Artiljerijsko-raketni PVO sistem "HARPAS".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A sta je sa zastitom posade?
Ako se koristi tenkovska sasija, dal to znaci da moze da se stavi vise oklopa da kolko toliko poveca sanse za prezivljavanje posade?
Na primeru Ukrajne toliko trupne PVO je stradalo da je to jezivo
Uglavnom od strane artiljerije koju navodi izvidjacki dron ili od strane FPV
Jer u jednom trenutku ispucace svu municiju ili ometaci nece uspeti da potisnu dron ili pasce 155mm pored

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dusanobr ::Ne može taj radar da preuztme ulogu nišanskog radara, jer je sama raketa modifikacija rakete sa Mig-21 sa radarskim vodjenjem, samo modernizovana, i zahteva konstantan snop za navodjenje rakete, tako da je taj radar napred ustvari kolimator , a ovi radari imaju ulogu pretraživačkog radara tj da daju podatke o cilju i okreću taj osvetljivački radarski snop ka cilju.

AESA je, zar ne može split beam? Istovremeno i traži i nišani.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

acatomic ::

AESA je, zar ne može split beam? Istovremeno i traži i nišani.

Moze

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To bi tražilo i modifikacije rakete i sistema navođenja a ovo je za sada napravljeno da se eto "ubudži" kako jeste.

• 8Ovo se svidja korisnicima: amstel, bojank, rovac, Gargantua, Milos1977, nuke92, dusanobr, stegonosa
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

acatomic ::

AESA je, zar ne može split beam? Istovremeno i traži i nišani.

Nije sporno da radar može istovremeno "tražiti i nišaniti", ali je pitanje da li može osvetljavati cilj radi samonavođenje raketa. RPS radari su pulsno-doplerovski što znači da se signali emituju u kratkim i snažnim impulsima, dok se period između slanja, koristi za prijem reflektovanih signala i određivanja daljine i brzine (po Doplerovom efektu promene daljine koja u jedinici vremena uzrokuje pomeranje frekvencije).
Kod poluaktivnog radarskog samonavođenja koriste se CW radari, koji kontinualno emituju signal iste frekvencije (ili u određenoj meri frekventno-modulisan), podaci o cilju određuju se na osnovu Doplerovog efekta promene daljine u jedinici vremena koja uzrokuje pomeranje frekvencije. Signal se dakle emituje neprekidno i iziskuje pojačan rad emitera koji mora neprekidno raditi, za razliku od pulsnih radara gde emiter pravi "kraće pauze". Ovo traži i veću potrošnju struje i veće potrebe za hlađenjem elemenata, usled neprekidnog rada. Obzirom da se signal emituje i prima neprekidno, sprečiti direktnu vezu emitovane energije sa prijemnikom (povratna veza) i dodeliti primljeni signal (eho) vremenskom sistemu kako bi mogli vršiti merenje vremena rada.

To se postiže tako što se predajnik i prijemnik obično razdvoje, ovde bi recimo imali slučaj da je predajnik na anteni RPS, a prijemnik u RGS same rakete i vršenje razdvanja po frekventnim pomeranjima tokom merenja brzine (zbližavanja, ako želite). Zato se CW obično koristi kod raketnih sistema PVO za navođenje raketa sa poluaktivnim radarskim glavama za samonavođenje, a CW sa frekventnom modulacijom i kod radara za merenje visine ciljeva i kod "punopravnih" samostalnih nišanskih radara.

Ono što je pitanje ovde jeste da li radar RPS može obezbediti rad na frekvencijama sukladnim frekvencijama RGS rakete RLN-RF, da li može emitovati i obrađivati CW signal i kako to utiče na sam rad matrice (antenskog niza, rešetke) i njeno hlađenje. Takođe, postavlja se pitanje može li radar pratiti taj cilj koji osvetljava, ako ne može obraditi prijemni signal, usled toga što je u pitanju pulsno-doplerovski a ne CW (CW Dopler) radar i što se prijemnik i predajnik (T/R modul) nalaze praktično na istoj poziciji.

Dakle, ja ne bih rekao da RPS ima mogućnost navođenja raketa, ali mislim da može vršiti ulogu nišanskog radara u praćenju cilja i usmeravanju antene iluminatora (osvetljivača) ka cilju radi samonavođenja rakete. Naravno, mora postojati algoritam vođenja koji bi označavao cilj (eve) koji se počinju pratiti (i to u samo jednom sektoru jednovremeno) i u skladu sa mogućnostima dejstva na više ciljeva istovremeno, što bi opet tražilo da se izvrše modifikacije u RGS pojedinačnih raketa radi frekventnog razdvajanja u odnosu na predajnik, odnosno u ovom slučaju više predajnika koji bi opet i sami morali biti frekventno agilni odnosno razdvojeni. Malo "zamumuljih" ali valjda se razume.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U prospektu radara pise da ima domet 30km i da tokom mjerenja daljine
cilja moze da fula do 50m, da li je to zabrinjavajuci fakt?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac ::acatomic ::

AESA je, zar ne može split beam? Istovremeno i traži i nišani.

