Problem održive PVO pred NATO alijansom

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma 148...taj broj je na wikipediji vec godinama i gomila jos cega...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Blagodarim Ikutsk, napokon sam saznao original ovog teksta, naime pročitao sam ga na jednom forumu ali nije bilo linka ako se ne varam.
Vidi, tekst ima zanimljiv saržaj moraću redom da ga anliziram (ovde na forumu) jer se po NEKIM stavkama apsolutno ne slažem sa autorom a po nekim suprotono, sasvim se slažem.
Inače nema teorije toliko ZRK S-300 starijih tipova. Šta mu dođe, starijih tipova ?
S-300 PT-1A, S-300PS, S-300 PMU (pokazni puk, dakle otpada automatski, ili možda ne?).
Bojim se da je nemoguće da bude PS iz dva prosta razloga, prvi, njih još uvek 30 u naoružanju i idu u penziju postepenim uvođenjem S-400.
PT-ovi su na bazama rezerve i tek sad je dogovorena njihvoa modernizacija izgleda sa Belorusima koji inače već modernizovali S-300PS, pre svega svoj, koji su već imali ( a i Jermenski) a sada će da dobijaju i ostale po pristizanju S-400 za izvoz u nekom zajedničkom poslu.
Malo sam sumnjičav za tu modernizciju PT ali defintivno je moguća samo da li je isplativa? Obzirom na teško stanje vojnoindustrijskog kompleksa u Rusiji možda je to i dobra zamisao. No ne verujem nikako da je PT u igri. (u ovoj analizi ovo je možda najveća greška ali dajem moje mišljenje)
Uostalom njengovo vreme razvijanja i svijanja je veliko za taj rat, neodrživo veliko,
ako nije mnogo puta smanjeno modernizacijom. Ali što se do sada nije desilo ili barem ja ne znam za to...
Dakle ostaje u igri PS verzija, eventualno čak i modernizovana kakvu uzgred ima i Jermenija.
PRVO ne može da ih bude 48 ZRK jer se to ne slaže sa njihovim okvirnim brojem ukupno proizvedenih, uzimajući u obzir koliko ih je sada još uvek u naoružanju Rusije, Belorusije i Jermenije.
DRUGO jedan puk, JEDAN dakle 3 - 6 ZRK su stvarno skliznuli negde.
Svi su ih tražili u Iranu. Eto, možda su u Siriji.
Sa druge strane onih nekoliko izvezenih po Evropi su još uvek kod svojih vlasnika: Bugara, Slovaka i Hrvata i još nekih, u raznim stadijumima upotrebne vrednosti, ali svakako pod budnim okom NATO-a i uzgred to su sve S-300PMU (osim u Ukrajini) verzije koje i nisu loše ali su ipak malo modifikovane za izvoz. Dakle nisu ni one. (drugo mesto na kome možda činim grešku, Ukrajinci jesu pod okom NATO-a ali obzirom na stanje tamo se može kupiti sve, pitanje je da li se može preneti a analiza bi nam lako rekla da može i to uspešno jedino je potrebno skriti se od NATO oka).
Ostaje taj jedan puk (neki pak tvrde DVA !, samo pitanje je da li razlikuju puk, od kafanske pevačice) koji je nekud skliznuo.
Tako da od 48 ZRK, nema ništa...6 možda.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo bi zaista radije trebalo raspraviti u posebnoj temi ali krstarece rakete samo po sebi nisu neka velika prijetnja drzavi/ekonomiji. Ljudi cesto precjenjuju njihovu efikanost a daleko podcjenjuju broj i rasprostranjenost elemenata unutar gospodarstva, industrije, el. mreze te opcenito izdrzljivost, redundantnost i popravljivost raznih infrastrukturnih objekata po nekoj drzavi. stotine pogodaka krstarecih raketa nisu dovoljne ni da prepolove infrastrukturu zemlje poput Srbije. Isto tako, tisuce pogodaka krstarecih raketa nisu dovoljne da prepolove infrastukturu zemlje poput Rusije ili SADa. Za pravo unistenje bi trebalo A) red velicine veci broj raketa koje bi dosle so ciljeva i B) gotovo simultano koristenje cijelog tog arsenala. A ne da npr ameri ispucaju parsto tomahawka, pa cekaju jos brodova/podmornica ili idu napuniti prva plovila pa ispucajujos parsto, pa opet koji tjedan za jos parsto itd. Ako itko to moze, mogu ameri, ali ni njihov potencijal za takvo sto ne ide dalje od nekih srednje velikih zemalja, a kamoli jedne rusije ili kine. ili jos manje da jedna rusija ili kina to naprave americi.

