PARS 2K12 KUB-M (SA-6 Gainful)

61

PARS 2K12 KUB-M (SA-6 Gainful)

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4963

Оне горње тачеке:
1. Нетачно
То ограничење је условљено карактеристкама сопственог аквизиционог радара 11-це и дакле ограничење важи смао у смаосталном дејству када се користи само 11-ца као авизициони радар
2. ЈКМЈ уређај је био спор у преношењу пдоатака и то није једна уређај него физички гледанао два камиона 416-ца и 417-ца и радари код ове друге 40-етица и 9-тка као и додатни, 12-тица евентуално 15-тица. Све зајдно односно у ужем смислу ови камиони су били ситем Краб.
Радари код њега очигледно имају довољно велики плафон за циљеве много већи него сама 11-ца.
Проблем је био брзина рада и пренос.
3. На том код Мркоњића није било могуће и генерално у класичним верзијама није могуће



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 188

Slučajno nađoh ovo za BUK M1. Ne znam da li je tačno, ako nije brišite. tesla.rcub.bg.ac.rs/~vmilosev/buk.htm



offline
  • jazbar 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 28 Dec 2009
  • Poruke: 16059
  • Gde živiš: Lublana

Nađi isto za KUB i pobednik si.

offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 1994

Hvala vrabac.Znači ograničenje po visini na 10.000 met. je zapravo ograničenje osmatračkog na samom RSTON-u.To mi godinama nije bilo jasno.

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4963

Још горе то ти је она висота у оној руској таблици (стоји линк) која не стоји у загради.
Дакле 7000 - 8000 м у зависности од верзије.
То се данас чини као много лоше али треба погледати време настанка Куба.
Као прво то је била прва интеграција и аквизиционог и нишанског радара на истом возилу и то са тада врло респектабилним дометима.
Као друго по циркуларној наредби из 1959, године сва ударна авијација НАТО пакта (осим тежих бомбардера) прелази на дејство на циљу са малих висина. Ко није, брзо се ушалтовао у то када је почео дуел у Вијетнаму, Двина - УСАФ.
Треће радар је специфичан за своје време. Примећујеш да њему ипак не теба мерач висине јер он ради у две такорећи независне фреквенције па има сумарно мерење по висини, што му омогућава да релативно добро измери месни угао циља јер у тако малом висинском захвату ешалон висине није страшно непрецизан, дакле нишански радар ипак успе да захвти циљ на основу његове акивзиције. На основу аквизиције П-12 или 128-це практично нишанском радару је врло тешко да захвати циљ и зато оне у чвору имају специјализовани мерач висине, а мерачи висине су уско грло радарске локације у доба 2Д радара...
Истина то је могло и захваљујући нишанском радару који је са два режима од којих је један моноимпулсни и то му повећава карактеристике не само узахвату већ га је у то време а и много много касније чинило врло тешким и за ометања.
Осим тога ТВ камера и могућност тритачке која је истина потекла из Вијетнама као начин рада при улитмативним сметњама је бар две деценије била довољна јер НАТО авијација на ноћни рад озбиљно прелази много касније тек негде у 80-тим чак при крају 80-тих.
Изворно Куб је био пројектован као солер и то за средње мале висине, шта год причали Руски новинари и свеколики писци историје руског ПВО, као солер (у смислу деловања Рстона, али у КООПЕРАЦИЈИ, или боље рећи садејству са Кругом који је требао да покрив авелике и средње висине.
Како је код трупне ПВО увек био проблем и квантитета можд апонекад и на рачун квалитета а како је уто време био прелазни, критчни моменат у смислу АСУ и КСА ситема трупна ПВО је посегнула за Крабом штедећи време и новац и избегавајучи технлошки ризик (управо супротно је урадила Воздушна ПВО). Краб се врло брзо показао лош на Круговима али је инерција квантитета одгурала даље. Тако и долази до појаве Пољане-Д1 на Круговима и њених добрих резултата што ће у крањој мери много утицати на пројекат Маневр.
Кубови су међутим остали на Крабу. Истина он је на Кубу показивао мање мана него на Кругу а сматрало се да му повћава квалитет осматрања у ВаП-у и тиме делимично смањује утицај елктронских контрамера и даму омогучава већи плафон.
Круг је са Пољаном-Д1 почео да ради много боље па се сматрало да већи плафон код Куба и није важан. Међутим спорост, немогућност смешаног рада па и непоузданост везе суштински су били фактори који су крајње лимитирали његову употребљивост за ниске циљеве.
Сам СССР је може се рећи мање патио због тога, јер су имали масу топова и стрели које су се бар батеријски обједињавале под КИС ПУ-12 али је и ту било проблема а са друге стране имали су Кругове. Појава Осе а затим и КИС Овод и затим Пољане-Д1 ће додатно смањити проблем макар делимично.
Међутим страни корисници који нису имали сву ту силесију система су надрљали.
Америка и НАТО упоште нешто нису били агилни и успешни урешавању проблема борбе са Кубом па чак и Кругом. Америка је до крајности усавршила тучење породице САМ-2 и заправо дуго после тог аније много напредовала.
Е са Израелом је била сасвим друга прича. Њему су Кубови радили о глави и врло их је опекао 1973. мада није оборио много авиона обарао их је у тренуцима када су мислили да су сигурни јер су Израелци добро поклапали породицу САМ-2 а већ стекли и нека искуства са САМ-3 фамилијом (истина недовољна за тоталну успешност 1973. против њих али касније да).
И тако је настала она чувена акција 1982. године када су све слабости Куба искоришћене.
У тој години се може видети парадокс:
-трупна ПВО се заснивала углавном на Крабу (и ПУ-12 ниже) а тек је стигала Пољана-Д1 Круговима и малоброји Оводи (нижи ниво).
-до тог тренутка Воздушна ПВО је променила неколико генерација АСУРК-а, неколико Вектора, Сењеже а чак је и првобитни Бајкал већ практично постојао. И практично завршила са пројектом Луч (даље је смао усавршаван) и започела са пројектом Пирамида.
Како је пројекат целокупне копнене војске Маневр ПРОПАО нашавши се у немогучој ситуацији ПВО Сухопутних је НА СИЛУ исшупала своје сегменте из њега и кренула са поде знацима навода СВОЈИМ Маневром оличеним пре свега у Пољани-Д4 и МП-22 (са МП-25).
Поновичу реченицу из једног од мојих стрих постова:
Тако је Краб постао перјаница а касније и проклетство трупне ПВО.

offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 1994

vrabacCitat: . . .Осим тога ТВ камера и могућност тритачке која је истина потекла из Вијетнама као начин рада . . .
Jesi li siguran da Kub može da vodi raketu metodom tri tačke koristeći isključivo TV kameru?Meni jedan ppuk.reče na Batajnici 1998-e da mu kamera služi samo za osmatranje a da ipak mora da uključi nišanski da bi vodio rakete.Znam da sam bio razočaran zbog toga .
P.S.
Taj isti ppuk. mi je tada pokazao na Nevu i rekao "E,ovo obavlja posao !" Bilo mi je čudno kako praktično stacionarni sistem "obavlja posao" ali bio je čovek u pravu.

offline
  • Pridružio: 12 Nov 2012
  • Poruke: 297

Daljina do skoro 50 km je postignuta pri balistickim (gotovo kosi hitac) ispitivanjima mars pogona bez vodjenja u cilju produzetka veka upotrebe raketa. Ne radi se o borbenom (operativnom) dometu pri interakciji raketa- cilj kada je zastupljena metoda PN. Na visini do 14 km moze da se pogodi cilj blagovremeno zahvacen senzorima P-40 i to 4 do 10 sek pre priblizavanju daljoj granici zone lansiranja. Nisam rekao da smo se izjednacili sa BUK-M1,2 i da je to ta raketa. Cao.

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4963

Шта бре. Аух. Чек да видим.

Защита от пассивных помех и отражений от земли осуществлялась системой СДЦ с программным изменением частоты повторения импульсов, от активных помех — использованием метода моноимпульсной пеленгации целей, системы индикации помех и перестройкой рабочей частоты станции. В том случае, если станция 1С31 все-таки подавлялась помехами,

можно было сопровождать цель по угловым координатам с помощью телевизионного оптического визира, а информацию о дальности получать от РЛС 1С11.


В станции предусмотрели специальные меры для устойчивого сопровождения низколетящих целей. Передатчик подсвета цели генерировал непрерывные колебания, являвшиеся также опорным сигналом для ГСН ракеты.

