Istorijski revizionizam - pseudoistorija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 28 Dec 2012 20:12

uniformista ::Eutropije ::
Jovan Nenad ::
Историјска ревизија је управо то. Критичко преиспитивање историје.

Ne, to nije pojmovno određenje revizionizma. Страни језици ми нису јача страна. Може ли ми него превести шта значи ријеч РЕВИЗИЈА?

"revizija" ti je u bukvalnom prevodu ponovno gledanje necega, neke pojave, dogadjaja itd.
"revizija" ti danas znaci ponovno gledanje i preispitivanje racuna i drugih finansijskih dokumenata u ekonomskoj sferi.
"revizionizam", eto citaj uvod Eutropijev sa prve stranice ove teme, pa ces videti sta je sta.

Dopuna: 28 Dec 2012 20:14

gorran ::Znači, nije podela ustanika, nego pokretanje novog pokreta, sa sasvim novim ciljevima.

Da, ali taj novi pokret je regrutovao ljude iz redova bivsih ustanika. Realno, ako je u ustanku ucestvovalo preko 30.000 ljudi, taj novi pokret koji je podizao general Draza Mihailovic uz pomoc majora Pavla DJurisica i kapetana DJordja Lasica i nije imao koga da regrutuje no neke od bivsih ustanika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Maksim 3 ::
Što se mene lično tiče ja sam protiv istorijskog revizionizma u smislu prerade istorije zbog nekog cilja , u ovom slučaju ocrnjivanja partizanskog pokreta a uzdizanju četničkog ako ste to tako shvatili. Ja sam ipak za reviziju istorije jer je to zaista neophodno . Nemožemo mi i dalje posmatrati svijet i istorijska dešavanja onako kako smo to nekad činili za vrijeme komunizma . Mnoge stvari koje su nam tada bile skrivene , danas bacaju drugačije svijetlo na mnoge događaje iz naše prošlosti i to se mora uzeti u obzir. И ја сам истога мишљења.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:[quote="6.lickadivizija"]
I jos ovo sto se tice legaliteta i legitimiteta. Evo kako je to bilo u Srbiji XIX veka, pa sami procenite koliko sa smenjivanjem vladara ima veze demokratija na koju se antikomunisti najvise pozivaju. Dakle, Karadjordje je digao bunu postujuci osmanske procedure? Aha, sutra malo. Dobro, Karadjordje je 1813. godine prebegao u Austriju, pa u Rusiju i bunu je digao knez Milos. Isto je postovao demokratsku proceduru osmanske drzave. I u demokratskoj proceduri likvidirao je Karadjordja. Onda je, isto tako demokratski "kodza-Milos" pobio skoro sve za koje je mislio da ce mu biti smetnja u njegovoj nadasve demokratskoj vladavini. Pa je onda Mileta Radojkovic digao bunu, znaci opet demokratskim sredstvima smo dobili prvi Ustav, ali posto je bio odvec demokratski Turska ga je isto tako demokratski ukinula.

