Istorijski revizionizam - pseudoistorija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eutropije ::

Samardžić ::Ех, какво разочарење, очекивао сам да ћете се већ укључити (u diskusiju o tome da li je partizanski pokret zločinački, prim. E.)
Основни параметар је деловање партизана на терену.
Zaista sam očekivao nešto više. Ako je samo to parametar mogu unapred samostalo napisati celokupnu nastupajuću raspravu. Vi i vaši istomišljenici ćete navoditi primere partizanskih zločina, a sa "ove strane" će biti taksativno nabrojani četnički zločini. Na kraju ćemo se razići duboko ukopani u već iskopane rovove čija će monolitnost zavisiti od dubine ukorenjenosti naših predubeđenja.
Mogli ste reciimo sveobuhvatnije posmatrati i produbiti temu pa reći nešto o tome da li je partizanski pokret bio zločinački po svom postanku, po svojim ciljevima ili po svom delovanju (i naravno napraviti uporednu analizu sa četničkim pokretom).


P.S.
Srećan Božić svima koji ga slave na današnji dan. Provedite ga u miru i blagostanju.
У реду, онда видимо се неком другом приликом, на некој другој теми.
Срећан Божић!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

M. Samardzic ::Eutropije ::

Samardžić ::Ех, какво разочарење, очекивао сам да ћете се већ укључити (u diskusiju o tome da li je partizanski pokret zločinački, prim. E.)
Основни параметар је деловање партизана на терену.
Zaista sam očekivao nešto više. Ako je samo to parametar mogu unapred samostalo napisati celokupnu nastupajuću raspravu. Vi i vaši istomišljenici ćete navoditi primere partizanskih zločina, a sa "ove strane" će biti taksativno nabrojani četnički zločini. Na kraju ćemo se razići duboko ukopani u već iskopane rovove čija će monolitnost zavisiti od dubine ukorenjenosti naših predubeđenja.
Mogli ste reciimo sveobuhvatnije posmatrati i produbiti temu pa reći nešto o tome da li je partizanski pokret bio zločinački po svom postanku, po svojim ciljevima ili po svom delovanju (i naravno napraviti uporednu analizu sa četničkim pokretom).


P.S.
Srećan Božić svima koji ga slave na današnji dan. Provedite ga u miru i blagostanju.
У реду, онда видимо се неком другом приликом, на некој другој теми.
Срећан Божић!

Nismo se razumeli. Moj post je bio usmeren na predlog da se tema proširi i da Vam dam priliku da na teorijskom i praktičnom nivou povedemo polemiku o karakteru partizanskog pokreta. Po mom mišljenju on nije bio zločinački ni po postanku, ni po ciljevima, ni po delovanju, ali ako ne želite da razgovarate na taj način - u redu. Nemam mogućnost ni želju da Vas prisiljavam ni na šta.

• 1Ovo se svidja korisniku: Eutropije
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Jovan Nenad
Počeću od tvog poslednjeg navoda, kad smo već prešli na ti: "Даље, питање за тебе, чисто да појаснимо патриотизам бољшевика. Колико је Руса било на челу те бољшевичке револуције? На крају, колико је Руса учествовало у организацији бољшевичке власти или било на челу те новостворене државе?"
Znači, ti si jedan od onih koji veruju u bajke o judeo-boljševičkoj zaveri?? Hehe. Da ti nisi slučajno neki ljotićevac?

Upravo je masovnost boljševičkog pokreta među skoro svim narodima Ruskog carstva, a naročito onim narodima koji su bili nacionalno diskriminisani, omogućila pobedu boljševičke revolucije i ponovnu integraciju jedne velike države.
Sem toga, kuda bi nas odvelo prebrojavanje krvnih zrnaca i utvrđivanje genealogija ruskih aristokratskih porodica? Da skratim: odvelo bi nas u besmisao jednak onom besmislu koji ti potenciraš (po ugledu na reakcionarne ruske emigrante) kada je reč o insistiranju na etničkom poreklu boljševičkih vođa. Sem toga, biti Rus danas, kao i pre 100 godina, ne podrazumeva samo ekskluzivno etničko poreklo i pripadnost jednoj (ekskluzivnoj) religiji. To je jasno i poznato svakom ko imalo poznaje rusku istoriju, a posebno rusku kulturnu istoriju.