А јели неко ти рекао да код Неве на СНР-125 не ради радар када се наводи ракета.
Па раде два Шеврона (SORO) и Један пенкало сноп и канал на ракету ad ovjkanal zaboravi, ако је пенкало сноп подављен делимично ради само мерење даљине (ал ради то мишко добро за разлику од Волхова kod koga je morao da se doda poseban radar za to, mi ga mislim nismo nikad imali)
Постоји могућности и да се уведе фиктивна даљина циља (оцењена преко П-12 или 18 ili P-15) па да оператори pokušaju da (na samom početku fiktivni) odraz прате по шевронима али нисам чуо да је неко тако успео да погоди ишта осим немрдајућег праволинијског циља на полигону и то са добрим податком даљине од спољњег радара јер у том случају ако циљ мрдне оператори ручног вођња га одмах изгубе.
Зато ти је једини начин да или пређеш на аутоспровођње где раде све три антене и канал на ракету
или евентуално да успеваш да мериш даљину и да без аутоспровђења оператори по ручном некако успеју да га захвате.
Čak i ako imaš optiku ona odrađuje uglovne koordinate a i dalje moraš da imaš daljinu ovako ili onako ako misliš da imaš ikakvo preticanje.
Možeš i daprobaš preklapanjem ali to ti je piši propalo ili evnetualno za cepeline, helikoptere u sporom letu....zato o daljini uvek treba informacija i ona se može dobiti često i kada sam ostali proces na nišanskom radaru ne radi (kod Neve bar).

E sad da je nišanski na Nevi nešto izdržljiviji na ometanje od 31-ca na Kubu je zato što ima lopataste Ševrone ali ga to čini glomaznim, a da će možda i 11-ce na Kubu lakše podaviti verovatno stoji (mada je to diskutabilno kad 11 samo meri daljinu) i to ti je razlog zašto nova optronika za Bukove ima i laserski daljinomer a ne samo optroniku praćenja.
Inače i pored jakih smetnji 99 je kako sami NATO-vci kažu sudbonosno što su razvili vučene ometače koje su ne jednom pogađani već i bukvalno skidani sa kabla (njihove reči) pa nama ostaje da nagađamo koliko puta nije takav ometač odradio ili ga avion nije ni imao...
I sad ja pomenem jednog F-18 i jednog Tornadoa i....ima me utepaju na forumu....

offline
  • Pridružio: 10 Jun 2008
  • Poruke: 4072

off topic

Ako je balisticki domet te rakete 50 km, koliki bi balisticki domet bio kod 9M317, 48N6E3 ili tek 40N6?

kraj off topic-a

offline
  • Pridružio: 12 Nov 2012
  • Poruke: 297

1.Zašto je domet po visini nišanskog radara tako mali ?
Zona zahvata i APC (Automatsko Pracenje |Cilja) je po elevaciji -9[o] do 85[o] a azimutu normalno 0 [o] do 360[o]. Daljina zahvata zavisi od vrste aviona, i za recimo za MIG-17 sa verovatnocom 0,9 zavisi od njegove visine> od 30[m] do 3000[m] se krece od 16[km] do 42[km] opet u zavisnosti od rezima rada (Amplitudnog Rezima ili SPC).
2.Kako u praksi izgleda to kada koristiš uređaj "zzzžžžnjjt" pa plafon dejstva postane 14.000 met.?
U startu se preko RStON-a i AKR u SLO zadaje tacka preticanja sa velikom uglom propinjanja rakete na granici maksimalnih performansi i opterecenja,
3.Da li je moguć zahvat cilja po lansiranju rakete?(kao što stalno "vrte" priču na NG o obaranju kod Mrkonjića kada je navodno nišanski uključen samo u poslednjih 5-10 sekundi) .Ako neko ima volju da odgovori biću mu zahvalan.
Moguc je ponovni zahvat rakete M3E u vazduhu, nakon zabrane zahvata u vazduhu, i , ako je prethodno izgubila cilj, ili recimo zbog komande AZ ''zahvat po frekvenciji zadrzan'' itd, kao i deo inercionog pracenja do 4[sec] sto regulise AZ (Automat Zahvata) u RGS i na kraju komande koja povecava osetljivost RU (Radarskog Upaljaca) ako je RGS stvarno izgubula cilj. Dosta.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 524 korisnika na forumu :: 9 registrovanih, 0 sakrivenih i 515 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 357magnum, Ageofloneliness, esx66, laurusri, MikeHammer, miodrag, panzerwaffe, shaja1, zlatkoa987