Видим да наводиш воду на своју воденицу и убацуујеш примере из периода који ти лежи не би ли играо на свом терену
Али имам једну опаску на ово твоје писаније. И Карађорђе и касније Милош своју борбу воде на различите начине али обојица унутар институција Османског царства. Зашто? Јер просто другачије није било могуће. Просто за другачији наступ немају подршку ни од Аустрије ни од Русије. Промена статуса била је могућа само уз договор са Портом, односно уз њену сагласност. Истина је да је тај договор и сагласност Порте у зависности од околности и периода добијан често и притиском али је договор са Портом био неопходан. Дакле, новостворена српска држава је ипак свој легитимитет добијала кроз институције Порте. Од 1804. до 1878. године. У овом периоду Порта је у већој или мањој мери имала уплива у унутрашња збивања у Србији- Србија се с друге стране, зарад стицања свог легитимета, прихватала овакву улогу.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija ::Da, ali taj novi pokret je regrutovao ljude iz redova bivsih ustanika. Realno, ako je u ustanku ucestvovalo preko 30.000 ljudi, taj novi pokret koji je podizao general Draza Mihailovic uz pomoc majora Pavla DJurisica i kapetana DJordja Lasica i nije imao koga da regrutuje no neke od bivsih ustanika.
"Bivši ustanik" i "ustanik" uopšte nije isto.
A i nije tako jednostavno.
Na primer, poznajem način formiranja nekih četničkih jedinica, koji je tekao ovako: lokalni italijanski komandanti su odlučili da formiraju svoju terensku žandarmeriju, pa su u tom cilju angažovali bivše žandarmerijske oficire, popove i političke lidere. Ovi bi onda regrutovali ljudstvo na terenu, sa isključivim ciljem borbe protiv partizana, i to uz obećanje plate i snabdevanja. Dakle, to je ljudstvo koje nije imalo veze sa ustankom, i sve vreme su bili i jedno i drugo - i Mihailovićeva vojska, i kvislinška žandarmerija.
Što je u Crnoj Gori bilo manje-više isto.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lažni Kalabić :: Najveći broj članova RKP(b) na Kavkazu, u Zakavkazju, i u Centralnoj Aziji, bili su upravo ruski radnici. Али ово је био споредни фронт по јачини ангажованих снага, као и по ресурсима територија, главни је био источни. А на седној другој теми сам поставио линк на једну руску страницу о странцима у редовима РККА и њиховим платама. Шта кажете на то?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="Jovan Nenad"]Citat:6.lickadivizija ::
I jos ovo sto se tice legaliteta i legitimiteta. Evo kako je to bilo u Srbiji XIX veka, pa sami procenite koliko sa smenjivanjem vladara ima veze demokratija na koju se antikomunisti najvise pozivaju. Dakle, Karadjordje je digao bunu postujuci osmanske procedure? Aha, sutra malo. Dobro, Karadjordje je 1813. godine prebegao u Austriju, pa u Rusiju i bunu je digao knez Milos. Isto je postovao demokratsku proceduru osmanske drzave. I u demokratskoj proceduri likvidirao je Karadjordja. Onda je, isto tako demokratski "kodza-Milos" pobio skoro sve za koje je mislio da ce mu biti smetnja u njegovoj nadasve demokratskoj vladavini. Pa je onda Mileta Radojkovic digao bunu, znaci opet demokratskim sredstvima smo dobili prvi Ustav, ali posto je bio odvec demokratski Turska ga je isto tako demokratski ukinula.

Видим да наводиш воду на своју воденицу и убацуујеш примере из периода који ти лежи не би ли играо на свом терену
Али имам једну опаску на ово твоје писаније. И Карађорђе и касније Милош своју борбу воде на различите начине али обојица унутар институција Османског царства. Зашто? Јер просто другачије није било могуће. Просто за другачији наступ немају подршку ни од Аустрије ни од Русије. Промена статуса била је могућа само уз договор са Портом, односно уз њену сагласност. Истина је да је тај договор и сагласност Порте у зависности од околности и периода добијан често и притиском али је договор са Портом био неопходан. Дакле, новостворена српска држава је ипак свој легитимитет добијала кроз институције Порте. Од 1804. до 1878. године. У овом периоду Порта је у већој или мањој мери имала уплива у унутрашња збивања у Србији- Србија се с друге стране, зарад стицања свог легитимета, прихватала овакву улогу.

@Jovan Nenad,
Poenta ovog mog posta bila je da pokazem da su zaista retki periodi kada je u Srbiji bila demokratija i kada je narod slobodnom voljom birao svoju vlast. Ti retki trenuci su period od 1887. i 1893. i od 1903. do 1918. godine. Sve ostalo je zanimljiva tema, ali daleko od postovanja demokratskih procedura.
Ali, fora je u tome da je ovde komunistima zabranjeno ono sto je dozvoljeno njihovim prethodnicima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 28 Dec 2012 20:28

gorran ::Jovan Nenad ::Горане,
Зар у устанку један од вођа није био Павле Ђуришић?
Bio je u grupi vođa u beranskom kraju, ali se to svakako nije zvalo, ni smatralo četničkim odredom. Od avgusta, kad se odrekao borbe, pa do januara 1942. nije imao nikakvu svoju jedinicu. Formirao je odred u januaru 1942. sa isključivim ciljem napada na partizane.

Био је у групи вођа у Беранском крају али си изоставио да је предводио напад на Беране, један од највећих напада на окупаторе у устанку.