Rusija je ponovo integrisana nakon pobede boljševika nakon građanskog rata (koji su, da podsetim, pokrenule snage kontrarevolucije). Ova velika država (Sovjetska Rusija, kasnije Sovjetski Savez) odbranjena je u Velikom otadžbinskom ratu (velikim delom i proširena) – upravo pod crvenom zastavom i proleterskim znamenjem. Oni koji su kao izdajnici svog naroda i svoje zemlje služili Hitleru, koristili su znamenja propalog ruskog monarhizma. Toliko o patriotizmu ruske desnice i kontrarevolucionara.


"Помињеш добитак Туве (опет у оквиру СССР-а, не Русије) а не спомињеш губитак Казахстана, Узбекистана, које постају засебне територије."
Da, pominjem dobitak Tuve. Tuva se i danas nalzi u sastavu Rusije (zvanično od 1944, a zapravo od 1920. – zahvaljujući boljševicima).
Isto tako, Sovjeti su integrisali u Sovjetski Savez južni Sahalin i Kurilska ostrva. Nisu pokušali da trguju sa teritorijom kao maloumni Aleksandar II Romanov, koji je prodao Aljasku 1867. Kao što Rusija nikad neće pristati da trguje Kalinjingradskom oblašću.
Kada je reč o Kazahstanu i Uzbekistanu, oni su postali nezavisni 1991. Položaj ove dve bivše sovjetske republike u vreme sovjetske ere bio je podređen interesima, a ponekad i hirovima, Kremlja.

“Што се Финске тиче, твоје објашњење да су бољшевици планирали револуцију у фонској, не могу оправдати сам губитак Финске, јер она је де факто била отргнута од Русије, као уосталом и Украјина и Литванија, и то захваљујући бољшевицима.“

Finska se nije otrgla od Rusije zahvaljujući boljševicima, koji su pokušali da izvrše revoluciju i u Finskoj, doduše bezuspešno, već zahvaljujući Finskim nacionalistima (finsku samostalnost su izvojevale desničarske partije). Dakle, boljševici su pokušali da reintegrišu Finsku u okviru Sovjetske Rusije. Iako bi Finska u sovjetskoj državi zadržala značajnu samostalnost s obzirom da je takav trend u odnosima između Moskve i Helsinkija započet još u prvoj deceniji 20. veka. U Finskoj je 1918. vođen građanski rat između Crvenih i Belih, koji su Crveni izgubili. Finska se osamostalila u suštini nakon Februarske revolucije 1917.
Međutim, Sovjetski Savez je 1944. prisajedinio Kareliju, jedan broj strateških ostrva u Finskim zalivu, oblast Salla, kao i oblast Petsamo, tako da od 1944. Finska više nema izlaz na Barencovo more, a Rusija i Norveška imaju zajedničku granicu. Strateška luka Porkkala, zapadno od Helsinkija, vraćena je Finskoj 1956.

