offline
- Pridružio: 27 Dec 2012
- Poruke: 61
|
Gorski car :: Je l ima ovlascenje od kralja iz Londona da pregovora sa Nemcima u Divcima ili je uradio na licnu ruku?
Ako je na licnu ruku pregovarao sa neprijateljem koja mu je kazna sledila po vojnim zakonima kraljevine?
U proglasu Jeličkog četničkog odreda od 1. oktobra 1941. godine, pored ostalog, kaže se i ovo: „Po naređenju Komandanta Jugoslovenske vojske – Đeneralštabnog pukovnika G.Draže Mihailovića, ovlašćenog od naše vlade, koja se privremeno nalazi u izbeglištvu kod naših saveznika Engleza (podvukao AD), izvršena je mobilizacija svih četnika i poštenih i čestitih Srba čija je želja da speru nabačenu ljagu na srpski narid u skoroj prošlost...“
(Miloš Timotijević, Goran Davidović, Osvetljavanje istine, Dokumenta za političku i vojnu istoriju Čačka 1938-1941, Čačak-Kraljevo, 2006, str. 265)
Predsednik vlade general D. Simović - Čerčilu, 20. oktobra 1941:
„U vezi s posetom NJ. V. Kralja i u vezi s tri vama uručena ed-memoara o situaciji u našoj zemlji primio sam hitan telegram koji se odnosi na ed-memoar I, a u kojime vođ gerilskog rata u okupiranoj Jugoslaviji (podvukao AD) apeluje na nas da se hitno pošalje oružje...“ (VA, EKV, kut. 180a, reg. br. 6/32)
Predsednik D.Simović javlja D. Mihailoviću, 28. oktobra 1941:
„NJ. V. Kralj i Kraljevska Vlada preduzimaju sve potrebne mere da Vam se što pruži sva potrebna pomoć. Pitanje povoljno rešeno. Pripreme u toku. Stoga sačekajte, savetujte svima strpljenje i uzdržavanje od prenagljene akcije, kako biste izbegli gubitke i održali se preko zime. Sad se ne izlagati, već sačekati odavde nalog za akciju. Održavajte stalno vezu sa našima u Bosni i Crnoj Gori. Preduzmite mere: manevrovanje u cilju prebacivanja iz ugroženih mesta u krajeve van neprijateljskog dometa, za slučaj potrebe za zimovanje i za predstojeću akciju. Do datog znaka za zajednički rad, bez krajnje potreve ne izazivati neprijatelja – Simović.
(VA, EKV, kut. 180a, reg. br. 6/33)
D.Simović – Čerčilu, Idnu i Dilu od 31. oktobra 1941:
„29. oktobra primio sam sledeći telegram od vođe naših trupa u okupiranioj Jugoslaviji (podvukao AD):
„Boga radi, pošaljite nam pomoć dok još traje lepo vreme. Za veoma kratko vreme mogli bismo izgraditi trajnu i snažnu vojsku. Potrebni su nam: revolveri, teški i laki mitraljezi, ručne bombe, bacači, municija, hiruške i medicinske potrebe i novac. Spremni smo za vaš dolazak. Ostojić i drugovi su ovde. Pukovnik Mihailović“
(VA, EKV, kut. 180a, reg. br. 6/34)
Američki časopis „Tajm“ je 10. novembra 1941. doslovno nazvao D. Mihailovića i Dragišu Vasića vođama jugoslovenskih snaga (podvukao AD)
(AJ, fond Emigrantska kraljevska vlada- EKV, Bilten Jugoslovenskog presbiroa u Kairu pod rednim brojem 121)
Primedba: Akademik Dragiša Vasić je kao rezervni major bio Mihailovićev prvi zamenik.
Radio-London 11. novembra u 22:15 časova:
„U Londonu se izražava veliko divljenje za borbu koju vode srpske patriote. Veruje se da oni imaju dovoljan broj pušaka i topova za uspešno nastavljanje otpora“
(AJ, EKV, Bilten Jugoslovenskog presbiroa u Kairu pod rednim brojem 121)
Radio-London 13. novembra u 22:15 časova;
„Pukovnik Draža Mihailović i jugoslovenske patriotske čete verni su NJ. V. Kralju Petru II i bore se za oslobođenje Jugoslavije skupa s Velikom Britanijom uz bok „Rusije“. Britanije poziva sve jugoslovenske patriote da se ujedine u borbi za oslobođenje. Britanije daje ovu lozinku: sloga i oslobođenje.
