanih ljudi u Krusevcu i okolini, ustvari, sprdnja sa pravim zrtvama!

• 2Ovo se svidja korisnicima: lacko, Lažni Kalabić
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 18 Dec 2012 16:15

Već sam jednom napisao na ovom forumu al da ponovim.
Ukupno je u formacijama neprijateljskim NOVJ po spisku za sela oko Kruševca a južno od Zapadne Morave, stradalo oko 270 ljudi od čega je oko 80 streljano. Postoje tačni podaci al ovo pričam iz glave. Istraživanja vršena u zadnje dve decenije su ovaj broj povećala za oko 20 novih imena al su oko 30 imena mogu obrisati jer su poginuli uglavnom u borbi protiv Ljotićevaca a 5 ili 6 protiv Nemaca. Od 80 streljanih takođe treba oko 20 izbrisati jer su ih streljali Nemci. Znači vrlo obimna i široka istraživanja pokazuju da je iz kruševačkih sela od strane partizana za sve vreme rata streljano oko 80 pripadnika raznih vojnih formacija naravno najviše Ravnogoraca. Iz prekomoravskih sela je streljano još oko 30 ljudi a iz Kruševca oko 50. Znači za sve vreme rata je iz kruševačkog kraja streljano od ruku partizana oko 160 ljudi od čega oko 120 po oslobođenju Kruševca. (boldovao N. Đ.)
Po jednom drugom spisku OZNA-e u Kruševcu je po oslobođenju streljano oko 700 ljudi al od broja je između 450 i 550 bilo SS-ovaca i drugih pripadnika nemačkih oružanih formacija, oko 100 ljudi je iz Kruševca i okoline a ostalo su uglavnom toplički četnici zarobljeni zajedno sa pripadnicima 7 SS divizije.

Dopuna: 18 Dec 2012 16:24

Za Ravnogorce iz aleksinačkog kraja stradale od jedinica NOVJ i novih vlasti treba pogledati odlične radove kolege Zorana Stevanovića iz Aleksinca. Dosta aleksinačkih ravnogoraca je stradalo u kruševačkom kraju a oni su navedeni u radovima kolege Stevanovića. Postoje objavljeni spiskovi (prilično pouzdani) i za stradale Ravnogorce iz ražanjskog kraja i Župe. Koliko znam ne postoje takvi spiskovi za topličke Ravnogorce a njih je vrlo mnogo stradalo u kruševačkom kraju - verovatno i više od Ravnogoraca iz Kruševca i okoline.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::"Од секретерице неког удбаша, код које је остала свеска са именима убијених." Gospodine Samardžiću vi me iz dana u dan sve više i više zasmejavate. Kobajagi se ozbiljno bavite "komunističkim" zločinima a ne zna te osnovne stvari.
Neposredno posle rata, bar u Srbiji, izvršen je detaljan popis stradalih u ratu. Čisto administrativan popis radi rešavanja penzija, invalidnina i sličnog. Radile su ga ćate po opštinama i srezovima. Išlo se od sela do sela popisivani su svi koji su poginuli ili ostali invalidi bez obzira od koga su i kako stradali. Neke od tih popisa koriste i Cvetković i komp. iznoseći to kao senzaciju ne znam kakvu. E sad ako im taj popis odgovara oni ga objave a ako im ne odgovara kao što je slučaj u Kruševcu onda kažu nema spiskova. Kad je u pitanju Kruševac postoje u stvari dva (ili tri spiska) stradalih od partizana ili nove vlasti bilo da su poginuli u borbi bilo da su streljani. Spisak stradalih u selima u okolina Kruševca al južno od Zapadne Morave i poseban spisak za stradale iz samog Kruševca. Sela severno od zapadne Morave su popisana sa Varvarinom (ne znam zašto). Svi senzacionalistički spiskovi, koje vi navodite potiču od ovih spiskova pošto ovi spiskovi nisu bili nikakva tajna. Druga je stvar što iz jasnih razloga ih niko nije koristio. E sad pojedinci brišu ili dodaju pojedinci sa ovih spiskova i onda ih objavljuju kako ne znam kakve nove spiskove. Ja još nisam video ni jedan drugi spisak (osim jednog o kome ću kasnije i koji je takođe zvaničan) a da očigledno nije nastao slobodnim intervencijama na napred spomenutim spiskovima.
Pošto ne postoji apsolutno tačan spisak nije ni ovaj. Borci NOR-a su u više navrata vršili revizije ovih spiskova i pored toga što su pojedina imena dodata još više ih je izbačeno jer neki od originalno navedenih u spiskovima nisu stradali od partizana nego od Ljotićevaca i Bugara. Pri tome niko nije vršio intervencije na samim spiskovim nego su na posebnim hartijama dodavani komentari. E te spiskove sa dodacima Bojić i ja smo tamo negde 90. ili 91. dali vašim istomišljenicima iz tadašnjeg SPO da ih dopune pošto su oni tvrdili da ti spiskovi ni približno nisu tačni. Uz sve napore oni su za ovih dvadesetak godina uspeli da povećaju broj stradalih od partizanske ruke za manje od 10%. U međuvremenu je spisak stradalih iz sela u okolini Kruševca publikovan u Rasinskim analima br. 6 i to sa svim dopunama. Za proteklih pet šest godina tom obajvljenom spisku mogu se dodati još dva ili tri imena. Dakle možemo smatrati da su spiskovi manje više konačni. Naravno može se pojaviti još neko ime al to ne menja ukupan broj.
Postoji i drugi zvanični spisak o streljanima u Kruševcu krajem 1944. godine. Po njemu je u Kruševcu streljano 697 ljudi - al daleko najviše Nemaca. E upravo zato dok sam živ i dok budem u stanju neću dozvoliti da se taj spisak objavi jer bi Nemci jedva dočekali. Što su to pripadnici (preko 95%) SS jedinica za njih neće bitni važno. Pogotovo što ovaj spisak za našu raspravu nije bitan jer je ukupan broj streljanih "neprijatelja naroda i ratnih zločinaca Srba" gotovo identičan sa napred spomenutim spiskovima. Razlikuju se u par ljudi. Recimo u ovom spisku streljanih nema jereja Jevrema Novakovića i još desetak ljudi stradaljih sa njim jer oni ni nisu streljani nego su ubijeni prilikom pokušaja begstva.
Дакле, тврдите да је убијено 700 особа, од којих половина Немаца?
Да ли су ти поубијани Срби ови са списка државне комисије за Расински округ:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Дакле, овде се наводе 363 имена.
Да ли тврдите да су комунисти/партизани у Расинском округу убили 363 особе, не рачунајући Немце, плус-минус 10%?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izgleda da vam slabo ide matematika, 450-550 od 700 je izmedju 65% i 78%, sto je ipak daleko od 50%

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trpe Grozni ::Izgleda da vam slabo ide matematika, 450-550 od 700 je izmedju 65% i 78%, sto je ipak daleko od 50%
Аха, нисам видео овај други пост, а рачунао сам према сајту државне комисије: 350 х 2. Јер од почетка пуковник помиње 700.
Дакле, 500 Немаца и 200 Срба у Расинском округу?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Самарџићу,
у Небојшином посту горе јасно пише:
”Ukupno je u formacijama neprijateljskim NOVJ po spisku za sela oko Kruševca a južno od Zapadne Morave, stradalo oko 270 ljudi od čega je oko 80 streljano.”
Нико није спомињао цео Расински округ, него само Крушевац.
И на сајту ДКТГ толико наводе, укупно 269 страдалих за Крушевац.