Kada je reč o Ukrajini, potpuno je pogrešno tvrditi da se „Ukrajina otrgla od Rusije zahvaljujući boljševicima“. Upravo suprotno – boljševici su reintegrisali Ukrajinu u sastav Sovjetske Rusije. Naime, ukrajinski parlament (Rada) osnovan je u martu 1917, nakon Februarske revolucije. U junu je formirana prva ukrajinska vlada. Sve ovo se dešava nekoliko meseci pre Oktobarske revolucije, koju će ukrajinski nacionalisti iskoristiti da proklamuju samostalnost, iako im nije padalo na pamet da izvrše radikalnu promenu sistema poput one promene koja se dogodila zahvaljujući Oktobru, s obzirom da su ukrajinski nacionalisti bili kontrarevolucinari (što će kasnije i dokazati sarađujući sa Belima protiv Crvenih). Rada je 20. novembra 1917. proglasila stvaranje Ukrajinske Narodne Republike. Međutim, ukrajinski parlament i ukrajinska vlada nisu priznavele boljševičku vladu, samim tim, nisu ni priznavali integralnu rusku državu. Rada je potom, 22. januara 1918, proglasila nezavisnu ukrajinsku državu. Crvena armija je već 12. febrauara 1918. zauzela Kijev. Kamenjev je 1918. izjavio da se u Finskoj, Poljskoj, Ukrajini „parola o samoopredeljenju naroda preobratila u oružje kontrarevolucije“. Međutim, obaveze Brest-litovskog mira, obavezale su Rusiju da privremeno odustane od Ukrajine, ali na kratko. Ukrajinska vlada je ponovo, 5. februara 1919. morala da napusti Kijev, pod naletom Crvene armije. Moskva je povukla dokument o priznanju nezavisne Ukrajine i formirala boljševičku ukrajinsku vladu sastavljenu pretežno od etničkih Rusa. Ofanziva Belih pod vođstvom Denjikina, avgusta 1919, omogućila je obnavljanje Ukrajinske narodne Republike, na štetu Crvenih. Treće sovjetsko zauzimanje Ukrajine usledilo je marta 1920. Poslednja značajna ukrajinska vojna formacija savladana je u novembru 1920, njeni ostaci su prešli poljsku granicu, mada je na teritoriji Ukrajine bilo manjih gerilskih odreda i naredne godine. Dakle, Ukrajini je 1920. poništena nezavisnost (koju su priznale zapadne zemlje) od strane boljševika i ona je reintegrisana pod vlašću Moskve.

Kada je reč o Litvaniji, najveći uspeh boljševika bio je u tome da obezbede litvansku neutralnost prilikom Poljsko-sovjetskog rata 1920. Ono što će uslediti 1944. - prisajedinjenje Vilne (Vilnjusa) Litvaniji, stvorilo je jabuku razdora između poljskih i litvanskih nacionalista za čitav niz generacija. Isto tako, prisajedinjenje Lavova i velikog dela današnje zapadne Ukrajine SSSR-u stvorilo je jabuku razdora između poljskih i ukrajinskih nacionalista, kao što je pripajanje delova Istočne Pruske, Gdanjska, Pomeranije, Vroclava, itd. Poljskoj stvorilo jabuku razdora između poljskih i nemačkih nacionalista. Ne kažem da je ova politika Moskve bila pravedna i poštena, ali hoću da ukažem da je bila pobednička, a ne gubitnička.

Što se mog ličnog stava tiče, smatram da narodi Centralne Azije, Pribaltika, Kavkaza, imaju pravo na nacionalno samoopredeljenje. Dakle, govorim o svom ličnom stavu, a ne o politici Moskve u vreme Sovjetskog Saveza koja je bila integrativna politika i samo je formalno uvažavala lokalnu volju, a zapravo je nametala volju svog političkog centra. S druge strane, upravo u vreme Sovjetskog Saveza narodi Kavkaza, Centralne Azije, dobijaju priliku da se nacionalno emancipuju i uzdignu. Ovo se odnosi i na Beloruse. Ovi narodi upravo u vreme Sovjetskog Saveza po prvi put dobijaju priliku da standardizuju književni jezik, čime njihova nacionalna kultura beleži najznačajniji dobitak. S druge strane, proces rusifikacije na kulturnom planu, koji nije bio dirigovan iz metrople (ali nije bio ni oseujećivan, naprotiv), kao manje-više spontani proces, dovodio je do pojačane integrativnosti na širokom području SSSR-a. Npr. u istočnoj i južnoj Ukrajini gde su Ukrajinci brojniji od Rusa (sem na Krimu), iako se obično misli da su tamo Rusi brojniji, većina Ukrajinaca govori ruski iako se izjašnjavaju kao Ukrajinci. Odnos većine stanovnika današnje Belorusije prema ruskoj kulturi i zajedničkoj istoriji od 1917. do 1991. vrlo je pozitivan, itd. Ukrajinski nacionalisti optužuju boljševičku vlast da je izvršila smišljenu rusifikaciju Kubanske oblasti (južna Rusija), koju su u 18. veku naselili ukrajinski Kozaci (dakle, Kozaci ukrajinskog etničkog porekla, tj, kozaci koji su govorili ukrajinskim idiomom).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lažni Kalabić :: Nisu pokušali da trguju sa teritorijom kao maloumni Aleksandar II Romanov, koji je prodao Aljasku 1867. Kao što Rusija nikad neće pristati da trguje Kalinjingradskom oblašću.
Видим да други пут спомињеш продају Аљаске, и то прилично упроштено.
Аљаска је продана на сличан начин као раније Лујзијана - матична држава није могла да брани своју колонију (у том тренутку од Енглеза), и продали су је за мале паре САД.