Nije sporno da radar može istovremeno "tražiti i nišaniti", ali je pitanje da li može osvetljavati cilj radi samonavođenje raketa. RPS radari su pulsno-doplerovski što znači da se signali emituju u kratkim i snažnim impulsima, dok se period između slanja, koristi za prijem reflektovanih signala i određivanja daljine i brzine (po Doplerovom efektu promene daljine koja u jedinici vremena uzrokuje pomeranje frekvencije).
Kod poluaktivnog radarskog samonavođenja koriste se CW radari, koji kontinualno emituju signal iste frekvencije (ili u određenoj meri frekventno-modulisan), podaci o cilju određuju se na osnovu Doplerovog efekta promene daljine u jedinici vremena koja uzrokuje pomeranje frekvencije. Signal se dakle emituje neprekidno i iziskuje pojačan rad emitera koji mora neprekidno raditi, za razliku od pulsnih radara gde emiter pravi "kraće pauze". Ovo traži i veću potrošnju struje i veće potrebe za hlađenjem elemenata, usled neprekidnog rada. Obzirom da se signal emituje i prima neprekidno, sprečiti direktnu vezu emitovane energije sa prijemnikom (povratna veza) i dodeliti primljeni signal (eho) vremenskom sistemu kako bi mogli vršiti merenje vremena rada.

To se postiže tako što se predajnik i prijemnik obično razdvoje, ovde bi recimo imali slučaj da je predajnik na anteni RPS, a prijemnik u RGS same rakete i vršenje razdvanja po frekventnim pomeranjima tokom merenja brzine (zbližavanja, ako želite). Zato se CW obično koristi kod raketnih sistema PVO za navođenje raketa sa poluaktivnim radarskim glavama za samonavođenje, a CW sa frekventnom modulacijom i kod radara za merenje visine ciljeva i kod "punopravnih" samostalnih nišanskih radara.

Ono što je pitanje ovde jeste da li radar RPS može obezbediti rad na frekvencijama sukladnim frekvencijama RGS rakete RLN-RF, da li može emitovati i obrađivati CW signal i kako to utiče na sam rad matrice (antenskog niza, rešetke) i njeno hlađenje. Takođe, postavlja se pitanje može li radar pratiti taj cilj koji osvetljava, ako ne može obraditi prijemni signal, usled toga što je u pitanju pulsno-doplerovski a ne CW (CW Dopler) radar i što se prijemnik i predajnik (T/R modul) nalaze praktično na istoj poziciji.

Dakle, ja ne bih rekao da RPS ima mogućnost navođenja raketa, ali mislim da može vršiti ulogu nišanskog radara u praćenju cilja i usmeravanju antene iluminatora (osvetljivača) ka cilju radi samonavođenja rakete. Naravno, mora postojati algoritam vođenja koji bi označavao cilj (eve) koji se počinju pratiti (i to u samo jednom sektoru jednovremeno) i u skladu sa mogućnostima dejstva na više ciljeva istovremeno, što bi opet tražilo da se izvrše modifikacije u RGS pojedinačnih raketa radi frekventnog razdvajanja u odnosu na predajnik, odnosno u ovom slučaju više predajnika koji bi opet i sami morali biti frekventno agilni odnosno razdvojeni. Malo "zamumuljih" ali valjda se razume.
Apsolutno stručno objašnjenje, uostalom većina ako ne i svi sistemi imaju zasebne radare za sistuacionu svetlost i te iluminatore ili izvore osvetljenja radarskog snopa, to bi Kubovac bolje izanalizirao i znao da li postoje uredjaji na kojima jedan radar vrši sve, ja ovako na prvu ne mogu da se setim.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Naravno da postoje takvi sistemi od kojih je napoznatiji Patriot a slicna situacija je i kod nekih drugih sistema kao što je THAAD.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sad videh da su kolege kačile slike novog FAP kamiona za NORU .Pa mi se mota po glavi pitanje da li bi to kamionče bilo dovoljno za FapHarpas (Harpas na točkovima kao neka domaća alternativa panciru)

• 3Ovo se svidja korisnicima: dac, amstel, sovanova95
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bofors na FAPu je Pasars.