Slicno i s bombardiranjima neke zemlje. koji su ciljevi? kako se obrana postavila? ide li pod svaku cijenu braniti pojas prvih 500-1500 km od zona ugroze ili konzervativnije koristi snage, neke dijelove zemlje prepusta udarima, a one malo dublje djelove zbog toga onda efikasnije brani?

Amerima bi snaga udara po ciljevima po tlu, sve da imaju potpunu slobodu operiranja iz susjednih zemalja bez protunapada s kopna, drasticno opadala s udaljenoscu. Tako da zemlje strateske dubine poput kine, rusije i slicnih zapravo nikako ne mogu biti unistene, ni s dugotrajnim kampanjama bombardiranja. Prije bi tu faktor bio zamor industrije/dobavke sirovina/politicka previranja u zemljama koje bi rezultirale raspad sistema nakon neke vremenske tocke.

Ako netko pozeli odgovoriti na ovo, recite. otvorit cu novu temu za to pa cemo ondje...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 09 Dec 2012 14:27

Koliko se ja sićam vidia san samo jednu sliku 36D6 radara koji in vjerovatno kao i Gruziji služi ka EW radar.

Mislim Sirijci su nedavno imali pokazne PVO vježbe di su pokazali učinkovitost svih sustava na raspolaganju u obaranju raznih dronova. Mislim da se nebi susprezali ni pokazat S-300xxx da ga imaju tim više šta bi to bila dobra i PR kampanja.

Mislim i Sirijci razume kako je prvenstveno razlog S-300xxx sustava u smislu odvraćanja i da bi ga zato i pokazali da ga imaju (pokazali su Pancir -S1 i BUK-M2) nego da ga skrivaju (u svakom slučaju u nedovoljnim količinama) pa idu gazit sa njim NATO avione u nadi da će se uspit obranit.

Mislim nije isključeno na drugu stranu da su od Izraelaca pokupili taktiku "Možda ga imamo a možda i ne" dođite pa provjerite al mislim da je to manje vjerovatno.

Dopuna: 09 Dec 2012 14:31

@Eridan - otvorii novu temu. Zanimljiva je.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije isto kada nekoliko stotina krstrećih raketa padne po državi čija je ekonomija zanemarljiva, te se sukob vodi zbog strateškog položaja, politike i/ili resursa, i u slučaju napada na neki trgovniski centar. Sve se može obnoviti, ali se u procesu mogu izgubiti milijarde i okruniti sigurnost poslovanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uh, strasna tema.
Jedno pitanje za sve.
Naime pre 99 god jednom mom drugaru sam postavio slicno pitanje, kako bi se Rusija odbranila od masovnog napada avionima NATO alijanse.
Covek je zavrsio PVO akademiju, rekao je samo jedno, nuklearka lansirana i aktivirana medju tim avionima. ja sam spominjao neku cifru od oko 100 tinjaka aviona u jednom naletu.
Takodje sam misljenja kao i jedan od forumasa da Rusija u startu nebi dozvolila nagomilavanje vojnih efektiva na svojim granicama nego bi to fino resila preventivnim udarima.
Jer jedno vreme njihova taktika, strategija prema agresorima je bila ti mene sa 5 KT, ja cu tebe sa 5 MT nuklearkom, zato mislim da nebi dozvolili da uopste dodje do napada. A i poznato je da je napad najbolja odbrana.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lale, koje je tačno pitanje ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo Vrabac ja imam jedno pitanje i voleo bi da cujem tvoj odgovor. Verovatno se i svi ostali ovu temu gledaju kroz prizmu mi vs oni. Da si ti licno u mogucnosti da odlucujes i da ti Rusi daju kredit od recimo 1,5bil$ za kupovinu sredstava za PVO Srbije , kako bi to izgledalo ? Voleo bi da cujem kako bi ti projektovao PVO ( KIS-ove,ELINT sisteme , radare , trupnu PVO, raketne divizione , integraciju svega toga ,VOJIN, sistem komandovanja...) . Ako to nije za ovu temu , napisi onda na temi kojoj to pripada. Recimo da je politicki uslov da Srbija zeli da zadrzi neutralnost pa se ne moras ogranicavati NATO standardima.
Hvala !