Треба се подсетити да у Руси у том случају били у далеко лошијој ситуацији него Французи пре њих. Проћи ће 40 година док нису направили Транссибирску железницу и копном повезали Приморје са Европским делом. Значи, били су једино спојени морем, и то путем који је ишао преко скоро целог света, а Руска флота прилично затворена на другом крају света у Балтику и Црном мору.
Осим тога Аљаска је била слабо насељена. Значи, Аљаска је за Русе била практично неодбрањива. У било ком сукобу би је лако изгубили - било од Британаца, Американаца, Јапанаца...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slažem se. Mada, i pored toga što si naveo, a što je utemeljeno, pogrešili su što su je prodali. Tako se barem meni čini...

• 1Ovo se svidja korisniku: sakota79
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6 lička
Mislim da se slobodno može reći da nikakvog sistematskog proganjanja i uništavanja Crnogorskih partizanskih porodica u Crnoj Gori nije bilo. Naravno ne abolirajući pojedinačne zločine koji su se u toku rata desili. Takođe mi stalno zaboravljamo da komunisti nijesu samo neki borci protiv okupatora i borci za slobodu već jedna prije svega partija , koja ima svoj program i viziju svijeta. međutim kao što je uvjek slučaj veliki broj ljudi tada a i sada nije se slagao sa stavovima te partije i zato su proglašeni za "izdajnike". Ko je komunistima to dao pravo da po svojoj volji proglašavaju ljude za izdajnike i patriote. Mora se reći da komunisti vode dva rata u Jugoslaviji , prvi protiv okupatora i drugi protiv tzv. klasnog neprijatelja. Dok ovaj prvi rat nije sporan , jer protiv okupatora bi svi trebali da se bore, ovaj drugi je direktan izazivač građanskog rata u Crnoj Gori. Sva Crna Gora je ustala na oružje 13.jula. Bez ikakve sumnje. E sad odjednom imamo da veliki broj učesnika ustanka odjednom pređe na stranu Italijana a protiv svojih dojučerašnjih saboraca. Zašto , pa zato upravo što su partizani istovremeno započeli i rat protiv klasnog neprijatelja. To znači da su započeli sa ubistvima uglednih domaćina, oficira , svještenika, učitelja i dr, za koje su smatrali da ne dijele njihovu viziju novog svijeta koji su stvarali. U takvom stanju stvari kada se vidjelo šta rade komunisti stvorena je četnička organizacija u Crnoj Gori upravo sa ciljem borbe protiv komunista. Naravno u ratu sa partizanima korišćena je pomoć Italijana a kasnije u manjoj mjeri Njemaca. Jer su partizani postali neprijatelj broj jedan četničkom pokretu i to se mora naglasiti. Četnički pokret se borio za obnavljanje Kraljevine Jugoslavije na čelu sa Petrom II Karađorđevićem , naravno u nešto izmijenjenom obliku, a partizani za pobjedu revolucije i stvaranje nove komunističke Jugoslavije. Naravno pored partizana četnici su se borili i protiv muslimana i ustaša , pogotovo u Hercegovini. A što se tiče saradnje sa Sekulom Drljevićem mislim da je tu bar sve jasno , četničke jedinice su povlačeći se pred partizanskim snagama pokušavale pobjeći iz Jugoslavije i da bi u tome uspjeli morali su se nagoditi sa ustašama jer su prelazili preko Hrvatske . Kolika ljubav vlada između njih svakome je jsano. A odlazili su