(AJ, EKV, Bilten Jugoslovenskog presbiroa u Kairu pod rednim brojem 132)
Tog dana Draža je bio u Divicima gde je kao zastupnik i vođa oružanih snaga pregovarao sa okupatorima, ali ovakve poruke su stizale preko radija svakog dana, počevsi od 1. novembra. Kao što smo videli, vlada je jos u oktobru smatrala pukovnika D.Mihailovića kao vođu pokreta otpora u zemlji, dok su njegovi potčinjeni komandti pisali u naredbama “po naređenju komandanta JV – đen. pukovnika G.dina D.Mihailovića, ovlašćenog od naše vlade…”
Najzad, Mihailović nije krio da se sastajao s Nemcima, o čemu nam govori Simovićevo pismo ministru inostranih poslova M.Ninčiću od 19. decembra 1941: „Što se tiče pregovora pukovnika Draže sa Nemcima, čuo sam da su pregovori defektno vođeni, i kao što je poznato, nije došlo ni do kakvih rezultata“ (Jovan Marjanović, Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca, knjiga 1 „Britanski štićenik“, Beograd-Zagreb, 1979, str. 175)
Prema tome, to pitanje da li je general D.Mihailović radio na svoju ruku i da je odgovoran za izdaju – zaista je suvišno. Sastanak u Divcima se kako jasno mogu da vidim i dalje tumači kao neka izdaja i saradnja s okupatorom protiv partizanskog pokreta, što je besmislica. Činjenica je da je pozvao partizane da se stave pod njegovu komandu, pruživši im ruku pomirenja, koju su odbili i tako definitivno stali izvan naših zakona i pisali neku svoju istoriju.
Eutropije ::Vi kolega ne vladate osnovnom terminologijom.
Dobro. Ja u klin, vi u ploču – ne ide. Uglavnom, svako je ostao pri svom stavu kada je reč o naslovu ove teme.
Eutropije ::Aferim "mladi kolega" (po godinama sam tek nešto stariji od Vas, ali sam morao da upotrebim ovaj eufemizam)! Ovde je napisano toliko proizvoljnosti i aproksimacija da ne znam odakle da počnem. Kao prvo Haška konvencija ne određuje karakter bilo kog pokreta niti im udeljuje epitete bilo koje vrste
Uzmimo za primer da nije postojala kraljevska vojska. Pitanje moje glasi: da li je i tada „NOVJ“ ispunjavala odredbe Haške konvencije da se smatra za legalno zaraćenom stranom prema kojoj protivnik mora primenjivati odredbe Haške i Ženevske konvencije? A ja ću vam preko jedne tačke dokazati i pokazati da nije. Ali, prvo da čujem vas.
Eutropije ::Ovo je toliko netačno da nemam reči da izrazim svoje nezadovoljstvo Vašim nepoznavanjem osnovne materije. Pogledajte Hašku konvenciju iz 1907., Konvenciju o zakonima i običajima rata na kopnu, glava Kvalifikacija zaraćenih pa mi recite gde piše išta slično onome o čemu Vi govorite.
Pogledajte gornji post. Uzmimo da se sve dešavalo prema scenariju u koji verujete, pa mi odgovorite.
Eutropije ::A kada je istoriji sudila Skupština Srbije donošenjem Zakona o rehabilitaciji, to je bilo O.K. Tada kao stručnjak i profesionalni istoričar niste digli glas u odbranu struke i očuvanju njenog digniteta i integriteta. Dok su moje kolege (pa i moja malenkost) pisale članke i zgražavali se nad ovim nasilništvom Vi ste po raznoraznim forumima slavili "ispravljanje istorijske nepravde". Krajnje degutantno i licemerno mi je sadašnje Vaše pozivanje na zaštitu struke.