• 4Ovo se svidja korisnicima: zixo, Oscar, pikseta, Slobodarko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 04 Feb 2013 2:11

Пошто је практично нереално схватићу то као облик операционог истраживања из дате области.
Оно што је реално раде људи као sam6kubm4 и слични њему.
Са друге стране потпуно разумем потребу за постављање таквог питања, како психолошку,
тако и практичну, јер кроз стварање таквих нереалних целокупних модела,
ако се нагласе универзална правила и поступци који су се потврдили као исправни ипак на крају има и конкретних реалних импликација.
Пошто сам тренутно док ово пишем мртвосан начисто, наставићу сутра како ми обавезе буду дозволиле.
А да би овакав модел имао мало занимљивости поставићу два на изглед чудна питања као увод:
1. Код малих земаља има САМО ЈЕДНА предност у проблему формирања ПВО струкутре
и она је гометријског типа, односно одбрана има само једну генерално просту геометријску форму,
питање је коју?
2. Зашто је и шта је то, што је од круцијалне важности за модерно решење овог проблема (али и мого шире у области војној) а што се РАДИ у Војногеографском Институту ?
Надам се да си прочитао Проблем одрживе ПВО пред НАТО алијансом, тамо је све генерално исправно постављено и позиваћу се понекад на тај рад.
Поз...!

Dopuna: 04 Feb 2013 23:02

Kod malih zemalja kao što je Srbija PVO odbrana može da se postavi potpuno KRUŽNO.
E sad panine i doline kvare taj krug do neprepoznatljivih oblika ali u svakomslučaju radi se o površini koja se uređuje za odbranua a koja je ptpuno zatvorena i nije posebno velikih dimenzija.
Zašto je za kvalitetno rešenje ovog problema bitan rad Vojnogeografskog instituta. Zato što on pravi digitalne mape terena.
Dakle prvi korak ka nekom savremenom rešenju celokupne PVO odbrane je u stvari pravljenje 3D modela reljefa. Takav model reljefa je polazna osnovica.
Zatim se proceni protivnikova vazdušna moć i njegova mesta baziranja, posle toga njegovi najverovatniji pravci napada.
Na primer Turski avioni nas neće napasti iz pravca Rumunije a Hrvatski iz pravca Bugarske skoro izvesno, čisto primera radi, dok je vrlo verovatno da Mađarski hoće iz pravca Hrvatske pa čak i Semberijre tec.etc.
Sledeći korak je da se koristeći reljef stvori potpuno osmatranje vazdušnog prostora.
E tu nastaju već različiti problemi.
- Radarsko osmatranje se mora vršiti NEPREKIDNO a to sa sobom povlači prve probleme
- iznuđuje da se formira TAKOZVANA DEŽURNA GRUPA radara, što malobrojnija koja osmatra 24 časa sa odgovarajučim brojem rezervnih radara.
- takvi radari moraju vrlo vrlo dugo da rade bez prekida što diktira njihove tehničke karakteristike pre svega ka osobini neprekidnog rada, što se može pokazati kao težak zahtev za mnoge tipove radara
- i pored pokrivanja celokupne zone osmatranja sa po jednim radarom, POŽELJNO i vrlo VAŽNO je da se u stvari osmatra u više tlasnih područja i to skoropo pravilu se nameće kombinacija u VHF i recimo S bandu kao možda i najbolja, mada je svkako i kombinacija VHF i D banda takođe korektna
Olakšavajuće oklonosti kod formiranja DEŽURNOG OSMATRANJA su:
- u potpunosti se može uključiti u taj deo posla CIVILNI sektor koji se bavi kontrolom leta
- radarsko polje koje se formira ne mora da obuhvata visine manje od 2 pa i 3000 m; to je usled toga što prva protivnikova izviđanja sa avionima i većim BPL-vima moraju generalno da idu iznad tih visina inače će u protivnom biti jednostavno primećeni sa zemlje.
Posebna olakšavajuča okolnost je što jedinice za elktronsko izviđanje trebaju i moraju da rade 24 časa neprekidno i da podržavaju rad ove DEŽURNE GRUPE. Te jedinice pre svega treba da raspolažu hiperboličkim sitemima pelengacije
Jedna manja olakšavajuča okolnost je što se za DEŽURNU GRUPU mogu obezbediti potpuno žičane veze, korišćenje civilnog sektora npr. UGST mreža, barem za stalni rad.
Veća olakšavajuča okolnost je što radari DEŽURNE GRUPE po svojim osobinama NE MORAJU da budu otporni na vrlo jaka ometanja već samo prosečno.
MEĐUTIM, VELIKA JE GREŠKA, FORMIRATI TAKVU DEŽURNU GRUPU OD VELIKIH SLABOPOKRETNIH RADARA. U MODENOM RATU I ONA MORA BITI FORMIRANA OD RADARA KOJI BAR MOGU BRZO DA SE SVIJAJU I RAZVIJAJU, I TAJ POSTUPAK SPROVODITI I U MIRU MENJAUJČI STALNO RELATIVNO BLISKE POLOŽAJE ALI SA VRLO VELIKIM BROJEM TAKVIH POLOŽAJA.