naravno jer su znali kako će proći u novoj državi. Drugo Pavle Đurišić , Baćović,Lašić i ostali četnički komadanti su bili oficiri kraljevine Jugoslavije , zakleli su se na vjernost kralju i otadžbini i ostali su vjerni svojoj zakletvi. A koliki su bili ustaški prijatelji vidi se i po tome što su ih ustaše većinu zaklale u Jasenovcu. Kakav to uopšte legitimitet ima KPJ , jedna po današnjim standardima teroristička organizacija, koja je bila zabranjena u kraljevini Jugoslaviji. Na osnovu čega oni traže mandat da vladaju osim na goloj sili i likvidaciji političkih protivnika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Maksim 3 ::Mora se reći da komunisti vode dva rata u Jugoslaviji , prvi protiv okupatora i drugi protiv tzv. klasnog neprijatelja. Dok ovaj prvi rat nije sporan , jer protiv okupatora bi svi trebali da se bore, ovaj drugi je direktan izazivač građanskog rata u Crnoj Gori. Sva Crna Gora je ustala na oružje 13.jula. Bez ikakve sumnje. E sad odjednom imamo da veliki broj učesnika ustanka odjednom pređe na stranu Italijana a protiv svojih dojučerašnjih saboraca. Zašto , pa zato upravo što su partizani istovremeno započeli i rat protiv klasnog neprijatelja. To znači da su započeli sa ubistvima uglednih domaćina, oficira , svještenika, učitelja i dr, za koje su smatrali da ne dijele njihovu viziju novog svijeta koji su stvarali. U takvom stanju stvari kada se vidjelo šta rade komunisti stvorena je četnička organizacija u Crnoj Gori upravo sa ciljem borbe protiv komunista. Naravno u ratu sa partizanima korišćena je pomoć Italijana a kasnije u manjoj mjeri Njemaca. A koliki su bili ustaški prijatelji vidi se i po tome što su ih ustaše većinu zaklale u Jasenovcu.
Ne sporeći da je brutalno postupanje partizanskog rukovodstva u pojedinim slučajevima otuđilo jedan deo stanovništva od njih, treba imati u vidu još neke činioce:
1. Glad. Danas je taj činilac nepoznat, a tada je bio vrlo realan. Žetva 1941. bila je vrlo loša, tokom zime je pretila glad, a Italijani su nudili makarone za lojalnost. Tako su npr u Kolašinu delili žito. Do prvih sukoba došlo je u okolini Kolašina, zato što su partizani insistirali na napadu na Italijane u Kolašinu, dok su ih nacionalističke vođe sprečavale u tome.
2. Pogrešne procene i loše vođenje. Komunisti su imali religioznu veru u SSSR, pa su 41. nastupili sa optimističkom propagandom o brzoj propasti Osovine. Pored toga, neke loše vođene borbe (npr napad na Pljevlja) stvorile su utisak o besperspektivnosti borbe.
3. Propaganda DM, Londona i Moskve. Mihailović je zaratio protiv partizana, a istovremeno dobio podršku jugoslovenske vlade i Velike Britanije, pa čak i SSSR-a. To je DM iskoristio šireći propagandu kako je partizanska borba "lažna", kako su oni "trockisti", i kako će ih Rusi, kad dođu, sve postreljati.
Maksim 3 ::Ko je komunistima to dao pravo da po svojoj volji proglašavaju ljude za izdajnike i patriote.
Taj kriterijum je krajnje jednostavan:
Ko je primio oružje, municiju, odeću, obuću, platu i hranu od italijanskog i nemačkog okupatora, i ratovao rame uz rame sa njima, taj je izdajnik.
Ko je ratovao protiv okupatora, taj je patriota.