Da li je slučajno bilo drugog načina doneti taj Zakon? Molim vas da mi pošteno kažete: kako se drukčije može rehabilitovati seoski čobanin koji je čuvao ovce za vreme okupacije dok su Nemci bilu u selu, a ubijen je od partizana, pod optužbom „agent Gestapoa“? Ako vi znate drugi način, osim zakonom o rehabilitaciji, recite.
Da li kao istoričar mislite da nije trebalo donositi Zakon o rehabilitaciji?
Eutropije ::Ne morate se izvinjavati, ali i ne karikirajte i ne izvlačite iz konteksta moje reči. Nisam pisao samo o Vijetkongu nego i o PLO i FLN. Hoćete još primera iz istorije?
U kojem kontekstu su nastali PLO i FLN, a u kojem „NOP“? To je važno.
Da li je slučaj Vijetnama i slučaj Kraljevine Jugoslavije isti?
Imamo dva pokreta sa nazivom oslobodilački, pa da vidimo i to.
Eutropije ::Ponavljam danazivanje definisanim imenom ne znači i prihvatanje pridevske odrednice sadržane u nazivu nego je to uobičajeni metodološki postupak u definisanju pojmova. Ne mogu da budem jasniji.
To lepo kažete, ali kao što ja rekoh, istoričarima mora zakon biti glavni argument. A on nije na strani onih koji su se prozvali oslobodilačkim pokretom.
Eutropije ::P.S.
Kako god posmatrali i imenovali pokret D.M. on od jugoslovenstva nije sadržavao ništa (nego se rukovodio velikosrpskom ideologijom) pa ga ja ipak tako nazivam. Na čega bi ličillo da svaki put pišem takozvana Jugoslovenska ...
Nema potrebe da pišete „takozvana JVUO“ i da vam to kojim slučajem predstavlja nelagodnost. Ako ne želite da kažete: Jugoslovenska vojska – što je najispravnije, zovite ih kratko i jasno – četnicima D.Mihailovića. I to je istorijski ispravan termin.
Eutropije ::Ma daj Jovane (Nenade) znaš i sam da Dinčić lupa k'o otvoreni prozor.
Četnici su sa Italijanima sarađivali dok su ovi bili deo Osovine. Saradnja i zajedničke operacije NOVJ i Bugarske armije je otpočela po prelasku Bugarske u tabor Saveznika(Izveštaj komandanta Jugoistoka od 20.9.1944, NA Vašington, mikrofilm T311, rolna 191, frejmovi 637-642)
Kako to uopšte mogu biti uporedivi primeri?
Gde nestade vaša retorika i terminologija? A vidim i da je ekspertu za vojna pitanja N.Đokiću “muka od svakog posta” koji mu ne prija.
mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/K.....ima_8.html
Da ne ulazimo u to što su te paravojne formacije koje vi nazivate „NOVJ“ počinili tešku izdaju, nikad sankcionisanu. Naprotiv, akteri su otišli na najviše položaje.
A ima tu još zanimljivog, ali to nije za forum već za sud.
Jovan Nenad ::, , ,, ,,.