Zaključak: prema reljefu, položaju i krakteristikama civilnog sektora formirati ŠTO MANJU grupu dežurnih radara koji bi pokrivali visine od 2-3000 m naviše, sa srednjim do velikim dometom i ipak u bar dve talasne dužine. Oni bi bii pozicionirani relatvno na istom mestu ali sa jedno 5-6 arktičkih kupola i u bar dve od njih bi bili postavljeni LAŽNI EMITERI a između bi bilo još toliko otvorenih rezervnih položaja za rad u lepim vremenskim uslovima ali uz pratnju pneumatskih lažnih meta i takođe lažnih emitera.
Čim bi se osetilo jače prisustvo protivnika DEŽURNA GRUPA BI SE POVUKLA dublje u teritoriju i sakrila što dublje pod zemlju ali bi neki lažni emiteri ostali.
Tada bi bio probuđen GLAVNA BORBENA GRUPA RADARA.

Pošto je Pikseta OTVORIO BLANKO ČEK, recimo da na kraju izaberemo i tipove radara za ovu svrhu. Za metraše bi konkurenti bili Nebo-SVU, mada se čini da je Vastok bolji. Za drugi tzip radara je teže izabrati, mnogo teže jer u ovakvom scenariju mi versus oni, nije baš lako odabrati a da ispuni kriterijum neprekidnog rada nešto usled slabosti ruskih radara za dežuranje u većim frekvencijama (to inače nije smao njihov probelem i drugi ga imaju samo često manje izražen) a nešto usled slabe pokretljivosti onih koji bi uslov zadovoljili (ali su oni inače zastareli). Kako bilo od ruskih radara nam ostaje samo Gama-S1 kao iznuđen izbor ali i eventualno Gama-DM ako je uopšte krenula u seriju i to sa NAJMANJOM a ne najvećom snagom. Pošto smo već spomenuli Ruse i Beloruse da ne bude da mrzimo Ukrajince a i nećemo da ih mrzimo do daljnjeg, ako može njihov radar onda bi verovatno pasovao njihov modernizovani ST-68.
Štaviše njihov automatizovani čvor P-18 modernizovan i pomenuti ST-68 u sprezi, recimo odlično ispunjava sve uslove osim pokretljivosti gde je za nijansu spor.
Koliki bi broj radara trebao, to bi odgovorilo 3D modelovanje uz upotrebu reljefa i ostala ograničenja.
Ali očekujem kao rezultat minimum 5 a maksimum 8 pozicija dakle 6-7 optimalno što donosi negde 12 do 14 radara i može neki broj da se smanji na račun civila recimo bila bi 2 do 4 manje od ukupnog broja.

Imam gadne smetnje na ADSL nastaviću sutra ako ovako potraje i dalje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^Ukrajinska Iskra u ponudi pored modernizovanog ST-68 ima i novi 80K6, a i potuno mobilan 80KM.