Pored toga, ovaj rat je bio, kako je gore napomenuto, rat za opstanak civilizacije. Ratovanje na strani naci-fašističke ratne mašinerije bilo je ne samo zločin prema otadžbini, nego i moralni sunovrat i bankrot.
Maksim 3 ::Naravno u ratu sa partizanima korišćena je pomoć Italijana a kasnije u manjoj mjeri Njemaca.
U jednakoj meri.
Maksim 3 ::A koliki su (četnici) bili ustaški prijatelji vidi se i po tome što su ih ustaše većinu zaklale u Jasenovcu.
Postoje različite procene o toj "većini" koja je zaklana u Jasenovcu, i kreću se od 22 do oko 120. Voleo bih da se javi neki poznavalac sa konkretnim podacima i imenima.

---------------


Naravno, treba navesti još jedan značajan činilac:
4. Teror. Nasuprot uvreženom mišljenju, Italijani su se u gušenju ustanka ponašali vrlo brutalno, paleći sela i streljajući nedužne civile. U nekim oblastima su po ugledu na Nemce proglasili uredbu "50 za 1", odnosno streljanje 50 talaca za jednog poginlog Italijana. Doduše, nisu je tako striktno primenjivali, ali su u teroru i pljački bili prilježni i brutalni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 26 Dec 2012 1:38

Maksim 3 ::6 lička
Takođe mi stalno zaboravljamo da komunisti nijesu samo neki borci protiv okupatora i borci za slobodu već jedna prije svega partija , koja ima svoj program i viziju svijeta.

Ko zaboravlja? Evo ja mogu da se slozim sa tim. Dodacu jos da su komunisti bili radikalna opozicija dotadasnjem sistemu u nasoj zemlji i da su se protiv njega borili svim sredstvima, dakle i dozvoljenim (a komunistima je malo sta dozvoljeno i danas, a kamoli u Kraljevini Jugoslaviji) i nedozvoljenim!

Maksim 3 ::
kao što je uvjek slučaj veliki broj ljudi tada a i sada nije se slagao sa stavovima te partije i zato su proglašeni za "izdajnike".

Tacno. Mnogi se sa programom KPJ nisu slozili ni 1945. godine.
Netacno je da su komunisti proglasavali izdajnicima sve koji su protiv njih. Da je tako bilo, mi bi bili rusevina poput Kambodze nakon Pola Pota.

Maksim 3 ::
Mora se reći da komunisti vode dva rata u Jugoslaviji , prvi protiv okupatora i drugi protiv tzv. klasnog neprijatelja.

Ali u toj klasnoj borbi, koja u sustini i nije klasna borba po definiciji jer je i medju predratnim komunistima bilo veoma bogatih ljudi, a medju cetnicima je vecinu cinila seoska sirotinja, komunisti nisu saradjivali sa okupatorom, a njihovi klasni neprijatelji (ajde da postujemo tu terminologiju, mada, kazem, neprikladna je) saradjivali su sa okupatorima pa se dihotomija Italijani vs partizani na kraju svela na dihotomiju Italijani (+ ustase, + balisti, + muslimanska milicija) vs partizani. Nisu cetnici tu ratovali malo sa Italijanima, malo sa partizanima, nego je njihovo mesto jasno bilo na italijanskoj strani.

Maksim 3 ::
To znači da su započeli sa ubistvima uglednih domaćina, oficira , svještenika, učitelja i dr, za koje su smatrali da ne dijele njihovu viziju novog svijeta koji su stvarali.

Mogu da se slozim da se te likvidacije neduznih ljudi u Crnoj Gori desavaju pre konstituisanja cetnickog pokreta na tom podrucju tacnije pre uspostave veze generala Draze Mihailovica sa vodjstvom crnogorskih rojalista. Medjutim, ne mogu da su slozim da su to bili samo ugledni ljudi, domacini, cvet inteligencije itd. Mislim da ova druga strana manipulise time i proglasava svakoga koga su ubili partizani uglednim. Uglavnom, svako ko opravdava "pasje groblje" i ta "leva skretanja" za mene je pomerio pamecu.