Jovane, ne radi se ovde o „par stotina“, kako piše Goran, već o „više hiljada“. Trnski odred, bataljon „Vasil Levski“, 1 i 2. sofijska brigada, bataljon „Georgi Dimitrov“, brigada „Goce Delčev“, pa još 80 Bugara u sastav 12. srpske brigade (većinu četnici zarobili i likvidirali na Babičkoj Gori zbog zločina dok su bili u fašističkoj vojsci)... Primali su sve bez provere, najgore i osvedočene zlikovce i zločince, koji su tako postajali „narodni oslobodioci“. A prethodno su sa takvima pregovarali da pređu na njihovu stranu. Pomenuo sam slučaj brigade „Goce Delčev“, a pomenuću i beg 300 Bugara, ali nakon što su prethodno stigli da u poteri za četnicima zapale selo Prekopčelicu. Dakle, u maju 1944. godine, Bugari su pošli da čiste teren od partizana i četnika (prema komunistima: majska ofanziva), ali su posle paljevine pobegli partizanima koji su ih prihvatili. I ne samo da su im prišli, nego su sutradan sa partizanima osvojili od četnika Medveđu. Titove direktive prema Bugarima, dok oni su bili u osovinskom taboru su jasne. Tako, na primer, u depeši Glavnog štaba, koja je zavedena 11. avgusta 1944. godine, pod oznakom NO 11, Tito šalje sledeće imperativne instrukcije komandantu Srbije, generalu K.Popoviću: Zadaci: razbijanje četnika kao osnovno, proširenje i učvršćivanje slobodne teritorije, mobilizacija, stvaranje novih brigada i odreda, dejstvo na komunikacije i garnizone, budno pratiti bugarske pokrete zbog eventualnog njihovog odaska radi brze i energične intervencije. (VA, fond OSJ, kut. 1051, depeša NO 11 od 11. avgusta 1944. godine). Direktiva Glavnog štaba Srbije od 27. avgusta 1944. godine glasi: „Događaji se sve brže razvijaju. Odlazak bugarskih trupa je pitanje dana, možda časova. U vezi novostvorene situacije postupajte po sledećem: 1. – osnovno ostaje razbiti glavne nedićevsko-četničke snage i okupatorsko-nedićevsko-četničku vlast po srezovima, opštinama i selima...“(ZB.NOR, tom. 1, knjiga 11, str. 121)
Jasno se primećuje da u direktivi GŠ nigde ne stoji kao glavno da se napadaju gradovi gde vlast imaju Nemci i Bugari. U tački 5, stoji da će po završetku kratkih pregovora sa Bugarima (pregovaraju sa Bugarima dok su ovi još u osovinskom bloku – moja primedba) pristupiti ovlađavanju gradova u kojima su glavninu upravo Bugari činili kao i komunikacija koje su obezbeđivali. Drugim rečima, partizani pregovorima planiraju da osvajaju gradove u kojima su vlast imali Bugari.
Ta opaska „osnovno ostaje razbiti četnike“ otegla se do sam kraj rata. Nigde da u sadašnjoj situaciji osnovno ostaje razbiti okupatore a ne četnike. Ali, to je lice i naličje revolucionarne borbe za vlast.
Poenta je da su naši komunisti sarađivali sa Bugarima i pre nego što su ovi rešili da napuste tabor Sila Osovina, baš kao i četnici sa Italijanima. A rezultat je na kraju ispao isti. Englezi su dopuštali saradnju s Italijanima, a s druge strane, preko Radio-Londona pozivali Bugare da promene stranu. Zato sam pisao „da li i borce NOV treba na optuženičku klupu zbog saradnje sa fašističkom bugarskom vojskom posle prelaska Bugarske u tabor saveznika“. Ali, to namerno izbegavaju i Goran i Eutropije i pričaju neku svoju priču. Četnička saradnja sa Italijanima im je teška izdaja, a partizanska sa Bugarima – dezertiranje vojnika i saradnja sa KP Bugarske.
Miloslav Samardžić je već postavio jedan rad koji je podnet sudu u Beogradu, u pripremi su još dva. To što pričaju Goran i Eutropije o uticaju BKP da vojnici otkazuju poslušnost Osovini to nema veze. Okružni komiteti su bili upleteni u saradnju sa visokim bugarskim fašističkim komandantima, kojima su nosili spiskove svojih ideoloških neprijatelja posle čega su ovi organizovali akcije.
Tipičan boljševistički koncept borbe.
Goranne ::
To beše ona priča kako su Nemci izmislili saradnju sa četnicima?
Najpre su izmislili da su uhvatili Mihailovićevo naređenje svojim komandantima da sarađuju sa Nemcima, pa su to napisali u Ratnom dnevniku Vrhovne komande.
Gde ste našli Mihailovićevo naređenje komandantima da sarađuju sa Nemcima? Kad je Mihailović izdao takvo naređenje? Hajde, recite mi to, molim vas.
|
Rekao sam da je nebitno dali je pakt ili dogovor, vec sta se dogodilo nakon napada na Poljsku od strane Nemacke.