Dopuna: 28 Dec 2012 20:30

gorran ::6.lickadivizija ::Da, ali taj novi pokret je regrutovao ljude iz redova bivsih ustanika. Realno, ako je u ustanku ucestvovalo preko 30.000 ljudi, taj novi pokret koji je podizao general Draza Mihailovic uz pomoc majora Pavla DJurisica i kapetana DJordja Lasica i nije imao koga da regrutuje no neke od bivsih ustanika.
"Bivši ustanik" i "ustanik" uopšte nije isto.
A i nije tako jednostavno.
Na primer, poznajem način formiranja nekih četničkih jedinica, koji je tekao ovako: lokalni italijanski komandanti su odlučili da formiraju svoju terensku žandarmeriju, pa su u tom cilju angažovali bivše žandarmerijske oficire, popove i političke lidere. Ovi bi onda regrutovali ljudstvo na terenu, sa isključivim ciljem borbe protiv partizana, i to uz obećanje plate i snabdevanja. Dakle, to je ljudstvo koje nije imalo veze sa ustankom, i sve vreme su bili i jedno i drugo - i Mihailovićeva vojska, i kvislinška žandarmerija.
Što je u Crnoj Gori bilo manje-više isto.


У 13јулском устанку учествовало је негде око 30000 људи. Колика је бројност четничких формација скраја 41. и с почетка 42. године?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jovan Nenad ::gorran ::Jovan Nenad ::Горане,
Зар у устанку један од вођа није био Павле Ђуришић?
Bio je u grupi vođa u beranskom kraju, ali se to svakako nije zvalo, ni smatralo četničkim odredom. Od avgusta, kad se odrekao borbe, pa do januara 1942. nije imao nikakvu svoju jedinicu. Formirao je odred u januaru 1942. sa isključivim ciljem napada na partizane.

Био је у групи вођа у Беранском крају али си изоставио да је предводио напад на Беране, један од највећих напада на окупаторе у устанку.
Čak i da jeste, to ne igra nikakvu ulogu.
Ono što je birno je sledeće:
- Na Berane nije napao nikakav četnički odred.
- Pavle Đurišić ni u septembru, ni u oktobru, ni u novembru, nije ni komandovao, ni bio u sastavu bilo kojeg odreda.
- Švoj odred je formirao početkom 1942, sa isključivim ciljem napada na partizane.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran ::
"Bivši ustanik" i "ustanik" uopšte nije isto.
A i nije tako jednostavno.
Na primer, poznajem način formiranja nekih četničkih jedinica, koji je tekao ovako: lokalni italijanski komandanti su odlučili da formiraju svoju terensku žandarmeriju, pa su u tom cilju angažovali bivše žandarmerijske oficire, popove i političke lidere. Ovi bi onda regrutovali ljudstvo na terenu, sa isključivim ciljem borbe protiv partizana, i to uz obećanje plate i snabdevanja. Dakle, to je ljudstvo koje nije imalo veze sa ustankom, i sve vreme su bili i jedno i drugo - i Mihailovićeva vojska, i kvislinška žandarmerija.
Što je u Crnoj Gori bilo manje-više isto.

Cetnici u Crnoj Gori nisu ni krili da su finansirani od strane Italijana i da su se hranili "na njihovom kazanu". Tu nema spora. Takodje, nema spora ni da cetnici nemaju nikakvih sukoba sa italijanskim okupatorom, a kasnije se cetnicka saradnja i sa Sekulom Drljevicem i Krstom Popovicem.
Ali, opet ostajem pri tvrdnji da su cetnicke jedinice bile sastavljene od bivsih ustanika. Samo sto su se u ustanku borili protiv Italijana sa komunistima zajedno, a kasnije su se borili na strani Italijana sa komunistima.
Uostalom, Italijani su pokazali citav niz kreativnosti u cilju suzbijanja komunistickih pobunjenika. Ne samo da su lokalne lidere pridobijali parama, nego su, recimo, u Dalmaciji formirali MVAC, a to su bili lokalni stanovnici srpskog i hrvatskog porekla koji nisu bili saradnici okupatora, nego u pravom smislu te reci deo okupacionih snaga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="6.lickadivizija"]Napisano: 28 Dec 2012 20:12

uniformista ::Eutropije ::
Jovan Nenad ::
Историјска ревизија је управо то. Критичко преиспитивање историје.

Ne, to nije pojmovno određenje revizionizma. Страни језици ми нису јача страна. Може ли ми него превести шта значи ријеч РЕВИЗИЈА?

Citat: "revizija" ti je u bukvalnom prevodu ponovno gledanje necega, neke pojave, dogadjaja itd.
"revizija" ti danas znaci ponovno gledanje i preispitivanje racuna i drugih finansijskih dokumenata u ekonomskoj sferi.
"revizionizam", eto citaj uvod Eutropijev sa prve stranice ove teme, pa ces videti sta je sta.


РЕВИЗИЈА - поступак испитивања тачности, потпуности, веродостојности, законитоси, објективности одређених појава и процеса.
Потиче од латинске речи revidere-што би значило поново погледати.