Maksim 3 ::
U takvom stanju stvari kada se vidjelo šta rade komunisti stvorena je četnička organizacija u Crnoj Gori upravo sa ciljem borbe protiv komunista. Naravno u ratu sa partizanima korišćena je pomoć Italijana a kasnije u manjoj mjeri Njemaca. Jer su partizani postali neprijatelj broj jedan četničkom pokretu i to se mora naglasiti.

Tacno tako!
Dakle, u stanju nepodnosljivog komunistickog terora u Crnoj Gori u strahu od totalnog istrebljenja u Crnoj Gori su cetnici pocinili nacionalnu izdaju stavsi iz svojih parcijalnih interesa na stranu okupatora. Da kazemo srpski, bre, izdaja! Kako se boris za obnovu Kraljevine Jugoslavije saradjujuci sa okupatorom koji je delom porobio i rasparcao?


Maksim 3 ::
A što se tiče saradnje sa Sekulom Drljevićem mislim da je tu bar sve jasno , četničke jedinice su povlačeći se pred partizanskim snagama pokušavale pobjeći iz Jugoslavije i da bi u tome uspjeli morali su se nagoditi sa ustašama jer su prelazili preko Hrvatske .


A da nije to nesto sto se, opet na lepom srpskom jeziku kaze necista savest? Kako to da se iz Srbije 1944. godine pred partizanima ne povlace tolike cetnicke jedinice i "stanoviti" korpusi nego njihovi ostaci ostataka? Kako to da srpski cetnici rado tada bacaju pusku i na poziv kralja Petra II prelaze na stranu partizana i mnogi od njih ratuju na Sremskom frontu? O bezanju citavih cetnickih porodica iz Srbije na zapad Jugoslavije nema ni govora. Kako to da crnogorski cetnici beze tako i sa toliko svestenika, delova upravnog aparata i civila? Ipak bih rekao da je medju njima proradila necista savest i strah od osvete partizana. A koliko je taj strah bio veliki jasno je da su im i ustase cak bile u tom trenutku milije od partizana!
Maksim 3 ::
Drugo Pavle Đurišić , Baćović,Lašić i ostali četnički komadanti su bili oficiri kraljevine Jugoslavije , zakleli su se na vjernost kralju i otadžbini i ostali su vjerni svojoj zakletvi.
Da, ostali su verni svojoj zakletvi otadzbini i kralju saradjujuci sa vojskom one drzave koja je agresijom 1941. godine okupirala i rasparcala tu otadzbinu i prognala tog kralja iz te otadzbine. Vrlo kreativno tumacenje i zakletve odanosti istoj!

Maksim 3 :: Kakav to uopšte legitimitet ima KPJ , jedna po današnjim standardima teroristička organizacija, koja je bila zabranjena u kraljevini Jugoslaviji. Na osnovu čega oni traže mandat da vladaju osim na goloj sili i likvidaciji političkih protivnika.


Slazem se da se komunisticka delatnost u Kraljevini Jugoslaviji moze smatrati teroristickom.
A legalitet i legitimitet, eh, za to su se komunisti izborili u ratu. Kako bese ide ona pesma "sta je nama nasa borba dala". Bio je rat, komunisti su pobedili u njemu. Da su pobedili cetnici, sigurno da se komunisti nista ne bi pitali o uredjenju Jugoslavije nakon Drugog svetskog rata.

Dopuna: 26 Dec 2012 1:51

Evo jedno pitanje za sve zainteresovane, pa vas molim da mi odgovorite: zbog cega su cetnici postepeno u svim krajevima pribegli kolaboraciji?
Da pojasnim pitanje, ako je u Crnoj Gori opravdanje za kolaboraciju sa Italijanima glad, rezigniranost ili "crveni teror", sta je onda uzrok tome u Bosanskoj krajini gde je bilo pojedinacnih pogubljenja nacionalistickih lidera od strane partizana, ali se nikako ne moze govoriti o fenomenu "crvenog terora" koji je kao partijska linija sprovodjen u Crnoj Gori i istocnoj Hercegovini? A cetnici su se jednostavno sklanjali sa ustanickih linija frontova onde gde su nasuprot njima bili umesto ustasa Italijani.
Dakle, cetnici pocinju da saradjuju sa Italijanima u svim krajevima. Zatim, kada umesto Italijana u krajeve koje su dotle oni kontrolisali dolaze Nemci nailazi period kolaboracije cetnika sa njima.
U globalu, sa manje ili vise razlika, imamo univerzalnu pojavu kolaboracije cetnika. Samo su opravdanja razlicita - zastita srpskog zivlja od ustaskog genocida, okupatorske odmazde (kao sto je to slucaj u Srbiji 1941. godine) ili "leva skretanja". Cetnicka politika se na kraju svodi na isto - kolaboraciju.
Da li su cetnici procenili da su u okrsaju 1 na 1 slabiji od partizana ili jednostavno nisu zeleli da rizikuju totalnom konfrontacijom sa okupatorom?
Jednostavno nemam jasan odgovor na to pitanje!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nenoliko važnih odrednica o Crnoj Gori 1920-ih, koje obično ne uzimamo u obzir.

Na prvi posleratnim izborima (1920) KPJ je osvojila najviše glasova u Crnoj Gori. Nakon toga KPJ je zabranjena, a njeno članstvo brutalno proganjano.
Ilustracija: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Represivni aparat Kraljevine Jugoslavije (žandarmerija sastavljena od žandarma mahom sa područja van Crne Gore) počinio je mnoge prestupe i zločine prema pripadnicima porodica koje su bile protiv načina na koji je Crna Gora integrisana u Kraljevinu Jugoslaviju ili su , naprosto, bile opozicione.
Npr. nepočinstva Milana Kalabića: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Zatim jedan malo poznat zločin iz 1924. Počinioci ovog masovnog zločina nikad nsiu procesuirani.
Šahovići pokraj Bijelog Polja i ubistvo nekoliko stotina Muslimana (i raseljavanje nekoliko hiljada Muslimana): [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Kraljevina Jugoslavije je imala parlament. Mislite li da je pitanje zločina u Šahovićima pomenuto na nekoj od sednica parlamenta? Ne, nije. U zločinu je učestvovao i Nikola Đilas.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lažni Kalabić ::
Na prvi posleratnim izborima (1920) KPJ je osvojila najviše glasova u Crnoj Gori. Nakon toga KPJ je zabranjena, a njeno članstvo brutalno proganjano.
Ilustracija: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


Jovo Kapicic u knjizi "Goli otoci Jova Kapicica", autobiografiji u formi intervjua tumaci da su Crnogorci glasali tako masovno za komuniste misleci da su oni partija koja ce im, ako dodje na vlast, najbrze povratiti drzavnost. On kaze da je komunistima narocito omladina koja se nije mirila sa onim sto su zelenasi i crnogorski federalisti nazivali stanjem po kome je "Crna Gora jedan srbijanski okrug".
Beogradski univerzitet je izmedju dva svetska rata bio znacajno uporiste komunista i na neki nacin njihov "regrutaciioni centar". U ovoj instituciji procentualno je neuporedivo vise bilo crnogorskih studenata komunisticke orijentacije od onih iz Srbije.
Sto se tice Bozicne pobune i njenih neposrednih posledica, ja licno mislim da je njihov znacaj danas preuvelican, upravo istorijskim revizionizmom zarad dnevnopolitickih ciljeva. Ali, zverstva koja su tada pocinjena ukazuju jos jednom na kontinuitet odmazdi prema politickim protivnicima u Crnoj Gori. Maksim je to lepo naveo. Ja bih samo da podsetim: plemenski antagonizmi, apsolutizam kneza Danila i kralja Nikole suprotstavljen svojeglavoscu pripadnika pojedinih plemena, narocito u krajevima van Stare Crne Gore, zelenasi vs bjelasi, partizani vs cetnici itd.